Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz istorije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 17, 18, 19, 20  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Čet 17 Dec - 12:02

BIO JE PONOS SVIH BEOGRAĐANA: Sigurno ste danas prošli kraj "ukletog" mesta u centru grada, a da to i ne znate
Most kralja Aleksandra je bio drumski most preko reke Save u Beogradu, koji je srušen tokom Drugog svetskog rata,a njegovo nekadašnje mesto zauzima Brankov most.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Brankov most je danas, pored Gazele, žila kucavica Beograda. Međutim, mnogi Beograđani ne znaju da je pre njega na ovom mestu stajao jedan drugi, impozantan most. Bio je to pravi viseći kolos koji je istovremeno bio i prvi drumski most koji je prešao na levu obalu reke.
 
U pitanju je Most kralja Aleksandra, poznat i kao Zemunski most, za čiju je izgradnju konkurs raspisan 1930. godine. Posao je dobila nemačka firma iz Oberhauzena, a do vremena njegove izgradnje Beograđani su reku prelazili samo preko železničkog mosta.
[You must be registered and logged in to see this image.] 
Za uzor u gradnji ovog mosta uzet je viseći most preko reke Rajne u Kelnu. Četiri godine radilo se na ovoj impozantnoj građevini, i svečano je puštena u promet 16. decembra 1934. godine.
 
Samo otvaranje je bilo zaista spektakularno. Svečanost je otpočela prelaskom kraljevske konjice sačinjene od 700 konjanika, kako bi dokazali stabilnost mosta, a svečano ga je otvorio princ namesnik, Pavle Karađorđević. Tog 16. decembra, preko 150.000 znatiželjnih građana očaranih novim mostom prešlo je Savu.
[You must be registered and logged in to see this image.] 
Gotovo godinu dana kasnije, tačnije 5. novembra 1935. godine, ovaj most prešao je i prvi tramvaj, sada zaboravljena linija 14 koja je saobraćala do Zemuna. Zbog ove linije je most i dobio nadimak Zemunski most, koji je bio mnogo popularniji među građanima od zvaničnog naziva građevine.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zemunski most zauvek je nestao u noći između 11. i 12. aprila 1941. godine u aprilskim borbama. Te noći je vojska kraljevine Jugoslavije minirala Zemunski most u nastojanju da spreči prodor Nemaca u Beograd. Poslednja građevina koja je nazvana prema imenu kralja Aleksandra bio je upravo ovaj most. Danas umesto njega ponosno stoji Brankov most, koji je u svom postojećem obliku na Savi osvanuo 1956. godine. Most u današnjem obliku je završen 1979. godine i danas njime u proseku dnevno pređe oko 90.000 vozila.
 
                                   "Prokletstvo" mosta kralja Aleksandra
 
Zemunski most je, inače, sagrađen na ostacima Liman džamije koja je prethodno raščišćena. Džamija se nalazila na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save, a zbog te činjenice u narodu je postojao mit o prokletstvu mosta kralja Aleksandra.
 
Interesantan je i podatak da je gotovo u isto vreme u Beču, po identičnom projektu, 1937. godine izgrađen sličan most koji se sam od sebe urušio u Dunav u rano jutro 1. avgusta 1976. godine. Tom prilikom poginula je jedna osoba. 
 
Za rušenje mosta vezan je i tragičan događaj koji pokazuje u kakvom je rasulu bila naša vojska u toku Aprilskog rata. Naime, u trenutku kada je brod "Tanasko Rajić", povlačeći se ka Ostružnici, prolazio ispod mosta kralja Aleksandra, on je srušen! Bila je mrkla noć, a inženjerci nisu videli da tačno ispod mosta prolazi brod koji je u sebi nosio 110 duša. Metalna konstrukcija obrušila se direktno na plovilo, i tom prilikom je na licu mesta poginulo 95 osoba.









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Čet 17 Dec - 12:07

ON JE SVE PREDVIDEO: Pogledajte kako je Tito najavio sve što nam se trenutno dešava
Nemačka se 1972. godine potpuno nespremna našla na udaru terorista. Tito je tim povodom dao izjavu u "Politici", a taj njegov stav se i danas prepričava.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Dvadesete letnje olimpijske igre održane 1972. godine obeležio je pravi masakr - u terorističkom napadu poginulo je 11 izraelskih sportista i trenera.
 
U pola pet ujutru, 5. septembra, osam Palestinaca, pripadnika grupe „Crni septembar“ obučenih u trenerke, preskočilo je žičanu ogradu noseći torbe sa automatima, pištoljima i bombama. Sve to uz pomoć američkih sportista koji su se tim putem vraćali iz noćnog provoda, i bili su ubeđeni da čine uslugu kolegama sportistima.
 
Teroristi su naišli na nekoliko budnih Izraelaca, koji su pružili otpor. Dvojica su odmah ubijena, dok su ostali uhvaćeni na spavanju. Drama se nastavila posle isticanja zahteva za oslobađanje 234 zarobljenika iz zatvora u Izraelu, kao i oslobađanje Andreasa Badera i Ulrike Majnhof.
 
Tela poginulih terorista izručena su Libiji i sahranjena uz najveće vojne počasti slaveći teroriste kao najveće heroje. Ostaloj trojici preživelih terorista, koji su bili u zatvoru, nije nikada suđeno. Tokom otmice jednog Lufthanzinog aviona, sa samo 12 putnika, 29. oktobra 1972, otmičari su tražili puštanje na slobodu trojice preživelih Palestinaca na što je nemačka vlada odmah pristala bez konsultacija s izraelskom. Pretpostavlja se da je nemačka vlada tako postupila iz straha da bi se teroristički akti na nemačke ciljeve mogli ponoviti.
 
Tito je tim povodom 11. septembra 1972. godine dao izjavu za "Politiku", u kojoj je dao svoje viđenje situacije:
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 23 Dec - 15:40

BOŽIĆNO ČUDO: Dan kada je hrišćanski praznik na trenutak PREKINUO PRVI SVETSKI RAT
Prvi svetski rat počeo je u avgustu 1914. godine. Bez obzira na to, pet meseci kasnije, 25. decembra, širom Zapadnog fronta čulo se pevanje božićnih pesama. Zvuči neverovatno, ali tog dana, obe zaraćene strane su odložile oružje i privremeno proglasile primirje. Bilo je kratkotrajno, ali duboko i iskreno, i pokazalo je da se čovečnost može pronaći i u najmračnijim vremenima.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zamislite samo tu scenu - 1914. godina, rat tek što je počeo... vojnici još suparnike sa druge strane rova nisu gledali kao na zaklete neprijatelje već pre kao kolege, sapatnike koji su se našli u istoj situaciji kao i oni, piše portal Allday.com.
 
Linija koja je razdvajala zaraćene strane u Francuskoj bila je toliko blizu da su jedni druge mogli dobro i da čuju i da vide - promrzle, umorne i neispavane. Dani su i jednima i drugima proticali isto - boriti se preko celog dana, jesti uveče, obilaziti "ničiju zemlju" i kupiti mrtve i ranjena... nakon toga spavati. I tako u nedogled...
 
Izveštaji iz rata kažu da su vojnici sa obe strane imali običaj da noću glasno pevaju i igraju karte. Ovo je značilo da je pred spavanje na frontu bila prilična galama, a nije bila retkost ni da se iz jednog rova pesma prenese u drugi ili da se razmeni po koja šala ili stih.
 
Nemci i Francuzi nisu međusobno mnogo komunicirali, ali je prisustvo Britanskih trupa olakšalo razgovor jer su Nemci znali malo engleskog jezika, a slično je bilo i sa Francuzima. Tokom ovih časova primirja nije bilo neobično ni da se razmenjuju novine, cigarete, pa čak i romani jer prvi meseci rata na Zapadnom frontu nisu bili naročito oštri.
 

Božićno čudo

[You must be registered and logged in to see this image.] 
Kada se prvi Božić u zaraćenoj Evropi približio mnoga društva i crkvene organizacije apelovale su da se za praznike proglasi zvanično primirje. Obe strane su ideju odbile, ali je rat duž Zapadnog fronta ipak tih dana prestao. 
 
Nemački i britanski vojnici su izašli iz rovova da ramene praznične čestitke i razgovaraju. Ono što je ostalih dana važilo samo za nekoliko večernjih časova tog 25. decembra 1914. godine postalo je celodnevni praznik za sve.
 
 
Ničija zemlja postala je mesto okupljanja, razmene suvenira, hrane, zajedničkih Božićnih misa... čak i jedne fudbalske utakmice! Pevalo se i šalilo do duboko u noć. O ovome svedoče pisma vojnika upućena najmilijima koja opisuju ovo malo "božićno čudo". U jednom od njih, od Škota koji je ratovao nedaleko od belgijskog grada Ipra, svet je saznao da je na sred ničije zemlje bila postavljena čak i mala božićna jelka.
 
Primirje je bilo kratkotrajno i trajalo je manje od nedelje. Do trenutka kada su tadašnji mediji i javnost saznali za njega na Zapadnom frontu već se uveliko ponovo pucalo. 
 

Praznik za pamćenje

[You must be registered and logged in to see this image.] 
Nešto slično više se nikada nije ponovilo. Komanda obe zaraćene strane je izdala stroge naredbe koje su zabranjivale bratimljenje sa neprijateljskim vojnicima. Rat je postajao sve teži zbog katastrofalnih gubitaka ljudskih života tokom bitaka na Somi i kod Verdena i uvođenja u upotrebu hemijskog oružja.
 
Prvi svetski rat potrajao je u naredne četiri godine odnoseći milione života vojnika i civila i potpuno uništavajući čitave države. Po svojim razornim efektima nadmašio ga je samo Drugi svetski rat.
 
Ipak, na jedan kratak trenutak na Božić 1914. godine, ljudskost je odnela pobedu. Upravo toj strani, koja se krije u svakom čoveku, posvećujemo ovu priču i želimo srećne prestojeće praznike.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 23 Dec - 15:42

Čovek koji je uzeo od Turaka, pa IZGRADIO VRANJE: Zaboravljeni SRPSKI ZADUŽBINAR
Janča B'ldžija ili Baldžija, ugledan i moćan trgovac, kožar koji je neko vreme bio i predsednik vranjske opštine i poslanik u Skupštini Kraljevine Srbije, nije bio pisac, ni mislilac, ali su iza njega ostali neizbisivi tragovi u istoriji Vranja.
– O Baldžiji znam samo ono što mi je deda Sima koji je bio šnajder u kraju pričao još davne 1948. godine. On se sećao B'ldžije. Rekao mi je: "Dete moje, taj gazda je bio golem!" O njemu su se ispredale najrazličitije priče po čaršiji – priča poznati Vranjanac Branko Mitrović,Međutim, najčuvenija priča je o tome kako se Janča, rođen 1845. godine, obogatio.
 
Priča se da je bio krupan i jak čovek, pa da ga je zato Husein-paša, kada je odlazio iz Vranja unajmio da mu pomogne da prenese dragocenosti do Turske. 
 
Natovareno magarence sa zlatom zaostajalo je, pa je Janča iskoristio situaciju da kada je karavan dovoljno zamakao kroz šumu, okrene magare i vrati u Vranje. Dakle, Baldžija se vraća sa tovarom zlata na magaretu i postaje graditelj Vranja. Prvo se sazidao kuću u kojoj će živeti sa svojom ženom i dvema ćerkama.
 
Međutim, da li je sve baš tako bilo ne zna se pouzdano, ali je sasvim sigurno da je Baldžija od tog trenutka raspolagao velikim novcem.
 
Citat :
U njegovom vlasništvu je bio čitav kraj, više od pola ulice Cara Dušana. Gde je danas uprava Predškolaske ustanove, ta kuća je bila Baldžijina. I zgrada stare pošte u toj ulici je njegovo vlasništvo i staru kasarnu je on zidao. U centru čaršije 1892. godine po nalogu imućnog trgovca Janče Jovanovića – B'ldžije izgrađena je zgrada Hotela - priča Mitrović.
 

Doprineo kulturnom životu









[You must be registered and logged in to see this image.] 
Zgrada Hotela bila je stecište kulturnog, političkog i javnog života grada skoro čitav vek. Ukrasi od kovanog gvožđa, kandelabri, bogata fasada kao vrlo važan detalj glamura prošlih vremena i danas odišu šarmom, odolevaju pritisku savremenih procesa i događaja.
 
Citat :
Prava je šteta što konkretno za zgradu starog Hotela ili Gostionice Vranje koju je Baldžija izgradio ne znamo ko je autor. Po stilu zidanja i ukrašavanja zgrade koju je Baldžija zidao kao zadužbinu, vidi se da je definitivno želelo da se reši orijenta. Pod uticajem Zapada, industrijske i buržoaske revolucije, na osnovu preslikanog načina gradnje, osećamo uticaj klasicizma i akademizma – kaže arhitekta Zoran Stanojković.
 
U jednom delu gostionice bilo je čuveno vranjsko Pozorište. U toj zgradi je 30. januara 1896. godine odigrana prva pozorišna predstava “Gorski vijenac“ u režiji tadašnjeg profesora Gimnazije u Vranju Radoja Domanovića. Od tada u Vranju počinje organizovani pozorišni život. 
 
– Nema sumnje da je Janča Baldžija svojim kontaktima sa evropskim centrima doprineo drugačijem, savremenijem načinu života u Vranju. Priča se da je izgradio oko tridesetak kuća. Ostaće upamćen po zgradi pozorišta, hotela, staroj pošti, objektu u kome je sada smeštena Predškolska ustanova, vranjskoj kasarni i nekoliko privatnih kuća koje su bile u vlasništvu njegovih najbližih srodnika – kaže arhitekta Zoran Stanojković.
 
Ovaj vranjski zadužbinar je poginuo u 54. godini. Osušene i pripremljene kože stavljao je na zaprežna kola, pa je svom snagom povukao konopac da pravilno zategne tovar. Kažu da se konopac otkinuo i da je Janča svom silinom udario potiljkom o prvi stepenik svoje kuće. Bio je na mestu mrtav.
 
– Mnogi sumnjaju u ovakav scenario njegove smrti. Gotovo sa sigurnošću tvrde da mu je neko presekao konopce – kaže Branko Mitrović.

Prerana smrt je želju Janče za novim, savremenijim svetom ugušila. Bio je čovek naprednih ideja, preduzimljiv i vredan. Mnogi će reći - lako je došao do novca, ali postavlja se pitanje koliko bi ljudi danas, i pod uslovom da do velikog novca dođu pukom srećom, uložili u razvoj zajednice.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 23 Dec - 15:50

O OVOJ BICI PISAO JE JOŠ CEZAR, ali tek sada imamo dokaz da se ona zaista i odigrala
Cezar je o ovoj bici pisao u svojim memoarima o galskim ratovima, "Commentarii de Bello Gallico", ali je tačna lokacija bitke sve do sada ostala nepoznata.
Arheolozi tvrde da su dokazali da je Gaj Julije Cezar bio na prostoru sadašnje Holandije nakon što su pronašli ostatke na poprištu bitke u kojoj je rimski vojskovođa i kasnije imperator uništio dva germanska plemena, piše britanski Guardian.
 
Plemena su se sukobila s Rimskim Carstvom u 55. godini pre nove ere u mestu koje se sada zove Kesel u južnoj pokrajini Brabant.
 
Ostaci kostura, kopalja, mačeva i šlemova iskopani su na tom mestu u poslednje tri decenije. Međutim, metoda datiranja ugljenikom, kao i druge istorisjke i geohemijske analize, pokazale su da ovi predmeti potiču iz 1. veka pre nove ere.
 
– Ovo je prvi put da imamo eksplicitne dokaze da je Cezar bio na holandskom tlu – rekao je Niko Rojamns, jedan od arheologa koji sprovodi istraživanje.
 
Dva germanska plemena, Tiniteri i Usipeti, došli su iz područja istočno od reke Rajne i zamolili Cezara da im pruži utočište. To je rimski imperator odbio i naredio je pripadnicima osam svojih legija i konjica da ih unište.
 
Cezar je o ovoj bici pisao u svojim memoarima o galskim ratovima, "Commentarii de Bello Gallico", ali je tačna lokacija bitke dosad ostala nepoznata. Napisao je da je potpuno istrebio plemena, što bi značilo da bi 400.000 bilo ubijeno, ali arheolozi tvrde da je broj mrtvih između 150.000 i 200.000.
 
Podsetimo, Gaj Julije Cezar je živeo u 1. veku pre nove ere i do danas je ostao najslavniji rimski vojskovođa, vojnim pobedama znatno proširvši uticaj i vlast Rima. Njegova diktatura označava kraj vrhovne vladavine Senata u Rimu i početak Carstva. Rimska republika je više od petnaest godina posle Cezarove smrti, 27. p. n. e. i formalno postala Rimsko carstvo.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 23 Dec - 15:52

Zdravstveni karton POTVRDIO URBANU LEGENDU: Hitler jeste bio MEDICINSKI FENOMEN
Nemački istoričar pronašao je izgubljeni Hitlerov medicinski karton u kom je potvrda urbane legende da je nacistički lider imao samo jedan testis.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Medicinski izveštaj napravljen tokom pregleda 1923. pokazao je da je Hitler imao kriptorhidizam desnog testisa.
U beleškama koje je napravio dr Jozef Štajner Brin, lekar koji je radio u Landsberg zatvoru u kom je Hitler robijao zbog neuspelog Pivničkog puča, stoji da je “Adolf Hitler, umetnik i odnedavno, pisac” u svemu ostalom “zdrav i jak”.
 
Karton se pojavio na aukciji u Bavarskoj 2010, ali ga je vlada konfiskovala, a profesor Univerziteta Erlangen Nirnberg Piter Flajšman tek nedavno je dobio priliku da ga ispita.
U normalnim okolnostima, testisi se spuštaju iz unutrašnjosti tela u skrotum tokom detinjstva, ali je izveštaj pokazao da je taj proces u Hitlerovom slučaju bio nepotpun.
Zbog glasina o tome da Hitler ima samo jedan testis, pojavile su se i teorije da je jedan izgubio zbog ranjavanja u Bici na Somi u Prvom svetskom ratu








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 23 Dec - 15:55

NAJBIZARNIJI RAT U ISTORIJI: Australijanci uspeli da izgube od OVOG NEPRIJATELJA
Bio je početak novembra 1932. godine kada je Australija objavila da kreće u jedan od najčudnijih ratova u istoriji čovečanstva. Ipak, ako je nekome i bilo do smeha, u tom trenutku to nije pokazao jer je situacija i bila više nego ozbiljna. Šale i ostale duhovitosti su došle tek kasnije!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Bio je 2. novembra 1932. godine i australijski krupni zemljoradnici su konačno dobili ono što su godinama tražili - Australija je proglasila rat emu pticama!
 
Da, dobro ste pročitali... EMU PTICAMA!
 
Emu je druga po veličini savremena ptica koja u prirodi živi samo u Australiju, gde uglavnom izbegava gradska naselja jer se sklanja od ljudi i gužve. Ipak, ako baš i ne voli graju, emu nema ništa protiv useva pšenice, naročito u sušnom periodu, kada je u stanju da pređe stotine kilometara u potrazi za hranom. Jede isključivo delove biljaka bogate hranljivim sastojcima - seme, plodove, cvetove i mlade izdanke, što ovu životinju čini smrtonosnom za sve poljoprivrednike.
 
I tako, nakon godina pritužbi na "pernatu armiju" koja ruši sve ograde i za sobom ostavlja samo pustoš, Australija je emu ptice proglasila "državnim neprijateljem broj 1" i pokrenula rat za njihovo istrebljenje.
 
Zadatak da se upusti u sukob sa ovim "opasnim" protivnikom dopao je izvesnog majora G. P. V. Meredita iz Kraljevske australijske artiljerije i dvojici njegovih vojnika koji su, naoružanih specijalnim puškama, krenuli u pohod sa ciljem da “pobede” pticu koja je smetala ratarima, piše britanski Telegraf.
 
Borba "hrabrih" vojnika i njihovog majora ostala je poznata u istoriji kao "Veliki rat protiv emua".
[You must be registered and logged in to see this image.] 
 
Ipak, nakon šest nedelja, Meredit nije imao izbora nego da proglasi potpunu predaju. Emui su jednostavno bili jači - ptice su bile oprezne, okretne i neverovatno brze, pa vojnici bukvalno nisu mogli ni da ih dobro vide, a kamoli pogode.
 
Kada se poraz pročuo u medijima, nesrećni general je pokušao da se opravda neverovatnom “otpornošću” ovih ptica.
 
– Da smo imali vojnu diviziju sa izdržljivošću ovih ptica, mogla bi da se suoči sa bilo kojom vojskom sveta. One se mogu suočiti sa mitraljezima! Kao da su tenkovi – žalio se major.
 
Tako je i australijska vlada morala da prizna poraz. Farmeri su tražili zaštitu od ovih strašnih "neprijatelja" i narednih godina - 1934, 1943. i 1948. ali, verovatno zbog neslavnog prvog poduhvata i ismevanja koje su morali da pretrpe, zvaničnici Australije više nikada nisu želeli da imaju išta sa emu pticama.










Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 23 Dec - 15:56

NI KOLUMBO NI VIKINZI: Ovaj drevni narod je zapravo PRVI OTKRIO AMERIKU?
Već decenijama se debatuje o mogućnosti da Kristofer Kolumbo nije bio prvi Evropljanin koji je kročio na tlo Amerike. Stručnjaci su navodili mogučnosti da su mnogo pre njega to učinili Vikinzi, Polinežani, pa čak i Kinezi, a sada grupa istraživača tvrdi da je reč zapravo sve vreme bila o Rimljanima.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Tim stručnjaka prevođen profesorom Džovanom Hatonom Pulicerom tvrdi da su pronašli dokaze da su rimski brodovi pristali na obalu Severne Amerike tokom prvog veka, ili čak ranije, piše Dejli mejl.
 
Ovi naučnici su u Novoj Škotskoj pronašli mač za koji veruju da je rimski.
 
– Ceremonijalni mač ispao je iz olupine broda. To je neverovatan rimski artefakt – izjavio je profesor Pulicer za Boston Standard.
 
Tim svoje tvrdnje zasniva na detaljnim analizama koje su sprovedene na pronađenom predmetu. Ispitana je legura od koje je izrađen mač i ona se poklapa načinom izrade predmeta od metala koje su pravili drevni Rimljani.
 
– Ima isti odnos arsena i olova. Testirali smo ga sa još jednim mačem i rezultati se poklapaju – kaže Pulicer.
 
Naučnik dodaje da su do otkrića došli kopajući na ostrvu Ouk u Novoj Škotskoj i da su tu pronašli i natpise u kamenu na jeziku koji je upotrebljavan u nekim delovima starog Levanta. Takođe, otkriveni su i tragovi jedne biljake koju su nekada koristili stari Rimljani. Tim planira da rezultate svojih istraživanja objavi sledeće godine.
 
Pulicer podseća da su na ovom ostrvu i ranije nalaženi tragovi starih Rimljana. Naime, 1901. tu je pronađena pištaljka rimskih legionara, deo štita i mala rimska skulptura u Meksiko Sitiju 1933.
 
Međutim, ovi i slični nalazi su dosta sporni. Istoričari obično kažu da takva otkrića i nisu toliko čudna i da je zapravo reč o tome da je neki kolekcionar iz novijeg doba izgubio neki od svojih artefakata. Zato i otkriće rimskog mača na teritoriji SAD izaziva velike debate u naučnom svetu.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 23 Dec - 15:58

Lepota koja je prevarila naciste: Hitlerov 'idealni nemački vojnik' BIO JE JEVREJIN
Verner Goldberg je bio slika i prilika "idealnog nemačkog vojnika" - visok, stasit i plav bio je sve ono na šta je Hitler mislio kada je govorio o superiornoj, arijevskoj rasi. Njegov lik je po nacističkim merilima bio toliko savršen da su uskoro počeli da ga koriste u propagandne svrhe. Jedini problem? Verner Goldberg je bio Jevrejin!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Verner Goldberg je rođen 1919. godine u jevrejskoj zajednici. Njegov otac je želeo da postane deo hrišćanske populacije, pa se u kasnijim godinama krstio i oženio hrišćankom. Postao je član luteranske crkve, a i sina je tako vaspitao.

Međutim, dolaskom Hitlera na vlast sve se promenilo - po nacističkim rasnim zakonima iz 1933. Goldberg je izgubio posao u javnoj službi, a njegov sin je postao "miščling" - Nemac delimičnog jevrejskog porekla.

Verner je 1935. godine napustio školu i zaposlio se u tekstilnoj radionici gde je većina zaposlenih bila jevrejskog porekla. Već tada, njegova porodica je počela da se raspada - ujak se pridružio nacistima i odbijao je da se vidi sa jevrejskim delom porodice, čak i sa svojom sestrom, Vernerovom majkom, koja je "samo" bila udata za Jevrejina.

Početkom 1938. Verner je odslužio obaveznih 6 meseci u radnoj službi Rajha gde je nosio svastiku na ruci, a 1. decembra 1938. pridružio se vojsci. Tako je u učestvovao u invaziji na Poljsku.

Verner Goldberg nije bio jedini Jevrejin u redovima nacističke vojske. Procenjuje se da je oko 150.000 muškaraca jevrejskog porekla služilo u redovnoj nemačkoj vojsci početkom Drugog svetskog rata.

Ipak, Verner je bio "primećen" - visok, stasit i plav bio je sve ono na šta je Hitler mislio kada je govorio o superiornoj, arijevskoj rasi.
 
Njegov lik je po nacističkim merilima bio toliko savršen da je Verner uskoro osvanuo na naslovnoj strani magazina "Berliner Tageblatt" sa naslovom "Idealni nemački vojnik". Fotografiju je novinama prodao službeni vojni fotograf, a uskoro se ista slika počela pojavljivati i na posterima za regrutaciju dobrovoljaca.
 

Spasavanje oca iz kandži nacista



Uprkos svemu, Verner je nakon osvajanja Francuske i Hitlerove odluke od 8. aprila 1940. godine da sve osobe jevrejskog porekla moraju da napuste nemačku vojsku, izbačen iz armije. Vratio se radu u tekstilnoj fabrici i iskoristio svoja poznanstva da počne da izrađuje uniforme za vojsku i mornaricu, a počeo je i da se školuje u poslovnoj administraciji.

Godine 1942. otac mu se razboleo, a Gestapo ga je iz javne, prebacio u bolnicu za Jevreje koja je služila kao zatvor i odakle su pacijenti slati u Aušvic.

Na Badnji dan, Verner je izveo jednu od najhrabrijih akcija koje su civili izveli tokom Drugog svetskog rata - imitirajući vojnika, dok su čuvari zbog praznika bili pijani, ušao je u bolnicu i izveo oca. Nakon toga ga je sakrio i kada je starac bio pozvan na deportaciju 1943. godine, pa je tako zahvaljujući sinu, Goldberg Stariji ostao jedini član jevrejskog dela porodice koji je preživeo rat.

Nakon 1945. godine Verner je ostatak života proveo mirno živeći sa suprugom i troje dece u Berlinu. Tek početkom 21. veka ušao je u žižu interesovanja javnosti nakon pojavljivanja dokumentarca "Hitlerovi vojnici Jevreji" i istoimene knjige.

Preminuo je u 84. godini života, u Berlinu 2004.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 13 Avg - 18:35

SIMBOL HLADNOG RATA: Na današnji dan počela je gradnja Berlinskog zida

Na vrhuncu hladnoratovskih napetosti istočnonemačke vlasti 13. avgusta 1961. započele su gradnju zida koji je presecao Berlin


Gradonačelnik nemačke prestonice Berlina,Mihael Miler položio je danas venac na glavni memorijalni spomenik posvećen Berlinskom zidu,obeleživši tako 55. godišnjicu izgradnje strukture koja je tokom Hladnog rata,skoro tri decenije delila taj grad.
AP navodi da je uoči ceremonije u ulici Bernauer Miler prisustvovao službi u kapeli koja se nalazi na nekadašnjoj “liniji smrti” koja je delila Berlin.
Agencija podseća da je posle Drugog svetskog rata Nemačka podeljena na kapitalistički zapadni i komunistički istok zemlje, a da su na vrhuncu hladnoratovskih napetosti istočnonemačke vlasti 13. avgusta 1961. započele gradnju zida koji je presecao Berlin.
Zid je stajao tu sve do 9. novembra 1989, a za 28 godina u zoni oko njega ubijeno je najmanje 138 ljudi.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sub 13 Avg - 18:39

[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedino su Srbi u čitavoj Evropi imali stranku koja je glasala protiv Prvog svetskog rata

rpska socijaldemokratska partija osnovana je neposredno nakon Majskog prevrata 1903. godine, i slobodno se može reći da je promenila tok srpske istorije. Napokon, naterali su prestolonaslednika Đorđa da se 1909. godine odrekne prestolu u korist mlađeg brata Aleksandra. Ali to nije glavna tema ovog teksta


Srpska socijaldemokratska partija osnovana je 2. avgusta 1903. godine, kada su se u jednu političku organizaciju odlučili da spoje nekoliki radnički pokreti, pre svega oni koji su bili pod uticajem dela naših ranih socijalista Svetozara Markovica i Vase Pelagica








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 19 Okt - 14:10

Čuli ste za zlodela Nemaca u Drugom svetskom ratu, ali ovi ZLOČINI JAPANACA zgrozili su čak i naciste
Ovi zločini japanske vojske u Drugom svetskom ratu bili su toliko brutalni i jezivi da ih je teško povezati sa stvarnošću. Zapravo se radi o neverovatnom broju muškaraca, žena i dece koji su strahovito propatili tokom zadnjih dana Drugog svetskog rata.Palavanski masakr
U užasnim uslovima premlaćivanja i gladi u japanskim logorima, zatvorenici su premirali od straha šta će biti sa njima kad ih prozovu. Palvanski masakr tek je jedan od mnogobrojnih primera gnusoba koje su počinili japanski vojnici.

Naime 14. decembra 1944. grupa od 150 američkih vojnika prisilno je ubačeno u veliki drveni kavez i zapaljeno. Mnogi su pokušali da pobegnu ali su zaustavljeni snajperima. Neki su pobijeni dok su pokušali da otplivaju. Oni koji su pokušali da se sakriju iza stena brutalno su zaklani. Svega 11 Amerikanaca je uspelo da pobegne. Jednog od njih čak je ujela ajkula dok je panično plivao okružen neprijateljskom paljbom.

Nankinški masakr

Nankinški masakr, takođe poznat i kao Silovanje Nankinga, bio je slučaj masovnih ubistava i masovnih silovanja koje su počinili japanski vojnici nad stanovništvom Nankinga tokom Drugog kinesko-japanskog rata.

Poznati su slučajevi klanja dece bajonetima, obezglavljivanje ljudi kao i sahranjivanje živih ljudi.

80.000 žena je silovano. Međutim jedan od najgnusnijih zločina u Nankingu je svakako prisiljavanje članova porodice da međusobno seksualno opšte. Odatle i termin za ovaj stravični događaj "Silovanje Nankinga".
Za vreme okupacije jugoistočne Azije Japan je odlučio da poveže Tajland i Burmu kako bi naoružavao svoje trupe. Pruga je izgrađena ručno i bez mašina piše.Prolazila je kroz gustu džunglu. Robovi su bili prisiljeni na težak rad po neverovatno visokim temperaturama. Kao hranu su dobijali samo pirinač i minimalne količine vode.

Tokom izgradnje pruge život je izgubilo oko 110.000 navodi se na portalu allday.com. Neke od njih je nedostatak vitamina B doveo do potpune paralize. Umirali su od kolere i denga groznice.
Batanski marš smrti

Godina 1942. Batan. Filipinska vojska je opkolila japansku. Japanci nisu znali šta da rade sa 76.000 ratnih zarobljenika. Odlučili su da pobiju koliko mogu za kratak vremenski period. Naime primorali su 76.000 ljudi da prevali 120km kroz neprohodnu džunglu kako bi stigli do sledećeg logora. Za to vreme su ih prebijali i izgladnjivali.

Oko 2500 Filipinaca i 500 Amerikanaca nije uspelo da stigne do odredišta. Njihovi leševi ostavljeni su u džungli. One koji su stigli do logora snašla je slična sudbina. Izgladnjivani i prebijani umirali su jedan za drugim. Na kraju 26.000 Filipinaca i 7.000 Amerikanaca nije dočekalo slobodu.

Masakr u bolnici Aleksandra

Tokom februara 1942. nedugo pošto su osvojili Singapur, jedna grupa japanskih vojnika upala je u britansku bolnicu Aleksandra. Počeo je teror nad bolesnicima, ali i nad doktorima, medicinskim sestrama i ostalim osobljem. Izbacivali su pacijente iz kreveta i prebijali ih do smrti. Kao da im to nije bilo dovoljno, oko 100 bolesnika su preko noći zatvorili u prljave šupe sa medicinskim otpadom.

Tokom te kratkotrajne tiranije japanske vojske, život je izgubilo oko 100 ljudi.
Svedoci su potvrdili da su Japanski vojnici čak jeli svoje neprijatelje tokom Drugog svetskog rata u jugoistočnoj Aziji. Neki svedoci čak pričaju kako žrtve često nisu bile mrtve, mnogi od njih su pojedeni živi. Postojala je kako kažu posebna selekcija za zatvorenike koji će biti pojedeni.

Okupacija ostrva Nauru

Pred sam kraj Drugog svetskog rata japanska vojska je okupirala ostrvo Nauru koje se nalazi u Papui Novoj Gvineji. Ono što su Japanci tamo uradili najbolje se može opisati kao genocid. U to vreme ostrvom je harala lepra.

Zaraženo stanovništvo ukrcali su na brod koji su zatim razneli u param parčad. 70% stanovništva su prebacili na susedno ostrvo. Tom prilikom skoro polovina stanovništva je umrla od gladi i bolesti.

Masakr na aerodromu u Lahi U februaru 1943. japanska vojska je uhvatila preko 300 Holanđana i Australijanaca pošto im je uništen jedan od minolovaca. Prve večeri odveli su 85 zarobljenika u šumu koja se nalazi na obližnjem ostrvu Ambon i tamo ih obezglavila. Sledećeg dana slična sudbina čekala je preostale zarobljenike. Njihova tela sahranjena su u masovnu grobnicu.

Masakr "Svinjski kavezi"

Posle pada Istočne Jave mnogi saveznički vojnici su bili zarobljeni. Neki od njih su bili primorani da uđu u kaveze širine jednog metra koji su služili za transport svinja. U tako skučenom prostoru bili bi transportovani kamionima do obližnje luke. U luci bi ih prebacivali na čamce koji bi odlazili do otvorenog mora. Tamo bi ih vojnici bacali u more, ostavljajući ih da se udave ili da ih pojedu ajkule.

Žene za utehu Japanska vojska je tokom rata sa Kinom primorala oko 200.000 žena da se bave prostitucijom. Zvali su ih "Žene za utehu" ali njihova realnost je bila mnogo strašnija od tog naziva. Slali su ih po bordelima širom istočne Azije čiji korisnici su bili pretežno japnski vojnici. Bile su maltretirane i silovane nekada i po više dana.

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26629

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Pet 28 Okt - 15:52

… Najkraći rat u istoriji vodio između Zanzibara i Engleske 1986. godine. Zanzibar se predao nakon 38 minuta borbe.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Čet 10 Nov - 23:31

Srbi nosili fes pre Turaka, pa kupili šajkače od Austrougara!

Pre nego što date svoj sud razmislite samo o tome zašto na brojnim slikama koje predstavljaju srpsko-turska vojevanja srpski hajduci nose fesove, a Turci turbane, a onda potražite nastavak objašnjenja u narednim redovima

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ma, koliko neverovatno zvučalo, Srbi su nosili fes mnogo pre dolaska Turaka na ove prostore!

Karakteristična kapa valjkastog oblika, koja se decenijama među Srbima smatrala neizostavnim delom ne samo turske, već islamske tradicije uopšte, zapravo datira iz praistorijskog doba, o čemu postoje brojna svedočanstva na istorijskim spomenicima iz nešto kasnijeg perioda, saznaje Telegraf.

Pre nego što date svoj sud razmislite samo o tome zašto na brojnim slikama koje predstavljaju srpsko-turska vojevanja srpski hajduci nose fesove, a Turci turbane, a onda potražite nastavak objašnjenja u narednim redovima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naime, prema rečima Vilme Niškanović, muzejskog savetnika i etnologa Etnografskog muzeja prikazi kapa sličnog oblika mogu se naći na brojnim rimskim spomenicima, ali i crkvenim freskama, a same kape zapravo datiraju iz praistorije. Ono sa čime se, međutim, ne slaže su podaci koji se mogu naći na Vikipediji, a prema kojima je “fes (grčki: Φέσι) grčkog porekla iz vizantijskog razdoblja“.

– Fes svakako nije grčkog porekla iz vizantijskog razdoblja nego je mnogo starija. Istina, naziv je dobila po gradu Fesu (Maroko) u kojem je početkom 19. veka masovno proizvođena – počinje priču za Telegraf Niškanovićeva nabrajajući nazive kapa sličnog oblika koje su se nosile na Balkanu mnogo pre nego što su Turci stigli u ove naše krajeve.

[You must be registered and logged in to see this image.]

– U okolini Dubrovnika nosila se šiš-kapica, u Konavlju su se ovakve kape zvale barete, u južnoj Crnoj Gori – pustenjače, u Makedoniji - kapče. U krajevima južno od Dunava i Save nisu imale neki naročiti naziv. Sve pomenute kape bile su sličnog valjkastog izgleda fesu sa “odsečenim”, ravnim vrhom, izrađene od sličnog materijala – priča Vilma.

Tek u 19. veku Srbi skidaju ove kape kako bi se okitili šajkačama.

Naime, kralj (u to vreme još uvek knez) Milan Obrenović želeo je da upravo šajkača zameni kape nalik na fes. Karakteristične kape plave boje kupio je po veoma povoljnoj ceni od Austrougara.

Naime, polovinom 19. veka austrougarska vojska, kao i druge evropske vojske, shvatila je da šarene, nakinđurene uniforme koje su se do tada nosile nisu praktične za poljske uslove, kao i da su lako uočljive neprijateljskim snagama. Zato je austrougarskoj armiji napravljena nova uniforma, čiji je sastavni deo bila i šajkača.

Novine se, međutim, nisu dopale prestolonasledniku Francu Ferdinandu, te su svi sašiveni kompleti, a uz njih i šajkače ubrzo prodati Srbiji i to u četvrt cene! Jeftini, siromašnim Srbima došli su kao bogom dani. Nakon propisa iz 1870. godine šajkača je kao deo tog kompleta postala zvanični deo uniforme, a kasnije i nacionalno obeležje.

Srpska nacionalna kapa dobila je naziv po materijalu od kojeg je izrađena – šajaku. Ovaj materijal se pravi od vune. Najčešće je sivomaslinaste boje (vidna asocijacija na vojsku), ali može biti i plava, ili teget.

Eto, tako su Austrijanci izmislili šajkaču, a Srbi je proslavili…

(Katarina Vuković)








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Kolja

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 317

Godina : 76

Lokacija : Maribor

Učlanjen : 12.10.2016

Raspoloženje : Predinfarktno stanje


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Pet 11 Nov - 1:18

Srpski Knjaz Mihailo Obrenović ludo je voleo svoju ženu Juliju. Svako jutro je sam išao u Košutnjak da joj nabere sveže cveće i lično joj donosio sa doručkom u bračni krevet. Pošto je brak bio dogovoren politički, što je u to vrerme bila praksa, Julija je samo poštovala svog knjaza ali je od rane mladosti bila zaljubljena u jednog nemačkog grofa. Sve vreme od njenog dolaska u Beograd, oni su se dopisivali i patili sto su rastavljeni. Knježevska služba je provalila njihovu korespodenciju i donela dokaze pred vladara. Čestiti Mihailo se dobro isplakao i iztugovao i posle razgovora sa ženom odlučio da je uz veliku aponažu pošalje svojoj ljubavi. Ispod Kalemegdana je došao nemački parobrod i Julija je napustila Srbiju uz orkestar i suze svih prisutnih. Mnogi vladari naprednijih zemalja u to vreme bi je skuvali u loncu i proglasili za veleizdajnika ali Mihajlo je izistinski voleo svoju Juliju. Jedne večeri je sedeći tužan sa prijateljima u Skadarliji, napisao pesmu "Što se bore misli moje"  na koju je Kornelije Stanković 1871. napisao muziku i ona je do dan danas jedna od najlepših starogradskih pesama koje malo koji muzičar ne zna da svira.








Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 13 Nov - 17:11


Gernika - Pablo Pikaso


[You must be registered and logged in to see this image.]

Slika velikog španskog slikara Pabla Pikasa premijerno je izložena na Španskom paviljonu u junu 1937. godine na Svetskoj izložbi u Parizu. Platno veličine 3,50 x 7,80 metara jedva je stalo u njegov atelje, a na njemu su prvo ovekovečeni bik i konj, a potom i ostali motivi. Izradi slike prethodilo je na desetine crteža u kojima je osmislio složenu kompoziciju „Gernike“.

[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]

Povod za nastanak slike je bilo bombardovanje grada Gernike. Čim je saznao za tragičnu vest, Pablo Pikaso, koji je u to vreme živeo u Parizu, počeo je da radi na svom delu.
26.aprila 1937. odigrao se vazdušni napad na baskijski grad Gerniku, od strane pripadnika Legije Kondor koja je pripadala nemačkim vazduhoplovnim snagama tokom Španskog građanskog rata. Bombardovanje je rezultovalo potpunim materijalnim uništenjem grada i ogromnim brojem ljudskih žrtava. Ubijeno je 1600 ljudi i uništeno je 70% građevina.

[You must be registered and logged in to see this image.]Mada „Gernika“ danas slovi za jedan od najpoznatijih antiratnih simbola, Pikaso nikada nije hteo da govori o ovoj slici. Po izričitoj želji slikara, a zbog uspona generala Franka, „Gernika“ nije smela da se vrati u Španiju sve dok u njoj ne bude uspostavljena demokratija. Čuvena slika bila je tako „u egzilu“, u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku, da bi se 1981, šest godina posle Frankove smrti vratila u Španiju. Danas se, čuva u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.

Možete pogledati i Gerniku u 3D.




kameleonputnik








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Ned 13 Nov - 17:13

Danas u gradskom Muzeju mira možete videti različite interpretacije termina "mir"; kako one iz 1937, tako i one iz 21. veka.
U Gernici postoje obrazovne radionice, konferencije i seminari na temu mira, a svake godine se proglašava dobitnik Gernika nagrade za mir i izmirenje.
Na vrhu grada nalaze se skulpture Henrija Mura i Eduarda Čilide, koje predstavljaju status Gernike kao grada mira.
Ponedeljkom, kad je pazarni dan, zeleni stolovi u gradu prepuni su pasulja, po kojem je ovaj baskijski deo i poznat, praziluka, tikvica, sira i kobasica.
Gernika je obnovljena pre mnogo godina i grad je procvetao: danas je tri puta veći nego 1937. Međutim, lokalno stanovništvo i dalje obeležava taj tužan dan.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Pon 14 Nov - 16:38

"PRLJAVA TAJNA" NAJVEĆE RUSKE CARICE: Katarina Velika imala je BIZARAN FETIŠ o kome je pričao ceo njen dvor.

Carica Katarina Velika bila je jedna od najvećih vladarki u istoriji Rusije. Ipak, još i više od ovoga, istorija je pamti po nebrojanim anegdotama vezanim za njen privatni život, a naročito seksualne sklonosti. I dok je priča o tome da je uživala u seksu sa životinjama potpuna glupost koju su plasirali njeni neprijatelji, carica je imala jedan drugi, potpuno bizaran fetiš.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Privatni život carice Katarine Velike bio je ispunjen mnogobrojnim ljubavnicima i aferama koje su potresale Rusiju.

Sofija Avgusta Frederika od Anhalt-Zerbsta (kako joj je bilo ime pre primanja pravoslavlja) došla je u Rusiju kao mlada za ekscentričnog budućeg cara Petra III. Brak je okarakterisan kao promašaj usled njenih neverstava, ali je mlada i obrazovana princeza uskoro pridobila političke krugove koje je njen muž odbio od sebe.

Na kraju, car Petar III je ubijen manje od šest meseci po dolasku na tron. Grigorij Orlov, Katarinin tadašnji ljubavnik, bio je vođa zaverenika koji su proklamovali Katarinu kao vladara. Postojala je sumnja da je Katarina umešana u Petrovo ubistvo ali ona nikada nije dokazana.

Carica Katarina Velika bila je jedna od najvećih vladarki u istoriji Rusije. Ipak, još i više od ovoga, istorija je pamti po nebrojanim anegdotama vezanim za njen privatni život, a naročito seksualne sklonosti. I dok je priča o tome da je uživala u seksu sa životinjama potpuna glupost koju su plasirali njeni neprijatelji, carica je imala jedan drugi, potpuno bizaran fetiš.

Naime, na dvoru Katarine Velike postojala je osoba čija je zvanična titula bila "golicač nogu". Njegov ili njen posao je bio upravo to - da golica ili masira caričine noge i tako je nadražuje dok priča sočne, erotske priče ili peva.

Zabeleženo je da je Katarina Velika veoma volela ovu erotsku masažu. "Golicači" su obično birani iz redova dvorskih dama i bila je to veoma privilegovana pozicija zbog bliskog odnosa sa caricom i činjenice da su sa njom provodili neke od najintimnijih trenutaka.

dnevno.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 16 Nov - 18:06

Kralj koga je ubio njegov mladi gardist

Kako bi se proslavio kraj rata sa Italijom i prinčevo vjenčanje, u Parizu je organizovan zurnir. Anri II, kralj Francusek je tog dana učestvovao u mnogim dvobojima ali, uprkos umoru koji je osjećao, prihvatio je da se još jednom takmiči i, nažalost, koplje njegovog suparnika Gabrijela Mongomerija probolo mu je oko. Iako mu je medicinska pomoć ukazana odmah, kralj Anri II je poslije nekoliko dana i preminuo. Ironije jeste, ali je njegova smrt išla Nostradamusu na ruku, jer ga je upozorio na to da će ga "jedan mladić pobjediti na bojnom polju".
Anri II je bio oženjen Katarinom Mediči, porijeklom iz Italije - kolijevke renesanse. On se trudio da se poveća popularnost ovog pokreta koji je njegov otac Fransoa I prvi uveo nekoliko godina ranije. Gastronomija i arhitektura su se jakorazvili za vrijeme vladavine Anrija II. Vjeruje se da je na njega u mnogome uticala kraljica, mada je postojala i druga žena u kraljevom životu i koju je volio više od Katarine, lijepa Dian de Poatje. Anri ju je zavolio jos u ranoj mladosti, mada je bila starija od njega 20 godina. Ponudio joj je i dvorac Šenonso na poklon.
Tokom tog fatalnog turnira, godine 1559., nosio je komadić njene odjeće moleći se da osvoji turnir zbog nje. Nije uspio da ispui obećanje. Katarina, ljubomorna zbog njihove veze, prognala je Dianu iz dvorca Šenonso i to odmah poslije kraljeve smrti i sama se tamo nastanila. Diana, pomirena sa sudbinom, ostatak života je provela na očevom imanju u Anetu, u dolini Loare.
Nostradamus, koji je predvidio kraljevu smrt, sačinio je predviđanja i za njegove sinove. Rekao je da će sva tri sina biti na prijestolju, što se i obistinilo. Na žalost, sve ih je sustigla prerana smrt.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 16 Nov - 18:19

Ljubav prema mačkama - Leonardo da Vinči

Smatra se da je Leonardo jako volio životinje: "Doći će vrijeme kada će ljudi poput mene na ubijanje životinja početi da gledaju kao što sada gledaju na ubijanje ljudi."
Prema jednoj priči, kupovao je ptice na lokalnoj tržnici i zatim ih iz kaveza puštao na slobodu. Naročito se divio mačkama, koje se pojavljuju i na mnogim njegovim skicama. Među njegovim rukopisima postoji nekoliko stranica koje su u potpunosti posvećene studijama mačaka, na kojima su istaknute njihove razne karakteristike, položaji i navike. Te skice su živopisne i otkrivaju nam istinsku naklonost koju je osjećao prema toj životinjskoj vrsti.
Od sredine do kraja sedamdesetih godina petnaestog vijeka Leonardo je radio na jednom nizu različitih studija na temu Bogorodice i Hrista, sa mačkom. Isprva se smatralo da na osnovu tih početnih studija nije izradio slike. Međutim, nedavno je otkriveno da je upravo Leonardo autor slike "Bogorodica s mačkom" koja se nalazi u kolekciji industrijalca Karla Naje u italijanskom gradu Savona.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 16 Nov - 18:19

Tajanstvena žena Katerina

"16.jul 1493., došla Katerina."
Ovo je bila Leonardova bilješka o iznenadnoj pojavi jedine žene koja je nešto značila u njegovom životu. Došla je u Milano da posjeti Leonarda, ali se ubrzo, dvije godine poslije, naglo razboljela i umrla. Leonardo je zapisao sve detalje o njenim troškovima koje je on platio, uključujući i troškove njene sahrane. Stoga se vjeruje da je Katerina bila njegova prava majka od koje je bio razdvojen odmalena. U to vrijeme su u radionicu dolazili učenici koji su imali pet i šest godina, i vjeruje se da je ime žene, koja je bila zadužena za sav kućni posao, dao po svojoj staroj majci. Leonardo svakako nije imao srećno djetinjstvo. Iako je imao izvjestan materijalni imetak, imao je tri maćehe i desetinu polubraće i polusestara. Njegova djela su vrlo često iskazivala njegova osjećanja prema majci. Iako su ženski portreti bili hladni i izgledali zlovoljno, na slici Djevice sa Isusom, ženski lik je prepun ljubavi.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 16 Nov - 18:21

Mocart - njegovi čudni maniri

Mocart je imao jednu jako čudnu stranu svoje ličnosti, koje je bila u potpunoj suprotnosti sa njegovim imidžom genijalnog kompozitora, a to je bila njegova djetinjasta opsjednutost opscenim jezikom i opscenim vicevima, čija je glavna tema bila izmet. Pisma koja je slao svojoj majci i sestri, a naročito rođaci Bazili, u ogromnoj mjeri obiluju pominjanjem izmeta. U pismu koje je pisao majci, naveo je: "Draga majko, ljubim ruke... penkalo mi se rascvetalo a zako i guzica (2.maj, 1770.godine), dok u pismu sestri kaže da je "zahvalan iz dubine svoje guzice" (17.februar, 1770). Ovo su samo neki primjeri jezika koji je koristio. Evo šta je napisao svojoj rođaci Ana-Mariji Tekili Mocart u koju je neko vrijeme bio zaljubljen: "Popiškim ti se po nosu, sve da ti curi niz bradu... A sad ti želim laku noć i mokri u postelji koliko god želiš, čvrsto spavaj i pokušaj da poljubiš sopstvenu guzicu. O, kako mi gori guzica!Šta bi to, dođavola, moglo da znači? Možda je stolica? Da, da sigurno je stolica...(5.maj, 1777.godine)
Kompletnu zbirku lascivnih i vulgarnih pisama, u kojima se obilato pominje izmet, prvi je objavio austrijski pisac Štefan Cvajg 1931.godine. Sve do tada ovi vulgarni dijelovi su izostavljani, vjerovatno u pokušaju da se sakrije ovaj grozni manir velikog kompozitora i izmjeni prava slika o njemu. Prvo objavljivanje njegove opsjednutosti izmetom je prouzrokovalo veliki šok i, istovremeno pružilo povoda za bliže proučavnje ličnosti ovog velikog muzičara.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 16 Nov - 18:22

Mocart i carica Marija terezija

Kada je u septembru 1762.godine šestogodišnji Mocart otišao u Beč u okviru svoje prve turneje u ovom gradu, na jednom od prvih nastupa je svirao klavir pred velikom caricom Marijom Terezijom. Laopold, njegov otac je očajnički pokušavao da mu obezbjedi pokroviteljstvo ove važne ličnosti, koja je u Beču bila najveći pristalica umjetnosti, ali su njegovi energični napori imali sasvim suprotan efekat, zgog čega su upropašćene Mocartove šanse da ikada postane muzičar na dvoru u caričinoj službi. Dobar ili loš, uticaj carice Marije Terezije na Mocartov život je u svakom slučaju bio veliki.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 16 Nov - 18:23

Mocartovi drugovi

Mocart je nepustio ovaj svijet grcajući u dugovima, mada je bilo logično da je imao i više nego što mu je potrebno za normalan živo i čini se da je mnogo posuđivao novac iz svakojakih razloga.
Na osnovu preostalih zapisa, možemo da izračunamo da je Mocartov godišnji prihod 1781.godine bio 800 guldena. Ako se uzme da je tadašnji profesor na univerzitetu tada zarađivao nekih 300 guldena, a učitelj u osnovnoj školi 22, takvi znatni prihodi su mu morali biti i više nego dovoljni.Pa ipak, počev od 1788.godine, Mocart je stalno posuđivao novac od svog prijatelja, bogatog trgovca Mihaela Puhberga (1741-1822). Iz pisama se vidi da je Mocart posudio iznos od 1415 guldena. U vrije smrti ukupan iznos njegovih dugovanja je dosegao 3000 guldena - iznos skoro četiri puta veći od njegovih godišnjih primanja.
Jedan od razloga za ovolike dugove bila je Mocartova strast za kockom, koja ga je i uništavala. Zapisi svjedoče da je Mocart bio strastveni igrač bilijara i karata, ali nema dokaza da je igrao u novac. Istina je da su se njegovi troškovi stalno gomilali, računajući i troškove za Konstancino liječenje koja je često pobolijevala zbog uzastopnih porođaja, kao i troškove za dvorske zabave. Postoji i dokaz koji ukazuje na skolonosti luksuznom životu, kao što je bilo iznajmljivanje skupih stanova i kupovina nakita.
Nedavna istraživanja, pak, malo su izmjenila ovu čudnu sliku jednog muzičkog genija. Mocart je, naime, kao pripadnik i poznati mason, ulagao novac u pokušaju da osnuje tajno društvo pod imenom "Grota" (Pećina).Ova teorija je potkrijepljena i činjenicom da je i sam Puhberg, koji je Mocartu pozajmljivao novac, bio mason, iako ne postoje nesumnjivi dokati u tom pogledu. Tako je pravi razlog za Mocartova ogromna dugovanja i dan - danas obavijen velom tajne.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 93176

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Sre 16 Nov - 18:24

Mocart i sklonost ka mijenjanju stanova

Tokom približno deset godina koje je proveo u Beču, Mocart je čak trinaset puta mijenjao stan, Možda je Mocart na ovaj način davao sebi oduška zbog nemira koje je osjećao zato što nije mogao da putuje onoliko često koliko je želio otkako se nastanio u Beču. Po napuštanju kuće u ulici Grose Šilerštrase, u kojoj je živio oko dvije i po godine, Mocart nikad poslije toga nije boravio u novom stanu duže od godine Dana.
Kada je otišao iz Salcburga nakon svađe sa Nadbiskupom Koloredom, Mocar je živio prvo u pansionu gđe Veber, majke Alojzije, dejvojke koju je nekada želio da oženi.
Tada je Mocart upoznao Konstancu, koja će postati njegova životna saputnica. Četiri mjeseca nakon vjenčanja u avgustu 1782., ovaj par se preselio u stan u ulici Grose Šilerštrase, koja je danas poznata kao "Figarova kuća". U aprilu 1787.godine Mocartovi su se preselili u predgrađe Landštraseu Beču, gdje je najam bio jeftiniji, a u decembru iste godine su se preselili u ulicu Šilerštrase . Zbog finansijskih teškoća,
Mocart je u to doba počeo da traži razne pozajmice od svojih prijatelja.
Neposredno prije smrti, ovak kompozitor se selio tri puta, što nam pokazuje koliko je on u tome zaista uživao.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz istorije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz istorije
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
Strana 18 od 20Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 17, 18, 19, 20  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-