Istorija odevnih predmeta

Uzbudljive dvadesete i sav taj džez

Bilo je to burno vreme puno promena. Prvi svetski rat se završio i svet, naravno, više nije mogao biti isti. Nemojte misliti da su najuzbudljivije promene tada nastale u politici ili ekonomiji. Ne, najuzbudljivije promene koje su se u tom periodu desile nastale su među ženama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Devojke uživaju same u kafeu

Sa Prvim svetskim ratom žene su zbog nedostatka muške pomoći preuzele na sebe mnoge, do tada nezamislive, poslove. Dok su njihovi muževi, očevi, braće bili zauzeti boreći se za svoje zemlje, one su vodile svoju bitku održavajući porodicu na okupu i obezbeđujući sve što je potrebno za njihov opstanak. Tada su, shvativši svoju snagu i sposobnosti, žene postale spremne na promene. Po završetku rata većina njih nije želela da se vrati u ulogu tihe i povučene domaćice. Umesto njih, pojavio se talas novih generacija danas najpoznatiji kao “flaper devojke” (flapper girls).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako su izgledale tadašnje generacije

Počelo je vreme novih sloboda i prva stvar koje se trebalo rešiti bili su korseti koji su uveliko ograničavali kretanje. Čim su se rešile tog oklopa, koji je deformisao žensko telo decenijama pre, nastala je prava mala modna revolucija. Na čelu sa poznatom dizajnerkom Gabrijel Koko Šanel (Gabrielle Coco Chanel) promenjena je čitava silueta i ideja o privlačnom ženskom izgledu. Ranije raskošne haljine sada su zamenjene slobodnijim, kraćim i smelijim komadima. Struk više nije igrao glavnu ulogu, jer je šav na haljinama spušten nisko ispod kukova i nekada popularna silueta peščanog sata sada je zamenjena gotovo dečačkim izgledom. Nekada popularan svetli ten sada je počeo da tamni i sport je postao veoma popularan i zastupljen i među ženskim svetom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dnevna varijanta jedne flaper devojke

Haljine su postale kraće omogućavajući slobodnije pokrete na podijumu za igru uz zvuke tada popularnog džeza. I frizure su postale kraće, te je tada najpopularniji bio bob, pokriven šeširom – tokom dana ili začinjen nekim ukrasom – u večernjim satima. Jača šminka, koja je ranije bila prisutna samo na sceni, sada je postala svakodnevica, pa su ruževi, krejoni i puderi bili neophodni u svakoj ženskoj torbici. Niz bisera oko vrata bi upotpunio kombinaciju. Devojke su slobodno izlazile, pušile i pile u javnosti, što je do tada bilo gotovo nezamislivo. Igrao se čarlston i šimi, i u tom periodu je emancipacija donela i početke seksa pre braka i kontracepcijska sredstva.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tada popularne šminka i frizure

Kažu da je sam naziv flapper girls (iako poznat od ranije) nastao radi klepetanja koje su njihove haljine izazivale prilikom plesa. Još značajnije je talasanje koje su one izazvale u društvu pomerajući granice onoga što je do tada smatrano primerenim ženskim ponašanjem. I kako se čarlston ne može igrati zauvek, tako su sa tridesetim godinama i ekonomskim krahom prestali dani hedonizma i sloboda ove ere. Ipak, njihov trag je ostao uočljiv i oblikovao je godine koje su došle kasnije. Vama, ako ste radoznali da vidite više, preporučujem filmove “Veliki Gatsbi” (The Great Gatsby) i “Ponoć u Parizu” (Midnight in Paris). Možda uz njih i vi poželite da se ošišate na bob ili bar zaigrate šimi.


Wannabe

Moda kroz 20. vek (1900.-1950.)

Modu definišemo kao stilove odeće i izgleda koji se menjaju a koje prihvata neka grupa ljudi u bilo kom istorijskom trenutku i na bilo kom mestu. Moda i trendovi se menjaju strahovitom brzinom, dok je stil trajniji.

Divna inspiracija za lični stil može se dobiti prisećanjem na modu prošlog veka, a slike govore više od reči o tome kako se dinamično menjala moda od 1900. do 2000. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1900.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1915.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1916

[You must be registered and logged in to see this image.]

1920.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dvadesete

[You must be registered and logged in to see this image.]

1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1934.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1934.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1937.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1941.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1942.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1944.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1946.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1948.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1949.

Moda kroz 20. vek (1950. – 1990.)

Modu definišemo kao stilove odeće i izgleda koji se menjaju a koje prihvata neka grupa ljudi u bilo kom istorijskom trenutku i na bilo kom mestu. Moda i trendovi se menjaju strahovitom brzinom, dok je stil trajniji.

Divna inspiracija za lični stil može se dobiti prisećanjem na modu prošlog veka, a slike govore više od reči o tome kako se dinamično menjala moda od 1900. do 2000. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1953.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1950.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1956.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1958.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1959.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1970.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1980.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1980.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Azzedine Alaia 1990.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue izbor najbolje obučenih poslednje decenije 20.veka

Wannabe.

Ideal jedne epohe: krinolina

Nijedan odevni predmet, nijedna suknja u istoriji mode nije bila tako intrigantna, tako zanimljiva i tako neobična kao krinolina! Ona je obeležila veći deo 19. veka a svoj vrhunac je doživela oko 1860. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1862.

Krinolina 19. veka, ili kako se još zove viktorijanska krinolina, svoje preteče imala je u vidu fartingejla ( jedan obruč u visini bokova) iz 16. i 17. veka i panira ( proširenih bokova) iz 18. veka. Ona se razvijala u nekoliko etapa usled različitih metoda pravljenja. Reč krinolina izvorno je označavala krutu lanenu ili pamučnu podsuknju protkanu konjskom dlakom. Ovakva podsuknja prvi put se pojavila u modi tridesetih godina 19. veka kada su viktorijanske haljine sve više počele da rastu u širinu. Ipak, da bi se postigao željeni volumen suknje, preko ovakve krinoline nošeno je i više od šest drugih uštirkanih podsuknji. Sve to zajedno bilo je veoma teško, kabasto i neudobno, a leti je bilo neizdrživo vruće!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sledeći korak u pravljenju krinoline bila je žičana konstrukcija nalik na korpu ili kakav kavez, koja je nošena ispod suknje i slojeva podsuknji. Ne treba posebno objašnjavati koliko je teško bilo kretati se u tome, sedeti i uopšte živeti. Tokom pedesetih godina 19. veka krinolina je postajala sve šira ali i sve kruća. U tkaninu podsuknje ušivani su obruci od pruća ili čak od kitove kosti. Obruči od kitove kosti su zbog težine, neudobnosti i nesavitljivosti brzo izbačeni iz upotrebe, a prućani obruči su s druge strane bili previše krti i lako su se lomili, tako da opet nije postignut željeni cilj. Žene su maštale o ogromnom žiponu koji će biti dovoljno jak da izdrži teret suknje a koji će istovremeno biti elastičan i pogodan za normalan život. Umesto krtog pruća u upotrebu su ušle tanke bakarne žice, koje su bile loš potez jer nisu bile ni malo elastične, te suknja ne bi mogla da povrati svoj prvobitni oblik posle jačeg pritiska.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najzad, kasnih pedesetih godina krinoline su doživele pravu revoluciju – žipon je pravljen od izglačanih tankih čeličnih obruča koji su bili spojeni trakama od tkanine. Čelični obruči su bili lakši od prućanih i bakarnih, bili su i dovoljno jaki da drže suknju u željenom obliku a istovremeno veoma elastični i savitljivi, tako da sedenje ili prolaženje kroz vrata nisu više bili problem jer je suknja uvek zadržavala i vraćala svoj pravi, željeni oblik. Ovakva krinolina bila je dočekana sa oduševljenjem – bila je lagana i zahtevala je samo jednu ili dve podsuknje preko, da se obruči ne bi ocrtavali na suknji.

Na svom vrhuncu krinolina je dostigla preko dva metra u prečniku (misli se na donji, poslednji obruč). Nošenje krinolina prihvaćeno je u svim klasama, a nosile su ih podjednako i žene i devojke, pa čak i devojčice u nesto kraćoj verziji (dužine do ispod kolena). Ipak, širinu krinoline određivao je društveni status, a one posebno glomazne čuvane su za specijalne prilike, poput balova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Turnir

Posle 1865. godine krinolina počinje da menja oblik. Od oblika zvona, gde je volumen bio jednako raspoređen sa svih strana, počela se izdužavati ka nazad, tako da su suknje postajale sve ravnije napred a sve bujnije nazad. To će dovesti do pojave turnira (šlepa na suknji) i potpunog izbacivanja krinoline iz upotrebe nakon 1870.godine.

Iako su nestale iz svakodnevnog života pre 140 godina, krinoline i danas, za razliku od svih drugih suknji iz prošlih vekova, žive kroz venčanice i balske haljine baš zbog svoje intrigantnosti, lepote i ženstvenosti koje stvara kontrast uskog, u korset stegnutog struka i ogromne raskošne suknje.

Svoju reinkarnaciju doživele su i polovinom 20. veka u vidu širokih suknji do kolena koje su nošene sa uštirkanim žiponom, a koje nam i danas kreatori vraćaju u pojedinim sezonama u svojim kolekcijama.

wannabe

Istorija venčanica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istorija venčanice je vezana sa običajima i crkvom, pogotovo u doba kada je crkva imala veliki uticaj na narod.

U starom Egiptu, mlade su dan pre venčanja nosile roze ili plave platnene haljine, dok bi na dan svadbe oblačile lanene ili pamučne haljine ukrašene zlatnim vezom. U Africi venčanice su bile u crvenim, zlatnim, ljubičastim, smaragdno zelenim bojama ili bele boje koje su nosile hrišćanke i muslimanke. Venčanice su bile u vidu bluze ili u vidu duge obmotane suknje. Grčke neveste su nosile bele venčanice, kao simbol plodnosti i čednosti. U Rimskom carstvu verenice su uz bele haljine, na dan venčanja nosile cvetne krune na glavi.

Običaj je delimično nestao u srednjem veku kada su devojke birale najlepšu haljinu koja je predstavljala ne samo njih, već i njihove porodice. U tom periodu venčanje je bilo mnogo više od rituala sjedinjenja dvoje ljudi, ono je predstavljalo povezivanje porodica, u nekim slučajevima i država. Tada su mlade birale venčanice u stilu tradicionalnih nošnji ukrašenih sa što više detalja i ukrasa. Raskošnost i lepota venčanice ukazivali su na materijalno stanje porodice. Ipak, bilo je mnogo više siromašnih porodica čije mlade nisu mogle priuštiti takvu raskošnost, pa su one na dan venčanja nosile najlepšu haljinu iz lične garderobe (najčešće onu koju su nosile samo nedeljom u crkvu).

Do 19. veka postepeno se vraćala tradionalna venčanica, veo i buket, ali često u sivoj ili krem boji. Haljina Kraljice Viktorije, izložena u Engleskoj, žućkastosmeđe je boje.

Po slikama iz početka 19. veka se vidi da su se mlade postepeno vraćale na belu boju za haljine na venčanju.

Tek krajem XIX veka i pod jakim uticajem crkve, pobožne mlade žene potvrđuju svoje devičanstvo belom bojom koja je predstavljala simbol nevinosti, nežnosti i čestitosti.

Posle toga, tradicionalna bela venčanica prati modu i ekonomske uslove, postaje kratka haljina za vreme ratova zbog nestašice tekstila, pa ponovo dugačka posle rata. Modni kreatori, kao Dior predstavljaju dugačke i široke haljine, modeli koji će godima biti u modi.

Princeza Dajana od Velsa je za venčanje nosila model koji podseća na haljine iz pedesetih godina, široku venčanicu, obogaćnu perlama i vezenim detaljima. Taj model postaje jako atraktivan.

Početkom devedesetih godina pojavljuju se umerenije venčanice i boje. Na početku samo cvetni detalji, pa su kreatori počeli da nude i crvene, ružičaste i druge boje.

Venčanice u svetu

Crvena boja je tradicionalna za venčanice u Aziji, jer se smatra da crvena boja donosi sreću.

U Indiji na primer nose „sari“ koja je bele i crvene boje kao simbol čistoće, plodnosti i bogatstva. Ženski članovi porodice sa kanom šaraju po telu mlade.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Irskoj smatraju da je plava boja boja sreće i mlade se ne bune kada im iscepaju venčanicu za dobru sreću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kod Arapskih naroda, običaj je da se mlada presvuče više puta, i nosi venčanice u raznim bojama, jer svadba uglavnom traje danima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U ostalim delovima sveta se prati uglavnom Zapadna moda sa modelima francuskih i italijanskih kreatora .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Linija venčanica

A kroj          Haljina u obliku slova A, sečena ispod grudi, linearno se širi ispod struka.    [You must be registered and logged in to see this image.]

Sirena kroj   Uska haljina koja prati liniju tela, a od kolena se širi u vidu sireninog repa.   [You must be registered and logged in to see this image.]

Princeza kroj 1  Takozvani princeza kroj tipa 1: gornji deo haljine prati liniju tela, naglašenog je struka sa nabraniom suknjom koja se širi.     [You must be registered and logged in to see this image.]

Princeza kroj 2  Novija varijanta princeza kroja koja nije presečena horizontalnim šavovima u struku. U zavisnosti od konstitucije mlade ima vertikalne šavove kojima se haljina prilagođava linijama tela.   [You must be registered and logged in to see this image.]

Ravan kroj   Gornji deo prati linije tela, suknja je prilično uska i pada ravno.   [You must be registered and logged in to see this image.]

Mini kroj   Haljina čija suknja ne prelazi kolena.    [You must be registered and logged in to see this image.]

Povijest odjeće u minuti: Kada su nastale traperice i bokserice

Levi Strauss izradio je prve traperice 1873. godine, klasična bijela majica ušla je u povijest krajem 19. stoljeća, a patetni zatvarač pojavio se tek 1913. godine




(24sata.hr)

У 15. веку прављене су ципеле са толико дугим врхом да је донет закон који је ограничавао њихову дужину.

Ципеле посебно обликоване за лево и десно стопало, нису постојале пре 1800. године.

Istorija male crne haljine

Nema žene koja u njoj ne izgleda savršeno, svaka ima svoju najdražu. Savršen je lek za sve dane kada nam se pored punog ormara čini da nemamo što obući, a njena popularnost je tolika da ju prihvatamo zdravo za gotovo. Ali i nju je neko morao da  izmisli, zar ne?

Sve je počelo 1920-ih, kada se svet nakon šoka Prvog svetskog rata promenio u ekonomskom, društvenom i psihološkom smislu. Ovaj period ljudske istorije slavio je slobodu i obilje. Žene su dobile pravo glasa i pravo na polaganje vozačkog ispita. Svet je bio pun novih mogućnosti za žene toga doba, ali odeća koja ih je sputavala tražila je promene: cipele su dobile remen oko gležnja, kose i suknje su bile sve kraće. Ženske noge, dekolte i ruke nisu se više smatrali sramotnima.

Upravo u tim godinama, modna revolucionarka, Gabrielle „Coco" Chanel je upisala svoje ime u modnu istoriju. Chanel je malu crnu haljinu prvi put predstavila 1926. Jednostavna i sexy, iako u boji koja se dotad nosila samo za vreme žalovanja, ta haljina bez rukava, dužine malo iznad kolena bila je majka svih malih crnih haljina koje danas nosimo.
A samo tri decenije ranije 1884. portret gospođe iz visokog društva Virginie Gautreau (poznat još i kao Portret Gospođice X), koji je umetnik John Singer Sargent nacrtao, a na kom su tanke bretele crne haljine otkrvale višak kože, šokirao je društvo u Parizu toliko da je siroti John morao pobeći u Veliku Britaniju. Ispostavilo se da golišava ramena nisu prestavljala ni upola problem kao crna haljina.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Vojvotkinja od Vindzora, Wallis Simpson, imala je nekoliko malih crnih haljina u svom ormanu i često govorila kako „kada imate dobru crnu haljinu, ništa drugo vam nije potrebno“.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Mala crna haljina je svoju najpoznatiju ekranizaciju doživela kod Audrey Hepburn u filmu Doručak kod Tifanija. Ova Givenchy haljina je 2006. prodata na aukciji za čak 765.000 dolara jednom anonimnom kupcu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Mnogi će reći da je mala crna haljina imala svoje modifikacije kao što je bila ona koju je Elisabeth Hurley nosila na premijeri filma Četiri venčanja i sahrana ili Catherine Deneuve u filmu Belle du Jour, ali obzirom da je ovde izgubljena njena najveća vrednost – jednostavnost, mnogi će poreći da je mala crna haljina bilo koja haljina koja na sebi ima bilo šta sem crne boje.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zato je redizajn i davanje ličnog pečata maloj crnoj haljini, aktuelnoj već 90 godina, jedan od najzahtevnijih zadataka koji svaki dizajner koji želi klasičan komad u svojoj kolekciji stavlja pred sebe. Mala crna haljina dobila je i svoju mirisnu verziju kada je 2009. modna kuća Guerlain malu crnu haljinu pretvorila u parfem Le Petit Robe Noire.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Stil Coco Chanel činio je bazu za žensku modu dvadesetog veka, a koliko je revolucionarna mala crna haljina bila, svedoči činjenica da ju je Vogue proglasio „modnim Fordom T". Iako uvek ista, ova haljina može biti interpretirana na hiljadu načina, zavisno kako ju kombinujete. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
Izvor :Net

Moda od 1930 – 1940.

Treća decenija XX veka se završila velikom ekonomskom krizom 1929. godine. «Lude dvadesete» su grubo prekinute i ulazi se u mnogo konzervativniji period, koji je obeležilo rađanje i širenje fašizma.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Promena siluete tokom godina.

Ženski kostim
Suknje se produžavaju do ispod polovine listova, za dan, a do gležnjeva ili zemlje, za veče. Struk se vraća na svoje mesto, a ženske obline se ponovo vraćaju u modu. Ideal ženske lepote je sada dugo i mršavo telo, postavljeno na još duže noge. Uzori u odevanju postaju holivudske zvezde, poput Marlen Ditrih i Grete Garbo.
Haljine i suknje za dan su jednostavnog kroja. Česte su falte ili koso krojeni delovi koji suknjama daju lepršavost, a istovremeno prate formu tela. Struk je, gotovo obavezno, naglašen kaišem. Vratni uzrezi su raznovrsni, a vraćaju se i rukavi, koji krajem decenije počinju da se sve više nabiraju. Večernje haljine imaju ekstremno duboke izreze na leđima, često do struka.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Decenija se završava proširenim ramenima, sa nabranim rukavima i/ili naramenicama, pa su haljine nekad šire u ramenima, nego u bokovima.
Haljine za popodne i veče su obično nošene sa malim kepom (kratkom pelerinom). Bolero je, takođe, jako popularan.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Mali, kloš, šeširi nestaju iz upotrebe a zamenjuju ih šeširi nakrivljeni na jednu stranu, najrazličitijih oblika, dizajniranih često pod uticajem nadrealista. Kosa je sada duža, ali se češlja uz glavu i pada na ramena u blagim talasima.
Cipele imaju umereno zaobljen vrh i visoke potpetice, kako bi noge izgledale duže.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U slobodno vreme je izuzetno moderno kupanje i sunčanje. Ulazi u modu preplanulost, što dovodi do velikih promena u izgledu kupaćih kostima. Oni više nisu onako zatvoreni kao što su bili i počinju da liče na današnje. Kostimi su se obično šili od platna ili su bili pleteni od konca.
Pantalone širokih nogavica, takođe, postaju opšteprihvaćeni deo ženske garderobe za letovanje i šetnju pored mora.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kreator koji najbolje izražava duh perioda je Elza Skjapareli. Bliska avangardi i nadrealizmu, postala je poznata po svojim originalnim i ekstravagantnim modelima i neuobičajenim, slobodnim kombinacijama boja. Čuven je šešir u obliku cipele koji je za njenu kolekciju dizajnirao Salvador Dali
[You must be registered and logged in to see this image.]
Muški kostim
Posledice Velike depresije vide se i u muškoj modi, pre svega u bojama, koje postaju prigušenije i tamnije.
Sakoi imaju tzv. „drapirani“ kroj. Šiveni su od mekih materijala, sa blago proširenim ramenima i naglašenim strukom. Pantalone do sredine 1930-ih imaju široke nogavice, koje se u drugoj polovini decenije sužavaju
[You must be registered and logged in to see this image.]
U letnjem periodu se u večernjim prilikama nose kratki (do struka) sakoi, sa jednoredim ili dvoredim kopčanjem, po uzoru na formalnu odeću britanskih ofocira u tropskim zemljama.
Najpopularniji tip šešira je fedora, a u večernjim prilikama se još uvek nosi cilindar.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Izvor:Moda nekad i sad

Manžetne

Napoleon Bonaparta je pozvao svog ličnog krojača i naredio mu da vojnicima zašije dugmad na rukave kako ne bi stalno brisali noseve njima.

Dečija moda


Iako je trenutno važna skoro kao muška i ženska, u modni svet je ušla pre 200 godina. Do tada su deca morala da nose manje kopije odeće za odrasle.

Kad su se pojavile manekenke?


Manekenstvo je danas jedan od najplaćenijih poslova. Do 19. veka i prvog pojavljivanja živih modela u modnom izražavanju, dizajneri su svoje kreacije morali da prikazuju na lutkama. Tako je sve bilo jeftinije, ali i manje zabavno.

Gde i kako su nastale tange?


Nastale su u Njujorku i to tako što je gradonačelnik Fijorelo la Gvardia bio šokiran kada je shvatio da plesačice u predstavi nemaju donje rublje, pa je naredio da se sašiju male gaćice kako bi im sakrile golotinju.

Trudnoća kao moda


Žene su nekada volele da izgledaju kao da su u drugom stanju, ali situacija se danas potpuno preokrenula. One su čak nosile jastuke ispod odeće da imitirale trudnoću.

KONAČNO SMO OTKRILI: Čemu služi mali džep na famerkama

Da li ste znali zašto kod mnogih teksas farmerki, a i drugih pantalona, često postoji jedan mali džep, unutar velikog, s desne strane?


vojevremeno je Stiv Džobs napravio šalu da je mali džep napravljen da u njega stane ajpod. Međutim, s obzirom na to da džep postoji mnogo prije pojave tog gedžeta, pitanje je ostalo bez odgovora.

Tako je bilo sve dok neko nije pronašao zanimljivu izjavu osnivača kompanije, Levija Štrausa.

Čuveni džepić na farmerkama napravljen je krajem 19. veka iz sledećeg razloga: tokom zlatne groznice, kauboji su džepne satove nosili po prslucima i tako ih oštećivali ili gubili.

Tada je proizvođač najčuvenijih farmerki dodao manji džep unutar standardnog, kako bi kauboji imali gde da smeste sat.