Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz istorije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16
AutorPoruka
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 9 Sep - 8:46

Tutankamon je bio produkt incesta
Ostaci faraona i njegovih rođaka su 2010. godine korišćeni za vršenje DNK analize koja je otkrila da je Tutankamon bio produkt incesta između faraona Ehnatona i jedne od njegovih sestara. Incest je bio široko rasprostranjen među vladarima starog Egipta jer su oni sebe videli kao potomke bogova i želeli su da se održi čista krvna linija. Stručnjaci veruju da je ovaj trend široko doprineo stvaranju urođenih defekata kao što su rascep nepca kod Tutankamona i iskrivljena stopala kod mnogih vladara.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 9 Sep - 8:46

Tutankamon nije sahranjen sam
Kada je Karter dublje zašao u faraonovu grobnicu, pronašao je trezor prepun neprocenjivih pogrebnih objekata uključujući zlatne figurice, ritualni nakit i male čamce koji predstavljaju put od podzemlja do svetilišta. U prostoriji u kojoj se nalazio Tutankamonov sarkofag pronađena su još dva minijaturna sanduka sa dva fetusa, a nedavna DNK analiza utvrdila je da je jedno faraonova mrtvorođena ćerka, dok se za drugi fetus isto veruje da je njegovo dete. Stručnjaci veruju da Tutankamon nije za sobom ostavio naslednike zato što bi on i njegova polusestra Ankesenamon, s kojom se oženio, mogli da izrode samo potomstvo sa fatalnim urođenim poremećajima.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 9 Sep - 8:46

Tutankamon je vratio politeističku religiju u Kraljevstvo
Za vreme svoje vladavine, Tutankamonov otac Ehnaton sproveo je reformu religije, stavljajući boga Atena da bude najvažnije božanstvo u Egiptu, a prestonicu je iz Tebe premestio u novo mesto posvećeno ovom egipatskom bogu. U trećoj godini svoje vladavine, mladi Tutankamon je odlučio da vrati staru religiju, vrativši bogu Amonu staru slavu, a prestonicu je premestio nazad u Tebu. Mladi faraon je potom svoje ime Tutankaten (Živa slika Atena) promenio u Tutankamon (Živa slika Amona) pod kojim je vladao do smrti.
Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 16 Sep - 7:24

Историја без предрасуда

Поводом књиге Подвизи и страдања Грофа од Такова

Своју ризницу књига са историјском тематиком издавачка кућа Лагуна обогатила је романсираном биографијом српског краља Милана Обреновића Четвртог.

Насловљена као Подвизи и страдања Грофа од Такова, књига Дејана Михаиловића сама је по себи сензација због личности о којој говори, јер не могу се избројати афере, завере и скандали којима обилује живот краља Милана: од љубавних излета, преко коцкарских дугова, до неколико атентата које је „први српски краљ после Косова“ листом преживео.
Сензацијама и пикантним детаљима не обилује само садржина Михаиловићеве књиге, него би и саме корице могле изазвати благи шок: у једном углу недозрели униформисани дечак који се мимо своје воље нашао на челу полузависне државе, а у другом углу – мајмун, тачније Миланов кућни (или је боље рећи: дворски) љубимац.

И сâм наслов као да је одабран ради постизања јачег ефекта, јер једно је кад се каже „српски краљ Милан“, а сасвим друго кад стоји „Гроф од Такова“ – ово потоње име користио је Милан док се као бонвиван проводио по европским градовима неко време пошто се одрекао престола у корист малолетног сина Александра.

Писати о краљу Милану а остати објективан – то је заиста тешко, јер увек се може изнети и на десетине позитивних и на десетине негативних детаља из живота ове историјске личности, а како није лако наћи баланс и како једна страна углавном на крају превлада, стиче се утисак да је онај ко пише о Милану или његов ватрени присталица или његов љути противник.
Миланове присталице увек би у први план истицале чињеницу да је Србија управо за време његове владавине постала модерна држава, проширила своју територију и ослободила се вазалства према Османској империји, створила јаку професионалну војску, добила националну химну и грб – те да је све то постигао човек који је малтене увек био жртва: у младости под туторством тројице лукавих намесника, доцније под непрестаним притиском политичких противника и на мети неколико атентатора, а на крају прогнан од стране рођеног сина.

Оштри критичари Миланове владавине не заборављају краљеву репресију и осветољубивост над неистомишљеницима (нарочито над радикалима после Тимочке буне), довођење Србије у зависан положај према Аустроугарској, пораз на Сливници у рату против Бугарске, јавно протеривање краљице Наталије, љубавну аферу са Артемизом Христић (која је Милану родила ванбрачног сина Ђорђа), а да се не говори о коцкарским дуговима које је бивши краљ исплаћивао тако што је од српске владе тражио апанажу – све је то морало створити негативну слику о краљу Милану и од њега начинити тиранина и демона у очима јавности, па чак и главног кривца за лоше васпитање и доцније хировито понашање краља Александра.

А када су, малтене стотину година доцније, поједини историчари и књижевници покушали да Милана прикажу у нешто позитивнијем светлу, опет је превладала пристрасност, па је и за краљеве пороке нађено оправдање, малограђанима су проглашени они који су га својевремено осуђивали због расипништва и прељубништва, а политички успеси Миланових сарадника приписивани су искључиво краљу, док је сâм Милан окарактерисан као европски човек исувише модерних погледа за једну наводно полуварварску земљу каквом је владао.

Желећи да новим читаоцима на што ефикаснији начин представи живот контроверзног српског владара и да притом избегне било какву субјективност, писац Дејан Михаиловић је то решио тако што је проблем сагледао у ширем контексту, не задржавши се само на личности краља Милана, него посветивши доста пажње и Милановој непосредној околини, која је и те како била значајна за формирање владареве личности, а понекад и непосредно крива за његове непромишљене поступке.

Стога Михаиловићева књига није само прича о Милану Обреновићу Четвртом, него и прича о Милановој мајци Елени Марији Катарџи (која је такође била склона љубавним аферама), о властољубивом генералу Миливоју Петровићу Блазнавцу, о дубровачком песнику и Милановом учитељу Меду Пуцићу, о намеснику Јовану Ристићу „Реденготу“, о књижевнику и политичару Чедомиљу Мијатовићу и његовој жени Енглескињи Елодији, о Милановој жени краљици Наталији, али и о неким Милановим љубавима које је историја заборавила или их никада није ни узимала у обзир.Није на одмет истаћи да се Дејан Михаиловић углавном бавио Милановом младошћу, дакле оним периодом који је био пресудан за владарево васпитање и сазревање, па иако би се на основу наслова, где јасно пише „Гроф од Такова“, могло помислити да књига говори о Милану Обреновићу као бившем краљу, тај се други период његова живота даје на самом крају у виду епилога, и то кроз један обимнији извештај који је приписан краљу Александру Обреновићу.

И због наведеног извештаја, али и због многих других података и дијалога којима књига обилује, понекад није лако разлучити шта је документарност а шта је псеудодокументарност, па иако Михаиловић није ишао толико далеко да чињенице обликује према својој вољи и да историју претвара у фикцију, ипак се понегде осећа, макар и између редова, ауторов став према епохи и догађајима о којима пише.

Nazad na vrh Ići dole
Zoi

Master
Master

Zoi

Ženski
Poruka : 11798

Lokacija : Sve moje nežnosti i gluposti još uvek na tvome pragu spavaju.

Učlanjen : 24.06.2019

Raspoloženje : Lahorasto


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 16 Sep - 7:24

Најдрагоценије што Михаиловићева књига доноси, то је савршен приказ историје која се није стварала на бојном пољу нити у скупштинској сали, већ у дворским и грађанским салонима, при чему се уочава јасан контраст између херојске прошлости којој нас историографија учи и кулоарских састанака који су пресуднији од било каквог јунаштва – и управо тај контраст изискује једну благу иронију којој писац неретко прибегава, показујући читаоцима како је и формална историја сачињена од неформалних пикантерија.

И сâм Миланов животопис као да од националне историје прави сарказам, поготову кад се мора рећи да је творац модерне и независне Србије био страствен коцкар и да је имао неколико љубавница – али, и једно и друго је саставни део Миланове биографије, колико год да се неки детаљи не уклапају у идеализовану слику о славној прошлости земље.Приказујући сву иронију која је кроз живот пратила Милана Обреновића Четвртог, писац Дејан Михаиловић показао је да и сама историја није ништа мање иронична и банална, јер су понекад и преломни догађаји једног народа били продукт закулисних интрига или нечије тренутне самовоље – а како немамо често прилике да наиђемо на историографско штиво које нам разоткрива повест без зазора и без предрасуда, то је још један разлог више да сагледамо панораму српског XIX века коју нам пружа књига Подвизи и страдања Грофа од Такова.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117481

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 16 Sep - 13:08

[You must be registered and logged in to see this image.]

10 Neobičnih (i bizarnih) kućnih lijekova iz 18. stoljeća

U kasnim 1740-tim, John Wesley, suosnivač metodizma, je objavio knjigu koja je nudila “jednostavan i prirodan način liječenja većine bolesti”. Ova knjiga je bila namjenjena ‘običnim ljudima’ kako bi mogli brzo i efikasno izliječiti većinu bolesti u vlastitom domu.
Većina Welseyjevih lijekova se sastojala od toga da pacijent treba piti hladnu vodu ili se okupati u istoj, a prema njemu, hladna voda je liječila veliki broj bolesti, uključujući i rak dojke! No, neki od njegovih prijedloga, poput korištenja čaja od kamilice za želudac, su preživjeli i danas. Ostali lijekovi su ipak bili pomalo čudnovati i bizarni za današnje standarde, a ovo su neki od njih…
Napomena: Ne pokušavajte kod kuće
 

10. Lijek za zaustavljanje krvarenja iz nosa

Pijte sirutku i jedite grožđice svaki dan, kaže Wesley, jer će vam to pomoći da spriječite krvarenje iz nosa. Ostale metode prevencije ili liječenja su “držite užareni komad uglja ispod nosa” i “umočite krpu u ocat, zapalite je i zatim udišite njezin miris.”
 

9. Lijek za ‘Prehladu u glavi’

Bolset koju je Wesley nazvao ‘Prehlada u glavi’ je najbolje liječiti tako što ćete uzeti koru od naranče, od nje napraviti dva valjka – i ugurati ih u nos.
 

8. Lijek za ‘bijele tačkice u oku’

Iako je nejasno na šta je Wesley tačno mislio kada je pisao o “bijelim tačkicama u oku”, najvjerovatnije da se radilo o muscae volitantes (sitne, neobično oblikovane tačkice koje se ponekad pojavljuju u vašoj viziji, najčešće kada gledate u nebo tokom sunčanog dana). Wesley je imao lijek i za ovu ‘bolest': “Prije odlaska u krevet, stavite malo voska iz ušiju na oči – to je izlječilo mnoge.”
 

7. Lijek za kostobolju

“Ne obraćajte pažnju na one koji kažu da se kostobolja ne treba liječiti. Oni zapravo kažu, ona se ne može izliječiti”, piše Wesley. (“Oni” se vjerovatno odnosilo na doktore iz tog perioda.) “Znam da se ne može izliječiti od njihovih recepata. Ali sam znao da izliječim mnoge ljude, bez ikakvog negativnog utjecaja sljedećem: “Kostobolja na nozi ili ruci se može izliječiti tako što ćete na bolno mjesto staviti sirov nemasni odrezak [govedina]. Promijenite ga jednom u dvanaest sati, sve dok vas ne izliječi.”
 

6. Lijek za žuticu

Wesley predlaže liječenje žutice jednostavnim tretmanom: “nosite lišće biljke rusa (chelidonium) pod nogama.” Drugi mogući tretmani uključuju uzimanje male tablete napravljene od sapuna od maslina u jutarnjim satima – osam do 10 dana, ili, “tri dana ležite na ljuskama od jaja, tri jutra postite, ili najjednostavniji lijek: hodajte dok se ne preznojite.”
 

5. Lijek za upalu plućne maramice

Wesley predlaže da liječite upalu plućne maramice na slijedeći način: “ispecite luk na žaru, pomiješajte ga s kremom i namažite bolnu stranu.” Drugi lijek je nešto drugačiji: “Ispunite unutrašnjost jabuke tamjanom, zatim je pecite dok se ne pretvori u pepeo, napravite od nje kašu i pojedite je.”
 

4. Lijek za grlobolju

Grlobolja na koju je Wesley mislio je danas poznata kao “peritonsillar apsce”, odnosno komplikacija prilikom upale krajnika. Njegov lijek je bio prilično jednostavan: “Veliki tost od bijelog kruha namočite viskijem, i zatim ga stavite na vrh glave i ostavite tu sve dok se u potpunosti ne osuši.”
 

3. Lijek za zubobolju

Lijek za zubobolju, prema Wesleyju, je bio elektro šok u zub. Ako je to previše ekstremno za vas, alternativa je da trljate obraz petnaest minuta, ili stavite komadić češnjaka u uho.
 

2. Lijek za posjekotine

Prva Wesleyeva metoda liječenja (manjih) posjekotina i nije nešto posebno drugačija od današnjih. On preporučuje da stavimo palac na ranu i držimo ga tu pola sata. Druga metoda, za dublje posjekotine, je ipak malo nekonvencionalnija: “Na posjekotinu stavite komad prženog sira.”
 

1. Lijek za malaričnu groznicu

Postoje mnogi prirodni lijekovi za liječenje malarične groznice, ali Wesley predlaže da prvo pokušate sa “blagim riganjem”. Ako to ipak ne uspije, on predlaže da stavite vreću trave na stomak. Trava treba da bude isjeckana, a da kožna vreća ima rupe na sebi.
Ako i vreća trave ne upali, postoji i treći lijek… “Napravite šest osrednjih pilula od paučine, popijte jednu prije kupanja hladnom vodom, dvije prije sljedećeg, i ostale tri ako bude potrebno.”








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117481

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 16 Sep - 13:09

Да је прва виљушка још од римских времена у Западној Европи виђена када ју је, као део свог покућства, са собом донела византијска племкиња Марија Аргир у Венецију, након удаје за дуждовог сина 1004. године








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117481

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 16 Sep - 13:10

Да је 195. године п. н. е. у Римској републици избила побуна угледних жена, поштованих мајки и супруга, које су захтевале укидање закона о одевању, познатијег као Lex Oppia, који је већ двадесетак година забрањивао Римљанкама да носе одећу живих боја и ограничавао количину накита који су могле да носе, а такође и да поседују? Закон је, упркос оштрим протестима конзула Катона, био укинут, а Римљанке су коначно добиле слободу да се дотерују како им се допада.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117481

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610Pon 2 Dec - 22:08

Балкански професор и непокорна жена
Ксенија Атанасијевић, прва жена доктор наука у Србији, и филозоф Бранислав Петронијевић платили су скупу цену платонске везе



[You must be registered and logged in to see this image.]



Kсенија Атанасијевић, професора филозофије, Бранислава Петронијевића заволела је још на првом часу филозофије, у гимназији. Професорка је ученицама поменула дела већ тада цењеног и уважаваног, младог професора Петронијевића и Ксенија је, истог дана, у кући пронашла и прочитала неке његове радове. Била је опчињена начином на који је он представљао филозофију. Својом појавом и надахнутим предавањима трасирао је пут младој девојци, одредио јој живот.
Био је то живот који је започео једног фебруарског јутра у последњој деценији 19. века, када је њена мајка Јелена, из угледне свештеничке породице, умрла пар сати по рођењу девојчице. Деси се, понекад, да се ствари мало поравнају и Ксенија је добила једну слободоумну, паметну жену за маћеху, професорку Више женске школе, Софију, која није имала деце с Ксенијиним оцем, али се посветила подизању шесторо деце, која су остала за Јеленом. Расла је у интелектуалном окружењу које јој је одредило изборе и приоритете у животу. Најбољи друг и другарица су јој били песник Растко Петровић и његова сестра, касније чувена сликарка Надежда. После сјајно положене матуре уписује се на студије филозофије с класичним језицима и главни професор јој је, по строгости и захтевности, чувени Петронијевић.
Бритке мисли
На студијама је скренула пажњу на себе и професор је, неформално, проглашава за своју наследницу, одушевљен њеним бритким мислима и огромном жељом за знањем. Петронијевић је у добу зрелог мушкарца и сигурно зна какав утисак оставља на младу студенткињу која га гледа као бога. То што и он осећа симпатију према њој њега нимало не мења у ставу. Напротив, још је строжи према овој младој девојци којој је омогућено да студира шта жели, па касније и да спрема докторат у Швајцарској.
Можда у томе има и мало љубоморе на услове које има Ксенија. Лако је учити кад имаш подршку и финансијску подлогу. Он је није имао.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Бранислав Петронијевић

(Фото Википедија)

Рођен је у малом селу Совљаку код Уба. Први разред гимназије породица успева да финансира, али у другом Бранислав прелази код тече, где бесплатно станује, али и подучава њиховог сина и ради ситније послове. Одрастање по туђим кућама и тежак пут до академског звања обликовало је паметно сељаче с Уба у маркантну интелектуалну фигуру, једног од водећих интелектуалаца свог времена. Одлази у Беч да студира медицину и филозофију. Докторирао је и постао ванредни професор на високој школи.
Ксенија узима за докторску тезу дело Ђордана Бруна „Учење о најмањем”, а како о њему није било никакве литературе, кренула је Европом трагајући за ретким књигама и списима.
За то време колале су приче по чаршији о вези професора с двадесет година млађом студенткињом. Оно што зли језици нису знали, ни могли да разумеју, јесте да је везе било, али да она није прешла границу која је била постављена по моралним начелима тадашњег времена. Емотивна веза и дивљење, које су осећали једно за друго, није се могла сакрити. Озареност лица кад професор уђе у салу за предавања била је уочљива сваком ко је погледао у Ксенијино лице. Професор је осећао понос када је на неко замршено филозофско питање само Ксенија нудила одговор. Петронијевић је био неожењен и неосетљив на женску пажњу. Љубазан, али на одстојању, то је био његов став према женскињама које је сретао. Према студенткињама је био немилосрдан, нарочито ако би намирисао да су залутале на универзитет. Такве су одустајале или мењале студије.
Одбрана Ксенијиног доктората била је својеврсни догађај и сала универзитета је била пуна као да је вашар. Нажалост, и јесте био вашар таштине и мизогиније професора, који су је испитивали. Петронијевић је одлучио да буде посебно суров, не би ли тако оповргао причу о вези која је колала по ходницима факултета.
У комисији су били још Милутин Миланковић и Веселин Чајкановић, све признати научници и касније академици. Ксенијин рад је био за дивљење. Знали су то и испитивачи, али нису хтели да пусте једну жену да докторира. Да је била мушкарац, добила би овације и честитања, а овако је добила и један задатак из више математике, иако, нити је била математичар, нити је то требало за рад. На изненађење свих, она је лако и елегантно решила проблем. На то један Милутин Миланковић, онакав математичар и научник, дозвољава себи да се спусти на ниске гране мушког шовинизма и пита Петронијевића: „Колега, да ли је све у реду с хормонима наше кандидаткиње?” Ксенија успева да победи све препреке и да одбрани дисертацију. Имала је само 28 година.
Да је била мушко, одмах би била постављена на место доцента које је постојало упражњено. Оно што је најтужније у целој причи јесте што су се тако понели врхунски интелектуалци ове земље. Ксенију прво шаљу да предаје у гимназији у Нишу, па је враћају у Београд. Чувени Јован Цвијић се буни против тога јер му је несхватљиво да тако блистав ум труне деградиран у гимназији.
Иако су захладнели односе после одбране доктората, Петронијевић схвата да је био безразложно неправедан и да његово непримерено строго понашање уопште није смањило чаршијске приче. Њено враћање из Ниша за Београд приписује се Петронијевићу. Он, са своје стране, жели да се искупи па поставља пред савет Филозофског факултета предлог да се Ксенији Атанасијевић додели место доцента. она постаје прва жена у наставном кадру универзитета. Дочекали су је уздржано, један број колега је био искрено срдачан, а етнолог др Тихомир Ђорђевић, један од оних који је подржао њен избор, рекао јој је: „Честитам, колегинице. Добро дошли у пакао.”
За њу и јесте настао пакао. Интриге, ухођења, јавна исмевања и подметања почели су одмах. Како на факултету постоје разне групе и клике, Ксенија не улази ни у једну.
Разилажење је почело и није се могло зауставити. Бранислав јој није опростио независност и оригиналност, за њега је она била паметни продужетак њега и његов наследник.
Пред Ксенијом су године врло плодног рада. Она објављује радове, држи предавања, пише за стране научне часописе. Док јој на њеном факултету још увек оспоравају стручност, стиже вест из Лондона да је Енциклопедија Британика уврстила њен докторат као веома вредан рад за проучавање Ђордана Бруна.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Тих година, пре него што ће Ксенија постати професор, стиже решење о пензионисању професора Петронијевића. За то нема никаквог објективног разлога, али Бранислав зна због чега је то. Краљ Александар, кога је лично познавао, није му опростио негодовање и незгодна питања у вези са Солунским процесом, на коме је на смрт осуђен пуковник Драгутин Димитријевић Апис, Бранин пријатељ из школе. У Србији се није смело гласно питати за пуковника, сви су у пола гласа препричавали шта се догодило, али јавно се није говорило. Пре тог процеса Александар и Петронијевић заједно су прешли Албанију са српском војском и више пута у предаху играли преферанс. Ценили су се међусобно, али, тврдоглав и поштен какав је био, Петронијевић је јавно прозивао краља и Пашића, који су били организатори овог срамног суђења. Тако је професор уклоњен из активне наставе на универзитету, али је наставио да ради и објављује књиге, есеје и текстове по страним часописима. Оне необјављене је дао у залог за неплаћене рачуне у кафани „Мажестик”, где се тада окупљао његов интелектуални круг. За време рата му је спаљен стан и цела библиотека. Ослобођење дочекује буквално без ичега. Једно време живи у малој собици хотела „Палас”, а после се сели у још мању и јефтинију у хотелу „Балкан”. Сахрањен је у Београду, скромно, испраћен од неколицине пријатеља и родбине.
Негде после пензионисања, његови и Ксенијини путеви су се потпуно разишли. Она добија професорско место 1928, али неуморна мушка клика не мирује. Оптужују је за плагијат због две реченице које је цитирала не наводећи аутора. Одузима јој се звање, без могућност да се одбрани. У том ружном каменовању једне жене, незаштићене приватно и професионално, учествују неки блиски пријатељи, али завршни ударац стиже од њеног идола. Њен Брана, како га је називала у приватним писмима, придружио се хајци пишући представку савету факултета и изјашњавајући се против Ксенијиног пријема у звање ванредног професора. Никада јој није опростио одвајање од његових мисли, његовог пута. Она, после година сизифовске борбе, тражи да је пензионишу. Нису јој дали пензију. Не дају јој звање, али је не пуштају да оде када она хоће. У то време почињу да колају приче о њеној вези с једним познатим београдским лекаром, ожењеним, што је био смртни грех. Ксенију су разапињали лично професионално и нису имали мере.
У време немачке окупације показује луду храброст када одбија да потпише Апел српском народу, кога су потписале многе њене колеге. То је био позив народу да не учествује у акцијама против Немаца и да осуди комунисте. Како је још пре рата писала против национализма и стала у одбрану Јевреја, било је више него довољно да је ухапси Гестапо.
Чињеница да су је хапсили Немци није јој помогла да је не ухапси и нова власт. Не зна се због чега, осим што није била у партизанима. Пошто јој нису могли прикачити никакав грех, пуштена је из затвора с губитком грађанских права и забранама на све њене књиге и радове. Њени радови нису укључивали марксистичку мисао па су, самим тим, непожељни.
Тврдоглаве нарави
Тешке године муке за голу егзистенцију нису је сломиле и она пише радове под туђим именом.
Тако су живели у истом граду двоје људи које је некада повезивала необична емоција, мешавина љубави и дивљења. Двоје необичних и тврдоглавих личности које је много тога спајало, а раздвојио их је, највише, став балканског мушкарца да му жена мора бити покорна, чак и када има ум исто толико блистав колико и мушкарчев. Иза ње остало је преко 400 радова, ауторских и превода класичних грчких филозофа.
Ксенија је сахрањена на Новом гробљу, али је гроб раскопан и парцела продата новим власницима. Ни њени земни остаци нису нашли мира у Београду, из кога није отишла иако је могла. Остала је због једног човека, а није имала ни њега.


politika.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 16 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz istorije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 16 od 16Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-