Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Pet 16 Sep - 9:09

Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti

Bez obzira na to da li ste trenutno zaljubljeni ili ne, ove priče opominju nas da veru u pravu ljubav nikad ne smemo izgubiti. Ljubav za ceo život itekako je moguća. Ovo su samo neke od najlepših ljubavnih priča ikada.

Romeo i Julija –  Suvišno je i govoriti bilo kakve detalje o njima, jer zasigurno svi znaju njihovu priču. Ovaj par je sinonim za ljubav. Vilijem Šekspir (William Shakespeare) nije ni slutio da će baš njegovi junaci istoimene tragedije postati najpoznatiji ljubavni par u svetskoj književnosti. Njihova veza do krajnosti je idealizovana, dok je njihova smrt bila nužna da bi se savladale ljudske slabosti i pomirile zavađene porodice. Na njihovoj tragediji zasniva se teza da ljubav pobeđuje mržnju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Odisej i Penelopa – Samo najhrabriji mogu podneti žrtvu, kao što je ovaj par to učinio. Odisej je deset godina bio u Trojanskom ratu, a zatim još deset godina proveo zarobljen dok se nije vratio na Itaku. Tokom tih dugih dvadeset godina njegova verna Penelopa odbila je 108 prosaca koji su želeli da zauzmu mesto njenog muža. Odisej je podjednako bio posvećen, odbio je čaroban eliksir večne ljubavi i mladosti da bi mogao da se vrati kući svojoj ženi i sinu. Njihova priča uči nas da nikada ne zaboravimo na činjenicu da pravu ljubav vredi čekati.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Salim i Anarkali – Sin velikog mogulskog cara, Akbara Velikog, zaljubio se u prelepu kurtizanu – Anarkali. Opčinila ga je svojom lepotom na prvi pogled. Car, naravno, nije odobravao ovu vezu , priređivao im je razne pakosti, pretio, samo da bi uništio njihovu ljubav. Salim odlučuje da se suprotstavi svom ocu i objavljuje mu rat. Mlad i neiskusan, biva poražen i osuđen na smrt. Čuvši za to, Anarkali se odriče svoje ljubavi i biva zatočena samo da bi spasla Salima. Salim joj pokazuje tunel kojim je pobegla i nikad se više nije vratila. Salim je do kraja svog života voleo Anarkali, a njegove poslednje reči bile su upućene upravo njoj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Paris i Helena – Helena Trojanska smatra se jednom od najlepših žena u književnosti. Homer je u svojoj “Ilijadi“ ispevao priču o njihovoj ljubavi i otmici Helene, koja je uzrokovala desetogodišnji Trojanski rat. Njihova ljubav završava se Parisovom smrću i Heleninim povratkom u Spartu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kleopatra i Antonije – Šekspir je ovim delom stvorio još jednu večnu priču o istinskoj ljubavi. Zaljubili su se na prvi pogled, njihov odnos donosi Egiptu moćnu poziciju, ali njihovu ljubav Rimljani nisu odobrili. Uprkos pretnjama, Antonije je oženio Kleopatru. Dok se borio protiv Rimljana, Antonije dobija lažne vesti o smrti svoje supruge. Slomljen od bola, umire.  Kada je Kleopatra saznala za Antonijevu smrt, nije mogla da podnese tugu i oduzela je sebi život. Ovo delo poručuje nam da velika ljubav zahteva velike žrtve.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Napoleon Bonaparta i Žozefina –  Brak koji je zasnovan iz interesa, ali kasnije prerastao u ogromnu ljubav. I danas Napoleonova pisma upućena Žozefini predstavljaju jedne od najlepših izjava ljubavi koje je jedan zaljubljeni muškarac napisao. Burna veza puna strasti doživela je krah zbog Žozefinine nemoći da mu podari naslednika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Skarlet O’Hara i Ret Batler – „Prohujalo sa vihorom“ jedno je od književnih dela koje nikada neće biti prevaziđeno. Margaret Mičel (Margaret Mitchell) dočarala je njihovu priču kroz odnos ljubavi i mržnje. Njih dvoje nikako se ne mogu usaglasiti, uvek su pravi, ali u pogrešno vreme. Burna romansa puna strasi, ali ne i trajnosti. Kada Skarlet konačno odluči da provede život pored Reta, njen promenljiv karakter učinio je da on odustane i ode. Njena poslednja rečenica u romanu poručuje nam “sutra je novi dan“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mumtaz Mahal i Shah Jahan – venčali su se kao tinejdžeri, sa samo petnaest godina. Mumtaz mu je rodila četraestoro dece i postala omiljena supruga. Kada je umrla, nikako nije mogao da je preboli i odlučio je da sagradi spomenik u njenu čast. Bilo je potrebno dvadeset godina i 20,000 radnika da bi se sazidao spomenik po imenu Tadž Mahal. Jahan je do kraja života provodio dane usamljeno i povučeno, gledajući preko reke Jamun spomenik svojoj voljenoj kraljici. Sahranjen je pored nje, u Tadž Mahalu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Aurora i Filip – Na prvi pogled samo dečija bajka, a zapravo večni san mnogih devojčica. Bili su obećani jedno drugom još kao deca, a zatim se sreli i zavoleli tek kao odrasli ljudi. Princ koji se borio protiv zle vile i savladao sve prepreke, samo da bi došao do nje i spasio je iz dugog sna magičnim poljupcem, ostaće još dugo najpoželjniji junak u knjigama namenjenim deci.

[You must be registered and logged in to see this image.]



wannabemagazine








[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio Shadow dana Sub 10 Jan - 23:21, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 25 Sep - 16:25

Ljubavne priče koje su obilježile istoriju

Napoleon je nosio Jozefinine ljubičice u medaljonu oko vrata sve do smrti, siromašna Evita je očarala Huana Dominga i promijenila sudbinu Argentine, a kralj Edvard VIII abdicirao je i odrekao se prijestola kako bi bio u braku sa ženom koju je volio

Širom svijeta svakog 14. februara proslavlja se Dan zaljubljenih. Sve je počelo u starom Rimu. Car je zabranio ženidbu i vjeridbu vojnicima, a sveštenik Valentin je ostao na strani zaljubljenih i potajno vjenčavao sve koji su htjeli. Za taj potez platio je ceh. Zbog ljubavi se ratovalo, osvajalo, pa čak i mirilo. Istorija je bogata ljubavnim pričama koje prelaze granice prostora i vremena - o ljubavima velikih imperatora, kraljeva, princeza i prinčeva, kao i slavnih holivudskih zvijezda.

Kleopatra i Marko Antonije

Zbog njihove ljubavi vodio se rat, sa ciljem da se njih dvoje razdvoje. Kada je Marko Antonije ostavio svoju ženu Oktaviju zbog čarobne i strastvene Kleopatre, njen brat je poveo rimsku vojsku kako bi ih uništio. Ljubavnici su i smrt dočekali zajedno – izvršili su samoubistvo.

[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

Napoleon i Žozefina

Veliki francuski imperator Napoleon nije uspio odmah da osvoji srce lijepe Žozefine. Nakon braka 1796. godine njihova burna romansa bila je puna nevjere i drame. Kada Žozefina nije mogla da rodi nasljednika, pristala je na razvod kako bi mu omogućila da se oženi djevojkom koja će mu ga podariti. Uprkos svemu, ostala je u dobrim odnosima sa Napoleonom. Ljubičice, koje je Žozefina poklonila Napoleonu, imperator je nosio u medaljonu oko vrata sve do smrti što je, prema mišljenju mnogih istoričara, bio dokaz njihove ljubavi. Strast koja je plamtila između Napoleona i Žozefine najbolje se vidi u pismu koje joj je francuski vladar uputio: „Više te ne volim, naprotiv, prezirem te. Ti si grozna, vrlo šhlampava, glupa, pepeljugasta. Uopšte mi ne pišeš, ne voliš svoga supruga. Ti znaš kakav užitak mi tvoja pisma pričinjavaju, a ne udostojiš se da mi napišeš čak ni šest redaka najbezveznijih žvrljotina. Nadam se da ću te uskoro čvrsto zagrliti i obasuti milionima vrelih poljubaca. Bonaparte.“

[You must be registered and logged in to see this image.]

Huan i Eva Peron

Huan Domingo i Evita bili su moćni ljubavno-politički par. Nakon što se sama izdigla iz siromaštva, Evita je očarala Huana. Njihova ljubav promijenila je političku sliku Argentine. Postali su jedan od najomiljenijih parova u državi, a i šire. Peronovi sljedbenici još uvijek hvale njihove istorijske napore da se smanji siromaštvo i omogući više radnih mjesta. Njihovi protivnici i danas smatraju da su Evita i Huan bili demagozi i diktatori. Ostali su zajedno do njene smrti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Princ Edvard i Valis Simpson

Edvard VIII bio je na čelu najpoznatije monarhije na svijetu, ali se to promijenilo kada se zaljubio i oženio šarmantnom i zavodljivom Valis Simpson. Amerikanka, koja nije ispunjavala uslove da postane britanska kraljica jer je iza sebe imala dva razvoda, upustila se u romansu s britanskim prestolonasljednikom. Edvard je postao kralj Ujedinjenog Kraljevstva 1936. godine. Ubrzo je abdicirao i odrekao se prijestola kako bi bio u braku sa ženom koju je volio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Volter i Emili di Šatelet

Volter je bio brilijantan dramaturg i autor kojeg je obožavalo francusko plemstvo, a Emili mlada, inteligentna aristokratkinja. Bila je u braku s markizom di Šatelet, kada je upoznala Voltera i započela romansu sa njim. Nijesu brinuli o tome šta ljudi misle. Osim fizičke privlačnosti, Volter i Emili su se međusobno dopunjavali i na intelektualnom planu. Ostali su zajedno sve do njene smrti 1749. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]

Car Nikola II i Aleksandra Feodorovna

Nikola, budući car Rusije, zaljubio se u lijepu njemačku princezu Aleksandru. Protiv želje roditelja, odlučili su da ostanu zajedno. Mnogi ih pamte po javnim međusobnim iskazivanjima naklonosti i ljubavi. Kada su boljševici zarobili carsku porodicu, Aleksandra i Nikolaj su zajedno pogubljeni.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ričard Barton i Elizabet Tejlor

Igrali su zajedno u nekoliko filmova, uključujući i onaj o Marku Antoniju i Kleopatri. Tokom snimanja rodila se strastvena ljubav. Iako su oboje već bili u braku, seksualna privlačnost među njima bila je više nego očita. Ubrzo su se vjenčali, a njihova ljubavna priča punila je novine gotovo deceniju. Razveli su se 1974. godine, a Elizabet nije mogla bez Bartona ni šest mjeseci. Ponovo su se vjenčali u Africi, ali ni drugi pokušaj nije potrajao. Brakorazvodna parnica je pokrenuta za manje od godinu. Da ljubav nije nikada prestala između Elizabet i Bartona, govori činjenica da je glumac prije smrti napisao pismo Elizabet u kojem joj priznaje koliko je voli i da je ona uvijek bila ljubav njegovog života.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tristan i Izolda

Ko još ne zna priču o nesrećnoj ljubavi Tristana i Izolde? Iako se radi o legendi, otkriveno je da su Tristan i Izolda stvarno postojali, iako se nijesu tako zvali. On se zaljubio u ženu svog voljenog strica, kralja Marka. Bio je to ljubavni trougao sa međusobnim odnosima punim ljubavi i poštovanja. Ipak, Tristan i Izolda nijesu mogli da sakriju svoju strast i počeli su ljubavnu vezu. Kada je to kralj saznao, u bijesu je ubio Tristana otrovnim mačem. Saznavši za njegovu smrt i vidješi tijelo, Izolda je umrla od tuge.

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Sre 21 Dec - 19:11

Стефан Урош I и Јелена Немањић (од рода Анжујских)

[You must be registered and logged in to see this image.]
Кад, онако с пролећа, процветају јорговани долином Ибра, мало ко може да савлада дрхтурење око срца. И да са завишћу не отплови кроз време, по свој прилици у 1250, кад је један млади краљ, уместо нарамка цвећа, своју будућу краљицу чекао посадивши уз реку, куда је она требало до пристигне из своје Провансе, стабљике јоргована. Успомена на ту бајколику причу траје и данас, пре свега кроз традиционалну приредбу „Дани јоргована" која се сваке године, почетком маја, одржава у Краљеву. Да ли је принцеза, чије порекло није сасвим утврђено, мада се зна да је била у сродству с Карлом I Анжујским, краљем Напуља и Сицилије, те отуд и оно Јелена Анжујска, оправдала такав дочек од сина Првовенчаног и унука Немањиног, владаоца Србијом од 1243. до 1276.

Верује се да је брак склопљен 1250, a зна се да су имали петоро деце, кћи и четворицу синова, од којих су Драгутин и Милутин краљевали. У то време у Србији цветају трговина и занати, вешти немачки рудари и металурзи, које је Урош довео из Мађарске, откривају на Тари, Руднику и другде богата налазишта олова, бакра и сребра. Ни краљица не дангуби, те обнавља и подиже неколико православних и католичких манастира, Јелена Немањић од којих је најпознатији Градац, њена задужбина, саграђен око 1275. На свом двору , у Брњацима, на северној страни горњоибарске Мокре горе, на самом рубу данашњег Косова и Метохије, окупљала је властелинске и сироте девојке, што се сматра првом женском школом на тлу Србије.

Још се чува легенда да је управо захваљујући томе на Косову и Метохији развијена богата традиција израде ручних радова. Уз то, редовно је слала богатс дарове Светој гори, Јерусалиму, Синају, Ватикану, a највише манастирима у Србији. Колико је бринула o поданицима сведочи и податак да ју је народ назвао „мајка краљица", a архиепископ Данило II, њен савременик, надахнуто написао Житије прве српске краљице која је постала светитељка. Једно време након смрти мужа (1277), док је власт у држави била подељена на три дела (осталим су владали њихови синови Драгутин и Милутин), управљала је Зетом, Требињем, Плавом и Поибарјем. Замонашила се у Цркви св. Николе у Скадру, такође својој задужбини, и као монахиња Јелена ту и преминула (1314), a њено тело пренето је у Градац.


burek








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 27 Jan - 1:19

[You must be registered and logged in to see this image.]

Piram i Tizba - Ova priča nas vodi u stari Vavilon, gde su živeli momak i devojka koji su se znali još od detinjstva. Vremenom su se zaljubili, ali im roditelji nisu dali da sklope brak. Da bi ipak ostali zajedno, odlučili su da pobegnu. Trebalo je da se nađu izvan grada, na poljima ispod jednog duda. Tizba je otišla prva. Dok je čekala svog momka, naišao je gladni lav, krvavih zuba, devojka se uplašila i pobegla, a ispao joj je šal.  Lav je uzeo šal, ali ga potom ponovo ostavio i otišao. Međutim, krv sa njegovih zuba je zaprljala šal. Kada je Piram došao i video krvav šal, pao je u očaj i ubio se svojim mačem. Tizba se vratila nešto kasnije i ugledala svog momka. Istim mačem je presudila sebi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marija i Pijer Kiri – Par se upoznao na Sorboni, gde je Marija studirala, a Pijer je radio. Pošto se ljubav najčešće javi ako su ljudima slična interesovanja, nešto tako se odigralo i u ovom slučaju. Mariju i Pijera je zbližila nauka. Venčali su se i nastavili zajednički rad. Godine 1903. sa Anri Bekerelom osvojili su Nobelovu nagradu za radioaktivnost. Posle Pijerove smrti, Marija će nastaviti zajednički rad, početi da radi na Sorboni i jednom sama čak osvojiti Nobelovu nagradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Abigejl i Džon Adams – Bili su predsednički par. Tokom Američkog rata za nezavisnost  Džon je nekoliko godina bio na frontu. Za to vreme on i supruga razmenjivali su nežna ljubavna pisma, koja postoje i dan danas kao svedocii jednog jakog i stabilnog braka. Njihov sin, Džon Kvinsi Adams će takođe postati kasnije predsednik.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Elois i Abelard – Njihova ljubavna priča datira iz dvanaestog veka i smeštena je u Francusku. Petar Abelard je bio profesor teologije, koji se zaljubio u svoju učenicu Eloisu. Za njihovu tajnu vezu saznao je Eliosin ujak i staratelj, koji ih je razdvojio iako je devojka rodila dečaka. Par se zamonašio, ali je nastavio da se dopisuje. Neki ljudi tvrde da Eliosina i Petrova originalna pisma postoje i dan danas.
saznaj.lako








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 27 Jan - 1:28

Princ Edvard i Valis Simpson

[You must be registered and logged in to see this image.]

Wallis Simpson (Volis Simpson; 19. juni 1895/96 - 24. april 1986) bila je supruga britanskog kralja Eduarda VIII, za kojeg se udala nakon njegove abdikacije i stoga nikada nije bila kraljica.

Nazivana je i ženom koja je spasila Ujedinjeno Kraljevstvo od nacizma; svojom namjerom da se uda za, kako će se kasnije ispostaviti, pro-nacističkog kralja uzrokovala je njegovu abdikaciju i dolazak na prijestolje njegovog brata, Georgea VI, koji je sa suprugom Elizabeth postao simbol britanskog otpora nacizmu.

Eduard je bio popularan u narodu sve do objavljivanja njegovih namjera da oženi Wallis Simpson nakon što njen razvod bude ozakonjen. Međutim, Eduardov premijer, Stanley Baldwin, upozorio je kralja da narod neće prihvatiti Wallis kao kraljicu, budući da je ona Amerikanka čija dva razvoda nije priznavala Crkva Engleske (a čiji je Eduard bio nominalni poglavar). Eduard je zatim predložio morganatski brak, prema kojem bi Eduard ostao kralj, a Wallis ne bi postala kraljica, niti bi Eduarda mogla naslijediti djeca rođena iz njihovog braka. Ova opcija je također odbijena. Premijer Baldwin je zatim kralju predstavio tri opcije: da zaboravi na ideju o braku sa Wallis, da je oženi protiv želja svojih ministara, ili da abdicira. Eduard je izabrao treću opciju.

Dva dana nakon abdikacije Eduard je od brata, novoga kralja, dobio novokreiranu titulu vojvode od Windsora. Posebnom zakonskom odredbom vraćeno mu je oslovljavanje sa Kraljevska Visost, ali je određeno da njegova supruga i djeca neće biti tako oslovljavana, te da njegova djeca neće imati mjesta u nizu nasljednika. Eduard je protestvovao protiv ovakve odluke, ističući da je njegova buduća supruga i prema tradiciji i prema zakonu kvalifikovana za kraljevsko oslovljavanje, ali na njegove zahtjeve se oglušilo. Njegov prijedlog nisu podržavale ni njegova majka, kraljica Mary, ni njegova snaha, nova kraljica Elizabeth.

(Wikipedija)








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Pet 8 Feb - 22:22

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najveća ljubav čuvene Koko Šanel bio je Artur Boj Kapel ,
koji je bio i njena najveća podrška.Ona je od njega doživela i

najveće razočarenje , kada ju je ostavio da bi se oženio

britanskom aristokratkinjim , samo da bi udovoljio svom ocu.

Međutim , on je ubrzo shvatio da ipak voli Koko , pa su ugovorili

tajni sastanak koji je trebao da se dogodi na Božić 1919.

Do susreta nije došlo jer je Artur poginuo u saobraćajnoj nesreći

na putu ka Koko. Zbog žalosti za njim iskreirala je čuvenu

“malu crnu haljinu “.

Koko je umrla u 87. godini , usred priprema za oproštajnu

kolekciju.


[You must be registered and logged in to see this image.]








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
dusajuca

  

avatar

Ženski
Poruka : 8129

Lokacija : Banat

Učlanjen : 09.08.2012


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Pet 8 Feb - 22:59

Александар Обреновић и Драга Машин

Драга Машин била је
дворска дама краљице Наталије, с њом је одлазила на пријеме, старала се о
њеној гардероби и уређењу плаже. Притиснут унутрашњим тешкоћама, краљ
Милан био је принуђен да испуни краљичин захтев и пошаље у Бијариц
престолонаследника Александра. Управо на плажама Бијарица, како наводе
хроничари, родила се љубав између младог престолонаследника Александра и
дворске даме Драге Машин. Тврде да га је спасила од дављења. Краљица
мајка није се противила тој вези сматрајући је припремом за живот и
истовремено прижељкујући синовљеву женидбу неком принцезом високог
положаја. Краљ Милан је имао предлог да будућа краљица буде немачка
принцеза Шамбург Липе. Кад је престолонаследник саопштио да је испросио
руку Драге Луњевица-Машин, јавност није могла да прихвати чињеницу да ће
будућа краљица бити дванаест година старија од супруга. Краљица
Наталија јавила се из Русије оштро говорећи против Драге, називајући је
блудницом и нероткињом. Министар полиције Генчић одмах је показао хрпу
докумената о наводним Драгиним љубавницима. Чак се и краљ Милан побунио.

Срце је хтело да пркоси

Будући
краљ био је неумољив у остварењу своје љубави. Заказао је венчање за
23. јул 1900. године и од београдског митрополита затражио благослов.
Кад је митрополит одбио да да благослов да краљица Србије „постане права
Српкиња”, Александар је запретио одрицањем од престола и напуштањем
земље, па је стигао и изнуђени благослов. Венчање је одржано у Саборној
цркви у Београду. Краљ Александар имао је на себи војну униформу са
еполетама и одликовањима, а Драга Машин венчаницу од беле чипке. Венчање
су обавила два митрополита, епископи и двадесет шест архимандрита.
Венчани кум био је руски цар Николај Романов. После венчања краљ је
одржао свечани говор, поручивши окупљеном народу да се Србија окреће
миру и благостању, као и да се прекидају блиске везе с Аустријом које је
неговао његов отац. Уместо честитке сину, краљица Наталија га се
писмом јавно одрекла, а краљ Милан је из Беча поручио да његова нога
више неће крочити у срамотну Србију у којој влада његов син са женом
старијом од себе. А млади краљ, осим породичних, имао је и мноштво
тешкоћа у држави.

Незадовољство подстакнуто његовом женидбом
Драгом Машин пренело се и на политички план. Створена је завереничка
група официра која је на свиреп начин погубила краља Александра и
краљицу Драгу у ноћи између 29. и 30. маја 1903. године. Губитак сина
јединца тешко је погодио краљицу Наталију. Повукла се из јавног живота и
време проводила у поменутом католичком манастиру у Француској, узевши и
католичку веру. На питање зашто је напустила православље, према неким
сведочењима, краљица је одговорила: „Било је за ту одлуку више разлога.
Пре свега, јер сам се потпуно разочарала у људе. Свима сам желела добро и
чинила добро, а они су ми злом враћали. Мој мозак ми је наредио.
Подсвест је прорадила. Срце је хтело да пркоси...” .
Nazad na vrh Ići dole
Enigma

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 55682

Lokacija : misterija

Učlanjen : 29.03.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Sub 23 Mar - 13:00

Kraljica Viktorija i princ Albert

[You must be registered and logged in to see this image.]

1840. Engleska – Brak Viktorije i Alberta bio je unapred dogovoren, ali se ona ludo zaljubila u čoveka kojeg su joj drugi odabrali. Nemački princ Albert oborio je s nogu i odmah je osetila njegovu privlačnost. Godine 1840. dvadesetogodišnja Viktorija se udala za Alberta, a o njihovoj strastvenoj prvoj bračnoj noći je rekla: “To je bilo ugodno i zbunjujuće iskustvo. Ja nikada, nikada nisam tako provela noć. Njegova preterana ljubav i naklonost dali su mi osećanje nebeske ljubavi i sreće. Uzeo me u naručje i mi smo se samo ljubili, opet i iznova.” Godine 1861. princ Albert je umro od tifusne groznice, ostavljajući iza sebe potpuno slomljenu Viktoriju. Nakon njegove smrti ona nije želela da u javnosti  pokaže  svoje lice pune tri godine. Viktorija je posle toga vladala još 40 godina (sveukupno 63 godine i 7 meseci) i toliko obožavala Alberta da je nosila samo crninu sve do smrti.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 14 Apr - 22:09

Layla i Majnun

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vodeći srednjovjekovni pjesnik Irana, Nizami od Ganje je poznat po svojoj romantičnoj pjesmi Layla i Majnun Inspiriranoj prema arapskoj legendi. Layla i Majnun je tragična priča o nedostižnoj ljubavi. Ta priča se prepričavala stoljećima, a prikazuje se u rukopisima i drugim medijima od kako je napisana.

Layla i Qays su se zaljubili još u školi. Njihova ljubav je primijećena i uskoro su spriječeni da vide jedan drugoga. Od tuge, Qays odlazi u pustinju da živi među životinjama. Prestaje da jede i postaje mršav i slab. Zbog svog ekscentričnog ponašanja, on postaje poznat kao Majnun (luđak). Tamo se sprijateljuje sa starijim beduinom, koji mu obećava da će povratiti Layla putem rata. Laylino pleme je pobeđeno, ali njezin otac i dalje odbija da joj dozvoli brak sa Majnunom zbog njegovog ludog ponašanja, i ona se udaje za drugog. Nakon smrti njenog supruga , stari beduin ugovara sastanak između Layla i Majnun, ali oni se nikad nisu pomirili u životu. Nakon smrti, pokopani su rame uz rame.Priča se često tumači kao alegorija čežnje duše da se sjedini s božanskim.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 14 Apr - 22:17

Eloise and Abelard

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je priča o redovniku i redovnici čije su ljubavna pisma postala svjetski poznata. Oko 1100, Petar Abelard otišao je u Pariz na studij u školu Notre Dame. Tu je stekao ugled kao izvanredan filozof. Fulbert, kanonik Notre Dame, angažira Abelarda da bude tutor njegovoj nećakinji, Heloise.

Abelard i Heloise su se zaljubili, začeli dijete, i vjenčali se u tajnosti. Ali Fulbert je bio bijesan, pa Abelard šalje Heloise u samostan. Misleći da namjerava napustiti Heloise, Fulbert šalje njegovog slugu da kastrira Abelarda na spavanju. Abelard je postao redovnik i svoj ​​život posvetio učenju. Slomljenog srca Heloise postaje časna sestra. Unatoč svojim rastancima i nevoljama, Abelard i Heloise ostaju u ljubavi. Njihova dirljiva ljubavna pisma su kasnije objavljena.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 14 Apr - 22:39

Pocahontas i John Smith

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ova ljubavna priča je poznata legenda u povijesti Amerike. Pocahontas, Indianska princeza je kći Powhatana. Powhatan je snažan poglavica Algonquian Indijanaca u regiji TIDEWATER u Virginiji. Pocahontas po prvi put u životu vidjela Engleze svibnja 1607. John Smith joj se dopao i razvija simpatije za njega. Smith je odveden u službene rezidencije Powhattana i on je bio mučen. Pocahontas mu spašava život od napada Indijanaca. Pocahontas tada pomože Smith-u da se oporavi i Powhattan ga usvaja kao svog sina. Ovaj incident je pomogao Pocahontas i Smith-u da postanu prijatelji.

Pocahontas je nakon ovog događaja je često posjećivala Jamestown i prenosila poruke od njezina oca. John Smith se nakon teške ozlede zbog eksplozije baruta, vratio u Englesku. Kad je Pocahontas posjetila tvrđavu bila je obaviještena da je Smith pooginuo. Nešto poslije, Pocahontas je zarobljena od strane Sir Samuel Argall-a. Argall se nadao da će mu koristiti Pocahontas kao talac u nastojanju da se vrate Engleski zarobljenici uhvaćeni od njenog oca. Tijekom zatočeništva, odlučila je postati kršćanin, uzimajući ime "Rebecca". Godinu dana kasnije, udaje se za John Rolfa. Pri posjeti Londonu, videla je Johna Smitha, nakon osam dugih godina, i to je bio njihov posljednji susret.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Čet 18 Jul - 0:26

Давид и Батшеба, злочин и казна

[You must be registered and logged in to see this image.]

Давид је владао Израелом у 10. веку пре наше ере. Библија тврди да је једног дана пролазећи преко терасе угледао жену која се купала – Батшебу. Опчињен њеном лепотом, позвао ју је на двор како би је завео и натерао да почини неверство. Била је удата за Урију, једног од Давидових војника. Како је Батшеба одбијала његово удварање, решио је да се ослободи њеног мужа и послао га да погине у бици. Урија је погинуо, а пророк Натан је у име Бога проклео Давида због зла које је починио. Давид је затражио опроштај од Бога и добио га је плативши за свој грех смрћу сина. Давид и Батшеба имали су другог сина, Соломона, који је наследио оца на престолу.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Čet 18 Jul - 0:28

Фрида Кало и Дијего Ривера, уметност и политика

[You must be registered and logged in to see this image.]

Надахнути, генијални и слободни: Фрида Кало и Дијего Ривера променили су уметничку и политичку историју Мексика. Кад су се срели, он је већ био веома успешан сликар, а она млада уметница пуна бола. Претрпела је тешке повреде у саобраћајној несрећи од којих се никад није сасвим опоравила. Ћопала је, носила корсете, ишла на бројне операције и трпела тешке болове. Ова патња била је мотив многих њених уметничких дела: њено изломљено тело, хируршки инструменти, крв, људски фетуси (дете које никад није могла да има) и сузе. Фрида и Дијего су се заљубили, венчали, развели и поново венчали. Били су заједно до самог краја (Фрида је умрла кад јој је било 47 година). Спојили су уметност с веома бурним политичким животом, били су поборници комунизма. Фрида Кало прва је Латиноамериканка чији је лик приказан на америчкој поштанској марки 2001. године.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Čet 18 Jul - 0:31

Катарина Велика и Потемкин

[You must be registered and logged in to see this image.]

Царица Катарина II била је јака, немилосрдна и паметна. Кроз њене одаје прошли су бројни љубавници, али мало који је имао њену наклоност. Само један мушкарац био је достојан тога да јој постане супруг (додуше у тајности): фелдмаршал Григориј Александрович Потемкин. У Русији 18. века њих двоје су заједно ширили и утврђивали границе царства. Катарина је остала упамћена по просвећености (дописивала се с највећим умовима тог времена) и политичкој вештини, а Потемкин по освајању Крима и оснивању флоте на Црном мору (одакле и чувена оклопњача „Потемкин”). Спровео је заверу у којој је збачен цар Петар како би се Катарина докопала трона, а она му је узвратила титулама и почастима. Чак и кад је њихова љубав била пред крајем, 1776. године, Потемкин је и даље био најутицајнији човек у Русији.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Čet 18 Jul - 0:33

Хенри VIII и Ана Болен, кад љубав дође главе

[You must be registered and logged in to see this image.]

Како би могао да се ожени њоме, енглески краљ раскинуо је с римском црквом и себе прогласио поглаварем англиканске цркве. То је био једини начин да разведе свој претходни брак с Катарином која му није подарила мушког потомка. Али ни Ана Болен није успела у томе што јој је донело смртну пресуду. Краљ је за заверу неправедно оптужио своју супругу и осудио је на смрт. Ана Болен је обезглављена 1536. године. Хенријева наследница на трону управо је Анина кћи, краљица Елизабета I. Њена владавина била је једна од најдужих у историји, можда управо зато што се никад није удавалa.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Čet 18 Jul - 0:36

Антоније и Клеопатра

[You must be registered and logged in to see this image.]

Образована, оштроумна и лепа, Клеопатра је користила све своје адуте да сачува египатски трон. Завела је Цезара и подарила му сина – Цезариона, а затим и Антонија, једног од војсковођа који су владали Римом. Антоније и Клеопатра сањали су о томе да направе велико царство које би се простирало широм Средоземља. То никако није одговарало Антонијевом савезнику Октавијану који га је прогласио за издајника и навео Римљане да му објаве рат. Сви знамо да је ова романса имала несрећан крај. Антоније и Клеопатра изгубили су одлучујућу битку код Акција и побегли у Александрију. Починили су самоубиство, а њихова деца одведена су у Рим.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio wild filly dana Čet 5 Feb - 22:31, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Čet 18 Jul - 0:38

Евита и Хуан Доминго Перон

[You must be registered and logged in to see this image.]

Кад су се срели, она је била глумица скромног порекла, а он генерал и министар у аргентинској влади. Веома брзо су почели да живе у ванбрачној заједници што је у оно време изазвало прави скандал. Кад је Перон ухапшен 1945. године, Евита је сакупила масу дескамисадоса – „бескошуљаша” (најсиромашнијих становника) – који су захтевали и добили његово ослобођење. Убрзо након тога су се венчали, а Перон је изабран за председника Аргентине. Пар је владао заједно: он је национализовао банке које су биле у рукама странаца, а она се изборила за женско право гласа и основала добротворну организацију која је за само две године поделила педесет милиона долара сиромашнима и болеснима. Ева Перон умрла је од тумора кад јој је било свега 33 године. Ожалошћена нација ју је данима оплакивала.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednji izmenio wild filly dana Čet 5 Feb - 22:33, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 18 Avg - 18:17

“Ljubav odoleva vremenu koje sve otima.

Nikada nije istinski voleo onaj
ko misli da je ljubav prolazna”

(Johan Volfgang fon Gete)

Eskimi imaju pedeset dve reči za sneg… Književnici za ljubav sigurno imaju neuporedivo više. Ima nekih ljubavi koje su opisali, a koje će se večno pamtiti. Večna težnja i želja da imamo pored sebe nekoga ko bi bio deo nas, za sva vremena i kada ništa drugo nije važno.

Majstor i Margarita

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna od retkih ljubavnih priča u istoriji književnosti sa srećnim završetkom. Margarita Nikolajevna je bila, pre nego što je srela Majstora, u braku sa cenjenim i poštovanim lekarom. Međutim, bez obzira što je živela bez ikakvih problema, nije oskudevala ni u čemu, ipak je bila nesrećna i usamljena. Ljubav na prvi pogled Bulgakov opisuje: “Ljubav je iskočila pred nas kao što iz zemlje iskače ubica u uličici i zadesila nas oboje! Tako znade zadesiti munja, tako znade zadesiti finski nož!”
Velika ljubavna priča.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 18 Avg - 18:18

‘Romeo i Julija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna je od najslavnijih i najpoznatijih ljubavnih priča uopšte.

Priču o Rpmeu i Juliji, da ne bude zabune, nije izmislio William Shakespeare. Ranije verzije bile su poznate već u 15. veku u Italiji. U 16. veku, posle prevoda na francuski i engleski, tragična priča se proširila. Lope de Vega, veliki španski dramatičar,’ je 1590. godine napisao dramu pod naslovom “Castelvines y Monteses”. Naslov ne govori ništa, međutim sadržaj je potpuno poznat. Shakespearova tragedija o ljubavnicima nastaje 1595. ili 1596. godine i otada se izvori nerado spominju.

Njihova ljubav je stvarna i velika igra života koja nezaustavljivo hrli u budućnost, u svaki naredni tren. Iste večeri su se verili i već sledećeg dana venčali. Samo jednom su se posvađali, samo jednom pomirili, samo jednu noć proveli zajedno i sledećeg jutra doživeli bol rastanka. Svaki oblik njihove ljubavi je veći od sebe samog. Svaki tren koji doživljavaju zajedno je jedinstven i neponovljiv. I to je bila ljubav koja je činom samoubistva dostigla vrhunac na zemlji.
Znajući kolika tragičnost leži u svemu, otac Lavrentije je rekao Romeu:
Nagle sreće naglo i završe
I umru u svom trijumfu ko vatr
I barut što se u poljupcu nište.

Shakespearov je scenario dospeo i do Broadwaya – mjuzikl “West Side Story” se dugo zadržao na repertoaru. U čemu je tajna? Možda u rečenicama koje tako verno opisuju ljubavne boli koje će na kraju dovesti do tragičnog završetka. Ovaj par je sinonim za ljubav. Shakespeare nije ni slutio da će baš njegovi junaci postati najpoznatiji ljubavni par u svetskoj književnosti. Njihova veza do krajnosti je idealizovana, dok je njihova smrt bila nužna da bi se savladale ljudske slabosti i pomirile zavađene porodice. Na njihovoj tragediji zasniva se teza da ljubav pobeđuje mržnju.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 18 Avg - 18:20

Catherine i Heathcliff

[You must be registered and logged in to see this image.]

Možda vam imena nisu prepoznatljiva, ali je reč je o poznatom ljubavnom paru iz “Orkanskih visova”. Klasična priča o posesivnosti i strasti. Kritičari su utvrdili kako je roman Emily Brontë neujednačen, jer im se činilo kako ljubav i mržnja u ovoj verziji iz 1847. godine nemaju granica. Heatcliff je mračan, strastven i zgodan. On i Catherine zbližiće se još kao deca, a njihovo poznanstvo vremenom prerasta u opsesivnu ljubav. Sve što porodica radi i koliko se trudi da bi ih rastavila zbog klasnih i verskih razlika biće potpuno beznačajno.

Strast između ovo dvoje ljubavnika izražava čežnju za celinom, jedinstvom… Nezasita i neumoljiva u svojim zahtevima, ova ljubav je ljubav za sva vremena kada niko i ništa drugo nije važno.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 18 Avg - 18:20

Scarlet O’Hara i Rhett Butler

[You must be registered and logged in to see this image.]

Margaret Mitchell 1936. objavljuje svoj prvi roman pod naslovom “Prohujalo s vihorom”. Ekranizacija bez koje je ljubavnu priču Rhetta Butlera i Scarlet O’Hare verovatno nemoguće zamisliti, pojavila se samo tri godine posle knjige. Spoj Clark Gableovih brčića i tvrdoglave Vivien Leigh nije ništa manje upečatljiv od onoga koji se nalazi opisan u knjizi. Klasična priča o ženskoj prevrtljivosti, smeštena u doba građanskog rata. Jedan je od najboljih filmova ikad snimljenih i to upravo zahvaljujući vernom prikazu ljubavi i mržnje ovog nesrećnog, a ipak, tako savršenog para.

Zadnja rečenica u filmu: “After all, tomorrow is another day”, kako je Margaret Mitchell u startu htela da naslovi knjigu, daje nam nadu i u život i u ljubav.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 18 Avg - 18:21

Odisej i Penelopa

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pojam vernosti i ljubavi je Penelopa iz Homerovog epa “Odiseja”, žena koja dvadeset godina čeka svog supruga. Odisej je deset godina bio u Trojanskom ratu, a zatim još deset godina proveo zarobljen dok se nije vratio na Itaku. Tokom tih dugih dvadeset godina njegova verna Penelopa odbila je 108 prosaca koji su želeli da zauzmu mesto njenog muža. Odisej je podjednako bio posvećen, odbio je čaroban eliksir večne ljubavi i mladosti da bi mogao da se vrati kući svojoj ženi i sinu. Njihova priča uči nas da nikada ne zaboravimo na činjenicu da pravu ljubav vredi čekati.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 18 Avg - 18:22

Aurora i Filip

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubav je nešto snažno, neprolazno, veliko i važno. Na prvi pogled samo bajka, međutim, u pogledu emocija, apsolutno ista kao sve do sada pomenute ljubavi. Vernost, želja i večita borba da ljubav, ono “dobro i lepo u svima nama” na kraju pobedi. Negde su protivnici porodice, negde okolnosti, a negde veštice i zmajevi. Ali… sve se svodi na isto.


wordpress.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Ned 18 Avg - 18:32

Car Nikola II i Aleksandra Feodorovna

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kasne 1800-te – rane 1900-te – Rusija. Nikola, budući car Rusije zaljubio se u lepu nemačku princezu Aleksandru. Protiv želje obe porodice oni su odlučili da budu zajedno i bili su dobro poznati po svojim javnim međusobnim iskazivanjima naklonosti i ljubavi. Kada su boljševici zarobili carsku porodicu, Aleksandra i Nikolaj su pogubljeni. Zajedno.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96951

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   Pet 1 Nov - 15:54

Najveće ljubavi: Luj XV i madam De Pompadur

Lepa i prefinjena, plenila je šarmom i harizmom, bila interesantna žena izuzetnog intelekta, a kada je postala kraljeva ljubavnica, sa njom su se savetovali čak i ministri

[You must be registered and logged in to see this image.]

Luj XV, praunuk Luja XIV i sin Luja od Burgundije, četvrti kralj Francuske iz dinastije Burbon, presto je nasledio kao dete. I otac i majka umrli su mu 1712. godine kada je bio dvogodišnjak, a braća kao deca. Ostao je sasvim sam, a tron je nasledio od pradede i vladao uz pomoć rođaka Filipa, vojvode od Orleana, sve dok nije napunio 16 godina.


Kada je njegova vladavina počela bio je omiljen, pa ga je narod prozvao "ljubimac". Međutim, njegove neuspešne reforme, opadanje privrede i raspad državnog uređenja, kao i rasipnički život sa ljubavnicama, oduzeli su mu naklonost naroda. Istoričari smatraju da je veliku ulogu u neslavnoj vladavini imao njegov učitelj, kardinal Fleri, koji je negovao izuzetno kontroverzan stil vaspitanja koji je Luja pretvorio u neodlučnu, plašljivu i pasivnu osobu. Fleri je bio njegova "desna ruka", sebi je obezbedio učešće u vlasti kao glavni ministar i kraljev savetnik.

Kralj je imao vrlo neobične sklonosti za to vreme, nije poštovao ceremonije, bio je daleko više okrenut privatnim zadovoljstvima nego državničkim poslovima. Godine 1725. oženio se osam godina starijom Marijom Leščinskom, kćerkom bivšeg kralja Poljske, Stanislava Leščinskog, a sa brakom je došlo i pravo da priključi Lorenu Francuskoj. Luj i Marija imali su jedanaestoro dece, ali su sva umrla u detinjstvu ili u ranoj mladosti.

Loš brak, karakter, velika moć, mnogo novca i luksuz koji ga je svakodnevno okruživao Luja su izgradili u velikog egoistu, koji je utehu pronalazio u društvu kurtizana. U početku je ta reč (od francuske reči „court“ koja znači dvor) označavala dvorsku damu, pripadnicu kraljevske svite, koja je pravila društvo kraljici ili pripadnici aristokratije, ali je kasnije postala sinonim za visoko pozicioniranu prostitutku, čija je glavna uloga bila da bude ljubavnica vladara ili visokog feudalca. Kurtizane su bile lepe, obrazovane, pametne, harizmatične, žene koje plene, sa manirima, zavodljive i vešte. Takva je bila i madam De Pompadur, najpoznatija Lujeva ljubavnica. Stručnjaci smatraju da je kraljeva sklonost prema ljubavnicama posledica njegove nesigurnosti siročeta i podsvesne želje da ga neko voli kao majka i da mu da toliko potrebnu nežnost. A madam De Pompadur je to umela. Na kralja je izuzetno uticala, imala veliku ulogu u njegovoj politici i odlukama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rođena je kao Žana Antoaneta Puason, 1721. godine u Parizu u imućnoj porodici, kao ćerka Fransoaza Puasona i njegove žene Madeleine de La Mote. Međutim, neki teoretičari smatraju da je njen biološki otac bio ljubavnik njene majke, bogati trgovac Le Norman de Turnehem. Detinjstvo je provela u samostanu, što joj je omogućilo sjajno obrazovanje i lepe manire, a majka je puno uložila u njeno dalje školovanje angažujući tutore koji su je učili književnosti, muzici, umetnosti, slikanju, plesu...

Sjajno je pevala i plesala, čak je i nastupala u jednom pariskom klubu, a sve je finansirao ljubavnik njene majke koji se i brinuo o njoj kada je njen otac morao da napusti Francusku zbog dugova. Sa 20 godina udala se za rođaka svog, kako mnogi smatraju, biološkog oca i sa njim dobila dvoje dece, sina, koji je umro kao dete, i ćerku.

Bila je inteligentna, lepa i prefinjena, plenila je šarmom i harizmom. Interesantan sagovornik i žena od koje je moglo mnogo toga da se čuje. Kasnije, kada je postala kraljeva ljubavnica, sa njom su se savetovali čak i ministri i važni ljudi iz sveta politike. Kada se udala, dobila je i imanje koje je bilo smešteno nedaleko od kraljevog terena za lov u šumi Senart.

Ovalnog lica, malih usana, elegantnog držanja i izuzetne inteligencije, smatrana je lepoticom i lako je našla put do visokog društva i francuske elite toga vremena. Posećivali su je mnogi filozofi, uključujući i Voltera, koji je bio njen veliki prijatelj. Postala je poznata i priznata u Parizu, pa je tako i kralj čuo za nju. Izuzetno širokih shvatanja, slobodoumna i neukrotiva, madam De Pompadur podsticala je mislioce i umetnike, važila za nekog ko postavlja standarde i "trendove". Pomagala je Volteru i enciklopedistima, želela je da saznaje, njena radoznalost bila je bezgranična. Bila je izuzetno sposobna žena, od slikara najviše je volela Bušera, koji je bio i jedan od njenih štićenika.

Brzo je prerasla muža i njegove intelektualne i ljubavničke kapacitete, a 1745. godine zajednički prijatelji organizovali su njen susret sa kraljem, koji je u to vreme patio zbog smrti jedne od svojih ljubavnica. U želji da oraspolože vladara predstavili su mu lepu i pametnu ženu na jednom maskenbalu upriličenom u Versaju. Potpuno je opčinila nesigurnog kralja, koji je brzo zaboravio na smrt ljubavnice i posvetio se novoj ženi. Savremenici pišu da su iste noći otpočeli avanturu, a ona je ubrzo ostavila muža i preselila se u palatu. Kralj ju je imenovao za markizu i sredio da se "ekspresno" razvede, kada je pored titule dobila i nadimak pod kojim je poznata u istoriji. Zaljubljeni kralj čak je sagradio poseban stan za nju, sa tajnim stepenicama koje su vodile direktno u njegove odaje. Za lepom Parižankom potpuno je "izgubio glavu", a ona je svakim danom bila sve svesnija uticaja koji je imala na svog ljubavnika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dvorani i kler nisu je prihvatali i morala je da bude veoma lukava i sposobna kako bi održala svoj položaj. Istoričari tvrde da je uspevala sve da kontroliše i da je, iako nije imala direktan uticaj na politiku, svaka odluka zapravo bila njena, jer je odlično radila "iza kulisa" i toliko bila moćna u odnosu na vladara da jednostavno nije mogao da joj odoli.
Kralj je trpeo osude jer se zaljubio u ženu bez aristokratskog porekla, ali nije mu bilo važno. Jedino je ona bila bitna, njena ljubav i blizina. Savremenici tvrde da je imala izuzetno dobar odnos sa kraljevom ženom Marijom. Iako je za to vreme bilo sasvim normalno i prihvatljivo da kralj ima ljubavnice, nijedna nije bila u dobrim odnosima sa kraljicom. Ali, madam De Pompadur je smatrala da će na taj način smanjiti grižu savesti koju Luj eventualno oseća i tako ga još više približiti sebi.

Koliko je bila uticajna govori i činjenica da se 1755. godine austrijski diplomata Venzel Anton Kaunic njoj obratio da interveniše u pregovorima koji su doveli do Versajskog ugovora. Tako su se Austrija i Francuska ponovo ujedinile kao saveznici, što je uticalo i na Sedmogodišnji rat, u kojem su se Austrija, Francuska i Rusija borile protiv Prusije i Engleske. Francuska je iz rata izašla teritorijalno smanjena, gotovo potpuno finansijski uništena i potisnuta kao kolonijalna sila, za šta su savremenici najviše krivili upravo madam De Pompadur.

Istoričari tvrde da je umela da unese radost u inače melanholičan i tužan kraljev život. Pratila ga je u lovu, pokazivala da je važan, igrala sa njim karte, udovoljavala mu na najrazličitije načine. Kada god bi izubio bitku, ona je organizovala lov u kojem bi trijumfovao, kako se ne bi loše osećao. Potpirivala je njegovu strast za gastronomijom, pokazala mu kako hrana utiče na libido i seksualnost.

Stalno mu je organizovala male, intimne zabave, za uski krug odabranih zvanica, na kojima su se gostili, orgijali, pili dobro vino i jeli najbolju hranu tog vremena. Umela je da izbalansira sve, da ga umiri kada je besan, da ga oraspoloži kada je tužan. U svojim memoarima jedan od Lujevih vojvoda zapisao je da je umela na njega i da podvikne, a on bi kao dete poslušao, i samo promrmljao: „Dobro, pođimo onda u postelju.“

Narod je nije voleo, na njenom grobu spevan je epitaf da tu leži "žena koja je 15 godina bila devica, 20 razvratnica i 7 svodnica".

Ali, njoj to nije bilo posebno važno. Uživala je u hrani, seksu, ljubavi, ali i u umetničkim delima i modi. Zapošljavala je trgovce koji su pravili kineske vaze od srebra sa rokoko ornamentima, bila je pokroviteljka vajarima, slikarima, volela je luksuz i trenutna zadovoljstva. Izvori navode da je stalno pila šampanjac i govorila da je to "jedino vino posle kojeg žena ostaje lepa". Ima onih koji smatraju da je čaša za šampanjac prvobitno bila oblikovana prema njenoj dojci.

Ostavila je trag gde god se pojavila, a neki izvori navode da je na nju kralj potrošio novca koji bi se danas brojao milijardama, što je, između ostalog, doprinelo i opštoj krizi francuske monarhije. Zanimljivo je da je bila kraljeva ljubavnica samo pet godina. Francuski biskup nije mogao da je podnese, želeo je da se madam spali na lomači, ali kraljeva ljubav bila je jača. Imala je dva spontana pobačaja, nije uspela Luju da rodi dete.

Izvori navode da je između 1746. i 1749. godine sama tražila da kralju dovedu mlađe ljubavnice koje bi je zamenile. Posle Luja imala je druge muškarce, između ostalog i čuvenog zavodnika Kazanovu. Iako su lepa markiza i kralj bili ljubavnici samo do 1750. godine, ostali su doživotni prijatelji, ona je bila njegova poverenica i savetnica, i živela je na dvoru punih 20 godina, sve do smrti 1764. godine.

Umrla je mlada, u 42. godini, od tuberkuloze. Dok je ispraćao iz Versaja kovčeg svoje ljubavnice, padala je kiša i kralj je plakao. Jedino što je uspeo da kaže bilo je da žali što „markiza neće imati dobro vreme za poslednje putovanje“.

Posle smrti madam De Pompadur Luj je imao ideje kako da finansijski oporavi državu, predlagao je i razne reforme, ali je pao u duboku depresiju i napustio sve planove. Umro je deset godina posle svoje ljubavnice, 1774. godine, od velikih boginja. Od njegove dece sa zakonitom ženom nijedno nije doživelo da preuzme presto, pa ga je nasledio unuk, Luj XVI.

PORCELAN I ROKOKO...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bila je dama od ukusa, tvrde savremenici, volela je svetle boje i malo i sitno pokućstvo ukrašeno u cvetnom rokoko stilu, koji se danas često naziva i "Pompadur stil". Podsticala je dekorativne umetnosti, pa tako i fabriku porcelana koja je u to vreme bila čuvena po svojim proizvodima.

Veliki dokaz kraljeve ljubavi je i specijalno napravljena šoljica, koja je imala tacnu sa produbljenim dnom i bila je oslikana slikama njenog najdražeg slikara, Bušera.

Naime, pred kraj života madam je imala jake simptome bolesti, među kojima su bile i drhtave ruke i više nije mogla da ide na zabave i prijeme, nije želela da je neko vidi takvu.

Zbog toga je kralj naredio da se za nju napravi posebna šoljica, kako bi mogla da uživa kao da je na dvorskom prijemu. Želeo je da joj olakša poslednje dane, da se oseća voljena i važna.

Posle smrti madam De Pompadur, njen veliki prijatelj Volter je napisao: „Vrlo sam tužan zbog smrti madam De Pompadur. Ja sam joj bio zahvalan i tugujem. Čini mi se potpuno apsurdno da starica iz doba ’antike’, koja jedva hoda, i dalje živi, dok prekrasna žena mora umreti tako mlada.“

novosti








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti   

Nazad na vrh Ići dole
 
Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najlepše ljubavne priče u istoriji i svetskoj književnosti
» Ljubavne priče
» Diznijeva najlepša ljubavna priča?
» Ljubavna pisma
» Najlepše SMS poruke za Dan zaljubljenih
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-