Istorija odevnih predmeta

Luj XIII

Početak veka, tokom vladavine Anrija IV,  je obeležila skromnost i ograničen luksuz. Sa vladavinom Luja XIII (1610 -1643) do izražaja dolaze pune, barokne forme i bogati ukrasi. Odeća se ukrašava vezom, ukrasnim trakama i gajtanima, biserima i dragim kamenjem. Francuska moda preuzima dominaciju u Evropi i tragovi te dominacije su još uvek prisutni.
[You must be registered and logged in to see this image.]       [You must be registered and logged in to see this image.]
Posebno mesto u modi ovog vremena zauzima čipka. Ona se koristila toliko, da najveće čipkarske radionice Holandije i Flandrije nisu mogle da podmire sve potrebe, što dovodi do formiranja novih radionica u Francuskoj. Neke od ovih radionica postoje i danas.

Muška moda

Osnovni delovi muške odeće ovog perioda su: košulja, grudnjak i čakšire.Grudnjak ima podignut sruk, kose peševe i tanko je vatiran. Spreda se kopča sitnom, okruglom dugmadi i ukrašen je širitima i gajtanima. Rukavi grudnjaka su lako postavljeni, ispupčeni, ukrašeni pervazima i često prorezani spreda, sa mogućnošću kopčanja celom dužinom, Na ramenima se nalaze umeci od tkanine.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Umesto kolira, nosi se spuštena čipkana (ili obrubljena čipkom) kragna – frez. Slična čipka nosi se i na zarukavljima, formitajući široke, levkaste manžetne. Preko grudnjaka se može nositi kratak kaput visećih rukava, kolet.Čakšire su lako vatirane i dopiru do iznad kolena. Često su spreda ili sa strane prosečene celom dužinom i zatvaraju se upadljivim nizom dugmadi. Oko struka se nekad nosi široka svilena ešarpa, vezana pozadi.
[You must be registered and logged in to see this image.]       [You must be registered and logged in to see this image.]
Preko odeće se nosi kratak polukružni ogrtač.Neizostavni dodaci odeći su štap za šetnju i bandelir, široki kožni kaiš, nošen unakrst preko grudi, o koji se kačio mač. Tu su i obavezne rukavice od meke kože, često ukrašene vezom.
 Karakteristična obuća ovog perioda su čizme. Mogle su biti različitih formi, ali su najčešće visoke, levkaste, sa mamuzama. Cipele se ukrašavaju rozetama. Potpetice su visoke 4-5 cm, a preko obuće se mogu nositi drvene natikače (pattens).
Muškarci nose dugu kosu, često ukovrdžanu. Ispred uveta, sa leve strane se često nosio jedan ukrašen pramen kose, mustaš, dok je ostatak kose začešljan na desno rame. Levo uvo je ukrašeno minđušom sa kruškastim biserom. Mali šiljati brkovi i brada, rojal, su gotovo obavezni. Na glavi se nosi karakterističan veliki šešir širokog oboda, od filca ili dabrovine, ukrašen ogromnim nojevim perom. Ovaj šešir je bio simbol ratnika i musketara.

Ženski kostim

[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Ženski kostim se u prvoj polovini XVII veka oslobađa neprirodne utegnutosti i postaje elegantniji i ženstveniji. Linija struka je podignuta, pa figura dobija bačvasti oblik. Grudnjak ima dubok vratni izrez i ukrašen je čipkom i mašnama. Spreda je obično zakopčan brandenburzima (vrstom širita). Često i ženski grudnjak ima kratke peševe, po ugledu na muški. Prosečeni rukavi grudnjaka otkrivaju rukave košulje, bogato ukrašene čipkom. Na ramena pada široka štirkana kragna, ukrašena čipkom. Ista čipka je i na zarukavljima. Vertigaden (konstrukcija koja se nosi ispod suknje) se početkom veka sužava sa obe strane, gubi svoj kruti oblik, a onda iščezava, zamenjen brojnim suknjama, da bi se kasnije opet pojavio. Jedna od originalnih novina je zadizanje suknje sa strane. Po hladnom vremenu nose se tamni ogrtači sa velikom kapuljačom
[You must be registered and logged in to see this image.]  [You must be registered and logged in to see this image.]
Žene nose kraću kosu od muškaraca, ukovrdžanu i ravno podšišanu u visini brade. Na čelu su kratko šišane i proređene šiške, a na temenu punđa, često dopunjena umecima. Najčešći ukrasi su mali pleteni venci, pričvršćeni nisko na temenu, oko punđe.Lepeza je nezaobilazni modni detalj, kao i rukavice, a dodani detalji su maramice i bočice s parfemom (pomanderi).
Žene rado nose visok, krut, konusni šešir sa uzanim obodom, ukrašen vrpcama i gajtanima i nojevim perjem ili šešir širokog oboda, nalik muškom.
Cipele su umereno špicaste, ukrašene rozetom, često bogato izvezene. Potpetice su, kao i kod muškaraca, 4-5 cm. Po lošem vremenu se van kuće mogu nositi natikače (pattens). Žene ne nose čizme.
Omiljeni nakit su minđuše i ogrlice (biserne pre svih).
.
Slike preuzete sa Google images.

Luj XIV

[You must be registered and logged in to see this image.]Sin Luja XIII, Luj XIV, nazvan i Kralj Sunce, uspostavio je najjaču apsolutističku vlast u Evropi. Versaj postaje centar Evrope, uzor u odevanju i u svemu ostalom.
Nakon perioda kada u ukrašavanju odeće dominira čipka, pojavljuje se novi način ukrašavanja – trakama, mašnicama i pantljikama, koje se stavljaju svuda: na ramena, duž izreza, na čakšire, na stomak… Od 1664 zabranjeno je nošenje brokata i zlatnih širita, osim onima koji imaju kraljevsko odobrenje, a njihov broj je bio ograničen.
Razvoj kostima ovog doba deli se na tri perioda:
–          do 1661. prelazna epoha (još uvek je prisutno dosta elemenata kostima karakterističnih za stil Luj XIII)
–          1661–1670. vrhunac vladavine. Epoha raskoši pod uticajem gospođe Montespan
–          1670 – 1715. težnja ka jednostavnosti linija i strogost u izboru ornamenata.
Muški kostim
U prvom periodu ostaju u upotrebi šeširi sa perjem i levkaste čizme. Kragna – rabat – pada na grudi i vezuje se kićankom. Grudnjak je skraćen i otvoren u donjem delu, tako da se vidi košulja. Čakšire su ukrašene snopovima traka koji se sužavaju idući naniže. Završavaju se kanonima, levkastim ukrasima od finog platna ili čipke.
[You must be registered and logged in to see this image.]       [You must be registered and logged in to see this image.]
U drugom periodu rabat je veći. U dvorskom kostimu rukavi grudnjaka su kratki i ukrašeni čipkom, tako da se vide rukavi košulje, stegnuti oko lakta i u doručju. Najoriginalniji element nošnje tog perioda su čakšire u obliku suknjice – rengrav. Od 1660-1668. ukrašen je nizom pantljika u pojasu i pored kolena. Nose se i kanoni, iako se u svečenim prilikama čizme više ne nose. Bandelir optočen svilom je važan ukras. Od 1668. on se u struku pokriva pojasom, a zimi se na pojasu nosi muf. Ogrtač je prikačen na ramenima i celom širinom pada na leđa, kako bi se napred video kostim.
[You must be registered and logged in to see this image.]       [You must be registered and logged in to see this image.]
U trećem periodu pojavljuje se nova vrsta kaputa – žistokor (franc. justaucorps), koji kasnije menja ime u abi. Uzan je u struku i ima široke peševe do kolena. Rukavi su dugi i ukrašeni širokim zarukavljem. Nosi se prsnik do pola butina, a od 1678. pripijene čakšire do ispod kolena umesto rengrava.. Žistokor se kopča dugmadima, a rupice i džepove ukrašavaju brandenburzi (ukrasni gajtani). Od 1670. rabat se zamenjuje kravatom od muslina. Nose se svilene čarape, najčešće crvene, ružičaste, zelene ili bele. Čizme se nose još samo pri jahanju, lovu ili ratu, a u modi su cipele četvrtastog vrha i visoke potpetice. Cipele su bile bogato ukrašene, a na dvoru su se nosile crvene potpetice.
[You must be registered and logged in to see this image.]       [You must be registered and logged in to see this image.]
Nose se perike čiji redovi kovrdža podaju na ramena. Od 1690. one su visoke i dobijaju dva vrha, a krajem vladavine Luja XIV visina im se smanjuje i dele se na tri pramena. S obzirom da su perike dostizale težinu od 1kg, muškarci su često brijali glave. Po kući  su umesto perika nosili male turbane ili kapice (monteron) i ogrtače koji podsećaju na persijske.
[You must be registered and logged in to see this image.]    [You must be registered and logged in to see this image.]
Moderni su veliku šeširi sa nojevim perjem, čije se obodi krajem veka savijaju u formu poznatog trorogog šešira (trikorn). Ivice oboda se ukrašavaju širitima.
Štap za šetnju je nezaobilazni modni detalj.
Ženski kostim
Kostim u prvom periodu zadržava izgled iz vremena Luja XIII – grudnjaci sa peševima, široki rukavi, prorezane suknje…
[You must be registered and logged in to see this image.]       [You must be registered and logged in to see this image.]
U drugom periodu trijumfuju ukrasi od zlata, čipke, traka… Suknje su široke i mnogobrojne. Gornja se često sa strane zadizala mašnama od traka i otkrivala donju suknju od tafta koja je, u zavisnosti od socijalnog položaja, imala duži ili kraći šlep. Ispod kratkih rukava grudnjaka, vide se rukavi košulje sa redovima čipke do laktova. Grudnjak se spreda šnira, zakopčava ili vezuje mašnama. Dekolte je ovalnog ili čamac oblika.
[You must be registered and logged in to see this image.]        [You must be registered and logged in to see this image.]
U trećem periodu grudnjak je utegnut i spreda ukrašen redovima mašni koje se nazivaju stepenice. Suknja se nosi zadignuta, sa turnirom od krutog platna pozadi. Kraj gornje suknje se produžava u šlep. Donja suknja se ukrašava prorezima sa isečcima, frizovima, vezovima i čipkanim umecima. Oko 1676. suknja dobija volane od plisiranog štofa. Rukavi su uski do lakta, odakle se šire volanima od čipke. Od 1672. usvaja se moda „dezabijea“ – manje raskošan kostim.
[You must be registered and logged in to see this image.]        [You must be registered and logged in to see this image.]
Preko odeće se nose dugi, široki ogrtači sa velikim kapuljačama.
Cipele su bogato ukrašene, umereno špicaste ili zasečenog vrha, sa potpeticom od 5-6cm.
Najpoznatija je frizura „a la Fontaž“ (1675-1699). Činila ju je nonšalantna punđa na temenu, sa uvojcima koji uokviruju lice. Kapica a la Fontaž obuhvata punđu i sastoji se od redova čipke i traka ojačanih žicom. Frizure često pokriva i ešarpa od tafta.
[You must be registered and logged in to see this image.]        [You must be registered and logged in to see this image.]
Šminka je i dalje jaka, a hit su veštački mladeži (mušice), koje se lepe ili iscrtavaju po licu. mogli su biti čak i u obliku srca, zvezde ili polumeseca…
Nosi se kompletan nakit, a omiljeni detalji su lepeze, ogledalca, pomanderi, rukavice, a zimi mufovi.
[You must be registered and logged in to see this image.]      [You must be registered and logged in to see this image.]
Zanimljivosti:
Kako bi sprečio političku aktivnost plemstva, Luj XIV je ustanovio razrađeni sistem ponašanja i odevanja. Plemstvo bilo toliko zauzeto uvežbavanjem složenih pravila etikecije, da nisu imali vremna za planiranje zavera. Više vremena su provodili na dvoru, uvežbavajući nove plesne korake ili proučavajući najnoviju odeću, nego kod kuće. Odsustvo sa dvora je bilo kažnjivo. U Versaju je obično boravilo oko 1000 plemića, sa oko 4000 njihovih slugu, zajedno sa 5000 ličnig slugu Luja XIV i 9000 njegovih vojnika.
[You must be registered and logged in to see this image.]Neka od pravila su bila:
1. Ljudi koji su želeli da razgovaraju sa kraljem, nisu smeli da kucaju na njegova vrata, već samo da noktom malog prsta leve ruke zagrebu po njima, dok ne dobiju dozvolu da uđu. Zbog toga su mnogi dvorani imali taj nokat duži od ostalih.
2. Dame nikada nisu držale gospodu za ruku ili istpod ruke. Osim što se to smatralo neukusnim, bilo je i nemoguće, zbog široke suknje. Umesto toga, one su polagale svoju ruku na nadlanicu ispružene ruke pratioca tokom šetnje.
3. Prilikom sedanja, gospodin bi ispružio levu nogu ispred desne, i lagano se spustio, malo zavaljen, u stolicu, držeći se za rukohvate. Za ovo je postojao poseban razlog: ako bi seo ravno, uske čakšire bi mogle da puknu po šavu.
4. Ni muškarci, ni žene nisu smeli da u društvu sede prekrštenih nogu.
5. Kada bi se gospodin n ulici mimoilazio sa poznanikom, morao je da podigne šešir visoko iznad glave, dok poznanik ne prođe.
6.Gospoda nije smela da radi ništa, osim da piše pisma, drži govore, vežba mačevanje ili ples. Iz zadovoljstva su mogi da idu u lov sa sokolovima, bave se streličarstvom, dvoranskim tenisom, ili lovom. Gospoda je, takođe, mogla da učestvuje u bitkama ili da bude u javnoj službi, plaćajući vojnike.
7. Damama odeća nije dozvoljavala da rade bilo šta osim da sede ili šetaju. One su provodile vreme u šivenju, pletenju, pisanju pisama, slikanju, pletenju čipke i pravljenju lične kozmetike i parfema.
The King is Dancing – Baroque Music & Dance – L’entrée d’Apollon –originalna muzika i koreografija iz vremena Luja XIV.

Luj XV

[You must be registered and logged in to see this image.]
Početak vladavine Luja XV donekle se poklapa sa rađanjem stila rokoko , koji traje tokom XVIII veka. Glavne odlike ovog stila su: raskošne forme, ljupkost, slikovitost i upotreba materijala nežnih boja, uglavnom jednobojnih. Umesto teških brokata i krute svile iz prethodnog perioda, sada se koristi meka svila, sa utkanim ili stampanim buketićima cveća pastelnih boja. Uz svilu, koristi se indijski muslin, štampani pamuk i čipka na mrežastoj osnovi. Trake se ređe koriste i kombinuju se sa veštačkim cvećem. U XVIII veku francuski kostim dominira celom Evropom. Zakoni protiv raskoši više ne postoje, što dovodi do demokratizacije nošnje.
Stil Luja XV deli se na dve faze:

1. 1715-1730. – doba regentstva
   
2. 1730-1774. – doba vladavine.
   

Muški kostim
Glavni deo muškog odela je kaput – abi. Abi ima dva proreza sa strane i jedan pozadi. Peševi su nešto duži i širi nego u vreme Luja XIV i često se postavljaju krutom tkaninom kako bi zadržali široku formu na bokovima. Zarukavlja su u početku ogromna, a onda se smanjuju. Grudnjak je nešto kraći od abija. Nosio se zakopčan u visini struka, a na grudima se otvarao da bi došla do izražaja košulja sa žaboom od fine čipke. Ovaj žabo je imao ulogu kravate i bio pričvršćen crnom plišanom trakom.
[You must be registered and logged in to see this image.]
I kaput i grudnjak su bogato ukrašeni vezom.  Veliki poklopci na džepovima i  široka zarukavlja se kopčaju za kaput ukrašenom dugmadi. Ispod rukava kaputa izviruju bogati riševi kojima se završavaju rukavi košulje.  Čakšire su uže nego u prethodnom periodu. dopiru do ispod kolena, gde se kopčaju tankom pređicom. Čarape pokrivaju donji deo čakšira. Uz odeću se nosi mač, koji izviruje kroz proreze na kaputu.
[You must be registered and logged in to see this image.]       [You must be registered and logged in to see this image.]
Od 1745. čarape se nose ispod čakšira. Čipkani zabo zamenjuje kravata, najčešće crna, sa čvorom napred. U modu ulazi nova forma kaputa – redengot. Redengot je preuzet iz engleskog jahaćeg odela. Dug je do ispod kolena, strukiran, sa širokim, zvonastim peševima i dvoredim kopčanjem. Oko 1770. godine pojavljuje se još jedna nova forma kaputa – frak. Frak ima koso isečene peševe. Uz njega se nosi kratak prsnik, do pojasa, i ne nosi se mač.
[You must be registered and logged in to see this image.]         [You must be registered and logged in to see this image.]
Cipele imaju umereno špicast vrh i visoku petu, koja je na francuskom dvoru i dalje crvene boje. Bogato su izvezene, a mašne i rozete se zamnejuju ukrasnim kopčama.
Na glavi se i dalje nose perike, ali one sada menjaju formu i umesto visokih, kovrdžavih perika, sada se nosi kosa vezana u rep, napuderisana, sa redovima horizontalnih uvojaka iznad ušiju. Od 1730. velike perike nose samo stariji ljudi i slobodne profesije. I dalje se nosi trorogi šešir. Obod je nešto uži nego ranije, a njegov rub se, najčešće, ukrašava zlatnim gajtanom.  Šeširi se, umesto perjem, ukrašavaju rozetama od traka, i obično se nose u ruci, da ne pokvare periku.
[You must be registered and logged in to see this image.]      [You must be registered and logged in to see this image.]
Detalji koji sliku čine kompletnom su štap za šetnju, mač, rukavice i čipkane maramice. Zimi se nose mufovi.
Koriste kompletnu šminku i stavljaju mušice.
I žene i muškarci koriste ukrašene burmutice, a šmrkanja burmuta se smatralo izuzetno elegntnim običajem.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ženski kostim
Od 1711. se vraća u upotrebu neka vrsta vertigadena – kotarice, prvo od krutog platna, a zatim od trske ili kitovih kostiju. Do 1730. one dostižu blizu dva metra u prečniku. Umesto traka i gajtana, sada se za ukrašavanje odeće koriste riševi. Riševi se nalaze na rubu dekoltea, na rukavima, našiveni po rubu suknje.
[You must be registered and logged in to see this image.]      [You must be registered and logged in to see this image.]
Ženski kostim  karakteriše ležernost i povratak prirodi. Karakteristična je tzv. vato-linija: prednji deo haljine je utegnut, a pozadi se haljina ležerno spušta od ramena u vidu dva vertikalna nabora (vato nabori). Haljina je tako duga da se zadiže rukama ili kači čiodama. Grudnjak se napred šnira ili zatvara stepenicama. Rukavi su uski do lakta, odakle se šire redovima karnera, a suknja je napred zatvorena ili se otvara pred donjom suknjom.
[You must be registered and logged in to see this image.]      [You must be registered and logged in to see this image.]
Za izlaske se, kada nije bilo hladno, preko odeće nosio kratak svileni ogrtač sa kapuljačom, ukrašen riševima po rubovima. Zimi su se nosili dugi ogrtači sa velikim kapuljačama i krznom obrubljeni pelis (vrsta kaputića), a ruke su se grejale velikim krznenim mufovima.
Od 1740. suknja se širi u stranu pomoću duplih kotarica, dok napred i pozadi pada ravno.
Krajem perioda prednji deo haljine se otvara i otkriva plastron prekriven vezom i mašnama. Rukavi su napred kraći, a ispod lakta duži.
[You must be registered and logged in to see this image.]      [You must be registered and logged in to see this image.]
Obuća ima špicast ili zaobljen vrh i visoku potpeticu pomerenu ka sredini tabana.
Frizura oslobađa čelo, a kovrdže uokviruju lice. Kosa se na temenu skuplja u pletenicu pričvršćenu trakom u punđu. Teme je često ukrašeno cvetićima. Kosa se puderiše. Nose se slamni šeširi širokog oboda, koji se trakom vezuju ispod brade. Na glavi se nosi i platnena kapica – dormeza (nekada se slamni šešir nosi preko nje).
[You must be registered and logged in to see this image.]      [You must be registered and logged in to see this image.]
U šminkanju se i dalje koriste velike količine pudera, ruža i veštačkih mladeža. Kažu da dame nigde nisu išle bez svojih kutijica sa ružem i mladežima.
Nosi se mnogo nakita, a omiljene su forme cveća i venčića. Pojavljuju se prve imitacije bisera i dragog kamenja. Oko vrata se često nose plišane trake, ili trake ukrašene riševima. Detalji su lepeze, suncobrani, bočice sa parfemom i burmutice.
[You must be registered and logged in to see this image.]   [You must be registered and logged in to see this image.]
Zanimljivosti:

• Rukohvati na stolicama su delimično uklonjeni, kako bi dame mogle da sednu u kotaricama
  
• Princezama je bilo dekretom zabranjeno da sede blizu kraljice, da im se ne bi sudarale haljine
  
• Često je bilo nemoguće mimoići se na ulici sa damom u kotaricama (zabeležena je anegdota o mornaru, koji je morao da preskoči kotarice, kako bi nastavio put).
  

[You must be registered and logged in to see this image.]      [You must be registered and logged in to see this image.]