Istorija odevnih predmeta

Večita čipka

Engleska kraljica Katarina Aragonska (Catalina de Aragón y Castilla), supruga kralja Henrija Osmog (Henry VIII) izjavila je da nema lepše umjetnosti od čipke, kad ju je dobila na poklon od flamanskih čipkara iz grada Briža. Tu su nastale prve čipkarske radionice početkom petnaestog veka. Ne može se sa sigurnošću utvrditi ko je izumeo čipku, neki tvrde da su prvi uzorci stigli iz Kine, dok drugi tvrde da su pristigli s istočnog Mediterana. Jedno vreme je bila poznata pod nazivom “punto in aria” – ubodi u vazduhu. Izrada je bila komplikovana i zahtevala je mnogo vremena. Zato je bila vrlo skupa, a nosili su je samo pripadnici višeg društvenog položaja. Prva čipka izrađivala se uz pomoć konca i igle, a kasnije se razvijaju i druge vrste čipke: kukičana, pletena i šlingana. U 19. stoljeću izumljen je čipkarski stroj, tada je čipka postala dostupna svim slojevima društva. Svaka zemlja ima svoju čipku, spominje se 108 različitih vrsta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Blejk Lajvli

Pregledavajući modne časopise vidljivo je da su kreatori odlučili da je čipka nezamenjiva i svi su je uvrstili u svoje revije proleće-leto. Dizajneri su jednostavnim krojevima, svežim bojama i krupnim uzorkom ovom klasičnom materijalu dali savremen izgled. Gledajući revije i slike u časopisima teško se odlučiti čije kreacije su najljepše. Prada je od čipke cvetnog uzorka dizajnirala prekrasne nabrane suknje A kroja. Dolce & Gabbana su od čipke cvetnog uzorka dizajnirali kostime. Marc Jacobs je izabrao čipku u beloj, pastelnoružičastoj, žutoj i plavoj boji. Predivna kolekcija za proleće. Provokativan izgled čipke stvara Donatela Versaće (Donatella Versace). Haljine od krupne pamučne čipke pastelnih boja za dan, te bele vezene čipke za večer dizajnira kuća Valentino.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Blejk izgleda zaista lepo u čipkanim haljinama

Blejk Lajvli (Blake Lively),pojavila se obučena u
čipku i pobrala same pohvale. Pevačica Fergi (Fergie) je za dodelu
nagrada Grammy odabrala kreaciju Jean Paul Gaultier od narandžaste čipke, ispod koje je na predlog dizajnera obukla crno donje rublje.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Fergi na dodeli nagrada

Nakon 450 godina reči kraljice Katarine ponovili su svi modni kritičari “nema lepše umetnosti od čipke”.

Istorija mode: Rokoko

Rokoko je stil koji se javlja u Francuskoj, sredinom 18. veka, kako u svim umetničkim sferama (slikarstvu, dizajnu, arhitekturi), tako i u modi. Rokoko je u stvari završna faza barokne umetnosti u Evropi. Odlikuje ga raskoš boja i materijala, često je i preteran, a kada je moda u pitanju – i neverovatno kitnjast. Haljine su bile napravljene od najkvalitetnijih materijala poput svile, čipke, brokata. Izgledale su kraljevski, a najreprezentativniji predstavnik ove mode i jeste bila francuska kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna od haljina iz doba rokokoa

Ipak, za lepši pol nije bilo sve tako bajno, kao što se činilo na prvi pogled. Ispod tih prelepih i raskošnih haljina nalazila se čitava konstrukcija koja je bila potrebna da održi i dočara spoljašnji izgled. Naime, žene su u to vreme morale da nose preuske korsete, da bi im struk delovao što tanje, a grudi izbile u prvi plan. Ogroman volumen haljini davala je žičana konstrukcija koja se nosila ispod haljina, suknji i podsuknji. Ona bi, gledana mimo haljine, delovala kao kavez, što je na neki način i bila, a njena funkcija je bila da naglasi bokove. Iako je sve ovo spolja delovalo lepo i privlačno, za žene je to bilo pravo mučenje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Scena iz filma “Marija Antoaneta” najbolje ilustruje tadašnju modu

Žene su provodile sate i sate u samom činu oblačenja, jer osim haljine, suknji i podsuknji koje su se nalazile ispod, tu su bili korseti, žice i pufnasti jastuci koji bi se postavljali na žicu da bi se omogućilo haljini da prirodno pada i ima lepši izgled. Naravno, za sve ovo bila je potrebna pomoć drugih osoba, ovakvo oblačenje nije bilo moguće da žena izvede sama. Zato je ovakva vrsta mode bila dostupna samo bogatašima, a ni muškarci nisu zaostajali u praćenju iste.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muška odeća je bila podjednako raskošna

Ono što je bilo specifično za modu u doba rokokoa je to da se, pored odeće, velika pažnja pridavala frizurama. I muškarci i žene nosili su ogromne perike, što je bio jedan od simbola visokog društva. Žene nisu mogle da zamisle pojavljivanje pred drugima bez debelog sloja pudera i veštačkih mladeža, koji su bili sastavni deo mode. Tu su bili i veliki šeširi sa satenskim trakama i perjanicama. Prosto je neverovatno kako je to sve moglo da stoji na glavi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Frizura koja je bila aktuelna u doba rokokoa

Ipak, iako deluje pretenciozno i jako daleko, dobar deo ovakve mode opstao je do danas. Korseti su prisutni, naravno, ne u toj meri, ali nisu neuobičajen odevni predmet našeg vremena. Model haljina koje podsećaju na rokoko su se uglavnom zadržale među venčanicama, ali postoje modni kreatori koji u svojim kreacijama neguju ovaj stil. Najpoznatiji među njima je Džon Galijano (John Galliano) koji je, kreirajući za Dior, prezentovao mnogo modela inspirisanih rokokoom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Slike sa revije Džona Galijana posvećene Mariji Antoaneti

Iako je ovo bila moda, aktuelna pre gotovo dva i po veka, njena prisutnost u modi danas pokazuje koliko je rokoko stil bio uticajan. Ukusi se razlikuju, nekome se dopada, nekome ne, ali niko ne može da ospori da je rokoko moda bila moda kraljeva.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najlon čarape “rođene ” su u jednoj američkoj kompaniji
kada je nastao sintetizovan polimer , koji je omogućio proizvodnju

vlakana “tankog poput paučine a jakog poput čelika .”

U prodaju su puštene 1940. godine , kada su žene čekale

u redovima ne bi li došle do ove “novotarije”.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Znate li kako su nastale tange?

Jeste li se ikada zapitali ko je izmislio tange ili pak zašto se dugmad na muškim košuljama nalaze na desnoj strani, dok se na ženskim košuljama nalaze na levoj strani? Moda je zaista široko područje koje skriva razne zanimljive, a pomalo i bizarne činjenice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1. Ako mislite da je sva stara odeća "vintidž" varate se. Odevni predmet se može smatrati za "vintidž" jedino ako je nastao u periodu od 1920. do 1960. godine. Sve što je nastalo kasnije smatra se retro odećom, piše Huffington Post.

2. Da li ste znali da je upravo muškarac odgovoran za otkriće tangi? Bivši gradonačelnik Njujorka Fiorelo LaGardio ljutio se na gradske plesačice, tvrdeći da pogledima izlažu previše kože, pa su tako nastale tange koje su im omogućile da ipak nešto ostane skriveno.

3. Da li ste se ikada zapitali zašto muške košulje imaju dugmad na desnoj strani, dok se na ženskim košuljama oni nalaze na levoj strani? Muške košulje imaju dugmad na desnoj strani zbog istorijskih razloga. Naime, muškarci su se kroz istoriju sami oblačili i uglavnom su bili dešnjaci. S druge strane, žene su u viktorijanskoj eri često oblačile sluškinje kojima je bilo lakše da zakopčavaju dugmad smeštena na levoj strani.

4. Krajem 15. veka francuski kralj Karlo VIII pokušao je da pronađe udobne cipele koje bi odgovarale njegovim deformisanim stopalima. Naime Karlo VIII imao je po šest prstiju na svakom stopalu. Budući da nije mogao da pronađe one koje mu odgovaraju, osmislio je cipele sa četvrtastim vrhom.

5. Manžetne su se pojavile u 19. veku jer su tada muškarci nosili košulje sa uštirkanim okovratnicima i rubovima rukava. Budući da su te košulje bile poprilično krute, proizvođači su smatrali da bi zatvarač na rukavu koji bi olakšao oblačenje bilo lakše staviti na materijal nego dugmad. Rešenje koje su pronašli bile su manžetne.

6. Dugmad na rubovima rukava nisu stavljena radi funkcionalnosti. Ona su tu jer je to tražio Napoleon. On je zahtevao da se se vojnicima u njegovim trupama na rukave košulja našiju dugmad kako bi ih sprečio da o rukave brišu nos.

7. Cipele sa platformom prvobitno su osmišljene da bi noge ostale čiste i što dalje od prljavštine, a u modu su stigle tek u 14. veku u Veneciji. U to vreme cipele sa platformom su bile oslikane i opasno visoke, a neke su imale i preko 70 centimetara.


Autor: Tportal

Venčanica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li ste znali da su u Rimskom carstvu devojke na dan venčanja nosile bele haljine jer su one simbolično označavale njihovu sreću.

U Aziji se nose crvene venčanice, jer se smatra da crvena boja donosi sreću, dok je u Irskoj to plava. U Indiji se nosi "sari" u beloj i crvenoj boji.

U ostalim delovima sveta bela je i dalje boja venčanice, a dizajneri se utrkuju ko će kreirati što lepše venčanice iz snova.

Kaput


[You must be registered and logged in to see this image.]


Da li ste znali da je Tomas Burberry 1880. godine izumeo tkaninu gabardin od koje su se pravili kaputi.
Prvo su ih nosili vojnici, a kasnije su postali popularni i kod muškaraca i kod žena.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istorija mode: 1890-1900.

Modu 1890. u Evropi i zemljama pod njenim uticajem karakterišu duge elegantne linije, visoki okovratnici i popularizacija sportske, udobnije odeće.

Moderni stilovi ženskog odevanja dokaz su ekstravagancije u modi prethodnih decenija. Početak poslednje decenije 19. veka u modi odlikuju uzak gornji deo haljine i suknje čiji je kroj, u odnosu na prethodne krojeve, prirodnije pristajao na kukovima.

Sredinom decenije u modu su ušli uski rukavi koji su se širili iz godine u godinu da bi potpuno nestali 1906. godine. Suknje su pratile liniju kuka i širile se u visini kolena, tako da su imale zvonasti oblik slova ‘A’. Korset je ostao popularan, dajući ženskoj silueti oblik peščanog sata. No, on se iz godine u godinu produžavao, vizuelno čineći gornji deo tela uskim i izduženim.

Ženska bluza, koja je sa svojim visokim okovratnikom podsećala na muške košulje, nošena je u neobaveznim, dnevnim varijantama. S vremenom je postala uniforma svih radnih žena. Svakodnevni ženski kostimi su se sastojali od suknje do članaka i sakoa. Tkanine su postale mekše, a boje svetlije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Haljina za šetnju

U vreme kada su žene uzele udeo u bavljenju sportom nastale su prve ženske sportske haljine, krojene za vožnju bicikla i igranje tenisa. Udobni, sportski kostimi predviđeni za šetnje, duga putovanja ili bavljenje sportom podrazumevali su strukirane haljine i bluze sa pojasom. Biciklizam, koji je u to vreme bio veoma popularan među damama, doveo je do pojave kostima koji se sastojao od kraćih suknji ili širokih dimija. Takođe je došlo i do pojave kupaćih kostima koje su činile donje rublje do kolena i preko njih malo kraće tunike.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pojava sportske odeće za tenis i biciklizam, kao i kupaći kostim

Večernje haljine rađene su od svile, a ukrašavane čipkom i vezom. Ispod nje se nalazila draperija izvezena svilom i ukrašena manjim perlama kojima je obrubljen i niski dekolte. Kraj satenskog pojasa koji je obmotavao i naglašavao struk pružao se do poda.

Lepeze su bile uobičajen aksesoar i najčešće su se pravile od nojevog perja s drškom od školjkinog oklopa. Dugačke rukavice upotpunjavale su elegantnu večernju toaletu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Elegantna večernja toaleta i balska haljina

Od nakita, žene su najčešće nosile tijare ukrašene kristalima, zlatnim i srebrnim perlama. Takođe su često nosile srebrne ogrlice uz vrat, zlatne i biserne narukvice i viseće munđuše.

Nosile su male, ali vrlo visoke šešire, ukrašene trakama, svilenim ukrasima, cvećem i perjem raznih ptica. Šeširi su postali predmet osporavanja zbog svoje visine i korišćenja ugroženih vrsta ptica za modnu dekoraciju.

Frizure su bile jednostavne. Kosa je isprva uredno češljana u nisku punđu sa uvijenim šiškama preko čela. Međutim, 1892. godine stil frizure se promenio pod uticajem pojave Gibson devojke (Gibson Girl), fiktivnog lika Čarlsa Gibsona (Charles Gibson). Ona je bila prvi nacionalni standard lepote za mlade amerikanke i pin-up devojka svog vremena. Njena popularnost je trajala sve do Prvog svetskog rata.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Promena frizure inspirisana Gibson devojkom

Muška silueta 1890. bila je duga i vitka. Kratki sako zamenjen je frakom koji je nošen u raznim prilikama. Ovaj kostim se sastojao iz prsluka, sakoa i pantalona. Popularni su bili prsluci u kontrastu sa sakoima koji su se mogli nositi sa ili bez kragne i revera. Kada je to bilo potrebno, preko odela nosili su kapute od debelog tvida. U sportskim prilikama muškarci su nosili blejzere u mornarskoplavoj boji ili nekim svetlim tonovima. Popularan je bio i žaket koji se nosio u formalnim dnevnim prilikama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muškarci su sakoe u svetlim nijansama nosili u svakodnevnim ili sportskim prilikama

Svečane prilike zahtevale su nošenje tamnih frakova sa prslucima i pantalonama u istoj nijansi, belim leptir mašnama i podignutom kragnom. Večernji sako ili smoking ređe je nošen u formalnim prilikama, a najčešće pri okupljanjima u klubovima.

Od šešira najelegantniji su bili cilindri koje su muškarci nosili u svečanim, večernjim prilikama. Svakodnevno, kada bi išli na jedrenje ili na plažu, nosili su polucilindre ili klasične slamnate šešire.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Elegantno odelo odlikuju pantalone, košulja, prsluk i frak

Istorija visokih potpetica

Od samog početka, cipele su bile oznaka pola, klase, položaja osobe koja ih nosi. Ali, nijedna cipela kao cipela sa visokom potpeticom nije označavala seksualnost i prefinjenost. Vremenom se potpetica postepeno povećavala. Žena u njima izgleda viša i seksipilnija, a prilikom hodanja pravi male korake, što doprinosi ženstvenosti. Doktori su često raspravljali o fizičkom i kulturnom uticaju, kako na žene, tako i na celo društvo, o pozitivnim i negativnim stranama. Razvojni put cipela na štiklu trajao je vekovima, stilovi su se menjali, ali je ljubav ostala. One su uvek imale važnu ulogu, pa su tako kroz vekove štikle mogli da nose samo pripadnici više klase – kako muškarci, tako i žene.

Pripadnici nižih klasa u Egiptu su hodali bosi, ali murali koji poticu iz 3 500. godine pre nove ere prikazuju rane verzije cipela na štiklu koje su nosili pripadnici viših klasa. Može se naići na prikaze gde oba pola nose cipele sa visokim potpeticama tokom nekih ceremonija. Zanimljivo je da su i egipatski mesari nosili visoke potpetice kako se ne bi uprljali krvlju mrtvih životinja. U staroj Grčkoj i Rimu, nosile su se platforme od drveta u pozorištima. Visinom platforme određivana je veličina i bitnost lika koji se igra u predstavi. Pored toga, u starom Rimu, kako je prostitucija bila zabranjena, žene lakog morala su bile lako prepoznatljive po svojim visokim potpeticama.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Tokom srednjeg veka muškarci su nosili cipele koje su bile preteče onih sa visokim potpeticama. Postojali su dodaci koju se vezivali za udobne i skupe cipele da bi se moglo bezbedno hodati po blatu i seoskim ulicama. Znajući kakvu ulogu imaju danas, neverovatno je da su tada bile kreirane isključivo za muške potrebe. Još jedna bitna uloga platformi je imala veze sa jahanjem. U 15. veku, konj je bio osnovno prevozno sredstvo, a mnogi jahači su imali problema sa kliženjem stopala iz uzengija, što je dovodilo do čestih i ozbiljnih povreda. Stoga su napravljene cipele sa visokom petom kako bi se rešio problem proklizavanja ravnih cipela. To je bila takozvana jahaća peta, koja je vremenom prerasla u današnje modele štikli. Godine 1400. kreirane su chopines ili cipele sa platformom, nastale u Turskoj, a ubrzo su postale popularne širom Evrope sve do sredine 17. veka. Chopines su bile nešto drugačije od dodataka koji su se vezivali. Njihova veličina je varirala od 10 do 60 centimetara, a nosile su ih isključivo žene. Ponekad su ženama bile potrebne i služavke kako bi im pomagale u hodanju.

Tokom ovog perioda, mogu se naći u svim delovima Evrope, pa i šire. Na primer, u Veneciji, chopines su zauzele jako bitno mesto jer su otkrivale bogatstvo i društveni položaj žena. Turisti su se često divili ovakvoj obući, ali su ponekad nalazili i da je smešna i preterana. U Kini i Turskoj, konkubine i devojke iz harema, nosile su visoke potpetice. Prvenstveno iz estetskih razloga, ali isto tako i da bi bilo sprečeno bekstvo žena.

Posle skoro veka nošenja, cipele sa visokom potpeticom su se pravile iz dva dela. Sada nisu morale da se vezuju za druge cipele ili da se navlače, bile su normalne cipele koje su se nosile kao bilo koje druge. Jahanje je sada bilo još lakše, kako za muškarce, tako i za žene. Ubrzo potom, ovakva vrsta cipela je postala svakodnevna na dvorovima. Zbog nezavidne visine (a isto tako i lepote), francuska kraljica Katarina Mediči se osetila jako nesigurnom jer je stupila u ugovoren brak, a morala je da se takmiči sa miljenicom svog budućeg supruga, Dijanom de Poatje koja je bila zavidne lepote i visine. Zato je prvi put obula cipele sa visokom potpeticom na svom venčanju sa vojvodom od Orleansa, 1533. godine, kasnije kraljem Francuske. Kada je kraljevska nevesta prošetala svoj par, takve cipele su postale hit među pripadnicama lepšeg pola evropske aristokratije. Pomama za štiklama je počela – postale su sastavni deo života svake prave dame. Što je status u društvu bio viši i potpetica je bila viša, a ovakve cipele su bile odraz pomodarstva i bogatstva. Nešto slično je bilo sa Meri Tjudor (Krvava Meri), vladarica koja je želela da izgleda viša nego što je bila. Da bi ostavila utisak dominantnosti, nosila je jako visoke potpetice. Ovakve cipele su bile popularne kod oba pola jer su označavale autoritet i imućnost.

Francuski kralj Luj XIV (Kralj Sunce), dozvolio je početkom 18. veka da visoka društvena klasa nosi cipele na štiklu poznate kao Louis heels, pod uslovom da nikako ne budu više od njegovih. Osim toga, on je poznat po svojim cipelama sa crvenom štiklom (les talons rogue). Dešavale su se male promene na cipelama, kako je koji period u umetnosti nailazio. Ove cipele su bile jako popularne, a što je najbitnije – u njima se moglo hodati bez problema. Kao što je slučaj sa korsetima, cipele sa visokim potpeticama sa činile da telo izgleda više aristokratski, prefinjeno i poželjno.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sredinom istog veka pojavile su se uzane Pompadur cipele sa visokom potpeticom, koje je isprva nosila Madam de Pompadur, ljubavnica Luja XV. Žene koje su želele da isprate tadašnju modu – a imale su duža stopala – na silu su obuvale čak i dva broja manje, po cenu čak i da padaju u nesvest tokom dvorskih ceremonija i večeri. Sve u službi lepote i prestiža.

Nakon Francuske buržoaske revolucije, visoke potpetice su zabranjene jer su ih u to vreme smatrali nepristojnim. Napoleon je želeo da ih ukine da bi tako pokazao da su svi jednaki. Ali bilo je buntovnika u svakom smislu, Marija Antoaneta je pogubljena noseći potpetice.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Što se tiče Amerike, prvi put su stigle zahvaljujući francuskoj služavki. Kako su visoke potpetice postale dostupne svima u Evropi, ona je svoje nosila u jednoj američkoj porodici gde je radila, a ova porodica je od toga napravila pravi posao i dobila velike zarade. Uprkos kritikama, prva radnja u Americi je otvorena 1888. godine. I američko i evropsko tržište su bili pod velikim uticajem francuske mode.

Međutim, od 19. veka pa nadalje štikle su opet u modi svuda. Do današnjeg dana ovakva obuća neizbežno dobija na značaju. Tridesete i četrdesete godine prošlog veka su predstavljale teška vremena, stoga je visoka potpetica na cipelama bila umerenija i niža. Upravo ovaj period je doveo do preporoda u Holivudu, kada su glumice nosile cipele sa svetlucavim detaljima, a to je dovelo i do novog izazova francuskim cipelama na štiklu. Francuski dizajner Kristijan Dior sa dizajnerom Rodžerom Vivijeom je kreirao stiletto cipele (od italijanske reci koja znači bodež) koje su bile zatvorene na prstima i peti i imale tanku i ne mnogo visoku štiklu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Trend se zadržo pedesetih i šezdesetih godina, a kasnije se potpetica značajno “popela” što je doprinelo boljem izgledu nogu. Tokom ženskih pokreta, neke žene su bile protiv ovakvih cipela jer su označavale robovanje seksualnosti i muškim željama. Ostale su tvrdile da štikle nose samo zbog sebe i da tako osećaju da imaju moć i autoritet. Sedamdesetih godina prošlog veka modu su diktirale cipele na platformu, čiji je cilj bio da šokiraju. Nosili su ih i muškarci, a to je pokrenuo Džon Travolta u filmu Groznica subotnje večeri. Osamdesete godine su donele špicaste cipele u sportsko-šarenom fazonu i bile su must have detalj koji se slagao uz sve suknje i helanke. Ovo je verovatno bio razlog pojavljivanja supermodela Klaudije Šifer, Naomi Kembel, Linde Evanđeliste i drugih, koje na naslovnim stranama časopisa nose visoke štikle.

Devedesetih su se nosile niske štikle bez platformi. Cipele Manolo Blanika su bile na svim revijama i tako su dizajneri počeli da rade na kreiranju novih modela cipela sa visokim potpeticama. Televizija je postala dostupna svima, a žene su počele da prate serije Dinastija i Dalas i tako štikle postaju jako poularne. Džimi Ču i Ema Houp rade na kreiranju jako visokih potpetica, koje će godinama kasnije zaživeti.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Do danas, stil se mnogo izmenio. Platforme su se ponovo vratile u modu i već godinama predstavljaju modni hit koji svaka žena ima u svojoj kolekciji. Generalno, štikle igraju veliku ulogu kod žena. Danas mogu da biraju kakve će modele nositi. Dostupne su u raznim bojama, veličinama, oblicima… Najvažnije je da su kroz vekove doživele različite transformacije, ali se nisu izgubile. Značajno mesto imaju u današnjim serijama i filovima (Seks i grad i Djavo nosi Pradu). Treba pomenuti ekstremne slučajeve, kada se žene podvrgavaju plastičnim operacijama da bi mogle nositi manje brojeve stiletto cipela (Šer). Činjenica je da se žene osećaju posebno, a kada je u pitanju samopouzdanje, bez sumnje tih nekoliko centimetara više znači mnogo.

U dizajnu moderne odjeće i modnog dizajna, dugme je mali zatvarač, najčešće izrađen od plastike, ali češće i od školjke, koje osigurava da dva komada tkanine budu prikačene zajedno. U arheologiji, dugme može biti značajan artefakt. U primijenjenoj umetnosti , dugme može biti primer narodne umetnosti ili čak i minijaturno umetničko delo.

Dugme se najčešćekoristi za odevne predmete, ali može se koristiti i za torbe i novčanike. Međutim, dugme takođe može biti ušiven na odeći i slično i biti isključivo kao ukras. Ostale vrste pričvršćivača su patentni zatvarači, čičak trake i magneti.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Wedgwood dugme sa Boulton čelikom, s prikazom porodice sirena , Engleska, oko 1760. Stvarna veličina: tek nešto više od 32mm (1 ¼ ")

Neki muzeji i umetničke galerije održavaju kulturno, istorijske, političke i / ili umetnički značajne dugmiće u svojim kolekcijama.Victoria & Albert Museum ima mnogo dugmića, posebno u svojoj zbirci nakita, kao i Smithsonian Institution.

Hammond Turner & Sons, fabrika za izradu dugmića u Birminghamu, hostuje online muzejsku galeriju slika i istorijsko-relevantnih članaka, među kojima je i članak o izradi dugmića iz 1852 od strane Charlesa Dickensa. U SAD-u, veliki zbirke su izložene javnosti u hotelu The Waterbury Button Muzeju, Waterbury, Connecticut, Keep Homestead Muzej Monson, Massachusetts, koji takođe hostuje online arhivu dugmića u Gurnee, Illinois.

20vek

Dugmad i predmeti koji se koriste kao ukras ili broš umesto spajala su otkriveni u civilizaciji doline Inda, tokom svoje Kot Yaman faze (oko 2800-2600 pne) kao i bronzanog doba u Kini (oko 2000-1500 pne), i Starom Rimu.

Dugmad izrađena od školjke se koristila u civilizaciji doline Inda za ukrasne svrhe do 2000 godina prije Krista. Neki su izrađeni u geometrijskim oblicima, aa rupom probijenom u njima, tako da oni mogu biti prišivani na odeću.

Ian McNeil (1990) smatra da su dugmad u stvari, prvobitno služila više kao ukras nego sredstvo za prikačivanje, najraniji poznati se mogu naći u Mohenjo Daro u dolini Inda. Bili su izrađeni od zakrivljene ljuske i stari oko 5000 godina.

Najstarija dugmad je pronađena u grobnici osvajača mađarskih plemena iz kasnog 9. veka. Funkcionalna dugmad sa rupicama za pričvršćivanje ili zatvaranja odjeće pojavila su se najprije u Nemačkoj u 13. stoljeću, a uskoro su postala još rasprostranjenija sa usponom udobno pripijene haljine u 13. i 14. veku u Evropi.

[You must be registered and logged in to see this image.]


prevod sa wikipedije

Otkrivamo - istorija brushaltera

[You must be registered and logged in to see this image.]

Činjenice o nastanku i razvoju brushaltera kao samostalnog komada ženske odeće

Istorija brushaltera

Danas imamo veliki izbor brushaltera koji se u velikoj meri razlikuju po dizajnu i omogućavaju nam da postignemo različite efekte, od podizanja grudi do povećanja njihove veličine bez ikakve operacije. Međutim, istorija brushaltera je duga i datira iz doba minojske civilizacije, dok je sam termin “grudnjak” izmišljen u 19. veku.

Termin “grudnjak” prvi put se pojavio u američkom Vogue 1907. godine. Drevna istorija takođe pominje brushalter kao odevni predmet žena koji se koristi da podrži grudi. Prvi brushalteri u antičkoj Grčkoj bili su napravljeni od vune ili lana, dok su se u Rimu pravili od životinjske kože. Za vreme vladavine dinastije Ming u Kini žene su nosile brushaltere koji su izgledali kao plehani tanjiri pričvršćeni kožnim kajševima za leđa i ramena. Renesansni period obeležen je pojavom korseta i uvođenjem dekoltea na modnu scenu.

Prvi grudnjak patentirala je Mary Phelps Jacobs 1914. godine pod nazivom Caresse Crosby, to su zapravo bile dve svilene maramice pričvršćene trakama koje su bile naknadno došivene. Do 1930. godine umesto “grudnjak” uvodi se termin “brushalter”, dok se 1932. godine pojavljuju i prve alfabetske veličine. Ovo je takođe period kada se industrija donjeg veša razvija veoma brzo, uz uvođenje novih tkanina i boja. Do 1940. godine brushalter koji ističe grudi postaje veoma popularan, on ističe siluetu žene stavljajući akcenat na njene obline.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Brushalter kao poseban komad donjeg veša nastavlja da se razvija do 1970. godine, odnosno do pojave radikalnog feminističkog pokreta koji je odbacio brushalter, štikle i šminku, ali uprkos tome marke kao što je Vonderbra su procvetale. Danas je brushalter uveliko evoluirao u komad odeće različitog stila, dizajna, tkanina i boja, kao i veličina, dok je industrija donjeg veša postala veoma konkurentno okruženje sa visokim profitima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

onaportal.

Kopčanje muških i ženskih košulja – zašto je kopčanje na suprotnim stranama?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Možda ste se nekada zapitali zašto je kopčanje kod muških i ženskih košulja na različitim stranama? Razlike svakako postoje – ne samo kad se radi o košuljama, već i o džemperima, kaputima i ostaloj odeći na zakopčavanje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada je ženska odeća u pitanju, dugmad stoje na levoj strani odevnog predmeta, dok su kod muške garderobe smeštena na desnoj. Neki misle da je ta naročitost isključivo stilskog karaktera, dok drugi smatraju da ta razlika postoji samo kako bi se razlikovala muška od ženske garderobe – u stvari za to postoji čitava istorijska pozadina.

I u prošlosti, većina ljudi su bili dešnjaci, tako da su dugmad bila prišivana na desnu stranu odevnih predmeta, samim tim i košulja radi komotnosti. Ovaj odabir je bio prikladan samo za mušku odeću upravo jer su se muškarci pre svega oblačili sami, dok kad se radi o ženskoj garderobi, dugmad su bila prišivana na levu stranu, jer su damama obično pomagale sestre, majke ili služavke, kojima je na ruku više išao suprotan raspored dugmadi.

Ovaj običaj je zadržan i do dana današnjeg – žene danas iako nemaju naročitu potrebu za takvim rasporedom, još uvek imaju naviku da dugmad budu rasporedjena na levoj strani.

[You must be registered and logged in to see this image.]




kosulje.

Osvrt na modu 19. veka

Raskošne toalete, nabori svile, korseti, duboki dekoltei… Sve su to odlike mode 19. veka koji obuhvata nekoliko modnih pravaca.

Ampir (1800-1820)

Moda ovog vremena prvo se javila u Francuskoj i bila je prilagođena klimatskim uslovima Zapadne Evrope. Muški kaputi imaju visoko podignute kragne, koje skoro dopiru do ušiju. Frak je i dalje omiljeni model kaputa. Nose se pantalone uzanih nogavica i duboke, elegantne čizme. Prsluci su jednorednog kopčanja, a cilindri obavezni u svakoj prilici.

Na zahtev carice Žozefine (Josephine Bonaparte), posle dužeg vremena uvodi se donje rublje, sa dve odvojene nogavice do kolena. Nazvane su pantalone ili pantolete. Haljina dobija novi oblik, izrazito visok struk i dugačku usku suknju. Prateći modni detalji su šeširi, tašnice, rukavice, a zimi mufovi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Haljine viskog struka ukrašene mašnom

Romantizam (1820-1850)

Romantizam je pravac u umetnosti koji se javlja u književnosti, muzici, pozorištu, likovnim umetnostima i to najpre u Nemačkoj, gde je poznat i pod nazivom bidermajer.

U modu se vraća korset, koji nose i devojčice. Suknja je proširena brojnim štirkanim štepovima i brojnim podsuknjama. Nosilo se i po deset podsuknji. Dužina haljine je do gležnjeva, a ivice su najčešće bile ukrašene čipkom. Dekoltei su duboki, ali marama dobija ulogu njegovog pokrivanja. Nose se kratki puf rukavi ukrašeni čipkom. Kosa je začešljana na razdeljak sa nizom visećih lokni. Dame se više ne šminkaju, moderno je bledilo.

Muški kostim ostaje sličan onom iz prethodnog perioda, ali sa naglašenim strukom i kukovima. Ramena su širena pomoću naramenica, a struk je bio sužen steznikom ili šniranjem prsluka na leđima. Tokom dana se nose karirani i prugasti dezeni, a za večernje prilike crno. Kravate se zamenjuju raznim maramama. One su bile i najbitniji detalj muške odeće. Priča se da je sud o muškarcu donošen na osnovu toga kako je vezao svoju kravatu. Frizure su urednije, nose se dugački zulufi i tanki brkovi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uticaj romantizma na modu više je nego očigledan

Moda krinolina (1850-1870)

Politički potresi šire se Evropom i Amerikom, ali dolazi i do značajnog industrijskog razvoja, što rezultira jačanjem srednje klase koja diktira modu. Osnivaju se i prve modne kuće i lepo uređeni saloni sa lutkama na kojima su izloženi modeli.

U muškoj modi se iz prethodnog perioda zadržavaju dve vrste kaputa: šinjel – kaput za dan i frak – za veče. Šinjel-kaput dopire do kolena i više nije sečen u struku. Pantalone uskih, vretenastih nogavica nestaju iz upotrebe i ostaju one ravnog kroja, koje se i danas nose.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gospoda u šinjelima i pantalonama ravnih nogavica

U ženskoj modi javlja se krinolina koja je predstavljena i kao veliki korak ka slobodi. Tehnologija je omogućila proizvodnju savitljivih čeličnih obruča, koji su ušivani u podsuknju. Unutar ovog laganog žičanog kaveza žena je mogla de se kreće mnogo slobodnije nego kada je bila okružena slojevima uštirkanih podsuknji. Moderni su mali suncobrani ukrašeni resama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Krinolina - kao glavno obeležje mode tog vremena

Moda turnira (1870-1900)

Ovaj period obeležava novi oblik ženskog kostima - turnir. Suknje su bile ravne napred, a nabori su prebačeni pozadi preko turnira, uzdignuća koje je napravljeno od konjske dlake i jastučeta. Bile su duge do zemlje, a pozadi su se produžavale u šlep. Uz ove haljine se nosi gornja odeća muškog tipa – žaketi, redengoti, prsluci, ogrtači.

Trezvenost je bila osnovna karakteristika muškog kostima, koji je morao da bude od izvrsne tkanine i izvrsnog kroja, ali u crnoj boji ili tamnim tonovima. Cilindar se preko dana sve češće zamenjuje polucilindrom, a potom mekim šeširom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kostim sa turnirom, uzdignućem u donjem delu leđa


Wannabe

Istorija mode: 1940-1950.

Moda je nezaobilazan deo svakodnevice, fenomen koji poput magije očarava svet. Vekovima unazad žene i muškarci neguju svoj stil odevanja. Otvaraju se nova poglavlja u istoriji, modni kreatori donose nove trendove, diktiraju stil odevanja i uvode dame u vrtlog strasti, nazvan: šoping. Modna imperija je doživela svoje uspone i padove, žena kao vladarka tog carstva bila je uzor i muza vojsci svojih krojača, dizajnera, kreatora, šminkera, frizera.

Još u drevnoj egipatskoj kulturi žene su vodile računa o svom izgledu, pronalazeći nove načine šminkanja i odevanja. Modna epidemija se širi, od dubokih dekoltea i pufnastih haljina, do uzanih materijala koje ističu struk i noge. Stilski vremeplov nas ovoga puta vodi u jedan upečatljiv period vladavine modnog carstva. To su četrdesete godine, obeležene ratnim razaranjima, stilskim gubicima i oskudicom ideja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žene su oduvek ludele za modom, pa i četrdesetih, upkos teškoj situaciji u celom svetu

Bilo je to vreme Drugog svetskog rata, kada ceo svet potresa groznica razaranja i uništavanja. Evropa, modna vodilja, gubi svoju moć. Amerika se takođe upušta u rat. Žene su prepuštene sebi, ostavljene na milost i nemilost siromaštvu i nemaštini. Tada i dame počinju da rade, izgubivši volju za doterivanjem.

Propast industrije, nastale usred rata, umnogome je nazadovala i uništila modu. Kroz ratna vrata ulaze jednostavnost i istovetnost u odevanju. Prati ih uniformisanost, u pravom smislu te reči. Neretko se na ulicama sreću ljudi odeveni u uniforme svih zanata. Teška ekonomska situacija primorava žene da prepravljaju i krpe svoju odeću. Pogođeni ovakvom situacijom, kreatori donose kratke haljine i suknje, kockaste, male jakne, kako bi utrošili što manje materijala. Dame počinju da nose mušku odeću i široke pantalone. Prepoznatljive boje su bile crna, tamnoplava, oker, tamnobež. Cilj nije bio privlačenje pažnje, već isticanje odmerenosti. Nedostatak sirovina za proizvodnju dovodi do ekspanzije sportske odeće i koči razvoj određenog stila. Počinju da se kombinuju gornji i donji delovi odeće.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Početak četrdesetih je obeležen jednostavnošću i umerenošću u odevanju

Žene sve manje računa vode o svom izgledu, silueta postaje krupnija. Nisu više raskošne i elegantne, obučene u skupocena ruha i haljine napravljene od finih materijala. Pripadnice lepšeg pola više ne misle na izvanredno uzak struk, rukavice, šeširiće i pomadice, jer oskudica to ne dozvoljava. Figura peščanog sata tada postaje aktuelna, a dame ne moraju neprestano da gube kilograme, kako bi bile mršave. Obline su ponovo na ceni, a trend ističe ženu koja zna da iznese svoj višak. Za ovo je kriva tada veoma mlada Merilin Monro (Marilyn Monroe).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četrdesetih godina žene su bombardovali reklamama za isticanje oblina i krupnije figure

Rat se polako privodi kraju, a talas razaranja smiruje. Novi modni centar tada postaje Njujork, dok Nemci preuzimaju uticaje iz Pariza. Kraj četrdesetih ponovo donosi kopče, dugmad i kaiševe u modu. Tada su utvrđena pravila da se ne sme koristiti više od 4m tkanine za kapute i ne više od 1m tkanine za bluze. Takođe, nijedan kaiš ne sme biti širi od 4cm.

Italija postaje centar industrije obuće, kao zemlja koja neguje tradiciju izvanrednog dizajna i vrhunske izrade. Bila je savršeno plodno tle za revolucionarna izdanja odeće i obuće. U Njujorku je postojalo oko 400 uticajnih kompanija koje su pravile obuću, ali žene u predgrađu nisu mnogo marile za kupovinu, i dalje su bile vođene udobnošću i jednostavnošću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Oskudica nije dozvoljavala previše izbirljivosti u odevanju

Krojači i dizajneri neumorno rade, pokušavajući da iz pepela ožive stil. Najveća imena u modnom carstvu otkrivaju sunce iza oblaka. Umorni od utilitarnog i minimalističkog stila, u svojim kreacijama teže dugim i mekšim linijama. Nakon rata, Kristijan Dior (Christian Dior), kralj modne industrije predstavlja nove trendove. Ženstvenost izranja sa dna i prikazuje se u punom sjaju. Definisan struk, bogatu suknju, velike šešire, rukavice, cvetne nijanse i visoke potpetice više ništa ne može da zameni.

Dior uspeva da spase poljuljano modno carstvo. Godine 1947. predstavlja svoj “New Look”, ističući nežnost, zavodljivost i eleganciju. Njegove kreacije imaju uzana ramena, sužen pojas, naglašene grudi i široku suknju. Ovaj stil predstavlja revoluciju u damskom odevanju, što omogućuje da Pariz ponovo postane centar svetske mode. Christian Dior postaje brend, sinonim za klasičnu eleganciju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dior diktira posleratne modne trendove i donosi revoluciju u odevanju

Nova kolekcija uspeva da odbaci sve što je karakterisalo ratni period. Prihvaćena je od strane modne avangarde i žena koje sa zadovoljstvom jednostavnu odeću zamenjuju luksuzom i prefinjenošću. Stil šminkanja je takođe u duhu glamura. Pune slatke usne, jako izražene obrve i senke svedene na minimum bio je izbor posleratnih gospođica. Crna maskara i crveni karmin bili su glavno oružje za lepotu. Prirodni izgled je potpomognut i nežnijim nijansama karmina, kao što su pink i svetloroze, boje na očima su bile blage, braon ili svetlosive, što je predstavljalo stilski ideal četrdesetih godina dvadesetog veka.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kralja modne imperije više ništa ne može zaustaviti da stil obeleži velikim šeširima, uzanim strukom, širokim suknjama i visokim potpeticama

Magazin “Vogue" je modni vodič, a njegove naslovnice su tada krasile dame željne stila i elegancije

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ipak, uvođenje novina u doba siromaštva i posleratnog oporavka nije uzelo maha. Svet nije bio spreman za povratak prenaglašenih i bogatih komada odeće. Još uvek u šoku, potresen velikim stradanjima i krizom nije mogao da prihvati rasipanje i glamuroznu garderobu.

Život nastavlja da teče, istorija da traje, a moda da se ponavlja. Uprkos oskudici u odevanju, stil četrdesetih se vratio, naravno u izmenjenoj varijanti. Neki upečatljivi detalji iz tog perioda poslužili su kao nadahnuće modnim kućama, a cvetni detalji i unifome za žene i dalje su u modi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uzan struk, tesne suknje do kolena i cvetni detalji koje su donele posleratne godine i dalje su u modi

Wannabe

Istorija mode: Pedesete godine

Posleratne godine označile su revoluciju stila. Za razliku od četrdesetih godina, ratnog doba i uniformisane odeće, u pedesetim godinama u modi su bile ženstvene haljine, elegantne rukavice i pune suknje. Ipak, ovakav stil odevanja imao je svoje korene u ratnom dobu, tačnije u kolekciji dizajnera Kristijana Diora (Christian Dior) koja se nazivala Corolle. Ova kolekcija je obuhvatala pune suknje i uski struk koji je naglašavao obline. Dior je postavio trendove koji su svi ostali verno pratili.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle rata haljine su bile ženstvenije

Glamurozni izgled bio je imperativ u stilu odevanja pedesetih godina – to odlično dokazuju filmske zvezde kao što su: Merilin Monro (Marilyn Monro), Džejn Rasel (Jane Russell), Grejs Keli (Grace Kelly), Odri Hepbern (Audrey Hepburn) i Sofija Loren (Sophia Loren). One su bile modni uzor mnogim ženama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ikone stila diktirale su modne trendove

Nosile su se pencil ili pune suknje. Pencil suknje bile su veoma uske, pripijene uz telo. Bile su popularne i takozvane poodle suknje, prepoznatljive po uzanom struku i punoj suknji koja je dosezala do kolena. Kombinovala se sa džemperom od kašmira i parom cipela Oxford. Ovakav stajling obožavali su tinejdžeri ovog doba.

Žene su nosile i podvijene pantalone, uglavnom za vožnju bicikla.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Široke suknje nosile su se u svim prilikama

Haljine su imale široke suknje i često su se koristili kaiševi, kako bi se naglasio struk. Nosili su se kratki rukavi, duge kragne i popularne haljine koje su se vezivale oko vrata. Za elegantnija dešavanja haljine su bile duge i kombinovale su se sa štiklama i belim rukavicama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovakve haljine bile su veoma popularne