Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Ljubavne priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35400

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Ned 6 Nov - 19:16

I uvijek isto. Zaljubis se, nadas se, patis. Pored svega sto zivot nosi, bilo to dobro ili lose, treba mi neko s kim ce tuga biti manja, a sreca biti ljepsa. Treba mi neko ko ce biti uvijek tu, i kad nije. Neko ko zna da voli i da cijeni kada je voljen. I bas kada pomislim da je to on, ponovo dobijam samo razocarenje. Zapravo ne znam sta me to privuklo kod njega. Mozda to sto sam svjesna koliko pati za njom. Nekako, voljela bih mu pomoci, ne da bi bio sa mnom, nego zato sto znam kako je patiti. Ali u isto vrijeme, voljela bih da zna da tu gdje je njihov kraj, nije i njegov. Da mora krenuti dalje. Znam da se sve prebrzo desilo, ali nije moglo drugacije. Zapravo, ja sam kroz svoju patnju i nacin na koji sam bjezala od nje, predavajuci se drugom, nasla lijek bas u njemu. Cista suprotnost od svega sto sam voljela, za cim sam patila. Kao da mi je cijelo vrijeme to trebalo; neko drugaciji, neko ko me nece sjecati na proslost. Ali opet se susrecem sa necim sto me uvijek prati, bar kad je ljubav u pitanju; nije moj!








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35400

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Ned 6 Nov - 19:23

Postojalo je nešto što ju je te večeri nagonilo da padne u iskušenje. Možda nekoliko godina ćutanja, okretanja glave na ulici, čežnje za samo jednim pitanjem makar ono bilo “kako si?”, nerazjašnjen raskid, prvi pravi poljupci, dodiri, suze. Stari datum ili pesma koja i posle toliko vremena dovodi do euforije… Ili pogled koji je sve vreme govorio više od hiljadu reči. Toliko vremena, još više ponosa, promena. Postojalo je nešto u njemu oduvek. Nešto zbog čega ga je bilo teško odbiti. Nešto što ju je stalno vraćalo njemu. Možda neka izostavljena reč ili zagrljaj. Ili ono “volim te, ali za oboje je najbolje ovako” na kraju…
Dane je provodila pored novog momka. U početku je bilo neizdrživo, nije podnosila tuđe ruke i usne na svojima. Noću bi je obuzimale krize koje smo najčešće zajedno proživljavale. U životu svake devojke, valjda, postoji neko na koga misli, a ne bi trebalo, čuva svoja osećanja kao veliku tajnu i sama se nosi sa njima svaki put kada se probudi ili svako veče kada tiho ušuška svoju sakrivenu ljubav pored sebe pre nego sklopi oči i pomisli na njega. Svojom patnjom budila je i u meni neku čežnju za nečim što je prošlo. Govorila mi je da bol nikad neće prestati…
Stotinu puta je pisala i brisala poruke za njega. Ponekad ju je do ponovo ostvarenog kontakta sa njim delilo samo jedno dugme koje je trebalo pritisnuti, a nije ga pritisnula. Znala je da i on pati, ali da je jači od nje. Govorio joj je da će ga zaboraviti, da je on bio samo prva ljubav koja se pre ili kasnije preboli. Ona je stiskala ruke osećajući svim svojim bićem samoću i želju za njim. Gledala ga je kad je bio okrenut leđima, prolazila ulicama gde bi ga mogla sresti. Ljubila je drugog, on je ljubio drugu. Meseci su doneli zamenu, stare slike zamenjene su novim, stare uspomene zaključane su u ladicu srca, a ključ je izgubljen. Bilo je sve manje onih noći koje su mu bile posvećene. Čak su i tužne pesme zamenjene prepričavanjem novih doživljaja. Neko nov je postao prioritet.
Pored sebe je imala divnog momka koji je nadoknadio sve što nije imala, bila je voljena i počela je da voli. Postao je mnogo više od momka, bio je tu u najtežim trenucima, razumeo ju je i pružio joj utehu. U njemu je imala prijatelja i ljubav. I svaki put kada bi nežno pomilovala njegovo lice znala je da više ne želi da ga izgubi. Još uvek smo tri puta prolazile pored kafića u kome stara ljubav sedi, ali više smejući se i šaleći se nego uz ozbiljnu patnju. Čim bismo se udaljile od kafića misli su se vraćale onom ko je sada važan. Gledala sam njen osmeh i duge sate koje je provodila sa njim, iznenađenja koja su jedno drugom priređivali. Izgledalo je kao da je prva ljubav bila u pravu i da je konačno preboljen.
A onda se dogodi trenutak. Negde u zanosu raskalašne noći oseti ruku na svojim leđima. Okreće se i ostaje bez reči. Mazi je osmeh njegovog lica i sjaj u očima. Počinje da se gubi u vremenu, rastrojena između prošlosti i sadašnjosti. Vratio se. On započinje bezazlen razgovor koji je začinjen uzbuđenjem i oduševljenjem. Tu je i sve je kao nekada. Dodiruje ga kao slučajnom gestikulacijom, a svaki dodir izaziva drhtaj njenog nesigurnog srca. Povlači je u mrak jednim pokretom ruke i privija uz sebe. Vrti joj se u glavi od njegovog parfema koji odiše prošlošću. Ljubi je po vratu dok mu ruke igraju po njenom telu, on oseća da je njegova i da to nikada nije ni prestala da bude. U glavi joj odzvanja rečenica njegove mame kada su raskinuli: “Ako je suđeno, srešćete se opet”.
Ali ne, kasno je. I ta pesma, i taj pogled i dodir koji nas vrati u prošlost, to traje na trenutak i ne vraća prošlost, nego vraća sećanja. Sećanja na nešto što danas više ne postoji. Iznenada ga svom svojom silinom odgurne od sebe. Odlazi iz mraka dok je jedna suza izdaje, potom druga, treća… Vadi mobilni telefon iz džepa i počinje da kuca: “Volim te, ali…”, a potom zastaje i shvata da ne želi da ponavlja istu grešku. Briše ono “ali” i šalje “volim te” na dobro poznat broj nekoga ko je pre godinu i po dana bio nov, ali više nije. Jer je od tada do danas bio i ostao uz nju u svakom trenutku. Zato bira njega, bira ljubav, bira sadašnjost i srećnu budućnost, a ne prolazni zanos koji provocira pokajanje. Sada je može učiniti srećnom samo onaj ko je voli najviše. A ona je tačno znala ko je to.











Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sub 19 Nov - 21:07

Ime je ono sto ostaje u secanju.Ne lepi trenuci,ne nezna milovanja,ne vazne stvari,vec ime.
Posle uzasne svadje nakon koje je izgovoreno kobno `zbogom`sve lepo se brise i ostavlja mesta otrovu i nekada vazna osoba postane samo ime.
Dan za danom sve smo dalje od ljubavnog osmeha.
Ime...o njemu sad mislim,dok u parku pokusavam da okrenem svoje kolo srece.Knjiga mi je na krilu otvorena na strani na kojoj prepoznajem sebe,mogu svoje misli da citam izmedju redova.Ruza,koja mi sluzi kao obelezivac je suva i crna,i poprskana lakom,je bila njegov poklon.
Te veceri je bio zanosan,svaki njegov dodir me je ispunjavao ljubavlju.Odveo me je na veceru gledajuci me svojim,kao ambis,crnim ocima.
Te veceri mi je od male pogurene starice na ulici kupio ruzu.
Te veceri nije bio samo ime....
Sada,u parku,smesim se svojoj naivnosti...sklapam knjigu i ustajem...veceras imam sastanak.Uzimam ruzu i bacam je kantu za smece...Bila je lepa...ali vec sam rekla da samo losa secanja ostaju...ova ruza je morala da ode.Osetila sam...bas nista...Pitala sam se sta da obucem veceras...








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35400

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Čet 24 Nov - 19:02

Tik-tak..
Ne, jos nije vreme za to
Nezainteresovano odmahujem rukom,
Smrt preko puta mene se smesi
Ceka me
Mora da ceka
Provalila sam ja nju odavno
Jos jedan dan, glupavi dan
Nisam sama
Psujem sebe sto ne mogu da zaspim
A opet, svejedno mi je
San ili ne
Sreca il' bol
Podnosi organizam sve
Jedna po jedna sekunda klize
Ko je njih uopste izmislio?
I cemu sluze?
Kad vreme merimo, brzo nam izmice
Tonemo
Gubimo se
Divljamo, umiremo i ljubimo
Ne znamo ko smo, a znamo toliko
Pred nepoznatim ne uzmicemo
Sve nam je ravno, a depresije nema
Kotrljamo se ako moramo..
Pa hajde, vec jednom, probudimo se iz poslednjeg sna
Pogledajmo oko sebe
Shvaticemo
Ja znam da shvaticemo i poletecemo
Da nam ptice zavide
Jednoga dana kad suze se budu stvarale samo iz radosti
A srce postalo od celika
Znam da znacemo prvo da zivimo
A onda sve ostalo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2773

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Ned 27 Nov - 11:40

Prost, jednostavan zivot.
Nisam pristalica komercijale i ukrasavanja.
Vec volim coveka takvog kakav jeste.
svet sa slika i reklama i stvaran svet, ne prepoznaju se...
necu da neutralisem zivot.
necu da ga sminkam.

vecite tragace i one koji jure za dosezanjem onoga sto vide na TV-u, na reklamama, u snobovskoj paradi kica i nesrece, smatram mrtvima... za zivot hendikepiranim... njihova dusa je mrtva.
zato njihova noga do tog sarenog sveta nece stici...
jer, mrtvi ne hodaju.
mrtvi su mrtvi, kao sto znate...

ne zelim reflektore i mutne neonske svetiljke.
vec mrak. i zrno sibice tek.
sasvim dovoljno za pravu predstavu o svemu.
ugodan zivot ne postoji. to je laz.
pa ipak dozivim nesto ugodno...
insistiram na dodiru,
na ugodnom u nicemu,
na mirisima i pogledu...
na zivotu kakav jeste!
insistiram!

...kada bih mogla zagrebati noktom koru, skramu sa zaledjenog stakla ili poledicu, ucinila bih to svakog jutra, cim se probudim! da zderem kozu sa nekog nevidljivog tela, taj omotac koji je citav ovaj svet sklupcao pod jedan pokrov.

otvaras prozor...sobu ispunjava miris lipe... kao da se time menja svet...
i to je nekad sasvim, sasvim dovoljno!
M.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Ned 19 Feb - 12:02

Još sam tu Tvoje misli, i dalje, čitam, kao otvorenu knjigu. Sada, više te ništa ne može opravdati, ni sačuvati. Mislila sam da je, ono neoprostivo, nepopravljivo, bilo ispijanje moje čovečnosti, ali ne... Odlazak sa moje planine,, ne mogu ti poslati u misli, opisom nijednog poznatog bola...
Evo me, blizu grada, smrad ljudi, carstvo đubreta.
Njušim ti trag, u ovoj oktobarskoj noći....
Mogao si od mene da potražiš i otrov i lek, dala bih ti.Zaboravila sam da ti pošaljem san, u kom sam postala Ona Koja Ispunjava Sve Želje. Tebi, ću uskratiti, samo jedno.... Nestajanje.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Ned 19 Feb - 14:44

Griješila sam puno puta. Onda kada sam glumila da mi do tebe nije stalo, a bio si mi sve. Onda kada sam sklanjala pogled, bježala od istine, utjehu tražila na drugim mjestima. Teško je zaboraviti nekoga tko je tako dugo vremena proveo u tvojim mislima… U tvome srcu. U životu bi se trebalo gledati naprijed, zar ne? Tako barem govore. Suočiti se sa činjenicom da vrijeme vratiti ne možemo niti osobu koju smo jednom davno mogli imati. Ali opet nada postoji, jer bez nje, sve bi bilo uzaludno.”
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Ned 19 Feb - 14:45

“Često sjedimo tuga i ja čekajući tvoj povratak. Tebe nema, ti negdje skidaš jeftin ruž s usana nekoj od svojih zanesenih djevojčica. Vjerojatno su mi slične, barem po onoj naivnosti koja me je tako skupo koštala. Nažalost, kad si ti u pitanje sve smo mi ionako bile samo perle vješto nanizane na lančiću tvojih požuda.”



Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sre 22 Feb - 18:08

Uvek postoji nada!!Kad pogledam u tvoje oci,jasno je vidim.
Blagosloven da si mili moj!!
I vecno ce da traju trenuci zarobljeni u secanju,
kao u ljusci oraha.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sre 22 Feb - 23:50


Tvoje riječi su boljele, bolio je tvoj odlazak. Otišao si bez pozdrava,ali tvoje riječi su boljele kao mač u lađima.Ti si taj koji je ostavio ožiljke na mom srcu i mojoj duši. Uvijek sam vjerovala u tebe, pazila na svaku riječ da te ne bih povrijedila. Šta sam za to dobila? Da si mi bar rekao …
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Pet 17 Mar - 12:48

Osetim uvek kada dodje do promene u njegovom srcu.Uvek jace zakuca.Uvek vise voli.Moje trckara otkucajima ali njegove krupne korake ne moze da stigne.
Kada navece u smuraj dana pogled progovori tada prepoznamo,oboje istu jacinu,i prasnemo u smeh!








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sub 18 Mar - 19:10

Samo ti si me znao. Samo ti si me ispunjavao, a opet si me baš ti takav, najviše povredio. Znao si da me voliš, na neki svoj poseban i jedinstven način. Nisi bio kao drugi, bio si drugačiji, valjda sam te baš zato i ovako zavolela. Umeo si da me nasmeješ kao malo dete. Da me zagrliš i kažeš reč utehe kada je  bilo potrebno. Znao si da mi obrišeš svaku suzu s lica. Svaki korak moj si znao, svaku manu i vrlinu,a ipak si me voleo, baš takvu kakva jesam. Ustvari, jedini si me ti i upoznao. Jedino sam tebe pustila u svoj svet, da ga upoznaš u potpunosti, da zaviriš u sve tajne, sve moje bolne tačke, svaki moj strah i ponos, svaku moju ranu i uspomenu iz prošlosti. I znao si to da ceniš na pravi način. Sve si znao, baš sve, osim jedne stvari… Da me zadržiš kada odlazim od tebe. Tu si stao i nisi znao, šta dalje. Šteta.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sub 18 Mar - 19:11

Griješila sam puno puta. Onda kada sam glumila da mi do tebe nije stalo, a bio si mi sve. Onda kada sam sklanjala pogled, bježala od istine, utjehu tražila na drugim mjestima. Teško je zaboraviti nekoga tko je tako dugo vremena proveo u tvojim mislima… U tvome srcu. U životu bi se trebalo gledati naprijed, zar ne? Tako barem govore. Suočiti se sa činjenicom da vrijeme vratiti ne možemo niti osobu koju smo jednom davno mogli imati. Ali opet nada postoji, jer bez nje, sve bi bilo uzaludno.”
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Pet 5 Maj - 19:04

Ali, bio joj je suviše sličan. Operisan od svake emocije, plašio se osjećanja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv način, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli.”

Izvor Net








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung


Poslednji izmenio Dala dana Pet 5 Maj - 19:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Pet 5 Maj - 19:05

Možda neka izostavljena reč ili zagrljaj. Ili ono “volim te, ali za oboje je najbolje ovako” na kraju…

Postojalo je nešto što ju je te večeri nagonilo da padne u iskušenje. Možda nekoliko godina ćutanja, okretanja glave na ulici, čežnje za samo jednim pitanjem makar ono bilo “kako si?”, nerazjašnjen raskid, prvi pravi poljupci, dodiri, suze. Stari datum ili pesma koja i posle toliko vremena dovodi do euforije… Ili pogled koji je sve vreme govorio više od hiljadu reči. Toliko vremena, još više ponosa, promena. Postojalo je nešto u njemu oduvek. Nešto zbog čega ga je bilo teško odbiti. Nešto što ju je stalno vraćalo njemu. Možda neka izostavljena reč ili zagrljaj. Ili ono “volim te, ali za oboje je najbolje ovako” na kraju…
Dane je provodila pored novog momka. U početku je bilo neizdrživo, nije podnosila tuđe ruke i usne na svojima. Noću bi je obuzimale krize koje smo najčešće zajedno proživljavale. U životu svake devojke, valjda, postoji neko na koga misli, a ne bi trebalo, čuva svoja osećanja kao veliku tajnu i sama se nosi sa njima svaki put kada se probudi ili svako veče kada tiho ušuška svoju sakrivenu ljubav pored sebe pre nego sklopi oči i pomisli na njega. Svojom patnjom budila je i u meni neku čežnju za nečim što je prošlo. Govorila mi je da bol nikad neće prestati…
Stotinu puta je pisala i brisala poruke za njega. Ponekad ju je do ponovo ostvarenog kontakta sa njim delilo samo jedno dugme koje je trebalo pritisnuti, a nije ga pritisnula. Znala je da i on pati, ali da je jači od nje. Govorio joj je da će ga zaboraviti, da je on bio samo prva ljubav koja se pre ili kasnije preboli. Ona je stiskala ruke osećajući svim svojim bićem samoću i želju za njim. Gledala ga je kad je bio okrenut leđima, prolazila ulicama gde bi ga mogla sresti. Ljubila je drugog, on je ljubio drugu. Meseci su doneli zamenu, stare slike zamenjene su novim, stare uspomene zaključane su u ladicu srca, a ključ je izgubljen. Bilo je sve manje onih noći koje su mu bile posvećene. Čak su i tužne pesme zamenjene prepričavanjem novih doživljaja. Neko nov je postao prioritet.
Pored sebe je imala divnog momka koji je nadoknadio sve što nije imala, bila je voljena i počela je da voli. Postao je mnogo više od momka, bio je tu u najtežim trenucima, razumeo ju je i pružio joj utehu. U njemu je imala prijatelja i ljubav. I svaki put kada bi nežno pomilovala njegovo lice znala je da više ne želi da ga izgubi. Još uvek smo tri puta prolazile pored kafića u kome stara ljubav sedi, ali više smejući se i šaleći se nego uz ozbiljnu patnju. Čim bismo se udaljile od kafića misli su se vraćale onom ko je sada važan. Gledala sam njen osmeh i duge sate koje je provodila sa njim, iznenađenja koja su jedno drugom priređivali. Izgledalo je kao da je prva ljubav bila u pravu i da je konačno preboljen.
A onda se dogodi trenutak. Negde u zanosu raskalašne noći oseti ruku na svojim leđima. Okreće se i ostaje bez reči. Mazi je osmeh njegovog lica i sjaj u očima. Počinje da se gubi u vremenu, rastrojena između prošlosti i sadašnjosti. Vratio se. On započinje bezazlen razgovor koji je začinjen uzbuđenjem i oduševljenjem. Tu je i sve je kao nekada. Dodiruje ga kao slučajnom gestikulacijom, a svaki dodir izaziva drhtaj njenog nesigurnog srca. Povlači je u mrak jednim pokretom ruke i privija uz sebe. Vrti joj se u glavi od njegovog parfema koji odiše prošlošću. Ljubi je po vratu dok mu ruke igraju po njenom telu, on oseća da je njegova i da to nikada nije ni prestala da bude. U glavi joj odzvanja rečenica njegove mame kada su raskinuli: “Ako je suđeno, srešćete se opet”.
Ali ne, kasno je. I ta pesma, i taj pogled i dodir koji nas vrati u prošlost, to traje na trenutak i ne vraća prošlost, nego vraća sećanja. Sećanja na nešto što danas više ne postoji. Iznenada ga svom svojom silinom odgurne od sebe. Odlazi iz mraka dok je jedna suza izdaje, potom druga, treća… Vadi mobilni telefon iz džepa i počinje da kuca: “Volim te, ali…”, a potom zastaje i shvata da ne želi da ponavlja istu grešku. Briše ono “ali” i šalje “volim te” na dobro poznat broj nekoga ko je pre godinu i po dana bio nov, ali više nije. Jer je od tada do danas bio i ostao uz nju u svakom trenutku. Zato bira njega, bira ljubav, bira sadašnjost i srećnu budućnost, a ne prolazni zanos koji provocira pokajanje. Sada je može učiniti srećnom samo onaj ko je voli najviše. A ona je tačno znala ko je to.

Izvor Net









Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Uto 9 Maj - 14:33

Bila je neka zurka u gradu, privatna, i otisla sam sa drugaricom i njenim deckom.. Bilo je gomila ljudi, i on.. On je inace najbolji drug mog kuma, i znam ga dugo iz vidjenja. Svaaaka devojka kada ga vidi odlepi za njim, pa tako i ja... Inace je stariji 7 godina..  Za mene je bilo dovoljno da ga pogledam.. Otisla sam ranije kuci, oko 2 sam vec bila u krevetu... Kako sam spavala cula sam tatin tel i da pominju brata. Skocila iz kreveta i krenula sa tatom na to isto mesto gde je bila zurka. Kako smo prilazili videli smo policiju, meni vec nije bilo dobro, bratu je bila uvijena ruka... Da ne duzim, znam kada sam stigla tamo da je bio on i da me je zagrlio i rekao da ce sve biti ok. Posto su brata odveli u bolnicu, ja sam sa njim ostala, sedeli smo u njegov auto i pricali. Onda je on morao da ide i ostavio me. Mislila sam da je to to.... aliiii on mi je tog dana oko podneva pustio poruku, uvece smo se videli... Setali, sedeli na tribinama fudbalskog terena ... od te veceri smo zajedno.. Mogu vam reci da s tek sada shvatila sta znaci kada ste nekom bitni, i kada je nekom zaista stalo do vas... jer sam pre toga imala 'vezu' i cisto drzanje za ruku...
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 965

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Uto 19 Sep - 23:47

> Muškarac muškarcu <


Prije par dana su mi rekli da sad ti režiraš njene osmijehe

Pa sam počeo da te mrzim.

Izvini zbog toga, vjerovatno si dobar čovjek i u nekim drugim okolnostima bi možda bili prijatelji.

Ali trebaš znati da u meni imaš neprijatelja u kojem ključa bijes i želja da te zadavi golim rukama svaki put kad te pogleda onako kako je mene gledala.

Ako me sretneš na ulicama mog grada, okreni se i nestani u mrak

Tako je najbolje za obojicu.

Znam, vjerovatno zvučim kao poremećeni psihopata koji će vas pratiti u noći i skrivati se pod prozorom dok večerate i nije me briga

Moraš znati da imaš nešto moje i da će trebati vremena da prihvatim činjenicu da to mjesto sada pripada tebi.

Jebiga, ljubav ne zna biti umjerena ili racionalna. Ona je poput arterije koja krvari farbajući zidove u crveno i ma koliko stisnuo, ne prestaje dok svaka kap ne iscuri

Valjda zato treba vremena.

Ljubav je košulja sa pomiješanim dugmadima, ljubav je otkopčan šlic kojeg svi vide osim tebe. Ljubav je smotana djevojčica koja upadne u lokvu i sjedeći u njoj mokra, jeca u suzama. Ne očekuj da budem razuman.

Ostaje da te zamolim par stvari, muškarac muškarcu.

Čuvaj je, ona samo izgleda čvrsto i opasno. Duboko unutra je mala djevojčica željna zagrljaja, sentiš pjesama i crvenih ruža

Voli šetati uz muziku

Često smo hodali gradom dijeleći slušalice, njoj lijeva meni desna, i provodili sate pjevajući neke tekstove za koje sam se tada mogao zakleti da ih ne znam.

I to je bitno, uvijek hodaj s njene lijeve strane

Iz nekog razloga vjeruje da je lijeva strana njenog lica ljepša od desne

Vidio si već, na desnom obrazu ima ben kojeg obično skriva kosom ali znam šta pričam – desni obraz je njeno omiljeno mjesto za poljubac. Zapamti to.

Moraš uvijek dobro mirisati, ona će voljeti da ti spusti glavu na rame dok gledate film, pa gurne nos duboko u vrat i tu zaspi

Tih trenutaka odaje svoju ranjivost i postane ti jasno kako je lice nezavisne djevojke samo poslovna uniforma koju skida jednom kada ostanete sami.

Čuvaj je, ako samo čujem da je pustila suzu radi tebe

Moli se svim Bogovima za koje znaš da te ne nađem. Nemoj biti dijete.

Njoj treba muškarac, vjerovatno je umorna od budale kojem je jedina svetinja u ovom životu sveska ispisana riječima

Treba joj više pažnje a manje riječi.

Nemoj joj kupovati knjige, to će je podsjetiti na mene i onda si najeb'o

Kupi joj ružu u nedeljno jutro i odnesi kafu za ponijeti na vrata

Nemojte ići na koncert Olivera. Jebiga, i to sam ti upropastio.

I uvijek, UVIJEK poklanjaj tone čokolade.

Vjeruj mi, postoje žene koje vole čokoladu i postoji ona, prvi registrovani ovisnik o tom čudu.

Nemoj gledati druge djevojke, to se valjda podrazumijeva

Nemoj da je lažeš. Ustvari možeš ali samo ako spremaš neko dobro iznenađenje

Pričaj joj o poslu, ona želi znati svaki detalj jer blesa toliko voli da joj nikad ne padne na pamet da priča o svojim problemima…

Često će te nazvati iza ponoći i htjeti da priča s tobom

Nemoj biti debil pa reći da si pospan, pričaj joj prvu stvar koja ti padne na pamet jer nije bitno o čemu pričaš. Ima noći kada se probudi usamljena i samo treba da čuje glas koji će je kao svjetionik u oluji dovesti do obale

Nemoj pitati šta nije uredu kad šuti, neće ti reći

Njene šutnje se šute s njom..

Osjećam da sam zaboravio neke stvari ali da me ubiješ ne znam koje su

Eh da, još nešto.

Ako je kojim slučajem izgubiš, potraži me

Ja sam vjerovatno jedini čovjek koji te može naučiti kako to da preživiš



Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sub 23 Sep - 22:29

[size=51][size=39]Treća sreća[/size][/size]


Možda je provodadžisanje jedno od najstarijih zanimanja na svetu i možda se smatra zastarelim,ali od kako znam za sebe,uživala sam u tome da spajam ljude.Od jednine da pravim množinu.Od usamljenih dagledam radosna lica.Ma, to je najlepši hobi na svetu!
Evo jedne ljubavne price!
Imala sam uspeha. Dva para koje sam spojila, sada su u braku. Evo, pre neki dan me je zvala kuma, koja naravno uvek mene „krivi” za sva koškanja u braku. „Da tebe nije bilo, ne bih sada imala ovakve glavobolje. Neće čovek na Alpe, već samo na Kopaonik, sve što je u krugu od 200 kilometara dalje od rodnog grada, ne dolazi u obzir.”, ogovarala je svog supruga u koga je i posle deset godina braka srećno zaljubljena. „Nego znaš šta mi je palo na pamet, nedavno sam srela mog brata od tetke Zvonka. Zapravo smo vrlo dalek rod, videla sam ga svega dva puta u životu, on je jako uspeo u svom poslu i možda bi mogao da ti pomogne u tome čime se ti baviš. Jako je fin i mislim da je voljan da pomogne. Jedino u čemu se nije realizovao je brak, nije oženjen i nema decu, a već je u kasnim četrdesetim, mislim da je malo nezadovoljan takvom situacijom. Šta kažeš da ti ja dam njegov kontakt, pa da lepo popijete neku kaficu?” „Eto ko misli na mene, moja kumica!”, odgovorila sam joj i zapisala broj.
Tih dana sam zaista uporno tražila posao i ova me je vest veoma obradovala. Naučila sam odavno da nikad ne znaš gde te sreća čeka. Crvena dugmad za manžetne Nekoliko dana kasnije pozvala sam gospodina Zvonka. Bio je jako prijatan ali nije bio u mogućnosti da popije kafu sa mnom, jer se nalazio u Berlinu na nekom sajmu sa svojom firmom. Nepunih mesec dana kasnije od njega mi je stigla pozivnica za promociju, shvatila sam da se ponovo radi o njegovoj firmi. Rešila sam da odem čisto iz pristojnosti, a to je taman bio i način da se konačno upoznamo.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sub 23 Sep - 22:29

[size=51][size=39]Opklada ljubavi[/size][/size]


Piše: Tamara
Dani su tekli, a Rajkov rodjendan se blizio. Medjutim i provoda i svega bilo mu je dosta, samo je zeleo da se njegova voljena Natalija nadje u njegovom narucju. Ali to nije bilo moguce. Ona je kilometrima odvojena od njega. Ne voli ga. Verovatno ga je odavno zaboravila. Pa ko ce se secati srednjoskolske ljubavi. Njihova veza je pocela veoma burno. Prvo dopisivanje, pa svadje. Tajni sastanci. A kad je ljubav dosla i tajne su isplivale na povrsinu. Njihova veza osnovana je na Rajkovoj opkladi sa drugovima. On je bio ubedjen da moze svaku da smuva a drugovi su izabrali Nataliju smatrajuci da je ona tvrd orah i da ce mu odoleti. Rajko je uspeo da osvoji Nataliju. Ali on se zaljubio. Ona je bila toliko dobra i mila da bi svako mogao da je zavoli.
Bili su nepunih sest meseci u vezi. I onda jedan vikend Rajko je 
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sub 23 Sep - 22:30

[size=51][size=39]Poslije mnogo godina[/size][/size]



Išla sam kao u transu prepunom i užurbanom ulicom. Izgledalo je da, kuda god ja krenula, da svi ostali idu u suprotnom smjeru samo da bi se sudarili sa mnom ili mi barem prepriječili put. S pola uha čula sam prodavce svega i svačega kako uzvikuju naziv robe koju prodaju.
Bio je tridesetprvi decembar i sve je bilo u tom novogodišnjem duhu. Meni lično to je bilo kitnjasto, ali…nisu svi racionalisti kao ja. Sav ovaj sjaj i nakinđurenost, osjećaj da će se nešto specijalno desiti 31. decembra u 24,00 dodatno su gubili na sjaju pri pomisli kako će se svi ovi slavljenici 01. januara probuditi i shvatiti da se u njihovim životima osim datuma ništa nije promijenilo. Iako je do kraja decembra ostalo još samo tri dana uopće nije bilo hladno. Da su se ljudi ravnali po vremenskim uslovima, a ne po kalendaru na ulici bi bilo jaknica i sakoa mnogo više.
I ja sam bila obučena u dugi crni kaput ispod kojeg sam se osjećala kao u oklopu. Činilo mi se da se počinjem znojiti. Ovaj osjećaj je već bio pretjeran i uzrok je bio psihičke prirode: naime prije pola sata utvrdila sam da sam ostala bez novčanika i svega što ljudi, pa tako i ja nose u novčanicima. Bilo je tu novca , ličnih dokumenata i nekoliko bilješki. Novca nije bilo mnogo, ali bilo je sve što sam imala. Kada sam prije malo više od pola sata na jednom stolu birala šal nisam ni slutila šta će me snaći. Posegnula sam za tašnom i novčanikom, ali sam samo mogla konstatovati da mi je tašna otvorena, a novčanik nestao. Učinilo mi se da me je nešto presjeklo od glave do pete. Promucala sam izvinjenje razočaranoj prodavačici i krenula nekud dalje. Onaj osjećaj bespomoćnosti, izgubljenosti i ,najodvratniji od svih, osjećaj da me neko,neki lopov učinio naivnom budalom gotovo su mi tjerali suze u oči. Nije bilo nikakvog smisla istraživati šta mi se moglo desiti novčaniku? Moglo se desiti da mi se neko prikrao, otvorio torbicu i izvukao novčanik. Da barem nisam sav novac nosila sa sobom. Ali nosila sam ga zato što ga nisam imala gdje ostaviti. Jeftina podstanarska sobica imala je more nedostataka, a najveći joj je bio slaba brava na vratima i sumnjivi susjedi. Na ovo se umalo ne nasmijah. Susjedi sumnjivi, a novčanik mi ukradu nimalo sumnjivi prolaznici.

Na početku Latinske ćuprije , na prljavom kartonu sjedila je mlada žena sa usnulim djetetom i molećivim glasom tražila milostinju. Pogledah usnulo dijete i baš tada pod prstima u džepu napipah nekoliko kovanica. Bez gledanja i brojanja spustih ih ženi na dlan, a ona se poče zahvaljivati.
– To je bilo pogrešno – začuh muški glas iza leđa. I bez osvrtanja znala sam da se meni obraća.
– Kud je sve otišlo neka ide i ovo malo – odgovorih bez osvrtanja misleći kako mi ovih nekoliko
kovanica neće pomoći da platim kiriju, račune i da preživim do sljedeće plaće..
– Osjećam li ja to pomirenost sa sudbinom u tvom glasu?
– Ne varaš se – htjedoh još nešto reći, ali odustah. Nije mi se razgovaralo sa neznancem. Nisam
ga čak ni pogledala.Pored nas je nailazila starica sa korpom ruža.
– To mi je drago čuti, jer evo sudbina ti poklanja ružu i pošto ste pomirene uzećeš je.
– Da, kako ne? – pokušah biti sarkastična.- Prvo mi je uzela novčanik pa mi za utjehu daje ružu.
To se baš može kompenzirat.
– Sudbina uvijek za ono što ti je uzela da nešto zauzvrat.

Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Super Član
Super Član

avatar

Ženski
Poruka : 965

Učlanjen : 12.09.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Pet 27 Okt - 23:10

[size=37]SNEŽANA[/size]


[size=37]Jedne Nove godine, ne sećam se više koje, izađoh pred jutro na ulicu. Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile prave, a ne plastične.[/size]

[size=37]Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim šarenim kapama od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.[/size]

[size=37]Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?[/size]

[size=37]Tada je ugledah kako ide prema meni.[/size]

[size=37]Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sašivena od magle i paučine. Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva jedva vidljiva zlatna kaišića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre. Kao da nije dodirivala sneg.[/size]

[size=37]Jednom rukom pridržavala je okovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.[/size]

[size=37]Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?[/size]

[size=37]Prošla je pokraj mene ne primetivši me, kao u snu.[/size]

[size=37]U prolazu obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo.[/size]

[size=37]Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa! Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran.[/size]

[size=37]Zašto je napustila pre vremena novogodišnje slavlje? [/size]

[size=37]Da li je neko ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati?[/size]

[size=37]Da li se napio i bio prost?[/size]

[size=37]Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan od retkih noćnih šetača koji je imao sreću da je vidi lično?[/size]

[size=37]Ili je to bila Snežana kojoj su dojadili pijani patuljci?[/size]

[size=37]Ali, zašto je plakala?[/size]

[size=37]Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona možda pročita i javi mi se telefonom?[/size]

[size=37]Već više od petnaest godina razmišljam o tome zašto je plakala one noći.[/size]
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Sub 28 Okt - 13:15

[size=51][size=39]Opklada ljubavi[/size][/size]



Dani su tekli, a Rajkov rodjendan se blizio. Medjutim i provoda i svega bilo mu je dosta, samo je zeleo da se njegova voljena Natalija nadje u njegovom narucju. Ali to nije bilo moguce. Ona je kilometrima odvojena od njega. Ne voli ga. Verovatno ga je odavno zaboravila. Pa ko ce se secati srednjoskolske ljubavi. Njihova veza je pocela veoma burno. Prvo dopisivanje, pa svadje. Tajni sastanci. A kad je ljubav dosla i tajne su isplivale na povrsinu. Njihova veza osnovana je na Rajkovoj opkladi sa drugovima. On je bio ubedjen da moze svaku da smuva a drugovi su izabrali Nataliju smatrajuci da je ona tvrd orah i da ce mu odoleti. Rajko je uspeo da osvoji Nataliju. Ali on se zaljubio. Ona je bila toliko dobra i mila da bi svako mogao da je zavoli.
Bili su nepunih sest meseci u vezi. I onda jedan vikend Rajko je insistirao da izadju sa starim drustvom. Skupili su se kod Rajka kuci. Igrale su se neke drustvene igre i neko je predlozio da se igraju masne fote. Postavljala su se razna pitanja,razni izazovi. Nekako je flasa stala i na Rajka. Jedna ljubomorna devojka postavljala je pitanja. Rajko je izabrao istinu. A pitanje je glasilo: da li si se smuvao sa Natalijom zbog simpatije ili zbog opklade sa drugovima?
Natalija se nasmesila a Rajko je prebledeo. Svi su znali istinu osim Natalije. Rajko je rekao ne, slagao je. Ali devojka je rekla kako joj je brat drugacije ispricao. Natalija ga je bledo pogledala. Svoju ljubav a zatim Milosa svog najboljeg druga. Tim pogledima mogla ih je ubiti. Rajku je rekla da joj je drago sto je dobio opkladu i da joj se nikada u zivotu vise ne obrati a Milosu da ne zeli vise nikada da ga vidi. Okrenula se i otisla. Bila je povredjena.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 28360

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Pet 3 Nov - 19:02

PRIČA O LJUBAVI
Godišnja doba i nisu mnogo važna za nove književne tekstove koji treba da govore o ljubavi. Nije važna ni atmo­sfera, a ni tako dosadan cvrkut ptica. Nepotreban je i žubor vode, rastinje svakakvih vrsta koje u proleće zažari svojim zelenilom. Novi tekstovi i nove priče se dešavaju negde u tržnim centrima, ili na asfaltu, ili u nekim pabovima koji su registrovani za pušače. Nova događanja smeštena su između stakla, plastike i betona uz neku sintetičku muziku koja dopire iz zvučnika, uz jako piće koje se tretira kao afrodizijak, a oni koji treba da govore o ljubavi to i ne čine, jer se ne čuju dovoljno.

U modernoj priči o ljubavi u trećem milenijumu, pa­rovi više nisu tako dekadentni i patetični kao nekad, pa da se nešto kao drže za ruke i šetaju po prirodi. I još da se kao gledaju, miluju, usput i ljube i malo ’vataju. To modernu priču o ljubavi i ne interesuje puno, ona traži drugu vrstu izazova, ona mora da ima, već u startu, dovoljno adrenalinskog do­pinga, da ima izvesnu stresnu energiju i da se ne razmišlja pu­no. Moderna priča je sklona da crno prikazuje kao belo. Da po­brka lončiće kad su u pitanju polovi i da zarad forme i nje­ne strukturalne dinamike uvede banalnost kao siže, a va­pizam opšti kao utopiju koja treba da zameni primitivizam emo­cija iz prethodnog veka.








Kreativni um poigrava se predmetom svoje ljubavi.-K.G. Jung
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 26240

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Jedna tužna ljubavna priča   Pet 3 Nov - 19:14

Mislim da je bilo vrijeme da vam ispricam pricu..




Ušao sam s smiješkom u tu malu prostoriju nakrcanu ljudima, svi pomalo pripiti pjevali su neke pjesme. Pogledom proletjeh kroz sobu tražeci nju…
Ustvari da krenem od pocetka
Tog jutra sam krenuo da kupim cigarete u obližnji ducan, koji je kao i uvijek bio krcat starinama što su se muvali tamo cijeli dan. Sjedili ispred ducana, žicali pare za pivu koju bi odma naiskap popili, pa u roku od minute krenuli u potragu za novom. Vec sam ih znao po imenu: Žuti, Joso, Vlaho i Topic. A tko ih ne bi kad koliko god pijani znali su tko je gdje i s kim šta radio. Naša Informativna Služba. Ponekad ih je cak i policija dolazila pitati za pomoc kad je bilo neko sranje na kvartu.. Ukratko znali su sve.

Te noci bila je pretucena.
Nisam za to niti znao dok me Joso nije povukao za ruku i rekao mi sto je bilo. “Mali jucer je bilo sranje kod Andreje.” Matej, njen bivši je cekao kod njene kuce da se pojavi. Sam bog zna šta je htio od nje. Tamo negdje iza ponoci, ja sam radio, Ivan moj susjed ju je pratio kuci. Pouzdan mali, znao sam da ce ju cuvati. “Ivan je u bolnici” nonšalantno je rekao Žuti. “Koj’ *****” pomislio sam. No prica se vec izvrtjela u mojoj glavi.
Matej ju je cekao, ona je došla s Ivanom, ovaj je poludio i prebio ga. Puko je definitivno. Otkako mu je stara poginula, stari mu se propio, Andreja prekinula.. više nije bio svoj. “Nece to samo tako proci!” Joso me je pogledao kroz krvave oci, što od alkohola, što od nespavanja i prošaputao.. “Pazi se mali, znaš da nije sasvim svoj.”

Krenuo sam prema njenoj kuci..
Ako je dobro bit ce doma, ako nije ubit cu ga.
Kucam… ponovo…
Zvonim… nitko ne otvara.
Idem oko kuce na stražnja vrata, možda su u vrtu. Nema nikoga, sve je zatvoreno. “Andreja!” poviknuo sam.. nema odgovora.. “Andreja!!” Susjedina mala je izašla u dvorište: “Saša dodi.. Andreja je u Draškovicevoj, starci su kod nje, nije dobro… ”
Ovaj dio se niti ja ne sjecam najbolje. Znam da sam nešto promrmljao i otrcao doma po auto. “Šta joj je.. Šta joj je..” mislio sam cijelim putem do bolnice…

Ušao sam u onaj smrad sterilno cistog prostora koji se može osjetiti samo u bolnicama. Smrad kemikalija pomiješan sa hrpom staraca koji šire osjecaj, ne miris, osjecaj truleži. Nešto je govorila, nisam je bas doživljavao. Gledao sam u punu cekaonicu jeli tu Tomo, njen stari ili majka teta Katarina. “Izvolite” i ruka na mom ramenu me prenulo iz tog stanja. Pogleda ne micuci s cekaonice pitao sam “Andreja Maric, gdje je?” “Ne znam” bio je odgovor. “Šta ne znaš, koj’ ***** stojiš tu, pogledaj mater ti ****** blesavu!!” “Kako se ti to razgovaraš! Je li?!” odgovorila mi je brkata sestra u bijelom… “Jucer je dovezena, Andreja Maric, gdje je?!” U tom trenutku sam snimio njenog starog kako izlazi kroz vrata i ide prema aparatu za kavu.. “Stricek Tomo” uzviknuo sam i potrcao prema njemu.. “Gdje je?” pitao sam, ali vidjevši suze u njegovim ocima ostao sam skamenjen. “Saša.. Matej je jucer… Potres mozga… vilica… kriticno..” je bilo sve sto sam cuo… “Gdje je?!” kroz suze sam prozborio “Gdje je?!”. Odveo me gore na prvi kat, a svaki korak je bio teži od drugoga. Teta Katarina je stajala pored vratiju i gledala u njih. Na njoj se vidjelo da je tu cijelu noc proplakala. “Teta Katarina” rekao sam i primio je za ruku.. Ona me zagrlila i kroz jecaje sam cuo kako šapce njeno ime “Andreja.. moja Andreja”. Ostao sam s njima jer za drugo nisam imao snage.

Njene oci, miris njene kose, njen osmjeh koji sam gledao dok sam je držao u svojim rukama su mi konstantno letjeli kroz glavu.
Tocno se sjecam svakog trenutka, koji sam proveo s njom. I dan danas kada osjetim parfem koji je nosila stanem i sjetim se..
Doktor je došao kasnije i pozvao Tomu da dode. Nešto mu je prošaptao, a on je zaplakao i pao na koljena. Teta Katarina me uhvatila za ruku i zavrištala. Ja sam samo bespomocno sjedio tamo, ne vjerujuci dok su mi suze klizile niz obraze.

Odveli su ih da ju vide posljednji put, a ja sam ostao sjediti na stolici; ne shvacajuci.. kako??.. Zašto??
Ustao sam se i nogama kao od olova, korak po korak boreci se sam sa sobom ušao u sobu.
Ležala je na krevetu, plava kosa koju je uvijek držala u repu bila je raširena po jastuku. Usnice koje sam ljubio bile su plave, lice blijedo, bez boje. A njene oci koje sam satima bez prestanka gledao bile su zatvorene. Izgledala je kao mali Andeo, kao da spava, a ja sam cekao samo da otvori te oci i da se nasmije.. Ali nije.. Više nikada..

Ušao sam s smiješkom u tu malu prostoriju nakrcanu ljudima, svi pomalo pripiti pjevali su neke pjesme. Pogledom proletjeh kroz sobu tražeci nju…
….Kad odjednom suze su krenule teci niz moje lice kada sam se sjetio da je nema. Da je nema u mojim rukama, da nema onog smiješka kojeg je cuvala samo za mene, da nema tih usnica niti tih ociju..
I plakao sam….
I placem i dan danas kad se sjetim, makar je prošlo puno vremena..
I plakat cu..
Jer ja ju.. još uvijek Volim.


Autor: Night_rider









Opijam se draga ali pijanica nisam....
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 15623

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   Ned 5 Nov - 13:36

Znali smo se u skoli tako 5-6 razred,bili smo klinci,kad god bi me video nesto bi dobacio,jer sam se svidjala njegovom drugu,nervirao me je taj mali pegavi.i eto proslo je tu dosta vremena,nekako smo nas dvoje odjednom poceli da se dopisujemo i posle par nedelja se smuvamo,rekla sam mami za njega,malo je falilo da joj pozli,jer on se preziva isto kao i ona sto se devojacki prezivala.I on kao i ja ispitivali smo rodjake,i hvala bogu ispostavilo se da nismo.Iskreno da kazem i nije mi se svidjao,a sad ga volim vise od zivota,jeste da imam 18 god.i da sam mlada,ali vezala sam se za njega.Godinu i po dana smo u vezi i nismo spavali. ali se mnogoo volimooo!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ljubavne priče   

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavne priče
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Ljubavne priče
» Najljepše ljubavne scene
» Ljubavne pesme
» Ljubavne bajalice
» Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Ljubav,Sex,Romantika :: Romantika-