Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Istorija odevnih predmeta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:31

Luj XVI

Istorija odevnih predmeta - Page 7 Frenchfashion2Stil Luja XVI je čudna mešavina rokoko stila, kakav je bio u prethodnom periodu, i engleskog uticaja, koji donosi nove, strožije oblike. Dok se pod Lujem XV upotrebljavaju tkanine mirnih boja, bez kontrasta i upadljivih dezena, nov period nosi prugaste i tufnaste svilene tkanine, jakih kontrasta, ali jednostavnih formi. Često se nose i potpuno bela odela sa čipkanim ukrasima. U svakom slučaju, vidno je pojednostavljivanje kostima, koje je posledica ekonomskog osiromašenja plemstva, Rusoovog učenja o povratku prirodi, jednostavnih toaleta Marije Antoanete i, konačno, anglomanije (engleskog uticaja).
Istorija odevnih predmeta - Page 7 3431d5fc8c7e8b2b70fac06447d9a759       Istorija odevnih predmeta - Page 7 1600d186bec3bfbe84883e6513a0972e
Muški kostim
Promene u muškom kostimu nisu bile velike i uglavnom se odnose na detalje. Abi sada ima uže peševe i uska zarukavlja. Frak ima ukošene peševe i nisko posuvraćenu kragnu. Često su reveri jednobojni i jasnih tonova, a jakna dezenirana, obično sa širokim prugama. Uz frak se nosi mač. Redengot ima tri stepenaste kragne i revere odvojene od jake. Nosi se u engleskom stilu, uz kožne čakšire i visoke čizme. Prsnik je sada kratak i drugačije je boje od kaputa uz koji se nosi. U kući se umesto ovih odela nose udobne kućne haljine. Čakšire su i dalje uske, sa kopčanjem u visini kolena.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 62ac3e340a92abe87d24c963094b9c89       Istorija odevnih predmeta - Page 7 Hb_c-i-61-13-2a-c
Obuća je najčešće crna, i dalje sa crvenim potpeticama na dvoru i skoro obavezno se nosi uz bele svilene čarape, koje sa strane imaju izvezen ili utkan vretenasti ornament.
Detalji koji dopunjavaju mušku odeću su: rukavice, mufovi (zimi), štap za šetnju i i džepni satovi.
Muška frizura je i dalje perika: svetla, napuderisana, jednostavno začešljana, sa dve ili tri rolne iznad ušiju i repom uvezanim mašnom na leđima. Ova moda se postepeno gubi krajem perioda. U modi su različiti šeširi, ali prednjači trikorn, samo što on sada ima duži prednji rog, dok su bočni kraći. Pojavio se i cilindar, kao deo odeće za jahanje.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Ffman2       Istorija odevnih predmeta - Page 7 Eecc1fafec2443925a01595954287e08

Nije bilo neobično videti našminkanog muškarca. Koristili su i belilo za lice i ruž za obraze i usta.
Ženski kostimIstorija odevnih predmeta - Page 7 1508_medium
Za razliku od muškog kostima, ženski kostim je pretrpeo bitne promene. Presudan je bio uticaj engleskog klasičnog stila, koji je doneo jednostavnost forme i oslobodio žensko telo od krutih ukrasa, tako da se kotarice i šlepovi nose samo u svečanim prilikama, dok je češće nošenje turnira. Suknja se skraćuje do gležnjeva i često ima horizontalne ukrase u vidu frizova, visokih volana ili plisiranih umetaka. Sve se češće nosi velika marama ogrnuta oko ramena (fichu). U kući se preko suknje opasuje duga kecelja.
U svakodnevnoj upotrebi je niz različitih tipova haljina: „engleska“ haljina (Robe A la Anglaise), „francuska“ haljina (Robe a la Francaise), haljina uvučena u džepove, razne vrste poloneza, redengot haljina, da pomenemo samo nekolicinu.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Robe%2Ba%2Bla%2Banglaise%2Bfront  Istorija odevnih predmeta - Page 7 Robe%2Ba%2Bla%2Banglaise%2Bback     Istorija odevnih predmeta - Page 7 Robe%2Ba%2Bla%2Bfrancaise%2Bfront  Istorija odevnih predmeta - Page 7 Robe%2Ba%2Bla%2Bfrancaise%2Bback
Engleska (gore levo) i francuska (gore desno) haljina su u osnovi slične. Najuočljivija razlika je u tome što je engleska haljina ukrojena na leđima, tako da prianja uz telo, a francuska pada od ramena u vato naborima.
Haljina uvučena u džepove je omiljena među građankama i kod nje se delovi gornje suknje uvlače u proreze sa strane (slika dole levo).
Istorija odevnih predmeta - Page 7 B4228069fa1b6039f89788cf8a6fa8ea         Istorija odevnih predmeta - Page 7 10664_wm
Poloneza se javlja u raznim varijantama za koje je zajedničko da sa strane imaju gajtane kojima se gornja suknja podiže, formirajući tzv. krila i rep (slika gore desno).
Engleski uticaj ogleda se u redengot haljini, koja je spreda ili potpuno otvorena ili zakopčana do struka velikom metalnom dugmadi. Nosi se uz ogromne šešire od dabrovine ili slame. Forma redengota se pojavljuje i u kraćem obliku, nalik na kaputić do struka. Važni ukrasi uz ovu haljinu su džepni časovnik i kravata.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 F542fca8153bb5c1627b16464ea7a1e4      Istorija odevnih predmeta - Page 7 360d0e9230c0e64775611582074b0278
Nakit i modni detalji su omiljeni.
Žene nose raznobojne svilene čarape. Obuća je različitih formi. Papuče, sandale i cipele, sa potpeticama ili bez njih, izrađene su od fine tkanine ili kože.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 88282fbba56fc3b6585e90d8b1666c93 Istorija odevnih predmeta - Page 7 A6d3e4ca0cd5bb482797dbd8398f6ced
Frizura se menja nekoliko puta u toku prioda. U početku je vrlo jednostavna i podseća na nehajnu punđu od uvojaka, pridrženih na temenu češljem. Kasnije se javlja težnja za visokim frizurama.. Uz puno umetaka, pufova i raznih drugih ukrasa, na glavi su se ponekad nosile i čitave pastoralne scene, korpe pune voća i cveća ili makete jedrenjaka. Ove komplikovane frizure su se pravile jednom nedeljno, a žene su morale da spavaju skoro sedeći.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1788_6   Istorija odevnih predmeta - Page 7 27_l_ac05312   Istorija odevnih predmeta - Page 7 4cd0a0e69c8064c63f410cacf072a9d7
Uz ovakve visoke frizure u kući se nose dormeze, a za izlazak šeširi nagnuti nad čelo. Uz niske frizure se nose veliki šeširi od dabrovine ili filca, bogato ukrašeni perjem.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 8afedd9d91c25481557fa850d6aa15c5
Šminka se i dalje puno koristi. Puderiše se sve: lice, telo, frizura.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 AN00813482_001_l      Istorija odevnih predmeta - Page 7 Fd8974052b47d0c6b9a7312ba02ce976
Od detalja su i dalje u upotrebi lepeze i suncobrani, zimi mufovi. Karakterističan detalj ovog perioda su štapići za češanje (zbog predimenzioniranih frizura i mnoštva umetaka, žene  jednostavno nisu mogle da počešu glavu). Ovi štapići su u nekim slučajevima bili prava mala umetnička dela od slonovače, drveta ukrašenog sedefom ili, čak, zlata.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:33

Moda u vreme Francuske revolucije i Terora

Istorija odevnih predmeta - Page 7 439px-Sans-culotte
Idealizovani sankilot, Louis-Léopold Boilly (1761-1845).
Francuska revolucija 1789. predstavlja pravu prekretnicu u istoriji mode. Kao po pravilu, promene u modi se javljaju kao postepen proces. Može se registrovati razlika između dve mode koje deli jedna decenija, ali između njih je uvek prelazni period u kome jedna moda polako nestaje, a druga zauzima njeno mesto. Posle revolucije po prvi put vidimo promenu preko noći, kako u formi, tako i u odnosu prema odevanju. Oba pola se okreću većoj jednostavnosti, naravno, u skladu sa političkom i ekonomskom klimom posle pada Bastilje. U vreme Terora sve što je ličilo na razmetanje, privilegiju ili bogatstvo bilo je poziv za brzo smaknuće. Republikanske ideje, kao i otkriće Pompeje i Herkulaneuma nešto ranije, u velikoj meri su uticali na rast interesovanja za klasične stvari i stilove antičke Grčke i Rima.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Index
Revolucionari, Pariz 1793-94, Raphaël Jacquemin
U muškom kostimu, umesto uskih, pripijenih čakšira, nose se široke, često prugaste pantalone. Dotle su ih nosili samo pomorci, a sada su, uz kaput kratkih peševa, zaštitni znak patriota – sankilota. Uz ovu odeću idu i drvene cipele (klompe) i frigijska kapa. Ona je obično crvena, u znak slobode, i ukrašena kokardom od trobojke. Uticaj ove odeće se odražava na građanski kostim i vojnu uniformu. U modu ulazi i frak tamne boje sa crvenim reverima. Uz frak se nose uske pantalone. Na nogama su nošene visoke čizme posuvraćenih sara. Boje  trobojke – crvena, bela i plava – bez obzira na promene u formi, ostaju simbol francuskih revolucionara. Trobojka se pojavljuje u vidu rozete na reveru, na kokardi ili kao lenta preko grudi kod javnih službenika.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 16_ff_convention_35   Istorija odevnih predmeta - Page 7 52f6b1d1f80a75361a6150394ff2418a
Kontrarevolucionari su bili obučeni u crno, a posle 1791. u zelena odela sa ružičastom jakom.
U ženskoj odeći i dalje traje proces povratka ka jednostavnosti. Haljine u glavnim linijama zadržavaju formu iz vremena Luja XVI. Odbacuju se kotarice, ali se steznik još uvek nosi. Rukavi haljine su uski i dugi. Marame od tila se prebacuju preko ramena i ukrštaju na grudima. Sve češće su crveno-plavo-bele kombinacije, a oduševljenje antikom vodi postepenom odbacivanju veštačkih i suvišnih dodataka.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Eed5d157794a81c274b75f74191619a8 I žene nose frigijske kape sa kokardom ili trobojne dormeze. Nose se i šeširi malih oboda, pokriveni mašnama i podvezani trakom. Javljaju se torbice.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 931a5a019ae2c14677aa8d8667c135de  Istorija odevnih predmeta - Page 7 Bonnet-rouge
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Cockade
Trobojna kokarda
Sve ređe se koristi bela olovna šminka, a i kosa prestaje da se farba. Ponekad se iznad vrata šiša kratko u frizuru «žrtva» i nosi se uz prigodnu, tanku, crvenu traku oko vrata.
Nakit od plemenitih metala se ne nosi, ali u modu ulazi nakit od gvožđa i kamena (vešti trgovci su tvrdili da gvožđe i kamen potiču sa kapija i zidina Bastilje) i pojavljuje se prstenje sa likovima vođa revolucije koga nose i žene i muškarci. Specifična i ekstravagantna forma nakita su naušnica od jeftinih metala u obliku giljotine.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:34

Direktorijum

Istorija odevnih predmeta - Page 7 1799-Verninac-David
Portret Madam de Verninac, starije sestre Ežena Delakroa, 1798-99.
Period direktorijuma u Francuskoj traje kratko, od 1795. do 1800. godine i predstavlja uvod u novi stil, koji će pratiti antičke uzore.

Muški kostim

Osnovne forme muškog kaputa u ovom periodu su, i dalje, redengot i frak, a glavna karakteristika je podignut struk. Redengot je nešto kraći nego u prethodnom periodu i ima jednoredo kopčanje. Frak je ravno sečen napred, u visini struka, sa jednoredim kpčanjem, ili sečen ukoso sa kopčanjem visoko na grudima. Omiljeni su kaputi duplog kopčanja.  Ispod kaputa se nosio prsluk, žile, a ponekad su nošena i 2-3 prsluka istovremeno. Kragne košulje su bile visoke, omotane maramama. Pantalone su duge, od žerseja, ili uske i pripijene do ispod kolena. Ispod pantalona su nošene bele ili dezenirane čarape. Napolju su nošene čizme do pola lista, koso sečene u gornjem delu, a u zatvorenom meke, crne kožne cipele, nalik na današnje baletanke, ukrašene srebrnom šnalom ili mašnicom. Istorija odevnih predmeta - Page 7 Berlinfashion-1797   Istorija odevnih predmeta - Page 7 6d96995a7dcfcf31328571ea6b792fea Što se frizure tiče, opšti utisak je prostudirani nered. Nose se bikorn (dvorogi) šeširi i cilindri.
Ženski kostim
U ženskom kostimu je očigledan antički uticaj, a na modu posebno utiču ugledne dame tog vremena, gospođa Rekmijegospođa Talien i buduća carica, Žozefina de Boarne.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Fashion_1796-enh
1796.
Haljine su duge, od laganih tkanina (najčešće od muslina) pastelnih boja, sa strukom podignutim visoko ispod grudi. Dekolte je dubok, ovalan, a rukavi su najčešće kratki, puf. U večernjim i svečanim prilikama se nose haljine koje se pozadi produžavaju u šlep. Haljine su, obično, dopunjene dugim rukavicama, koje dopiru do polovine mišica. Preko haljina se najčešće nose kratki spenser kaputići, ali i duži, pelis kaputi.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1798-spencer-sketch
Dama u spenser kaputiću, 1798.
Cipele su plitke, ravne i otvorene, poput muških, ili nose sandale grčkog tipa. Frizure su inspirisane grčkim i sastoje se od slapova uvojaka prihvaćenih trakama. Ipak, uzor nije dostignut, jer kosa, uglavnom, neuredno pada na ramena. Još uvek se nosi i frizura «žrtva».
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Josepine-bonaparte-de-beauharnais-andrea-appiani-1796
Žozefina Bonaparte de Boarne, Andrea Apiani, 1796.
Preko dana se nose bone šeširi, a uveče turbani. Često se u kosu ili na turban stavljaju pera kao ukras.
Posebnu sliku o modi ovog perioda daju enkroabli i mervejeze („neverovatni“ i „predivne“), koji su nakon perioda Robespjerovog Terora preplavili ulice Pariza. Oni javno nazdravljaju monarhiji i rugaju se novoj buržoaziji, smatrajući Republiku i demokratiju tiranijom mediokriteta. Istorija odevnih predmeta - Page 7 Les-merveilleusesdet Enkrojabli nose čakšire do ispod kolena i frakove ekstremno širokih revera. Kravata, omotana oko kragne košulje je često pokrivala čitavu bradu. Omiljena frizura je „žrtva“, sa kosom koja napred pada preko ušiju, a pozadi je kratko podšišana. Nose velike dvoroge šešire, naočare na dršci, i čvornovati štap za šetnju.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 AN00069714_001_l
Dva enkrojabla se pozdravljaju u prolazu, 1796.
Mervejeze nose ekstremno lagane i providne haljine, ugledajući se na klasičan grčki i rimski stil, dopunjene šalovima obrubljenim antičkiim motivima. Haljine su bile toliko providne, da su se iz pristojnosti ispod njih nosili trikoi i čarape boje kože. Često su nošene vlažne, kako bi nabori lepše padali. Madam Talien je ostala upamćena po svojoj pojavi u pariskoj operi u potpuno providnoj haljini od bele svile, bez rukava i bez postave.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 AN00097887_001_l
Satirični prikaz mode: grupa moderno obučenih žena i muškaraca na ulici, prikazuje promene u stilu od starog režima 1789, krajnje levo, do 1801, krajnje desno.
Omiljene frizure su à la grecque (po uzoru na grčke) – uvojci pričvršćeni trakama, i žrtva. Na glavi se nose bone šeširi velikih oboda, a na nogama zlatne sandale.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Mervelleuses04
Mervejeza sa frizurom „žrtva“
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:41

Ampir

Period ampira (1800 – 1820) je stil poznog klasicizma i obeležen je događajem po kome je i dobio ime – krunisanjem Napoleona za cara i pretvaranjem Francuske republike u Carstvo. Moda ovog perioda je i dalje pod jakim uticajem antičke mode, ali je stil prečišćeniji, a odeća bolje prilagođena klimatskim uslovima Zapadne Evrope, njenim običajima  i ukusu.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1280px-Jacques-Louis_David%2C_The_Coronation_of_Napoleon_edit
Žak-Luj David: „Napoleonovo krunisanje“, 1806.
U anglo-saksonskim zemljama ovaj stil se naziva regentstvo.
Muški kostim
Istorija odevnih predmeta - Page 7 BrummellDighton1805
Ričard Dajton: Bo Bramel (1805), akvarel
Pod uticajem enkrojabala, kaputi imaju visoke, posuvraćene jake, koje često dopiru do ušiju. Dužina kaputa se smanjuje, a linijia struka spušta. Već oko 1811. linija struka je na svom mestu, a peševi kratki i četvrtasti. Frak je i dalje omiljeni tip kaputa. U večernjim prilikama nosi se sa uzanim čakširama i mačem. I čekšire i pantalone su uske. Čakšire se prave od kože, a pantalone mogu biti od elastične tkanine, i tada su pripijene uz nogu, ili od prugastog cviliha, i tada su nešto komotnije. Dužina pantalona često pokriva gornji deo obuće. Obuća je elegantna. Omiljene su tesne čizme, sa posuvraćenom sarom postavljenom žutom kožom. Oko 1804. u modu ulaze gamašne, koje se nose preko otvorenih, plitkih cipela.
Prsluci su od pikea u boji, sa jednoredim kopčanjem i često sa opšivima u boji. Košulja ima krutu, uspravnu kragnu, a marame koje su se u prethodo periodu omotavale oko vrata zamenjuju se kravatama.
Redengot je i dalje omiljeni gornji kaput. Zimi ima jaku od astragana. Džepovi su horizontalni i dobijaju poklopce. Kopčanje je dvoredo.
Cilindar, koji ulazi u modu krajem XVIII veka, nosi se u skoro svakoj prilici. Omiljena je «Brutus» frizura, sa sređenim uvojcima na čelu.
Ovo je i period rađanja dendizma u modi. Rodonačelnik ovog pokreta je bio Bo Bramel (Beau Brummell).
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Eb97f-frenchmanfashion
Jutarnji redengot i „ruske“ pantalone (levo) – 1817.
Redengot sa dezeniranim prslukom od pikea i musllinskom kravatom prikačenom brošem (desno) – 1820.
Ženski kostim
Najveći uticaj na žensku modu imaju carica Žozefina i njen krojač Leroa. Forma je izdužena, a struk je visok, gotovo ispod pazuha. Suknja u jednom periodu dobija ravnu, usku liniju, tako da se u njoj nekad jedva hoda. Ukida se šlep. Rukavi su raznovrsni: nose se kratki, puf rukavi, dugi, uski rukavi i kombinacija ove dve vrste (kratak puf, koji se produžava u dugi uski rukav). Dekolte je najčešće četvrtast, dubok i širok, ali ne prelazi ivicu ramena.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1810-Johann-Klein-dress
1810 – akvarelska skica žene u boneu i prugastoj ampir-haljini sa karnerma, autor Džon Adam Klajn
Karakteristični delovi odeće su spenser, kanezu i pelis. Spenser je kratki kaputić, do ispod grudi, koji se kopča napred. Po pravilu je drugačije boje od haljine. Kanezu je vrsta spensera koja se upasivao u pojas. Oko 1810. ima jaku i kep (kratka pelerina na ramenima). Pelis je duži kaput, često postavljen ili obrubljen krznom.
Pod uticajem carice Žozefine, po prvi put se, posle dužeg vremena, javlja donje rublje. Pravljeno je od batista, u obliku dve zasebne nogavice, koje su se opasivale oko struka. Nazivale su se pantalone ili pantolete.
Na nogama su i dalje sandale grčkog tipa i otvorene cipele bez potpetice.
Kosa je pokupljena u punđu, po uzoru na antičke. Šeširi su raznovrsni, najčešće bone tipa, sa obodom iznad lica i trakom ispod brade. Uveče se nose turbani.
Nakit se ponovo vraća u modu, a i na njemu se ogleda ljubav prema antici. Forme se nisu mnogo promenile u odnosu na predrevolucionarni period, ako se izuzme pojava venaca i dijadema. Promene su u dekorativnim temama koje se koriste. Dominiraju kameje. Nose se «…na pojasu, na ogrlici, na svakoj od narukvica, na tijari… Obnavlja se moda širokih ogrlica… U svakom od nabora drapiranih rukava je po jedan antički kamen, kao i na trakama za kosu, dijademama, na vrhovima češljeva…».
Prateći modni detalji su šalovi, rukavice, tašnice, a zimi mufovi.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 9c70bf367b079afc96c4331d56f11d4a Istorija odevnih predmeta - Page 7 4417c97e61399a45fcf11ddc4b8286e5
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Marie-Gabrielle_Capet_-_Atelier_of_Madame_Vincent_-_1808
Mari-Gabriel Kapet: Atelje Madam Vensan – 1808
Istorija odevnih predmeta - Page 7 2josephi
Pjer-Pol Prudon: Carica Žozefina (1805)
ulje na platnu, Luvr, Pariz
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1817-walking-dress-La-Belle-Assemblee
Haljina za šetnju, modni crtež iz “La Belle Assemblée“, april 1817.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:42

Romantizam

Istorija odevnih predmeta - Page 7 TQ7cf02
Brulloff Karl (1799 – 1852)
Portrait of G. N. and V. A. Olenin (1827)
Romantizam je pravac u umetnosti koji nastaje krajem XVIII veka (pre svega u Nemačkoj), ali svoj vrhunac dostiže u periodu od 1820-1850. godine. Javlja se u književnosti, muzici, likovnim umetnostima i pozorištu. U dekorativnim umetnostima se ovaj stil u Nemačkoj sreće i pod nazivom Bidermajer. (Više o karakteristilama stila i njegovim predstavnicima kod nas i u svetu ovde).
Muški kostim
U muškom kostimu se ponovo javlja anglomanija. U to vreme su najelegantnijima smatrani engleski dendiji. 1825. Šatobrijan (francuski pisac i pomodar) opisuje kako treba da izgleda moderan mladić: «On treba da na prvi pogled izgleda bolesno… treba da ima nešto nehajno u pojavi, ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja; uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i misteriju postojanja…»
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Mens_fashion_plate_1826_2Istorija odevnih predmeta - Page 7 395px-Eug%C3%A8ne_Ferdinand_Victor_Delacroix_042
U osnovnim linijama produžava se moda iz ranijeg perioda, ali sa jako naglašenim strukom i kukovima, kao kod žena. Nose se tamni kaputi sa jednoredim kopčanjem, ali su prsluci i pantalone mogli biti jarkih boja. Ramena su širena pomoću naramenica, a struk je bio izuzetno sužen steznikom ili šniranjem prsluka na leđima. Širina i zaobljenost kukova je postizana zasebnim krojenjem peševa kaputa i njihovim nabiranjem na kukovima.
Gornja odeća varira u zavisnosti od doba dana. Frakovi se i dalje nose, ali ih u dnevnoj odeći zamenuju kaputi sa izrazito širokim peševima, dugim do kolena, često sa kratkom pelerinom na ramenima – šinjel kaputi. Ova vrta kaputa će zameniti redngot, koji ostaje u upotrebi samo kao odeća kočijaša i putnika.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 733px-Constantin_Hansen_1837_-_Et_selskab_af_danske_kunstnere_i_Rom
Grupa danskih slikara u Rimu, 1837. Frakovi, pantalone (neke zategnute trakom ispod stopala, cilindri i tamne kravate su karakteristični za ovaj period.
Prsluci se i dalje nose, a pantalone dobijaju dobro ukrojen oblik. Nabrane su na kukovima i zatežu se kožnom trakom ispod đona cipela. Najčešće su sive. Sredinom veka, umesto preklopa, pojavljuje se šlic današnjeg izgleda.
Preko dana se nose karirani i prugasti dezeni, a za večernje prilike crno. Preko odeće za veče se  obično nosi crni ogrtač (pelerina) sa postavom u kontrastnoj boji (često crvenom). Uz crni frak se nosi beli prsluk i bela kravata. Tamne, ukrućene kravate zamenjuju se raznim maramama koje se obavijaju oko vrata. One su bile i najbitniji detalj muške odeće. Priča se da je sud o muškarcu donošen na osnovu toga kako je vezao svoju kravatu
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Mens_fashion_plate_1848Istorija odevnih predmeta - Page 7 496px-Henry_Somerset%2C_7th_Duke_of_Beaufort_by_Henry_Alken
Od 1840. izlazi iz mode utegnut struk.
I dalje se nose cipele sa gamašnama, ali se pojavljuju i kratke čizmice na šniranje ili sa elastičnim bočnim stranama.
Frizure su nešto urednije nego u prethodnom periodu. U modu ulaze razdeljci, po sredini ili sa strane, kao i zulufi i tanki brkovi. Cilindar je jedini tip šešira. U modu ponovo ulaze rukavice. Ostali detalji su štap i naočare na dršci sa jednim staklom.
Ženski kostim
Istorija odevnih predmeta - Page 7 62b07ec97de3a042391b015ff231779e  Istorija odevnih predmeta - Page 7 646px-1829-Morning-Evening-Dresses-World-of-Fashion-May
Tokom dvadesetih godina XIX veka struk se spušta od ispod grudi, gde je bio tokom ampira, na svoje prirodno mesto (ili par centimetara iznad). U modu se vraća korset, koji nose i devojčice. Suknja se proširuje, prvo redovima volana, a kasnije brojnim štirkanim i štepovima ojačanim podsuknjama. Nosilo se i do deset podsuknji. Haljine su do gležnjeva, a ispod ruba suknje često izviruje čipka podsuknje. Dekoltei su i dalje veliki i marama ponovo dobija ulogu njegovog pokrivanja. Grudnjak haljine usko prianja uz korset. Bio je oborenih ramena, sa kopčanjem na leđima, a struk je naglašen širokim kaišem sa velikom šnalom. Širina suknje se naglašava našivanjem horizontalnih dezeniranih traka pri dnu. U početku se nose kratki puf rukavi, a zatim se oni produžavaju u formu «ovčjeg buta» (jako široki i nabrani iznad lakta, i uski ispod njega). Preko haljina se i dalje nose spenser i pelis. Pelis sada ima rukave «ovčji but» i jedan ili više kepova na ramenima, kao muški redengot.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 360px-Mercure_des_salons_1830-enh   Istorija odevnih predmeta - Page 7 89cd68ce8cf4d639db586471726e970d
Posle 1840. dolazi do preokreta. Žene izgledaju skromnije, zakopčane do grla. Širina rukava na ramenima se smanjuje, suknje se produžavaju do poda i nose se bone kape vezane ispod brade. Boje su tamnije.
Omiljena obuća su cipele ili čizmice do gležnjeva.
Kosa se deli po sredini i glatko začešljava na vrhu glave, s nizom visećih lokni sa strane. Na temenu je punđa u obliku petlje, koje oko 1830. dostiže apsurdne visine, ojačava se žicom i učvršćuje ukrasnim iglama, a dekoriše perjem, cvećem i trakama. Do 1835. punđa se spušta na potiljak, ima formu smotane platenice, a uši su pokrivene omčama od kose.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 340px-Koningin_Marie-Louise_van_Belgi%C3%AB  Istorija odevnih predmeta - Page 7 694px-Princess_Maria_Carolina_of_Bourbon-Two_Sicilies_%281822-1869%29%2C_by_Winterhalter
Šeširi prate formu frizure i odeće. Uz veliki dekolte se nose šeširi širokih oboda.
Žene se više ne šminkaju i postaje moderno bledilo.
Omiljeni detalji su rukavice, lepeze, suncobrani i mufovi. Tašne se prave u svim mogućim oblicima. Od nakita, tu su viseće minđuše, broševi, narukvice, ali i dekorativni satovi sa lancem na struku.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 2006AA6625_jpg_ds
Narukvica (zlato, hrizofraz, dijamanti i rubini)
V&A Museum
Slike korišćene u članku preuzete sa Vikipedije (osim poslednje slike .
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:44

Viktorijanski kostim – moda krinolina

Uprkos političkim potresima širom Evrope i Amerike, devetnaesti vek je i vek velikog industrijskog razvoja, što rezultira jačanjem srednje klase. Od tada na dalje, ona je ta koja diktira modu. Sredinom veka pojavljuju se i prve modne kuće. Prva je bila modna kuća Čarlsa Frederika Vorta (on će biti tema zasebnog posta). Umesto radionica u kojima se šije haljine, tu su sada lepo namešteni saloni, sa lutkama (manekenima), na kojima su izloženi modeli, i svim spoljašnjim sjajem koji modne kuće imaju i danas.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1857_Mens_Fashions
Muša moda 1857.
Muški kostim
U muškoj modi se iz prethodnog perioda zadržavaju dve vrste kaputa: šinjel kaput, za dan, i frak, za veče. Šinjel kaput dopire do kolena i više nije sečen u struku. On ostaje, uz vrlo male promene, standardna odeće za gospodu sa obe strane Atlantika sve do I svetskog rata. U slobodno vreme on je mogao biti zamenjen žaketom – kratkim kaputom bez naglašenog struka, kakvog su do tada nosili samo dečaci i radnici. Nešto duži kaput, uzan u struku, naziva se veston. Ove četiri vrste kaputa ostaju u upotrebi tokom celog perioda, uz minimalne izmene. Prsluci se i dalje nose: dvoredi uz sportsku odeću, a jednoredi sa šal kragnom za veče. Posle 1855. vez i ukrasi se smatraju prostačkim.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Mens_fashion_1856Istorija odevnih predmeta - Page 7 436px-F%C3%A9lix_Nadar_1820-1910_portraits_Eug%C3%A8ne_Delacroix
Uske, vretenaste pantalone nestaju iz uputrebe, a ostaju samo ravne, kakve su u upotrebi i danas. Za razliku od današnjih pantalona, one se ne peglaju «na šav». Tokom 1850-ih još uvek su zategnute trakom ispod stopala, ali oko 1860. traka se koristi još samo u formalnim i večernjim prilikama. Čakšire do ispod kolena nose još samo kočijaši i paževi ili plemstvo u ceremonijalnim prilikama.
Zimi se za dnevne izlaske najčešće nosi gornji kaput sa štepanom postavom. On je prihvatljiv i za večernje izlaske, ali su ogrtači i dalje moderni.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Tissot_Cercle_Detail
Pariski kompozitori: The Circle of the Rue Royale, 1868.
Uspravne štirkane kragne košulja postepeno nestaju i, oko 1860., savijena kragna je gotovo univerzalno prihvaćena, kako sa kravatom i leptir mašnom, tako i u neformalnijim varijantama odeće. Uspravna štirkana kragna se nosi još samo uz frakove (kao i danas).
Obuća je, takođe, prethodnica današnje. Ispod pantalona su nošene kratke čizmice sa elastičnim bočnim stranama, a u 1860-im su se pojavile cipele sa zumbanim gornjim delom, brog.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 800px-1862-vienna-fashions
Bečka moda 1862.
O frizuri se vodi više računa nego ranije. Kosa se deli po sredini ili sa strane, a pozadi pada do kragne i pokriva uši. Da bi kontrolisali ovu frizuru, muškarci koriste razne vrste ulja za kosu. Kosmatost lica doživljava novu popularnost. Ima mnogo različitih formi: zulufi, zulufi u obliku kotleta, brada sa brkovima, brada bez brkova, brkovi bez brade… sve je moderno.
Cilindar je obavezan u formalnim prilikama. Za neformalne prilike su prihvaćeni i polucilindar i kačket. Ostali detalji su: monokl, koji je evoluirao iz naočara sa drškom, štapovi za šetnju i svetle rukavice. Nakit je, osim prstenja, ograničen na praktične stvari: dugmad za manžetne, dugmad za kragne, igle za kravate i satovi na lancu.
Ženski kostim
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Lovers-Morning-Recreation-Sarony-Major-1850  Istorija odevnih predmeta - Page 7 1853_outerwear
U ženskoj modi, umesto kabastih i neudobnih podsuknji, javlja se krinolina.. Za razliku od svojih uzora, vertigadena i kotarica, krinolina je bila veliki korak ka slobodi. Tehnologija je omogućila proizvodnju ekstremno lakih, savitljivih  čeličnih obuča, koji su ušivani u podsuknju. Unutar ovog laganog žičanog kaveza žena je mogla de se kreće mnogo slobodnije nego kada je bila okružena slojevima uštirkanih podsuknji. Nezgodna strana ovog dela odeće je bila u tome što se na jakom vetru izvrtao poput kišobrana. Da bi se zaštitila damska čednost, ispod krinoline su uvek  nošene pantolete, čije nogavice počinju da se spajaju. Bile su, kao i u prethodnom periodu, od lana, ukrašene čipkom. Kako su suknje u početku bile iznad gležnjeva, bilo je sasvim prikladno da kraj pantoleta viri ispod suknje. Oko 1860. krinoline dostižu ogromne razmere, što izaziva iste probleme kao kotarice: prolazak kroz vrata, sedenje na sofi ili u kočiji, oblačenje i svlačenje…
Istorija odevnih predmeta - Page 7 385px-Woman%27s_plaid_silk_taffeta_dress_c._1855  Istorija odevnih predmeta - Page 7 Fashion_plate_1864
U kući su nošene ravne papuče, a za izlazak čizmice do gležnjeva, koji sredinom 1860-ih dobijaju umereno visoku potpeticu.
Iznad struka ženska silueta je gotovo nepromenjena, ali su korseti sada udobniji nego ikad ranije. Grudnjak i dalje ima produžen struk, a izrezi enormno variraju. Rukavi ovčji but su nestali, a zamenili su ih uski rukavi do podlaktice ili do korena šake. Posle 1855. rukavi se ponovo šire, ali ne u ramenu, već ispod lakta. Suknje su obično bile jednostavne, a za veče su bile ukrašavane karnerima od cveća ili horizontalnim plišanim trakama. Za izlete u prirodu i bavljenje sportskim aktivnostima umesto grudnjaka nose se prve bluze (garibaldi bluze), šivene po uzoru na muške košulje.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 800px-Winslow_Homer_001
Daleko najmodernija gornja odeća je kašmirski šal, koji je nekad posebno krojen i opremljen kragnom. Za veče su u upotrebi ogrtači, nalik na muške.
Sredinom 1850-ih punđa se spušta do korena vrata i pokriva se svilenom tkaninom, a uvojci sa ušiju nestaju.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 710px-Toulmouche_Bride_Detail
Nevoljna mlada, Tulmuš (detalj slike)
Mladi više ne nose kape, osim za spavanje, ali one ostaju u upotrebi kod sredovečnih žena. One su jednostavne, prate konturu frizure i prave se od slame ili muslina ukrašenog čipkom. Stariji nose i turbane uz večernju garderobu. Kod mladih su i dalje u modi bone šeširi, ali se i oni prilagođavaju frizuri. Prave se od slame, pliša ili svile. Obično su sa jedne strane ukrašeni trakama ili cvećem.  Do 1860. su u modi i slamni šeširi širokih oboda. Posle 1860. u modu ulaze mali, pilboks ili okrugli šeširi, koji su nošeni nagnuti nad čelo. Uz večernju odeću glava se obično pokrivala bogatim svilenim ili čipkanim maramama.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 800px-Winterhalter_Franz_Xavier_The_Empress_Eugenie_Surrounded_by_her_Ladies_in_Waiting
Moderni su mali suncobrani ukrašeni resama, kao i mufovi i torbice. Pojavljuju se i prvi kišobrani, ali su oni robustni, crni i namenjeni zaštiti, a ne dekoraciji.
Omiljen je filigranski nakit, kao i kopije antičkog grčkog, rimskog i etrurskog nakita, ali i keltske forme. Posle smtri princa Alberta, 1861., u Engleskoj ulazi u modu prilično morbidan nakit od upletene ljudske kose. Mehanizacija dovodi do pojave jeftinog nakita i bižuterija počinje da osvaja svet.
U ovom periodu nastaje i prva dečja odeća, koja nije kopija odeće za odrasle.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 800px-1850-g-cruikshank-crinoline-parody
Karikatura iz 1850-ih
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:45

Viktorijanski kostim – moda turnira

Istorija odevnih predmeta - Page 7 Renoir.moulin-galette
Pierre-Auguste Renoir, Le Moulin de la Galette (1876)
Sedamdesete  i osamdesete godine XIX veka obeležiće nova forma ženskog kostima – turnir. U Britaniji će ovaj period biti obeležen i pomalo morbidnom „modom“ nošenja crnine za gotovo svakim, bližim ili daljim, srodnikom, a uzor je kraljica Viktorija koja, nakon smrti princa Alberta, do kraja života nosi crninu. Ova moda je toliko uzela maha da su postojale specijalizovane prodavnice koje su nudile samo crninu. Nasuprot tome je druga krajnost: odeća živih boja, kakve su se do tada sretale samo kod pripadnika najviših staleža.  Ovo je posledica pronalaska anilinskih boja (1856.).
Ženski kostim
Početkom 1870. suknje su bile ravne spreda, sa naborima prebačenim pozadi preko uzdignuća, turnira,  napravljenog od konjske dlake ili malog jastuka. Bile su duge do zemlje, a pozadi se produžavale u šlep i, zajedno sa finim strukom i pripijenim grudnjakom, komponovale veoma ženstvenu figuru.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 467px-1870s_fashion_plate
Prepodnevne haljine, 1870.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 774px-James_Tissot_-_Too_Early
James Tissot, Too Early (1873.)
Sredinom 1870-ih turnir se smanjuje, ali nova silueta je daleko od toga da omogućava slobodu pokreta. Tesan grudnjak se produžava do stomaka ili kukova, isopd kojih je suknja – futrola ukrašena nizom draperija i nabora koji su padali do zemlje i produžavali se u šlep. Francuzi su opisali ovu figuru kao «vezana žena», jer su ženine noge bile umotane naborima nalik na zavoje egipatskih mumija. Stopala se nisu ni nazirala, pa je izgledalo kao da se žene kreću pomoću nekog nevidljivog mehanizma.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 440px-Journal_des_Dames_18474-1876
1874-1876.
Početkom 1880-ih suknja se skraćije do gležnjeva, a veliki turnir se ponovo vraća u modu. U Engleskoj će ova moda biti poznata pod nazivom «tapacirani» stil, jer smešta na ženino telo količinu draperija koja bi bila prikladnija za tapaciranje cele sobe nego za ukrašavanje haljine. Novi turnir, zvani krinoleta, je pokriven gomilom materijala, zadignutog u ogromnu nadgradnju, koji ženi daje gotovo izgled kentaura na dve noge. Uz ove haljine se nosi gornja odeća muškog tipa – žaketi, redengoti, prsluci, ogrtači.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Fashion_Plate_1880_Outdoors
1880.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 589px-Woman%27s_dress_c._1885
1885.
Frizure su bile komplikovane, kao i suknje, i glava je bila prekrivena pletenicama, pufnama i šinjonima, obično u kombinaciji sa omčama od kose koje su padale na ramena. Veći deo te frizure je činila od veštačka kosa i umeci. Na vrhu ovih komplikovanih frizura su bile nasađene tokice ili mali šeširi ukrašeni cvećem i trakama.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 694px-Woman%27s_embroidered_boots_1885
1885.
Muški kostim
Dok je ženskim kostim bio šaren kao papagajevo perje, muškarci su bili čista suprotnost.  Boja je gotovo nestale iz muške garderobe. Ideal su uspešni industrijalci, a ne gizdavi oficiri. Trezvenost je bila osnovna karakteristika muškog kostima, koji je morao da bude od izvrsne tkanine i izvrsnog kroja, ali u crnoj boji ili tamnim tonovima.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 588px-Mens_Coats_1872_Fashion_Plate
1872.
Nose se frak, redengot, žaket, smoking i sako. Cilindar se preko dana sve češće zamenjuje polucilindrom, a potom mekim šeširom.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 372px-Man%27s_two-piece_lounge_suit_1875-1880Istorija odevnih predmeta - Page 7 359px-John_Bennet_Lawes
I dalje se neguje raznolikost brada i brkova, pa gotovo da nema glatko izbrijanih muškaraca. Kosa je, takođe, duža nego u prethodnom periodu i često liči na renesansne paževe.

Dečji kostim

Dečja odeća je sada sasvim različita od odeće oderaslih. Devojčice nose hajine sa okruglom, položenom kragnom i sa šrokim pojasom vezanim u mašnu. Posebno su moderne haljine spuštenog truka. Za rad i igru su preko hljina nošene kecelje.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 598px-John_Singer_Sargent_001Istorija odevnih predmeta - Page 7 358px-Albert_vonKellerKleinePariserin1883
Stariji dčaci nose pantalone do kolena, žakete i košulje sa okruglim položenim kragnama.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Portrait_of_%C3%89douard_and_Marie-Louise_Pailleron
John Singer Sargent, Portrait of Édouard and Marie-Louise Pailleron (1881)
U članku korišćene slike sa Vikipedije.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:46

La Belle Epoque

1890-ih turniri , konačno, nestaju iz upotrebe zajedno sa horizontalnim draperijama, tako karakterističnim za 1880-e. Suknje su sada padale meko preko bokova i zvonasto se širile do zemlje. Haljine za dan su imale kragnu uz vrat koja je  bila ukrašena rišem ili velikom mašnom od tila. Nosilo se mnogo čipke. Čak su i dnevne haljine bile bogato ukrašene njome. Neke večernje haljine su bile cele od čipke, a korićena je u velikim količinama i na podsuknjama. Rukavi dobijaju enormne proporcije i ponovo se nosi forma «ovčjeg buta». Širina rukava je nekada bila tolika, da su morali da se u njih postavljaju jastučići.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1892_fashion_plate
Jutarnje haljine 1892. imaju spušten sttruk i visokku kragnu. Rukavi su nabrani na ramenu i uski u doručju. Suknje su šira pozadi nego napred.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Evening_gowns_1892-3
Večernje haljine 1892-93.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 735px-Charvet_adv_ht_1896
Oglas iz1896.
Krajem veka dnavne haljine dobijaju nešto strožiju formu, sa grudnjacima koji podsećaju na muške kapute, dok večernje haljine postaju još mekše i ženstvenije.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 769px-Gustav_Klimt_058
Gustav Klimt: Portret Sonje Knips (1898)
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Tea_gown_1899
1899.
Kaputi imaju formu muških i obično su ¾ dužine. Nose se i pelerine i ogrtači.
Kosa je prikupljena u meke punđe na temenu, a šeširi su najčešće sa malim obodom i bogato ukrašeni cvećem i mašnama.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 99_xl_AC07712
Dnevna haljina, 1895. (Kyoto Costume Institute)
Čarape su bile skoro uvek crne, a cipele su bile duboke, sa šniranjem ili kopčanjem, relativno visokom potpeticom i zaobljenim vrhom. Bile su od kože ili tkanine.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 119626933822418096_igmi5zBg_f
1895.
U večernjim prilikama nosile su se dugačke rukavice, koje su se nakad kopčale i sa dvadeset dugmadi, i velike lepeze od nojevog perja.
Nakit se obilno koristio.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 119626933822059120_1wyyNaeY_c
Privezak od akvaarina, René Lalique, 1900 Christie’s
Muški kostim se ne razlikuje mnogo od kostima iz 1880-ih, osim što raste upotreba neformalne odeće. Muški kostim se sastoji najčešće od žaketa, prugastih pantalona i polucilindra. Odelo je često paspulirano, sa visokim kopčanjem. Kragne košulja su visoke i nose se kravate ili leptir mašne.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Giovanni_Boldini_%281842-1931%29_-John_Singer_Sargent%28Standing%29
Đovani Boldini: Portret Džona Singera Sardženta (1890)
Na nogavicama pantalona se prvi put pojavljuju manžetne.
Brade se sve ređe nose, dok brkovi ostaju glavni «ukras muškog lica».
Istorija odevnih predmeta - Page 7 William_Beveridge_at_Balliol_1898%2C_cropped
1898.
Krajem veka ponovo ulazi u modu krzno. Žene ga nose ne samo kao obrube, već kao prave bunde, dok se kod muškaraca ono zadržava samo kao postava ili u vidu kragne i obruba na rukavu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:49

Edvardijanska moda

Period od 1900. do izbijanja Prvog svetskog rata naziva se i Edvardijansko doba, po engleskom kralju Edvardu, koji je na prestolu zamenio kraljicu Viktoriju. Ovaj period se u Francuskoj i dalje naziva Belle epoque ili Art nuveau.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 418px-THE_DELINEATORaugust1901p165
1901.
Moda uvek odslikava vreme. Kao i kralj Edvard, i ona je bila naklonjena zrelim ženama bujnih grudi, što se naglašavalo posebnim korsetima. Ovi koraseti su svojom posebnom konstrukcijom potiskivali stomak i isturali grudi, dajući telu karakterističnu «S» siluetu. Suknja je bila duga do zemlje, zvonasta, često sa produžavajući u šlep. Grudnjak je bio prekriven slapovima čipke. U dnevnim prilikama je bio visoko zatvoren, sa kragnom koja se pela uz vrat, a u večernjim varijantama imao je dubok i širok dekolte. Žene koje sebi nisu mogle da priušte pravu čipki, koristile su beli vez. Mnogi su kritikovali ovu sklonost prema čipki, samatrajući je nemoralnom, jer se do tada takva količina čipke nosila isključivo na donjem rublju. Odeća je  više ličila na odeću namenjenu baštenskoj zabavi na rivijeri, nego na gradsku odeću.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Elizabeth_Drexel
Đovanni Boldini: Portret Elizabet Vorton Dreksel (1905.)
Ruke su uvek bile potpuno pokrivene dugim rukavima ili rukavicama.
Bluze su postale uobičajeni deo odeće i bile su izuzetno složene, sa puno nabora, volana i riševa od čipke. Bolero je bio veoma popularan, kao i tzv. «itonska jakna», nalik na one koje su nosili itonski đaci.
Kosa je podignuta visoko, na teme, Šeširi, bogato ukrašeni nojevim perjem, se nose blago nagnuti napred.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 467px-Mrs_John_Philip_Sousa_15091v_cropped
Džejn van Midlsvort Belis Sousa, 1905.
Posle 1907. ženska figura počinje da se menja i da postaje prirodnija. Nema više širokih, nabranih bluza i linija je ravnija, a korset sada sužava kukove.
Šeširi su veći i širi, što kukove čini optički još užim.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Standard1908
1908.
Nežne pastelne boje polako nestaju, zajedno sa zvonastim suknjama i krutim korsetima, a zamenjuju ih meke draperije. Suknja postaje toliko uska da se u njoj nekad jedva hoda. Čak se pojavila i neka vrsta poveza za noge koja je sprečevala da se napravi duži korak i tako, možda, pocepa suknja. U vreme velikih sifražetskih demonstracija, žene su se trudile da izgledaju kao robinje. Neke su čak nosi le «harem» pantalone (neka drsta šalvara) tako da se vide ispod suknje, ali se to smatralo skandaloznim, pa su se na to usuđuvale samo najhrabrije. Sa ekstremno uskim suknjama su išli ekstremno široki šeširi, tako da je silueta izgledala kao trougao postavljen naopako. Omiljeni ukras nije više čipka, već dugmad, postavljena i na najneobičnija mesta. Korset polako izlazi iz upotrebe, što se često pripisuje kao zasluga Polu Poareu (Paul Poiret).
Istorija odevnih predmeta - Page 7 M-4326
1909.
Od 1910. dolazi do velike promene u ženskom kostimu. Mnogo je rasprava šta je sve dovelo do ove promene, ali je jasno da je to u velikoj meri bilo povezano sa Ruskim baletom Sergeja Đagiljeva i francuskim kreatorom Pol Poareom. Svakako je bio prisutan talas orijentalizma koji je pokrenut velikim uspehom baleta «Šeherezada», za koju je kostime radio Leon Bakst. Boje su bile jake, ponegde čak drečave, i žene ih usvajaju sa entuzijazmom. U modu ulazi i «V» izrez, što izaziva nove rasprave. Neki ga smatraju nepristojnim, a lekari ukazuju na njegovu štetnost po zdravlje.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Tumblr_lk9t4o40QQ1qidnqfo1_500
1914, McCall’s Magazine
Istorija odevnih predmeta - Page 7 119556565077578606_K2dwumpa_c
1914, McCall’s Magazine
Pred rat se pojavljuje još jedna novina. Preko uske suknje počinje da se nosi neka vrsta tunike, duge do ispod kolena, potpasana u struku. Menja se i forma šešira. Oni postaju mali i priljubljeni uz glavu, a perje više ne leži na obodu šešira, već se podiže uspravno.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Poiret1912
Paul Poiret Gown (Photo credit: Wikipedia)

Pol Poare, 1912.
Muškarci su, i dalje, kao odeću za formalne prilike nosili frak i cilindar, ali se u dnevnoj odeći sve češće sreće neformalno odelo sa homburg šeširom. Pantalone su bile relativno kratke sa uskim, ravnim nogavicama, a mlađi ljudi ih često nose sa manžetnama i peglane «na šav» po sredini.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Coats_Dec_1900
1900.
Kragne na košuljama su bile šritkane, povrnute i ekstremno visoke, ponekad pokrivajući čitav vrat. Nose se kravate i leptir mašne.
Odela su i dalje tamnih boja.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 200px-Complet-Jaquette35fr1906
1906.
Kosa se šiša kratko, a lice je glatko izbrijano ili sa brkovima. Osim cilindra, polucilindra i homburg šešira, popularni su i slamni šeširi, koji su ponekad nošeni čak i uz pantalone za jahanje.
Od detalja, tu je i dalje štap za šetnju i džepni sat na lancu.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 389px-BenjaminSuitsNOLARiverfront1912
1912.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:50

Moda od 1914 -1920.

Sa početkom Prvog svetskog rata većina muškog stanovništva biva angažovana na frontu, a žene preuzimaju njihova mesta u fabrikama, trgovini i drugim civilnim službama. Modna linija prethodnog perioda nastavlja se i dalje, ali se suknja skraćuje, jer žene nalaze da su duge suknje nepraktične za rad.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 434px-La_Femme_Chic_No._84
Francuska moda iz 1915-16. još uvek ima podignut struk, ali su suknje šire i kraće, a šeširi manji nego u prethodnim godinama
Istorija odevnih predmeta - Page 7 460px-Garment_workers_parading_on_May_Day%2C_New_York
Švalje na prvomajskoj paradi u Nju Jorku 1916.
Većina modnih kuća se tokom rata zatvara ili se pretvara u bolnice, a tekstilna industrija svoju proizvodnju prilagođava potrebama vojske. Haljine postaju jednostavnije, jer se smatra da u ratnim uslovima nema mesta ekstravaganciji. Mnoge haljine po formi i boji liče na vojne uniforme.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 356px-Woman_from_1919
1919.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 414px-Lady_of_fashion_1919
Moderna dama 1919.
1919. široku suknju, koja je nošena tokom rata, zamenjuje ravna, takozvana «bure» linija.
Muška odeća se ne menja mnogo. Vidljiva je tendencija da postaje sve neformalnija. U svakom slučaju, veći deo decenije muškarci provode u ratu, noseći uniforme, pa je razumljivo što o muškoj modi nema mnogo reči.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:51

Moda od 1920 – 1930.

Ženski kostim
 Na žensku modu posle Prvog svetskog rata bitno utiče novo mesto žene u društvu. U toku Prvog svetskog rata, muškarci su bili na frontu, a žene su preuzele njihova mesta u industriji, trgovini, školama, bolnicama i drugim institucijama. Ni posle rata one se neće odreći novoosvojene ekonomske slobode i samostalnosti i po prvi put imamo zaposlene žene koje ne pripadaju najnižem staležu. Tokom ovog perioda moda se, takođe, prilagođava Le Korbizjeovim idejama o funkcionalizmu, što doprinosi nestajanju orijentalnih utiaja.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1920sportsuit
Letnji sportski komplet, 1920.
Novi ideal žene je androgin: devojke se trude da što više liče na dečake (garson look). Kosa se šiša kratko. Grudi su ravne, a struk nestaje. Čak su nošeni sravnjivači za grudi. Linija struka se spušta na kukove, što će posebno biti karakteristično za sredinu decenije. Suknja se skraćuje, da bi se sredinom decenije, na kratko, po prvi put podigla i iznad kolena. Umesto plemstva, novi promoteri mode su flimske zvezde nemog filma, poput Meri Pikford i Luis Bruks.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1925MDProfileSteps
1925. skunja se skraćuje do iznad kolena. Popularne su bluze i džemperi koji dopiru do kukova.
Haljine, suknje i bluze za dan su jednostavne i praktične, ravnih formi. Večernja odeća je, pak, često bogato ukrašena perlicama i šljokicama i složenijeg kroja. Ruke su najčešće otkrivene.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 756px-Alicejoyce1926full
Glumica Alis Džojs u večernjoj haljini izvezenohj perlicama, 1926.
U novi, moderni izgled žene, mnogo su se bolje uklapale Engleskinje i Amerikanke, nego Parižanke. Mnoge pariske modne kuće su zatvorene u ovom periodu, a čak i Pol Poare jedva izlazi na kraj sa novom modom. Ali, pojavljuju se neka nova imena. To su Madam Paken i Madlen Vione, a pre svih Gabrijela Koko Šanel. Ona prva postaje svesna činjenice da u njenoj klijenteli ima žena koje rade i za njih kreira odeću pročišćenih linija, komotnu za aktivan život i sofisticiranu za društveni život. Ona je prva koja daje značaj žerseju (triko tkanina), jednostavnijem i jeftinijem materijalu od tradicionalnih. Žersej se do tada koristio samo za donji veš. Koko Šanel, takođe, uvodi u visoku modu maštoviti nakit od nedragocenih materijala – bižuteriju. Ona konačno uvodi i pantalone u žensku odeću.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 MDafoeMay1924Crop
.Devojke u pantalonama do ispod kolena (breeches) i sa muškim kravatama. 1924.
Kratke suknje čine čarape mnogo važnijim nego ranije. One su sada finije i tanje, od rajona, pamuka ili svile. Cipele imaju zaobljen vrh i relativno visoku potpeticu. Omiljene su one sa pređicom preko risa.
Kosa je kratka, često sa dugim šiškama. U početku se nose veliki šeširi širokih oboda, a kasnije mali, kloš šeširi. U posebnim prilikama su nošene male kape od tila ili čipke, bogato ukrašene šljokicama i perlicama.
Šminka je kompletna, a posebno se naglašavaju oči. Obrve se čupaju tanko i visoko, a na usta se stavlja ruž samo po sredini, kako bi izgledala manja.
Nosi se mnogo nakita, posebno bižuterije.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 4d00459bd7d1d0655ed2d1fe23bcd17d
1924.
Muški kostim
Posle Prvog svetskog rata odeća je uprošćena, a njen sportski karakter, kakav je odgovarao ratu, usvojen je za mnoge prilike. Ponovo počinje da se nosi dvoredo kopčanje. Svečana odela nemaju više raniju strogost i oslobađaju se crne boje. Iz garderobe mlađeg sveta nestaju frak i smoking, a u slobodno vreme se umesto prsluka, nose pleteni puloveri sa «V» izrezom, preuzeti iz odeće za tenis.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 KMPC-Board1
Kosa je kratka. Za posebne prilike sa još uvek mogu nositi cilindri, ali su sve ređi. Polucilindar nestaje (osim u Britaniji) i preko dana se nosi homburg šešir, a u slobodno vreme kačket.
Sportske aktivnosti su i dalje važne i moderne i pojavljuju se i nove vrste sporta koje postaju popularne, poput skijanja.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 3d38e-4_19252btrousers2bto2bsocks2bhagen
Slike preuzete sa Google images.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Pet 5 Jun - 13:55

Priče o kostimu

Donje rublje i oko njega (još jedna kratka istorija)

Istorija donjeg rublja seže daleko u prošlost. Pouzdano se zna da su ga koristili još u antičkom Egiptu.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Loincloth     Istorija odevnih predmeta - Page 7 80ca193bae96cb4672b74a79f1d1
Pretpostavlja se da su prvo rublje činili nabedrenici (eng. loincloth). To bi, u osnovi, bio dugi komad platna koji se omotavao na različite načine oko bedara sa ciljem pokrivanja (i zaštite) genitalija. Najčešće se javlja u formi kecelje, pelena i suknjice. U početku je ova odeća bila i jedina odeća, a u nekim krajevima sveta to je i danas.
Nije poznato da li se u antičkoj Grčkoj nosilo donje rublje i većina spekuliše da grčki građani nisu nosili ništa ispod hitona, a nabedrenike su nosili samo robovi. Mozaici iz antičkog Rima, pak, pokazuju da su Rimljanke nosile grudnjake (strophium) i neku vrstu šortsa ili nabedrenika (subligaculum). Subligaculum nose i muškarci.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 A-mosaic-from-the-piazza-armerina-in-sicily-showing-a-woman-wearing-a-strophium-breastcloth-and-a-subligaculum    Istorija odevnih predmeta - Page 7 Medieval-braies 
U srednjem veku se napušta nošenje nabedrenika, a u modu ulaze široke nogavice, nazvane bre (franc. braies) koje se se vezivale u struku. Bogatiji muškarci su preko njih mogli da nose druge, uske, nogavice, ali one su pokrivale samo noge, a ne i međunožje. Tokom renesansnog perioda nogavice postaju sve uže i spojene su sa stopalima, nalik na dugačke čarape. Ipak, ni bre ni nogavice nisu donje rublje u pravom smislu reči, jer se nose bez druge odeće preko. 
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Braguette
 Ulogu šlica je imao poklopac od tkanine koji se sa svake strane vezivao tračicama. Tokom XVI veka ovaj poklopac prerasta u pravi modni detalj – bragetu (franc. bragette, ital. braghetta, eng. codpiece). Reč brageta (vrećica,kesica) donekle opisuje njen izgled. Mnogi njen specifičan izgled pripisuju engleskom kralju Henriju VIII. On je bolovao od sifilisa i pretpostavlja se da je pokušavao sa ublaži simptme oblogama kojima je punio bragetu. Ovako vatirana brageta se ukrašavala vezom, ukrasnim trakama, dragim kamenjem pa čak i mašnama. Brageta je često služila i kao džep sa nošenje sitnica. Uz oklope je, naravno, išla metalna brageta. 
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Francesco_terzio_002     Istorija odevnih predmeta - Page 7 Portrait-of-antonio-navagero-1565-oil-on-canvas-pinacoteca-di-brera-milan-by-giovanni-battista-moroni
Istorija odevnih predmeta - Page 7 342-muska-kosuljaGornji deo tela je od srednjeg veka pa na dalje, i kod žena i kod muškaraca, pokrivala košulja (franc. chemise). Žene su je nosile ispod tunika i haljina kao jedino donje rublje, a muškarci su je uvlačili u bre i nogavice, noseći preko njih drugu odeću.
U XVI veku se pojavljuju prvi korseti, čija primarna uloga tada nije bila da naglase struk, već pre da pritisnu grudi kako bi telo dobilo, tada poželjan, bačvasti oblik. Oblačili su se preko košulje, a mogili su biti od drveta, metala ili krutog platna ojačanog prućem.Tokom kraćeg perioda u upotrebi su bile i nogavice nalik na muške, široke i prikupljene ispod kolena, preteče današnjih gaća. Tokom ovog perioda nose se i podsuknje sa obručima od pruća (nalik kriolinama), koje su suknjama davale željeni oblik.
Istorija odevnih predmeta - Page 7 17th-c-wooden-corset       Istorija odevnih predmeta - Page 7 1600s-iron-corset 
Donji veš se neće bitno menjati ni tokom narednih vekova: muškarci će nositi neku vrstu dugih gaća (ne obavezno) i košulje upasane u čakšire ili pantalone (šlic se ustaljuje u formi poklopca koji se kopča sa svake strane), a žene košulje i korsete, povremeno sa nekom formom krinoline. 
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Womans-corset-c-1730e280931740-silk-plain-weave-with-supplementary-weft-float-patterning-stiffened-with-baleen-los-angeles-county-museum-of-art-m-63-24-5-1       Istorija odevnih predmeta - Page 7 Stays_and_hoops 
Povratak dugih gaća (pantalone ili pantolete) u žensku modu se pripisuje Napoleonovj prvoj ženi, Žozefini. One se sastoje od dve, u početku odvojene, a kasnije samo delimično spojene nogavice koje se vezuju u struku. Šivene su od finog platna i ukrašavane čipkom po rubu, a dopirale su do iznad gležnjeva ili do ispodkolena. 
Istorija odevnih predmeta - Page 7 1810-regency-underclothes       Istorija odevnih predmeta - Page 7 1820lawndrawers 
Krajem XIX veka pojavljuje se kombinezon od žerseja („unionsuit“) namenjen i ženama i muškarcima i deci. Imao je duge rukave i nogavice, kopčao se nared celom dužinom, a na stražnjici je imao „zgodan“ poklopac koji se, takođe kopčaona gornjoj strani. Ovaj odevni predmet će kasnije biti podeljen na dva dela i u tom obliku ostaće u uptrebi i tokom XX veka (još uvek čujem svoju babu kako tera dedu da obuče „šlofjanku i unterciger“ ). 
 Istorija odevnih predmeta - Page 7 Kraj-xix-veka    Istorija odevnih predmeta - Page 7 220px-unionsuit_front    Istorija odevnih predmeta - Page 7 Underwear1913
Prvi brushalter se pripisuje Meri Felps Džejkob, koja ga je napravila 1913. spojivši trakom dve maramice. Ovaj deo rublja će postati veoma važan tokom i posle I svetskog rata, kada korset izađe iz mode. 
Istorija odevnih predmeta - Page 7 129_l_ac01532      Istorija odevnih predmeta - Page 7 130_l_ac01586 
Tokom 1920-ih, sa skraćivanjem suknje, u modu ulaze i halteri za čarape čineći veš još erotičnijim. Košulje nestaju iz upotrebe kao donji veš, a umesto njih se nose kombinezoni.
Tokom XX veka muški veš čine potkošulje (dugih ili kratkih rukava ili bez rukava) i gaće dužih ili kraćih nogavica, od platna ili trikotaže.  
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Vintage-girdle-bullet-bra-scan     Istorija odevnih predmeta - Page 7 Mens-underwear-ad-from-the-70s 
Ženski veš se sastoji od bruhaltera, čiji se oblik menja u zavisnosti od modnog trenda, i gaća, koje takođe trpe promene u skladu sa trendovima. Sredinom veka su bili popularni i mideri koji su korigovali formu stomaka i bokova, ali se oni u drugoj polovini veka gotovo gube iz upotrebe. 
Istorija odevnih predmeta - Page 7 Victorias-secret-angels 
Kraj XX i početak XXI veka donosi i poigravanje delovima donjeg rublja koje se sada nosi preko odeće (korseti) ili namerno izviruje ispod gornje odeće.
Ako vas zanima kako se menjao oblik korseta i brushaltera možete pogledati video „Underwear: from corsets to bullet bras and back“
Slike preuzete sa Google images.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 19:47

Moda 1850.ih - Antebellum moda

Moda 1850.ih karakterizirana je postupnim širenjem suknje, izumom krinoline, ali i početkom reforme odjeće koja se protivila restriktivnoj modi za žene. Ova dekada slijedi siluetu prijašnje, ali i postavlja nove trendove s kojima će uploviti i u 1860.te.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Haljina 1850.ih bila je nastavak siluete prethodne dekade. Suknja je imala kupolast oblik te se kroz dekadu postupno širila sve do izuma krinoline 1856. godine kada dobiva svoj klasični oblik s kojim će uploviti i u slijedeću dekadu. Suknje su imale dva, tri ili više volana koji su joj davali punoću. Volani su bili posebno popularni u ovom desetljeću, a suknje su često bile od tkanina s uzorkom cvjetića dok bi na rubu imale odgovarajući obrub.

Suknja, koja se sve više širila, postajala je preteška za običnu podsuknju od konjske dlake koja je podržavala suknju i u prijašnjoj dekadi. Najzad je 1856. godine izumljena čelična krinolina u Parizu koja je bila vrlo praktična. Žene su tada morale nositi samo jednu ili dvije podsuknje na krinolinu, a ne bezbroj platnenih podsuknji koje nisu mogle održati željeni volumen. Međutim, krinolina je bila predmet ismijavanja i satire u popularnim časopisima, a bila je i nepraktična kada je zapuhao vjetar ili kada bi žena izgubila ravnotežu. Zato su žene počele nositi duge gaće i njima štitile svoje dostojanstvo u slučaju navedenih nezgoda. Krinolina je također bila prva potpora suknji koju su nosile žene svih slojeva; bila je dostupna svima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gornji se dio haljine završavao u obliku slova-V i imao je kopčanje odozada ili je bio u obliku jaknice koja se kopčala naprijed sa gumbićima. Rukavi su najčešće bili široki i otvoreni u pagoda stilu a nosili su se s lažnim izvezenim bijelim podrukavima. Tijekom dekade još je jedna vrsta rukava postala popularna - biskupski rukavi koji su bili vrlo široki cijelom dužinom te suženi pri zglobu u usku manšetu.

Linija struka bila je prirodna ili nešto niža na početku dekade dok je s godinama rasla sve dok 1860. godine nije bila opet na prirodnoj razini i nešto viša. Ramena su i dalje bila pomalo spuštena nastavljajući time siluetu 1840.ih.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Korzet 1850.ih i 60.ih bio je manje restriktivan od onih koji su slijedili. Prednost ogromnih suknji bila je da stvaraju iluziju malenog struka bez potrebe za uskim korzetima. No, većina je žena ipak stezala svoje korzete, a to je postalo posebno popularno u kasnim 1860.ima. O tome se navelike raspravljalo u svim modnim časopisima.

U ovoj su dekadi boje nešto tamnije nego u prošloj, a popularne su boje tamno zelene, ljubičaste i smeđe sa svjetlijim obrubima. Brokat i svila sa uzorkom cvjetića bili su popularni u prvim godinama dekade. Cvjetovi su se pojavljivali i na prugastim svilenim ili pamučnim tkaninama i volanima. Volani su često imali uzorak cvjetića i odgovarajući obrub. Čista jednobojna svila postala je popularna krajem 1850.ih i početkom nove dekade budući da se suknja prostirala preko široke krinoline a volani su izgubili popularnost. Kaputi i pelerine bili su u toplijim tonovima poput tamno crvene, smeđe ili jelenje smeđe, s bijelom za večernju odjeću.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Široki ogrtači i pelerine nošeni su preko haljina, no novi stil jaknica koje su nalikovane boleru, je nastajao Pelerine s kapuljačom su također nošene. Indijski šalovi često su nošeni uz večernje haljine kao i oni pamučni, bijeli izvezeni decentnim cvjetnim motivima. Jaknice na volane najčešće su bile u paisley uzorku koji se dobiva točkanjem motiva povrća, a potječe iz Indije i Perzije. Ovaj je uzorak postao popularan na zapadu krajem 18. i početkom 19. stoljeća, a popularizirali su ga Britanci koji su u Indiji imali kolonije.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Moda 1850.ih - Antebellum moda


Moda 1850.ih karakterizirana je postupnim širenjem suknje, izumom krinoline, ali i početkom reforme odjeće koja se protivila restriktivnoj modi za žene. Ova dekada slijedi siluetu prijašnje, ali i postavlja nove trendove s kojima će uploviti i u 1860.te.




Haljina 1850.ih bila je nastavak siluete prethodne dekade. Suknja je imala kupolast oblik te se kroz dekadu postupno širila sve do izuma krinoline 1856. godine kada dobiva svoj klasični oblik s kojim će uploviti i u slijedeću dekadu. Suknje su imale dva, tri ili više volana koji su joj davali punoću. Volani su bili posebno popularni u ovom desetljeću, a suknje su često bile od tkanina s uzorkom cvjetića dok bi na rubu imale odgovarajući obrub.

Suknja, koja se sve više širila, postajala je preteška za običnu podsuknju od konjske dlake koja je podržavala suknju i u prijašnjoj dekadi. Najzad je 1856. godine izumljena čelična krinolina u Parizu koja je bila vrlo praktična. Žene su tada morale nositi samo jednu ili dvije podsuknje na krinolinu, a ne bezbroj platnenih podsuknji koje nisu mogle održati željeni volumen. Međutim, krinolina je bila predmet ismijavanja i satire u popularnim časopisima, a bila je i nepraktična kada je zapuhao vjetar ili kada bi žena izgubila ravnotežu. Zato su žene počele nositi duge gaće i njima štitile svoje dostojanstvo u slučaju navedenih nezgoda. Krinolina je također bila prva potpora suknji koju su nosile žene svih slojeva; bila je dostupna svima.




Gornji se dio haljine završavao u obliku slova-V i imao je kopčanje odozada ili je bio u obliku jaknice koja se kopčala naprijed sa gumbićima. Rukavi su najčešće bili široki i otvoreni u pagoda stilu a nosili su se s lažnim izvezenim bijelim podrukavima. Tijekom dekade još je jedna vrsta rukava postala popularna - biskupski rukavi koji su bili vrlo široki cijelom dužinom te suženi pri zglobu u usku manšetu.

Linija struka bila je prirodna ili nešto niža na početku dekade dok je s godinama rasla sve dok 1860. godine nije bila opet na prirodnoj razini i nešto viša. Ramena su i dalje bila pomalo spuštena nastavljajući time siluetu 1840.ih.




Korzet 1850.ih i 60.ih bio je manje restriktivan od onih koji su slijedili. Prednost ogromnih suknji bila je da stvaraju iluziju malenog struka bez potrebe za uskim korzetima. No, većina je žena ipak stezala svoje korzete, a to je postalo posebno popularno u kasnim 1860.ima. O tome se navelike raspravljalo u svim modnim časopisima.

U ovoj su dekadi boje nešto tamnije nego u prošloj, a popularne su boje tamno zelene, ljubičaste i smeđe sa svjetlijim obrubima. Brokat i svila sa uzorkom cvjetića bili su popularni u prvim godinama dekade. Cvjetovi su se pojavljivali i na prugastim svilenim ili pamučnim tkaninama i volanima. Volani su često imali uzorak cvjetića i odgovarajući obrub. Čista jednobojna svila postala je popularna krajem 1850.ih i početkom nove dekade budući da se suknja prostirala preko široke krinoline a volani su izgubili popularnost. Kaputi i pelerine bili su u toplijim tonovima poput tamno crvene, smeđe ili jelenje smeđe, s bijelom za večernju odjeću.




Široki ogrtači i pelerine nošeni su preko haljina, no novi stil jaknica koje su nalikovane boleru, je nastajao Pelerine s kapuljačom su također nošene. Indijski šalovi često su nošeni uz večernje haljine kao i oni pamučni, bijeli izvezeni decentnim cvjetnim motivima. Jaknice na volane najčešće su bile u paisley uzorku koji se dobiva točkanjem motiva povrća, a potječe iz Indije i Perzije. Ovaj je uzorak postao popularan na zapadu krajem 18. i početkom 19. stoljeća, a popularizirali su ga Britanci koji su u Indiji imali kolonije.




1851. godina označava početak Viktorijanske reforme haljina. Aktivistica iz Nove Engleske, Libby Miller prihvatila je dimije i tuniku kao racionalan i jednostavan kostim. Ovaj je stil promovirala urednica Amelia Bloomer koja ga je i sama prihvatila te je po njoj nazvan ''Bloomer kostim''. Unatoč praktičnost, dimije su bile predmet ismijavanja i nisu utjecale na modu dana, no, 1890.ih postale su osnovni dio biciklističkog kostima.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 19:50

Svakodnevne haljine

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 19:53

Haljine za šetnju i promenadu

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 20:02

Kostim za jahanje

Jahaća odijela sastojala su se od prijanjajuće jaknice uskih rukava i košulje. Nošena su sa dugim suknjama bez krinoline i muškim šeširićima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Večernje haljine

Gornji dio večernjih haljina 1850.ih gotovo je isti kao u prošlom desetljeću. Imao je duboki, ovalni izrez, spuštena ramena, kratke rukave i završavao se u obliku slova-V. Rukavi su često bili u puff. Suknje su bile pune dužine, a one za ples i nešto kraće. Haljine su većinom imale volane; u početku dekade dva ili tri velika a kasnije mnoštvo malih za dodatni volumen. Često su se volani našli i na gornjem dijelu, a na sredini su bili ukrašeni ružom ili drugim cvijećem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najčešće korištene tkanine bile su svila, tafeta i brokat. Popularni uzorci bili su pruge, sitni cvjetići, ali i karirane uzorci bili su česti. Za ljeto su također bili česti pamuk i lagana svila. Mlade dame nosile su najčešće svjetlije boje dok su one tamnije bile rezervirane za starije dame. Bijeli muslin bio je posebno omiljen kod djevojaka. Haljine su nerijetko bile ukrašene kontrastnim obrubom i bijelom ili crnom čipkom. Dekorativni elementi poput volana, mašni, vrpca i draperije bili su najčešće odgovarajući na suknji i na gornjem dijelu.


[You must be registered and logged in to see this image.]









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 20:10

Frizure i šeširi

Izgled 1850.ih, iako raskošno dekoriran bio je i dalje prilično skroman. Kosa je uređivana prilično jednostavno, razdjeljena po sredini sa skromnom punđicom odozada, dok je prednji dio bio uređen u meke kovrče koje su pokrivale uši. Često je prednji dio bio oblikovan u 'grozdove' kovrča kao po stilu druge polovice sedamnaestog stoljeća. Kako je dekada napredovala, punđa se spustila do vrata, kovrče su postale mekše, ali bujnije a iz punđe se po leđima spuštalo nekoliko blago nakovrčanih pramenova, posebno uz večernje haljine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na početku dekade šeširi su bili jednostavni i maleni, a za večer se nosila skromna kaskada od cvijeća ili vrpca na punđi. Šeširići krajem dekade bili su široki i slamnati, a nosili su se na potiljku i vezali dugačkim svilenim vrpcama. Ovi su šeširići nošeni i ranih 1860.ih. Kasnije se pojavljuju i mali šeširići koji zasjenjuju lice a naglasak im je na bočnim stranama, to odgovara uz tada popularne kovrče. Ulaskom u sljedeću dekadu ovakvi šeširići nastavljaju biti popularni, ali postupno postaju sve manji.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Frizure za večer

Frizure za bal gotovo su uvijek okrugle, samo punije sa strane i odozada nego naprijed. Najčešći ornamenti su baršunaste , zlatne ili srebrene vrpce, biseri pa čak i dijamanti. Tiara sa motivom zlatnih ili srebrnih zvjezdica i polumjeseca, satenske vrpce u vatreno crvenoj ili zagasito zelenoj boji, razne krune i ukrasi od zlatnih perlica i resica su u modi. Za romantičan dojam kosu se ukrašavalo kaskadama i buketima cvijeća; vijenac od lišća sa ružama, bijeli ljiljani, malo poljsko cvijeće, grožđe i svilene vrpce ukomponirani su u kosu.

Naprijed je kosa uređena u tri kovrče koje blago završavaju u uvojcima. Među tim kovrčama našlo se i nekoliko kraćih pramenova koji stvaraju dodatni volumen. Stražnji dio kose podijeljen je u pet dijelova i uređen u punđicu koju podržava mrežica sa biserima. Uvojci su isprepleteni malim zvjezdicama koje svjetlucaju u kojem kod smjeru nosioc okrene glavu. Bijelo perje također ukrašava frizuru i daje joj elegantan i profinjen izgled. Na sredini glave, s prednje strane, također je ukras od perja i dijamanata koji odgovara ostatku frizure.


[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]









[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 20:32

Donje rublje

Donje rublje 1850.ih podrazumijevalo je korzet, košuljac, duge gaće, jednu ili dvije podsuknje i kasnije krinolinu.


[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Cipele

Početak 1850.ih nosile su se cipele bez potpetica, poput balerinki te su slijedile modu prošle dekade. No, pred kraj ovog desetljeća odjedamput, nakon više od pedeset godina mode ravnih cipela, u modu se vraćaju potpetice koje će se ovoga puta dugo zadržati.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 20:35

Nakit

U 1850.ima nakit postaje odvažan i drzak. Nakit ovoga desetljeća je u tranziciji stilova kao i sama moda, no najviše se ističu utjecaji gotike i etruščana. Druga polovina devetnaestog stoljeća doba je ponovnog oživljanja mnogih stilova. U ovom desetljeću gotički se utjecaj savršeno pomiješao s novim rokoko preporodom koji se pojavio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 116067

Učlanjen : 06.12.2012


Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610Uto 22 Nov - 21:04

Lepeze

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]



Torbice

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Rukavice

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poznate ličnosti:

Elisabetha ''Sissi'' od Austrije

[You must be registered and logged in to see this image.]

Amelia Bloomer, autorica modnog časopisa koja je podržavala ženska prava i racionalizaciju odjeće

[You must be registered and logged in to see this image.]

Carica Eugenia, žena cara Napoleona III. i zadnja carice Francuske

[You must be registered and logged in to see this image.]

Maria Alexandrovna


[You must be registered and logged in to see this image.]


Slikarstvo

Mlada žena čita, Alfred Stevens

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prosidba, William Powell Frith

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prošlost i sadašnjost, Augustus Egg

[You must be registered and logged in to see this image.]

Buđenje savjesti, William Holman Hunt

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Istorija odevnih predmeta - Page 7 Empty
PočaljiNaslov: Re: Istorija odevnih predmeta   Istorija odevnih predmeta - Page 7 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Istorija odevnih predmeta
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 7 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Moda, Lifestyle :: Moda-