Istorija odevnih predmeta

Šeširi su bili isto toliko popularni kao i danas. Bez obzira na oblik samog šešira, oni su odavali utisak prefinjenosti i elegancije. Žene su ih kupovale kako bi ih uparile sa cipelama.

Rukavice su bile sastavni deo garderobera svake žene sa stilom, baš kao i torbice i nakit. Dama nikuda nije išla bez rukavica. Kratke rukavice nosile su na svakodnevnom nivou, a duge za formalne događaje.

Zahvaljujući ikoni stila Koko Šanel (Coco Chanel) žene nisu napuštale svoj dom bez nakita. Omiljene su bile minđuše na klips, ogrlice sa rubinima i perle. Nakit je davao svakoj odevnoj kombinaciji posebnu notu i činio je lepšom i potpunom.

Marame su se koristile da bi se kosa vezala u rep. Nosile su se i preko glave, kao zaštita kose od vetra ili su se vezivale oko vrata.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šeširi su bili neizostavan aksesoar

Muškarci su nosili konzervativna i poslovna odela, uglavnom sive boje sa dva ili tri dugmeta. Odela nisu bila strukirana. Muška moda je podrazumevala i cipele bez pertli. Sve manje su nosili šešire, a više vremena posvećivali frizuri.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muška moda pedesetih godina

Danas je sve više u modi retro i vintage izgled koji potiče upravo iz pedesetih godina 20. veka. Takve haljine su ženstvene, elegantne i glamurozne. Naravno, još jedan od razloga zbog kojeg je ovaj stil odevanja obožavan jeste i to što takva odeća na najbolji način ističe obline i naglašava struk.

Istorija mode: Osamdesete godine

Kada neko pomene “osamdesete”, šta vam prvo padne na pamet? Kladim se da je neko pomislio na modu. Modni trendovi osamdesetih dali su poseban pečat čitavoj deceniji.

Osamdesete su bile godine kada je svako imao slobodu da iskaže svoje modne mogućnosti. Idući od kreativnosti do kiča, bilo je svega. Ovo je jedan od perioda kada su vladale protivrečnosti. Ne samo u modi, već i u muzici, filmu… Ljudi su težili da pronađu sebe, da otkriju ko su zapravo. A sloboda u načinu odevanja bila je jedan od puteva koji je vodio do cilja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslovnica magazina “Vogue” iz 1987.

Bilo je to vreme kada se spajalo nespojivo, kada ništa nije bilo nemoguće i ništa nije bilo čudno. Samo da blješti i da se šareni. Kožne pantalone, pilotske kožne jakne, veoma uske farmerke, kombinezoni, velike naramenice, kratke pamučne majice koje otkrivaju jedno rame – samo su neki od odevnih predmeta koji su vladali osamdesetih.

Izbeljeni teksas, čipka, mreža, likra, poliester – najčešći su materijali od kojih su šivene odevne kombinacije. Ne treba izostaviti ni saten, koji je bio materijal broj jedan za maturske večeri.

Tu su i aksesoari, poput neizostavne trake za kosu, grejača za noge, rukavica bez prstiju i mnoštvo nakita neonskih boja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Samo neka sija

Zanimljiva je kontradiktornost u frizurama muškaraca i žena. Muški deo populacije nosio je uglavnom dugu kosu, a žene kratke frizure. Naravno, bilo je izuzetaka. Tapiranje je bilo sastavni deo svakog oblikovanja kose. Što više laka ili pene i voila. Razbarušena kosa bila je takođe apsolutni hit. Sredinom osamdesetih stil se menja i na scenu stupa “fudbalerka”. To je bila frizura koju su uglavnom nosili muškarci iz radničke klase i mnogi fudbaleri, po kojima je i dobila ime. U Nemačkoj se ona zove Vokuhila (vorne-kurz-hinten-lang) što znači “napred kratko, pozadi dugačko”. Tinejdžeri su bili prepoznatljivi po uvijenoj kosi i pramenovima u jarkim bojima.

Od modnih dodataka karakteristične su bile gumice i šnalice u najrazličitijim bojama. A što se minđuša tiče, zanimljivo je da su se retko nosile u paru. One minđuše koje su sezale do ramena, kombinovane su uz kratku kosu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ekscentrično i drsko

Jedna od najvećih zvezda u tadašnjem periodu svakako je Madona (Madonna). Zahvaljujući njoj plava natapirana kosa postala je modni trend.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ikona tadašnjeg stila u pank fazonu

Sam početak 1980. obeležio je Novi romantizam. To je bio pokret Novog talasa i modni pokret koji je bio karakterističan za britanske i irske noćne klubove. Ovaj pokret bio je inspirisan pankerskim stilom, što podrazumeva jež frizuru, crnu senku oko očiju i odevanje koje je izražavalo bunt. Bunt u odevanju i bunt u ponašanju.

Što se muške mode tiče, veliki uticaj na istu imali su glumci i pevači. Jedan od inspiratora bio je i Majkl Džekson (Michael Jackson). Različite kožne jakne postaju glavni modni odabir muškaraca. Ništa manje na popularnosti nisu dobile ni naočare Ray Ban, koje su vrlo često nošene i noću. Takođe, teksas široke jakne bile su svakodnevica. Radi efekta uglavnom su izbeljivane pomoću kiseline ili nekog sličnog sredstva. Nošene su otkopčane i sa povrnutim rukavima. Za elegantne prilike muškarci su nosili odela u beloj ili pastel bojama.

I na kraju, šminka. Vrišteće boje su ono što najbolje opisuje ovo razdoblje. Na scenu je stupila smelost da se naglašavaju oči i usne u isto vreme. Velike količine maskare i ajlajnera, mnogo senke u boji i jarki karmini karakterisali su hrabrost i odvažnost žene. Fuzija narandžaste, plave, zelene i roze boje bile su glavne u paletama. Jagodice su bile veoma naglašene zahvaljujući crvenom rumenilu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Upadljivo i ekstravagantno

Stil osamdesetih još uvek se nije vratio u modu. Ali zato se često viđaju ljudi na tematskim večerima odeveni u neku od upadljivih kombinacija ovog doba.


Wannabe

Istorija mode: 21. vek

Kada kažemo 21. vek, prva asocijacija nam je moderno, brzo vreme, novi način života, više slobode, luksuza… Šta je sa modom? Naravno, i ona trpi posledice svih novotarija. E, sad, koliko je moda ovog perioda zapravo originalna, a koliko izvlačenje onog najboljeg iz svih prethodnih perioda, saznaćemo upravo sada.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Originalno ili već viđeno?

Ono što je najbolje u vezi sa ovim modernim vremenima je to što se, čini se, ljudima daje više slobode da rade šta im se prohte. Pošto sada govorimo o modi, ogradiću se na tu oblast. Kada prošetate ulicom, šta vidite? Raznolikost, šarenilo, različite stilove i ukuse. Ranije je postojala uvek neka norma, nešto što se podrazumeva i što se mora ispoštovati. Ko je živeo u Grčkoj i Starom Rimu, nosio je njihove toge; ako se živelo u periodu romantizma, obavezne su bile velike, balske haljine. Ako je vladao gotski period, sve je bilo crno, tamno, kožno i čipkasto. Nije tu bilo mnogo varijacija. Danas, hvala nebesima, nosite ono što volite, što vam odgovara, u čemu vidite sebe. Bile to haljine, suknje i štikle, bile to farmerice, opuštene majice i starke.

Ideja koju sam već načela tiče se toga koliko smo mi danas u stvari originalni, a koliko smo iskopirali prethodne periode. U smislu, moda se uvek vraća! Dokaz za to su helanke, cvetni printovi, maksi suknje i haljine i mnogi drugi trendovi za koje smo nekada govorili da ih više nikada nećemo staviti na sebe! Dalje, korset se intenzivno počeo nositi u gotskom periodu, a i danas se često nosi u večernjim izlascima. Rimljanke – dovoljno je samo to reći, znamo odakle potiču. Raskošne frizure, mnogo upečatljivog nakita – sve su to trendovi koji su davnih dana postavljeni. Pank i rok stil nisu tvorevina modernog doba. Trake i cveće u kosi i hipi stil, takođe.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moda se vraća. Možda je, eventualno, samo malo prilagođena novim vremenima

Poenta današnjih dana je biti svoj, veran sebi. Ako ja ne volim štikle, niko mi neće narediti da ih nosim. Svako sledi svoj ukus. I u tome je čar. Nije fora da svi izgledaju isto. Zato je i lepo razgledati prolaznike na ulicama. Ima devojaka koje nose kratke, dečačke frizure, ima onih sa pažom, a i onih dugokosih, loknastih ili ispeglanih. Ima devojaka sa mnogo šminke, ima i onih u natural stilu. Neke vole trenerke i patofne, neke farmerice i kratke čizmice, neke nose karirane pantalone i martinke. Neke vole suknje, haljine, košuljice, prave male dame. Mnogo nakita ili nimalo nakita – sve je stvar ukusa i toga koliko želite da se posvetite svom izgledu. Hipi, rok, pank, romantičan stil, stil Rijane (Rihanna), Lane (Lana Del Rey) ili Rite (Rita Ora) – ima svega!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ženska moda – šareno i raznoliko

Muškarci se takođe razlikuju međusobno. Od onih koji su ostali verni idealu “pravog” muškarca, pa se ne trude previše oko izgleda (navuku farmerice, duks i patike, bradica je obavezna, pa teraj), do onih koji vole da se modiraju, pa uz kombinaciju užih farmerica, uskih majica, dodaju i ešarpe, naočare, a možda i neku fensi torbicu. Frizura – kao iz modnih časopisa.

Dodatni aksesoari su danas što noviji i bolji mobilni telefoni, slušalice u ušima su must have, a naravno da ćete, uz takav moderan izgled, koristiti i ovakve moderne reči (mislim na must have).

Kada je reč o inspiraciji, uglavnom su to naše omiljene slavne ličnosti, bilo pevači, bilo glumci, možda neka starija vremena, muzika koju slušamo, a možda i kombinacija svega navedenog… Nije neobično da danas devojke, a i mladići, zavire u ormare svojih roditelja u potrazi za nekom kul košuljom, maramom ili torbom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moda 21. veka za muškarce

Bilo kako bilo, verovatno bi trebalo da budemo srećni što živimo baš u ovom periodu, kada je sve dozvoljeno i kada se različitost posebno poštuje i opravdava. Ako, pak, žalite za starijim vremenima i tadašnjom modom, opet, nije problem da to izrazite i danas. Staru garderobu osvežite novim detaljima i, eto – originalno i drugačije. Uostalom, zar vas je briga kako će drugi da reaguju? Slabo ko će obraćati pažnju, a vi ćete biti srećni i zadovoljni. Budite hrabri, eksperimentišete u potrazi sa baš vašim stlom – može vam se!


Wannabe

Istorija mode: Minojska civilizacija

Minojska civilizacija, koja se razvila na grčkom ostrvu Kritu 3000. godina pre nove ere, predstavlja jednu od najkompleksnijih kultura u antici. Iako je bila preteča grčke civilizacije, za ovu kulturu se misli da je bila mnogo naprednija od naslednika. Istoričari su mislili da je ova kultura deo legendi, sve dok 1800. godine nije otkriven jedan od antičkih gradova na Kritu. Gotovo izgubljena kultura naziv je dobila po kralju Minosu, legendarnom vladaru.

Glavnu reč po pitanju mode je imala topla, kritska klima, zbog koje nije postojala potreba za debljom odećom. Odeća je bila šivena po meri nosioca i savršeno bi odgovarala. Muškarci su nosili kiltove, koji su pravljeni od kože, vune ili platna, da pokriju muškost. Tokom hladnijih meseci, nosili bi i ogrtače ili laganije tunike.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mnogo pažnje posvećivali su ukrasima

Prvi susret sa ženskom modom ove kulture, istoričari su dočekali iznenađeno, jer se nije toliko razlikovala od mode 19. veka. Minojke su nosile dugačke suknje, najčešće A-kroja, sa mnoštvom ukrasa. Kult žene i majke je bio široko poštovan u minojskoj civilizaciji, te je imao uticaj na izgled odeće. Njihove bluze i haljine imale su duboke izreze koji su otkrivali grudi kao simbole materinstva. Bez obzira na jednostavnost same odeće, Minojci su veliku pažnju posvećivali ukrašavanju i koristili su jarke boje, različite metale i dezene. Od nakita su nosili minđuše i nanogvice. U njihovoj kulturi je uzan struk bi veoma cenjen, te su i muškarci i žene nosili metalne pojaseve da skrenu pažnju na tananost struka. Neki istoričari misle da je navika nošenja metalnog pojasa usvajana tokom detinjstva, sve u cilju da struk ostane što uzaniji. Neki su smatrali da se u ovoj kulturi prvi put javlja preteča korseta, upravo zbog veličanja stasa u obliku peščanog sata.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jarke boje bile su veoma zastupljene

Minojke su veliku pažnju posvećivale ukrašavanju kose i pravljenju frizura, smatrajući je najlepšim čovekovim ukrasom, i u ovome su se najviše isticale sveštenice. Sa freski možemo videti da su žene delile kosu u tri repa, jedan od nazad, a dva sa strane ispred ušiju. Poznati istorijski podaci ukazuju da je ova frizura predstavljala Zemlju, Nebesa i Podzemlje.

O obući imamo malo podataka, ali se veruje da su najčešće išli bosonogi. U kulturi gde se poštovala i negovala veza sa zemljom, logično je zaključiti da je bilo uobičajeno ići bez obuće.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izgled vrhovnih sveštenica

Wannabe

Istorija mode: Stari Rim

Tunike, rimljanke, mnogo nakita i ukrasa su samo neki od nezaobilaznih elemenata rimske mode. Pogledajte, zar nisu mnogi od njih i dan-danas omiljeni?

Pre svega, treba istaći da je rimska moda u mnogome slična sa modom Grčke. Može se čak reći da su Rimljani često bili vođeni idejama Grka kada su se odlučivali za način oblačenja i ukrašavanja. Njihova odeća, toge i tunike, nošene su na isti način kao grčke – vezivale bi se oko vrata ili na ramenu, a dodatno bi bivale učvršćene pojasom. Od materijala su najviše koristili vunu, svilu, pamuk i lan; odeća je bila fina i meka, gotovo providna, začinjena jednostavnošću i prefinjenošću. Tunike su nosili svi, i muškarci i žene, samo različitih dužina. Postojale su, takozvane, unutrašnje i spoljašnje tunike, koje su imale funkciju ogrtača i obično su bile ekstra duge.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ličili su jedni na druge, a i sama moda gotovo da se nije promenila tokom vremena

Prvi Rimljani su bili ponosni na svoju krajnje jednostavnu i jednobojnu odeću, međutim, kako se carstvo širilo, raslo je i rasipništvo. Kada je Carigrad (današnji Istanbul) postao nova prestonica carstva, oni imućniji su imali priliku da uživaju u luksuznoj robi iz cele Evrope, pamuku iz Indije i kineskoj svili. Tada odeća počinje da bude slikovitija i bogatije ukrašena.

Obuća je bila ista za sve. Reč je o sandalama, danas čuvenim rimljankama, koje su bile raznih boja, napravljene od najfinije kože. Pojedinci su svoje sandale ukrašavali biserima i drugim ukrasima. Obuća za zimu imala je deblji đon od plute kako bi šitila stopala.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovako su izgledali ratnici

Ugledajući se na prelepe Grkinje, Rimljanke su takođe imale robinje koje su bile u službi frizera. Nisu se nosili šeširi, ali su se zato frizure pažljivo nameštale. Žene u Rimu su bojile kosu u zlatnoriđe nijanse kako bi imitirale boju kose grčkih žena. Koristili su se i umeci i perike, kako bi frizure bile bujnije i lepše. Kao ukrasi, koristilo se cveće i lišće, drago kamenje i biseri, a izuzetno su popularne bile niske punđe kao i frizure sa šiškama i kovrdžama.

Dok su žene obožavale svoje komplikovane frizure, muškarci su imali jednostavnu kratku kosu i uredno su se brijali. Ćelavost nije bila u modi, čak, smatrala se deformacijom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žene su obožavale nakit i bile su ponosne na svoje komplikovane frizure, muškarci su bili jednostavniji

Nakit je bio velika i strasna ljubav svih rimskih žena. Ništa čudno, i danas je tako! Bili su popularni ogromno prstenje, broševi, ukrasna dugmad i igle koje su se koristile za pričvršćavanje tunika, ali i za njihovo ukrašavanje. Od najranijih vremena, masivne ogrlice, narukvice i minđuše nosile su samo one žene koje su to sebi mogle da priušte. Ipak, i žene bez toliko nakita su takođe bile lepe, pogotovo što je i tada važilo pravilo da ako imaš, stavi sve na sebe da se pokažeš.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rimski prsten

Danas je, srećom, sve dozvoljeno i ljudi se oblače ne samo u skladu sa imovinskim stanjem već, pre svega, u skladu sa ukusom. Možete na ulicu slobodno izaći kako vam volja, originalnost i različitost se cene. Pa, dobro razmislite u kom dobu biste najviše voleli da živite! Bar kada je reč o modi.

Istorija mode: Revolucija

Nakon raskošnog stila rokokoa, modu u drugoj polovini 18. veka karakteriše manje kiča, ali ostaju primese kitnjastog nakita na odeći. Takav način ukrašavanja odlikuje aristokratske slojeve Francuske i uopšte zapadnih zemalja. Ovaj put vodio je većoj jednostavnosti i demokratizaciji odevnih kombinacija na šta je posebno uticao Žan-Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau) kao i američka revolucija. Kao rezultat tih zalaganja nastala je potpuno nova moda i došlo je do pobede britanskog krojačkog zanata koja je išla ruku pod ruku sa francuskom revolucijom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jednostavna elegancija

Ženske odevne kombinacije u ovom periodu ostale su ograničene i pomalo glomazne, nezgrapne. Haljine sa velikim obručima su od 1740. dobile sporednu ulogu. Primat je dat kotaricama koje su držale suknju sa bočnih strana, dok je gornji deo tela pokrivao korset sa naglašenim koničnim, to jest kupastim oblikom torzoa. Kotarice izlaze iz upotrebe 1786. godine kada je to objavio jedan modni magazin u Francuskoj.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Haljina iz 1740.

Haljine sa dekolteom počele su da se se nose u periodu od 1750. do 1780. Većina haljina krojena je tako da na prednjoj strani ima šlic, pa je podsuknja bivala diskretno vidljiva. U kućnoj varijanti nosile su se haljine dužine do bedara, šivene od laganog pamuka, ispod kojih se nosila podsuknja. Kasnije su ove “haljine za spavanje” postale glavni odevni predmeti zaposlenih dama u Britaniji i Americi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Haljine sa i bez dekoltea

Vremenom je ženska moda bivala pojednostavljena. Tome je doprinelo ekonomsko slabljenje velikog plemstva, zatim Žan-Žak Ruso koji je bio za jednostavan život, kao i početak anglomanije.

Ni muška moda nije zaostajala u ovom periodu. Nastavili su da se nose kaputi, prsluci i pantalone iz perioda rokokoa. Značajna novina bile su nove tkanine. Bogato vezena svila i somot koji su se koristili za svečane odore, zamenjeni su pažljivo krojenim vunenim materijalima koji su mogli biti nošeni u svim prilikama, osim u onim najsvečanijim. Razlog ove “zamene” vrsta tkanine jeste sve veća težnja muškaraca za manje formalnim aktivnostima, poput sporta, lova…

[You must be registered and logged in to see this image.]

Odevna kombinacija muškarca iz modnog perioda revolucije

Suknje na kaputima bile su uže nego u proteklom periodu. A od 1770. prsluci su produženi do sredine bedara, dok su kasnije, tokom perioda, skraćeni do struka. Što se tiče kućne varijante, nošene su kućne haljine, takozvani banian (banyan).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Isak Njutn nosi banian

I za sam kraj, par činjenica o frizurama ovog perioda. Muškarci su nosili ili perike ili napuderisanu kosu začešljanu unazad i zavezanu crnom trakom. Kasnije su se nosili visoki, blago kupasti šeširi sa uskim ivicama. U kućnoj varijanti žene su nosile različite stilove kapa, naročito takozvane “haube”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Hauba"

Poseban pečat ovom periodu dali su kralj Luj XVI (Louis XVI) i Marija Antoaneta (Marie Antoinette). Njegov dvor i njene toalete učinili su ovaj period luksuznim i raskošnim, uprkos društveno-političkim problemima ovog perioda.

Uzbudljive dvadesete i sav taj džez

Bilo je to burno vreme puno promena. Prvi svetski rat se završio i svet, naravno, više nije mogao biti isti. Nemojte misliti da su najuzbudljivije promene tada nastale u politici ili ekonomiji. Ne, najuzbudljivije promene koje su se u tom periodu desile nastale su među ženama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Devojke uživaju same u kafeu

Sa Prvim svetskim ratom žene su zbog nedostatka muške pomoći preuzele na sebe mnoge, do tada nezamislive, poslove. Dok su njihovi muževi, očevi, braće bili zauzeti boreći se za svoje zemlje, one su vodile svoju bitku održavajući porodicu na okupu i obezbeđujući sve što je potrebno za njihov opstanak. Tada su, shvativši svoju snagu i sposobnosti, žene postale spremne na promene. Po završetku rata većina njih nije želela da se vrati u ulogu tihe i povučene domaćice. Umesto njih, pojavio se talas novih generacija danas najpoznatiji kao “flaper devojke” (flapper girls).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako su izgledale tadašnje generacije

Počelo je vreme novih sloboda i prva stvar koje se trebalo rešiti bili su korseti koji su uveliko ograničavali kretanje. Čim su se rešile tog oklopa, koji je deformisao žensko telo decenijama pre, nastala je prava mala modna revolucija. Na čelu sa poznatom dizajnerkom Gabrijel Koko Šanel (Gabrielle Coco Chanel) promenjena je čitava silueta i ideja o privlačnom ženskom izgledu. Ranije raskošne haljine sada su zamenjene slobodnijim, kraćim i smelijim komadima. Struk više nije igrao glavnu ulogu, jer je šav na haljinama spušten nisko ispod kukova i nekada popularna silueta peščanog sata sada je zamenjena gotovo dečačkim izgledom. Nekada popularan svetli ten sada je počeo da tamni i sport je postao veoma popularan i zastupljen i među ženskim svetom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dnevna varijanta jedne flaper devojke

Haljine su postale kraće omogućavajući slobodnije pokrete na podijumu za igru uz zvuke tada popularnog džeza. I frizure su postale kraće, te je tada najpopularniji bio bob, pokriven šeširom – tokom dana ili začinjen nekim ukrasom – u večernjim satima. Jača šminka, koja je ranije bila prisutna samo na sceni, sada je postala svakodnevica, pa su ruževi, krejoni i puderi bili neophodni u svakoj ženskoj torbici. Niz bisera oko vrata bi upotpunio kombinaciju. Devojke su slobodno izlazile, pušile i pile u javnosti, što je do tada bilo gotovo nezamislivo. Igrao se čarlston i šimi, i u tom periodu je emancipacija donela i početke seksa pre braka i kontracepcijska sredstva.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tada popularne šminka i frizure

Kažu da je sam naziv flapper girls (iako poznat od ranije) nastao radi klepetanja koje su njihove haljine izazivale prilikom plesa. Još značajnije je talasanje koje su one izazvale u društvu pomerajući granice onoga što je do tada smatrano primerenim ženskim ponašanjem. I kako se čarlston ne može igrati zauvek, tako su sa tridesetim godinama i ekonomskim krahom prestali dani hedonizma i sloboda ove ere. Ipak, njihov trag je ostao uočljiv i oblikovao je godine koje su došle kasnije. Vama, ako ste radoznali da vidite više, preporučujem filmove “Veliki Gatsbi” (The Great Gatsby) i “Ponoć u Parizu” (Midnight in Paris). Možda uz njih i vi poželite da se ošišate na bob ili bar zaigrate šimi.


Wannabe

Moda kroz 20. vek (1900.-1950.)

Modu definišemo kao stilove odeće i izgleda koji se menjaju a koje prihvata neka grupa ljudi u bilo kom istorijskom trenutku i na bilo kom mestu. Moda i trendovi se menjaju strahovitom brzinom, dok je stil trajniji.

Divna inspiracija za lični stil može se dobiti prisećanjem na modu prošlog veka, a slike govore više od reči o tome kako se dinamično menjala moda od 1900. do 2000. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1900.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1915.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1916

[You must be registered and logged in to see this image.]

1920.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dvadesete

[You must be registered and logged in to see this image.]

1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1934.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1934.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1937.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1941.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1942.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1944.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1946.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1948.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1949.

Moda kroz 20. vek (1950. – 1990.)

Modu definišemo kao stilove odeće i izgleda koji se menjaju a koje prihvata neka grupa ljudi u bilo kom istorijskom trenutku i na bilo kom mestu. Moda i trendovi se menjaju strahovitom brzinom, dok je stil trajniji.

Divna inspiracija za lični stil može se dobiti prisećanjem na modu prošlog veka, a slike govore više od reči o tome kako se dinamično menjala moda od 1900. do 2000. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1953.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1950.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1956.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue 1958.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1959.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1970.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1980.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1980.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Azzedine Alaia 1990.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vogue izbor najbolje obučenih poslednje decenije 20.veka

Wannabe.

Ideal jedne epohe: krinolina

Nijedan odevni predmet, nijedna suknja u istoriji mode nije bila tako intrigantna, tako zanimljiva i tako neobična kao krinolina! Ona je obeležila veći deo 19. veka a svoj vrhunac je doživela oko 1860. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1862.

Krinolina 19. veka, ili kako se još zove viktorijanska krinolina, svoje preteče imala je u vidu fartingejla ( jedan obruč u visini bokova) iz 16. i 17. veka i panira ( proširenih bokova) iz 18. veka. Ona se razvijala u nekoliko etapa usled različitih metoda pravljenja. Reč krinolina izvorno je označavala krutu lanenu ili pamučnu podsuknju protkanu konjskom dlakom. Ovakva podsuknja prvi put se pojavila u modi tridesetih godina 19. veka kada su viktorijanske haljine sve više počele da rastu u širinu. Ipak, da bi se postigao željeni volumen suknje, preko ovakve krinoline nošeno je i više od šest drugih uštirkanih podsuknji. Sve to zajedno bilo je veoma teško, kabasto i neudobno, a leti je bilo neizdrživo vruće!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sledeći korak u pravljenju krinoline bila je žičana konstrukcija nalik na korpu ili kakav kavez, koja je nošena ispod suknje i slojeva podsuknji. Ne treba posebno objašnjavati koliko je teško bilo kretati se u tome, sedeti i uopšte živeti. Tokom pedesetih godina 19. veka krinolina je postajala sve šira ali i sve kruća. U tkaninu podsuknje ušivani su obruci od pruća ili čak od kitove kosti. Obruči od kitove kosti su zbog težine, neudobnosti i nesavitljivosti brzo izbačeni iz upotrebe, a prućani obruči su s druge strane bili previše krti i lako su se lomili, tako da opet nije postignut željeni cilj. Žene su maštale o ogromnom žiponu koji će biti dovoljno jak da izdrži teret suknje a koji će istovremeno biti elastičan i pogodan za normalan život. Umesto krtog pruća u upotrebu su ušle tanke bakarne žice, koje su bile loš potez jer nisu bile ni malo elastične, te suknja ne bi mogla da povrati svoj prvobitni oblik posle jačeg pritiska.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najzad, kasnih pedesetih godina krinoline su doživele pravu revoluciju – žipon je pravljen od izglačanih tankih čeličnih obruča koji su bili spojeni trakama od tkanine. Čelični obruči su bili lakši od prućanih i bakarnih, bili su i dovoljno jaki da drže suknju u željenom obliku a istovremeno veoma elastični i savitljivi, tako da sedenje ili prolaženje kroz vrata nisu više bili problem jer je suknja uvek zadržavala i vraćala svoj pravi, željeni oblik. Ovakva krinolina bila je dočekana sa oduševljenjem – bila je lagana i zahtevala je samo jednu ili dve podsuknje preko, da se obruči ne bi ocrtavali na suknji.

Na svom vrhuncu krinolina je dostigla preko dva metra u prečniku (misli se na donji, poslednji obruč). Nošenje krinolina prihvaćeno je u svim klasama, a nosile su ih podjednako i žene i devojke, pa čak i devojčice u nesto kraćoj verziji (dužine do ispod kolena). Ipak, širinu krinoline određivao je društveni status, a one posebno glomazne čuvane su za specijalne prilike, poput balova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Turnir

Posle 1865. godine krinolina počinje da menja oblik. Od oblika zvona, gde je volumen bio jednako raspoređen sa svih strana, počela se izdužavati ka nazad, tako da su suknje postajale sve ravnije napred a sve bujnije nazad. To će dovesti do pojave turnira (šlepa na suknji) i potpunog izbacivanja krinoline iz upotrebe nakon 1870.godine.

Iako su nestale iz svakodnevnog života pre 140 godina, krinoline i danas, za razliku od svih drugih suknji iz prošlih vekova, žive kroz venčanice i balske haljine baš zbog svoje intrigantnosti, lepote i ženstvenosti koje stvara kontrast uskog, u korset stegnutog struka i ogromne raskošne suknje.

Svoju reinkarnaciju doživele su i polovinom 20. veka u vidu širokih suknji do kolena koje su nošene sa uštirkanim žiponom, a koje nam i danas kreatori vraćaju u pojedinim sezonama u svojim kolekcijama.

wannabe

Istorija venčanica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istorija venčanice je vezana sa običajima i crkvom, pogotovo u doba kada je crkva imala veliki uticaj na narod.

U starom Egiptu, mlade su dan pre venčanja nosile roze ili plave platnene haljine, dok bi na dan svadbe oblačile lanene ili pamučne haljine ukrašene zlatnim vezom. U Africi venčanice su bile u crvenim, zlatnim, ljubičastim, smaragdno zelenim bojama ili bele boje koje su nosile hrišćanke i muslimanke. Venčanice su bile u vidu bluze ili u vidu duge obmotane suknje. Grčke neveste su nosile bele venčanice, kao simbol plodnosti i čednosti. U Rimskom carstvu verenice su uz bele haljine, na dan venčanja nosile cvetne krune na glavi.

Običaj je delimično nestao u srednjem veku kada su devojke birale najlepšu haljinu koja je predstavljala ne samo njih, već i njihove porodice. U tom periodu venčanje je bilo mnogo više od rituala sjedinjenja dvoje ljudi, ono je predstavljalo povezivanje porodica, u nekim slučajevima i država. Tada su mlade birale venčanice u stilu tradicionalnih nošnji ukrašenih sa što više detalja i ukrasa. Raskošnost i lepota venčanice ukazivali su na materijalno stanje porodice. Ipak, bilo je mnogo više siromašnih porodica čije mlade nisu mogle priuštiti takvu raskošnost, pa su one na dan venčanja nosile najlepšu haljinu iz lične garderobe (najčešće onu koju su nosile samo nedeljom u crkvu).

Do 19. veka postepeno se vraćala tradionalna venčanica, veo i buket, ali često u sivoj ili krem boji. Haljina Kraljice Viktorije, izložena u Engleskoj, žućkastosmeđe je boje.

Po slikama iz početka 19. veka se vidi da su se mlade postepeno vraćale na belu boju za haljine na venčanju.

Tek krajem XIX veka i pod jakim uticajem crkve, pobožne mlade žene potvrđuju svoje devičanstvo belom bojom koja je predstavljala simbol nevinosti, nežnosti i čestitosti.

Posle toga, tradicionalna bela venčanica prati modu i ekonomske uslove, postaje kratka haljina za vreme ratova zbog nestašice tekstila, pa ponovo dugačka posle rata. Modni kreatori, kao Dior predstavljaju dugačke i široke haljine, modeli koji će godima biti u modi.

Princeza Dajana od Velsa je za venčanje nosila model koji podseća na haljine iz pedesetih godina, široku venčanicu, obogaćnu perlama i vezenim detaljima. Taj model postaje jako atraktivan.

Početkom devedesetih godina pojavljuju se umerenije venčanice i boje. Na početku samo cvetni detalji, pa su kreatori počeli da nude i crvene, ružičaste i druge boje.

Venčanice u svetu

Crvena boja je tradicionalna za venčanice u Aziji, jer se smatra da crvena boja donosi sreću.

U Indiji na primer nose „sari“ koja je bele i crvene boje kao simbol čistoće, plodnosti i bogatstva. Ženski članovi porodice sa kanom šaraju po telu mlade.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Irskoj smatraju da je plava boja boja sreće i mlade se ne bune kada im iscepaju venčanicu za dobru sreću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kod Arapskih naroda, običaj je da se mlada presvuče više puta, i nosi venčanice u raznim bojama, jer svadba uglavnom traje danima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U ostalim delovima sveta se prati uglavnom Zapadna moda sa modelima francuskih i italijanskih kreatora .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Linija venčanica

A kroj          Haljina u obliku slova A, sečena ispod grudi, linearno se širi ispod struka.    [You must be registered and logged in to see this image.]

Sirena kroj   Uska haljina koja prati liniju tela, a od kolena se širi u vidu sireninog repa.   [You must be registered and logged in to see this image.]

Princeza kroj 1  Takozvani princeza kroj tipa 1: gornji deo haljine prati liniju tela, naglašenog je struka sa nabraniom suknjom koja se širi.     [You must be registered and logged in to see this image.]

Princeza kroj 2  Novija varijanta princeza kroja koja nije presečena horizontalnim šavovima u struku. U zavisnosti od konstitucije mlade ima vertikalne šavove kojima se haljina prilagođava linijama tela.   [You must be registered and logged in to see this image.]

Ravan kroj   Gornji deo prati linije tela, suknja je prilično uska i pada ravno.   [You must be registered and logged in to see this image.]

Mini kroj   Haljina čija suknja ne prelazi kolena.    [You must be registered and logged in to see this image.]

Povijest odjeće u minuti: Kada su nastale traperice i bokserice

Levi Strauss izradio je prve traperice 1873. godine, klasična bijela majica ušla je u povijest krajem 19. stoljeća, a patetni zatvarač pojavio se tek 1913. godine




(24sata.hr)

У 15. веку прављене су ципеле са толико дугим врхом да је донет закон који је ограничавао њихову дужину.