Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Goran Tadić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... , 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 7 Sep - 22:39

Grm divljih kupina

Rekla si napiši me, ako moraš.
Znala si da sam na sniženju i da osmehom
možeš kupiti reči koje se rimuju s tobom.
Lako je.
Stih nastane od nečeg iz grudi
i željan slobode ode,
kao dete iz roditeljskog doma.
Tuđi životi su nam dar, ne naš.

Rekla si napiši me, ako moraš,
a moje reči nisi razumela.
Ja tvoje ćutanje jesam,
mada me kaznjavaš njime.
Ne postoji teži sud.
Ma koliko pravedna,
kazna ume da bude teža od zločina.
Ponekad nasumice traži žrtve
i tada su reči mrtve.
Kažnjenik zavidi rečima.

Rekla si napiši me, ako moraš,
znajući da te sanjam.
Nisi želela da ostvariš moj san u svom snu,
a tako je lako.
Greh je spavati, ako si stražar.
Biti budan greh je, ako si pesnik.

Bilo je lako napisati tvoje oči,
samo sam preslikao dve staklene rajske bašte.
Usne, kosu, ramena prećutah,
želeći da nešto ostavim za sebe,
da moje grudi budu utočište
tom grmu divljih kupina.
Lepše je da me boliš ti,
nego nešto od čega se ne umire.

Ne umem da izbrojim nas dvoje,
uvek neko nedostaje,
kao onda, kada smo šetali
vrtovima gospođe Opatije, svako za sebe.
Harmonija beznađa kao nagrada
nalazaču izgubljenih duša.

Htela si da te napišem,
da bi ispravila moj rukopis,
verujući da to što čitaš pišem ja.

Rekla si napiši me, ako moraš.
Znala si da moram,
a nisam morao.
Bilo je već zapisano.









love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 12 Sep - 20:38

Po redu

Bez tebe
živ ne bih umeo da budem živ,
bez tebe ni mrtav
neću umeti da budem mrtav.
Ono što si stvorila u meni
nastaviće da živi bez mene
da bi ti život produžilo,
da bi ti brisalo suze što me više nema
i izmamilo osmeh, jer me je bilo.
Nešto će morati da te teši kad napustim svet
u kom su rušitelji poštovaniji od graditelja.
Ništa se neće promeniti, mila,
samo će moj dodir izostati.
Malo je da kažem hvala
za ovoliku ljubav koju ti pružam.
Malo je da molim za oproštaj
što ne umem da volim
onako kako zaslužuješ.
Kao što je red, moraće po redu.
Čekaću te, nadam se, dugo.
Nebo će nas rastaviti,
nebo će nas i sataviti.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 12 Sep - 20:40

Dobro je što nisi ovde

Tutnji sve jače.
Ili je zaratilo, ili će kiša,
odavno nije.
Dobro je što nisi ovde,
zarazila bi se samoćom,
mislila bi da je ovde dobro,
ostala bi i podivljala kao ja,
ne bismo primećivali jedno drugo,
ne bismo nedostajali jedno drugom,
jer ne bismo znali da postojimo.
Takva je ovde klima.

Dobro mi je bez tebe,
ponekad odem do prozora,
ponekad zazvoni telefon
i dok dlanom o dlan prođe dan.
Noći su posebna priča,
ali ne volim o njima da pričam.
Uglavnom, za pamćenje su,
al’ se ne isplati da pamtim,
jer nemam kome da pričam.
Dobro je što nemam kome da pričam.

Čujem da napolju ima živih?
Kako im je sada?
Ne boje se da će pokisnuti?
Tutnji sve jače…
Dobro je što nisi ovde.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 12 Sep - 20:41

Nije se srce pokidalo samo

Nije se srce pokidalo samo,
neko je upleo prste,
neko zario kandže,
neko gricnuo, neko ujeo,
neko ga nije ni pipnuo,
neko ni pogledao,
neko mu se u lice smejao,
neko mu se smejao iza leđa,
neko ga je kleo, neko i prokleo,
nekom je bilo malo, nekom veliko,
nekom je prijalo, nekog je žuljalo,
nekom je bilo sve, nekom ništa,
neko ga se seća, neko ga ne pamti,
nekom je trebalo, sad nikom ne treba,
jer koga nema, nema ga, pa ga nema.

Nije se srce pokidalo samo,
uz moju pomoć kidao je ko je stigao,
jedino nisam siguran da li su mu više naudili
oni koji su ga voleli, ili oni koji nisu.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 12 Sep - 20:42

Čudna pesma

Nosim u sebi tajne,
kojima bih i tebi i sebi olakšao život
kada bih umeo da ih otkrijem i da ih objasnim,
al’ ja nisam mudrac, već nosilac tajni
koje ću odneti u grob.
Mogu samo da ti kažem
da verujem čudnom i retkom verom,
nadam se čudnom i retkom nadom
i volim čudnom i retkom ljubavlju.
Nije to lako, nije čak ni lepo,
al’ ja tako moram, ne pitaj zašto.

Još uvek tražim ljude u ljudima.
Sve više je onih kojima bi čovek,
kada bi ih opsovao, opoganio psovku.
Jedino uz ljude u ljudima
u meni ima čoveka, koji se pita
kakva je to snaga žene u ženi,
kad uspe tako skromna
da napravi ravnotežu spram neljudi,
da ispravi nepravdu što nema pravde
i stvori čudnog i retkog čoveka u meni,
kog sam čitavog života tražio?









love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 12 Sep - 20:43

Mali

Treba završiti,
a ne znam kako da počnem.
Počinje kraj, Mali.
Šta god da počne nakon kraja
za mene će to biti
tek pokušaj življenja
nakon života
koji smo jedno drugom poklonili.
Sebičan sam,
najradije bih da je kraj samo moj.
Moj kraj.
Kraj mene.
Time bih bio pošteđen bola
koji živ čovek jedva podnese
i ako je nebeske pravde,
bio bih tvoj anđeo čuvar
(manje anđeo, više čuvar),
da te čuvam od ovakvih
kad te, po zemaljskoj nepravdi,
ne mogu čuvati onako kako
muškarcu dolikuje da čuva ženu.

Biće bolje, Mali,
ne znam kako, ali mora biti.
Život će ti objasniti
ono što ljubav i ja nismo.
Proći ću te.
Najpre ću boleti kao da sam umro,
nebrojano puta ću ti kapnuti iz očiju,
bićeš besna što nisam tu
da me izudaraš i da mi svašta kažeš,
jer sam bitanga i đubre
što sam dopustio da me zavoliš.
Kad prestanem da klizim niz tvoje obraze,
grlićeš jastuk, reći ćeš
izvini, znaš da ne mislim tako,
jednostavno, nisam znala
da umem ovoliko da volim,
nije do tebe, đubre jedno.
Na kraju će od mene ostati uspomena,
a i nje ćeš se kad tad morati odreći,
jer će te kao sidro vezati za jedno mesto
i neće dati šansu novim jedrima
da te odvuku u nova prostranstva.

Ne bi bilo u redu,
da kažem ono što želiš da čuješ
(ono što mi kažeš, pa pitaš a ti mene),
znaš da te... i kad ne kažem.
Faliće mi život,
al’ teši me to što će ga za tebe biti.
Falićeš mi, Mali,
a ne znam šta će me utešiti.
Ne bih te više zadržavao.
Jebiga, Mali, počinje kraj.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 19 Sep - 20:39

Zatrebaš, pa ne trebaš

Zatrebaš nekom ko brzo shvati
da mu ne trebaš, kao što nikom ne trebaš,
pa ti kaže ne brinem za tebe, snaći ćeš se ti,
mada vidi da ti od tog časa
na srcu piše PAZI, UJEDA!

Mrziš sebe što ne umeš da se rastaneš
od nekog ko ti je srastao s dušom.
Dostojanstveno kažeš razumemo se,
a ne razumeš ni zašto si se uopšte rodio.

Naglo se okreneš, ostavljajući sebe
i kreneš u neko novo nigde i ništa,
u tamniju budućnost,
skrojenu po meri samoće.
Ne želiš da onaj koga voliš
oseti krivicu što te ne voli
i da ti sažaljivo pruži šansu
da ga podučiš onome
za šta si mislio da ne umeš,
dok nisi sreo biće,
koje bi naprosto svi
koji drže do srca trebali voleti,
jer takvih više nema.

Grlo ti struže briga za budalu,
koja je mislila da si vredan pažnje
njenog radoznalog srca.
Ne znaš ko će i kako o njoj brinuti,
hoće li joj kuvati čaj od jabuke i cimeta,
hoće li umeti da kaže šta je ona njemu,
hoće li, kada je zagrli,
čeznuti da joj bude bliže
i hoće li svakog jutra kada se probudi,
biti zahvalan Bogu na šansi
da onog koga voli voli još jedan dan.

Sa mesta rastanka odlazi se uzdignute glave,
da se sa strane ne bi videlo da nešto kaplje.
Ako neko baš primeti da se nešto sliva, kažeš -
danas je Miholjdan,
pre sedam godina na teču je naleteo kamion,
pa razgovor ode na drugu stranu.

Ne čekaš da smrkne da bi
psovao zvezde što su se poigrale s tobom
i nekim ko ti je toliko drag.
Uveče se mirite,
kažeš da si bio nervozan,
moliš da ti oproste gnev.
Kako na zvezde da se ljutiš,
kad si im zahvalan što su te se,
pored toliko boljih od tebe, na kratko setile?

Nema smisla da voljeni kažu:
hvala što me voliš,
a mi, srećni što se primeti,
skromno kažemo
ništa, ništa, nije mi teško.
Hvala što te volim promrsimo tako
da dugo odjekuje u grudima,
da niko ne čuje i ne oseti,
da nam se niko ne ruga,
da niko ne iskoristi naše umeće,
koje će boleti dok ponovo ne odrastemo
i ne shvatimo da to nije bila ljubav.
Samo smo voleli.








love
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 7 Nov - 20:19









happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24411

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 7 Nov - 20:21

Ubi me prenežna reč

Bolno, lako, polako,
ubi me prenežna reč,
pronađena u iskopinama duše,
jalovom nalazištu želje.
Kao nafta, umesto tražene vode,
nezadrživa, neizdrživa reč,
kulja iz dubine plitkog uma
i sliva se niz drevne padine lica.
Vlada bezakonje ljubavi.
Na najmanji mig poteže se srce,
u samoodbrani.
“Bolje on(a), nego ja.
Ne sme nežno.
Ne sme da boli.”
Strah od ljubavi
inicira nasilnu,
prislinu nežnost.
Ne treba svakom dati dozvolu
za nošenje i upotrebu srca.
 
Može nežnije, mora.
Htedoh da zagrmi od nežnosti,
grudi da mi se raspadnu,
kada kažem šta vidim kada te vidim
i kako mi je, slepom, kada te ne vidim.
Nemam reči za tebe, a samo sam želeo
nešto nežno, najnežnije
preko usana da prevalim,
pa ako preživim, preživim,
al’ ubi me prenežna reč,
pre no što je izgovorih.
Ubi me, jer na tebe liči.








happy
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 17 Nov - 18:06

Kada me gledaš tim srnećim očima...

Kada me gledaš tim srnećim očima, ne znam gde da gledam,
jer znam da mi se u očima vidi ono što mi je u grudima,
a ne bih voleo da saznaš da mi je srce oživelo,
nakon veštačkog disanja koje si mu dala.
Bilo je to najprirodnije disanje za koje znam,
al’ morao sam da branim svoj dvodimenzionalni život
od živog i lepog, jer dobro znam šta nakon toga sledi.
Postao sam bednik kojem je život bez života važniji od života,
pa si mi opasnost i pretnja, a ne dar, bogomdan.

Kada me gledaš tim srnećim očima, ne znam gde da gledam,
strah me da ću u njima pročitati nešto što ne piše,
da ću umisliti da imam dokaz da je i tvoje srce živo,
da mu je važno da i moje još malo poživi,
strepim da bi i meni moglo postati važno ono što je njemu važno.

Kada me gledaš tim srnećim očima, ne znam gde da gledam,
jer moj pogled tvom pogledu nije dorastao.
Tako gledaš sve drugo, zar ne?
Jednostavno, takve su ti oči,
al’ jedino mene tvoje trepavice golicaju,
jer si mi pronašla slabu tačku,
nebranjeno mesto u grudima,
za koje sam mislio da je mrtvo.

Kada me gledaš tim srnećim očima, ne znam gde da gledam,
pa pogledam u nebo, postanem religiozan,
i šapnem: hvala Ti, Bože, što ponekad postojiš.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 21 Nov - 21:08

Nema te kada si najpotrebnija

Uvek si najpotrebnija,
ali ponekad, kao naprimer sinoć u dvadesetdva i pedeset,
ili sinoć u dvadesetdva i pedesetjedan,
ili kao minut kasnije i tako godinu po godinu, sve do sad,
potrebnija si no inače, ne znam zašto.
Da bar umem da se nadam,
da bar umem sebe da slažem da ćeš naći način
da budeš uz mene kada si najpotrebnija.
Ništa ne umem kada si mi najpotrebnija.
Ne smem, nemam pravo da ti zamerim,
jer nije do tebe, već do mene,
meni je suđeno da mi te nema.
Nisam jedini kome trebaš,
ali od tih kojima trebaš
jedini sam koji ti ne treba.

Nema te kada si najpotrebnija,
da me naučiš kako da mi trebaš manje,
pa manje i manje sve dok ne naučim
da ne moraš biti najpotrebnija pri svakom uzdahu.
Moram da te se odreknem, a ne mogu,
jer nakon tebe niko neće umeti ni potreban da bude,
kamoli najpotrebniji kada je najpotrebnije.

Život sa mnom ništa ne planira.
Nema ideje, nema volje za mene,
nisam mu važan, ni zanimljiv.
Nešto mi zamera, neće prstom da mrdne za mene.
Ne žalim se, samo ti kažem da životu bez tebe mene nema,
a nema me, jer ti nisam najpotrebniji.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 21 Nov - 21:09

Umesto ljubavi

Umesto ljubavi, ostaju bezuspešni pokušaji
da zaboravimo one koje smo voleli
i sve ono što nas na nju i na njih podseća,
ostaje ravnodušnost, koja se činila nemogućom
u vreme dok se ljubav činila mogućom,
ostaje oprez, jer nikad se ne zna
kada i gde bi nas moglo zavesti i prevariti
ono što nas je toliko puta zavelo i prevarilo
lažno se predstavljajući kao ljubav.
Umesto ljubavi, ostaje iskustvo,
kojim se ponosimo,
jer znamo ono što ne znaju oni
koje ljubav ovih dana zavodi.
Umesto ljubavi, ostaju kratke veze i avanture,
povremeni susreti radi zadovoljenja seksualne potrebe
sa nekim kome smo tu umesto ljubavi.
Umesto ljubavi, ostaje šupljina u glavi i grudima
koju punimo smećem kako bismo sprečili odjek ljubavi.
Umesto ljubavi, dobro nam je ovako kako nam je.
Umesto ljubavi, volimo sebe više nego one
koje smo voleli više nego sebe.
Umesto ljubavi, ostaje sve što ljubav nije.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 21 Nov - 21:10

Lepši svet

Pokušao sam, zbog tebe, da ulepšam svet,
ali jači su oni što ga čine ružnim.
Ne ljuti se na moje srce, nije ono krivo.
Šta je ono moglo, osim da te voli?

Moja je greška što ne znam gde sam grešio,
a hteo sam da ostavim lepši svet za sobom,
onakav kakav zaslužujete ti i još malo koja.
Šta ostane od ljubavi? Plodovi? Tragovi?
Samo nekada voljeni, a to je ništa
naspram onoga što su bili.
Nekada voljeni na tren su ulepšali svet,
a sada čitav svet nije u stanju
da im ulepša makar trenutak.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 21 Nov - 21:10

Nemoj da mi nedostaješ

Nemoj da mi nedostaješ. Zabavi se nečim.
Nađi prijatelje na Fejsu,
gledaj španske serije i prenos iz Skupštine,
nabavi papagaja i uči ga da govori haiku,
posadi bonsai i čekaj da naraste,
treniraj tekvondo, idi na fitnes, folklor, balet.
Radi prekovremeno, čekaj u redu
za biometrijsku ličnu kartu,
organizuj kućnu prezentaciju
usisivača, kozmetike, plastike.
Napravi veliko spremanje,
idi kod svojih da te nerviraju,
pravi plan za letovanje 2018.
Napravi kućnu rasprodaju
(od zarađenih para idi u šoping),
udaj se, pa se razvedi,
piši autobiografiju, pesme,
uči da sviraš gitaru,
idi u kuću Velikog Brata.
Nemoj da mi nedostaješ.
Dosadiće ti, pa ćeš morati da mi se javiš.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 21 Nov - 21:12

Teška pesma

Teže je kada znam da je i tebi teško.
Možda bi ti lakše bilo da me nije bilo?
Sanjala bi ono što si oduvek sanjala,
a ne mene, ovako nepodobnog za snove.

Nedostaješ više no inače
kad osetim da i ja tebi nedostajem.
Teže se otrgnem želji da te poljubim dok spavaš,
teže mi je da zauvek odem u tri lepe nedođije,
kad znam da želiš da te poljubim dok spavaš.

Boliš jače kad znam da te bolim,
a bolim jako, jer znaš da me boliš.
Ne mogu sebi oprostiti
što te razboleh, a ne umem da te izlečim.
Ostaje da se nadam da će proći samo od sebe
i da će vreme učiniti ono što vreme mora učiniti.

Kada ti zbog mene ne bude više teško,
kad prestanem da nedostajem i da bolim,
na kraju krajeva, kad ostariš
biće ti milo što je bilo teško,
što sam ti nedostajao i što je bolelo.
Da nije bilo tako, ne bi bilo lepo.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 21 Nov - 21:13

Zaboravi

Srećo moja, izgleda da ne umem da budem srećan?
Kao da sam jedva čekao da me boliš,
a tako sam se radovao što si baš na moje rame sletela
i priznala da postojiš baš onakva kakvu bih voleo da volim.
Zar nikog boljeg nije bilo da te zavoli, budalo jedna?
Tebi bi bilo isto, a on bi možda ostao živ?
Što li sam se radovao kad ne umem da se radujem?
Pokvarili su mi srce, pa lepše tuguje nego što voli.
Eto, šta te je dočekalo umesto bajke
kakvu princeza tvog kalibra zaslužuje.

Bilo mi te je puno srce, sada su mi te pune oči.
Šta mi preostaje, nego da te pijem kad klizneš iz njih,
pa se tako pijan teturam kroz samosažaljenje i kajanje?
Da ti duša nije prelepa, nekako bih preživeo
to što je sve tvoje što videh prelepo,
ali, eto, Bog ponekad baš ima ukusa,
pa te stvorio po svom i mom ukusu.
Hvala što si bljesnula, slepilo mi neće teško pasti
sada kada znam da takva svetlost postoji.
Nek’ ti se dâ sve što mi se nije dalo,
nek’ ne budeš željna onoga čega sam ostao željan.
Zaboravi me, da vredim ne bi bilo ovako kako je.
Zaboravi, biće ti lakše,
a ja bez te smrti neću moći još dugo.
Zaboravi, oslobodi nas moje ljubavi.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 21 Nov - 21:14

Ako moja ljubav nisi ti

Ako moja ljubav nisi ti, niko neće biti.
Ne bih mogao u oči da pogledam
nekoga ko je zamena za tebe.
Ne bih smeo ništa da kažem,
iz straha da ću joj srce slomiti
ako bih je nehotice tvojim imenom oslovio.
Ne bih smeo da je dodirnem,
da te ne prepozna pod mojim dlanovima.
Bio bih biljka,
čekala bi da procvetam,
a ja bih venuo i jedva čekao da uvenem.

Umreću ovog časa, da mi budeš doživotna,
da s osmehom dočekam trenutak bez tebe,
svakako bih se, pre ili kasnije,
bez tebe raspao.
Imam pravo da zamrznem radost
koju si mi podarila,
imam pravo da me srećnog pamtiš,
da ne misliš da ti nešto zameram
i da sam zbog toga nestao.
Imam pravo da mi se bez tebe ne živi,
jer mi se jedino s tobom živelo.
Imam pravo da budeš moja ljubav
do poslednjeg časa,
a ako iz nekog razloga moja ljubav nisi ti,
niko neće biti, jer bez tebe ni mene neće biti.








love
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 29 Nov - 11:53

Nije to ono


Nije to ono kad čuješ tužnu pesmu,
pa pustiš suzu, ako niko ne gleda,
pa te, kao, prođe, a znaš da ne prolazi,
već se pritaji, šćućuri u tupom delu tebe,
do neke druge zasede tužne pesme,
al' šmrcneš, razmažeš tugu po trepavicama,
udahneš bilo šta, samo da nije ono što te guši
i brže-bolje zavoliš ptice i cveće,
jer nešto moraš da voliš,
samo da prođe to što te nespremnog zateklo.

Nije to ono kad pada kiša, pa si tužan, jer kiša tuzi služi,
pa se na nju žališ, kao da će sva muka prestati kad ona prestane.

Nije to ono kad te brzo prođe,
pa se hvališ da si super, kakav si bio,
pa hrabriš mrgude da se nasmeše, jer život je lep:
"evo, vidi mene, šta mi fali, trgni se, čoveče"...
Kao, odjednom umeš sa životom.

Nije to ono kad ti se čini da nikom ne trebaš,
a tebi bi dobro došao bilo ko.

Nije to ono kada ti presedne rođendan, jer ga je neko,
zbog koga si imao volju da ga dočekaš, zaboravio.

Nije to ono kad ne možeš da dočekaš da prođe današnji dan.

Nije to ono kada si siguran da život nema smisla.

Nije to ono kada te grize savest
zbog nečega što ti je odavno oprošteno.

Nije to ono kad ne znaš šta ti je.

Nije to ono kad misliš da si umro zbog neuzvraćene ljubavi.

Nije to ono što se deli sa alkoholom, mrzovoljom,
isključenim telefonom i blejanjem u isključen TV,
pa kad ti dosadi da se dosađuješ, dosađuješ drugima,
ne dopuštajući da budu onakvi kakav si do maločas bio.

Nije to ono kada ti potonu sve lađe.

Nije to ono kad nešto treba da prođe, ne znaš šta,
pa će se nešto desiti, ne znaš šta.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 14 Mar - 21:43

Bezobrazna pesma


Čitaš bezobrazluke sa mojih nemih usana,
ali ne smeš da postupiš po naređenju,
jer ne znaš šta će se desiti ako si pogrešno razumela
nešto od tih nepromišljenih gadosti,
pa nam se neusklađeni pokreti zamrse.
Ko bi nas odmrsio kad niko za nas ne zna?
Nisi sigurna na šta sam spreman,
čekaš da nagovestim sledeći potez
da bi mogla da odglumiš čednost, ili strast.
Sa mnom se nikad ne zna.
Sa mnom niko ne zna.
Pokušaj ti…

Ljubi me tako da kada prestaneš kažeš
ne znam šta mi je bilo, to nikad nisam radila.
Dozvoli da te ljubim tako da kada prestanem pitaš
šta si mi to uradio? Mogla sam umreti.

Stisni mi kolenima obraze,
da izgleda kao da ne daš preko granice.
Ne smemo se dokazivati onim što svi umeju.
Praviš se da ne znaš šta te čeka…
Pravim se da ne vidim da jedva čekaš…
Pa, šta ako se zaljubimo? Do jutra će nas proći.

Ovo moraš zapisati, kažeš,
a znaš da niko o ovome ne sme čitati.
Bolje misli kako ćeš sutra
tako izujedana među ljude, kažem kroz zube.
Bolje misli hoćeš li dočekati sutra, kažeš kroz zube.
Bolje da ništa ne mislimo.
Umri muški, zaječiš.
Samo što nisam, zaječim.
Hoćeš li još malo da ti sanjam?








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 14 Mar - 21:45

Pesnička pesma

Lako je biti malodušan kada ti zapadne ovo malo duše,
bez uputstva za upotrebu, pa moraš samouk da se snađeš.
Svi smo pre pameti rođeni, al’ ja se rodih čitav život ranije,
da bih bio suvišan, jer voleh one koji sebe već vole.
Na ponekoj stranici života stavio sam “uši”,
verujući da je na njoj zapisano nešto važno, ne i mudro.
Većinu sam zgužvao, jer ih je pisala nepismena žena,
a ja čitao kao dnevnu zapovest,
verujući da je dobrom namerom pisana.

Ima nas željnih ljubavi,
al’ nije isto biti željan i ostati željan.
Nema oduška duši kada se pomiri s tim
da ne postoji šansa za propuštene šanse,
a druge su drugima namenjene.
Tuga nije korisno iskustvo drugima,
ali se neki od nas teše da će naša tuga utešiti tužne,
pa pokleknu pod pritiskom pesme i tuguju javno.

Bilo bi me stid da mislim da sam pesnik,
ali se ponosim onim što sam osetio,
a nisam umeo da zapišem
i po tome se ne razlikujem od drugih.
Da sam imao kome da kažem,
ne bih morao da pišem.
Pesma nije stil pisanja, već stil života,
nesvesna mistifikacija najobičnije čarolije.

U redu, pesnik sam,
dok neko ne postavi tačniju dijagnozu.
Nije pesnik onaj ko se pesmom takmiči,
već onaj ko se takmiči sa njom,
uprkos saznanju da je gubitnik.
Imam nesreću da sam živ pesnik,
pa čitam tugu iz očiju onih
koji čitaju moju tugu.
Pesnik bi morao da se rodi mrtav,
da ne gleda toliko tuge u toliko očiju.
Život se ne opisuje, već živi.
Ipak, ostaće zapisnik na satenskoj ploči,
ukaljanoj pogrdnim grafitima.
Ne marim, nije mi trebao epitaf, već život.

Romantično, lično, patetično,
pisao sam domaći zadatak iz ljubavi,
uveren da su satenski stihovi mogući u praksi,
ali je za to uvek neko nedostajao.
Samo sam želeo da bude lepše kada je lepo
i tužnije kada je tužno.
Bilo je teško i lepo.
Moglo je lakše, al’ nisam mogao
da dopustim da bude ružnije.
Kao propovednik veličao sam ljubav,
čiji sam slepi podanik bio,
govorio vernicima da mi se ljubav prikazala,
najavila svoj skori dolazak
i obećala da će je biti za svakog
ko u nju, uprkos iskustvu, veruje.

Mogao sam osiromašiti sebe bogatstvom
i kupiti ovo što mi nedostaje,
ali bi me ubilo saznanje da je na prodaju
i ono što sam voleo.
Mogao sam... Ne bih mogao.
Neko u samo jednoj pijanoj noći
odboluje i izleči bolest
sa kojom se nosim čitavog života.
Kod toliko neizlečivih, doživotnih bolesti,
baš pesnik da budem?
Nisam pisao da bih pisao,
već da bih srce opisao.
Uzalud, ostaće nedorečeno,
jer mu nisam dorastao.

Nisu se stihovi pisali sami,
sve su to tragovi točkova sudbine,
koja me samlela u brašno,
od kog je umesila kolačiće sa biberom,
a ličilo je na cimet.

Kome trebam? Nikom. I ne treba.
Mene su voleli jedino oni koji me nisu poznavali.
Ljubavlju sam vređao one koji su mislili
da ne zaslužujem da ih volim.
Na kraju je postalo nevažno
da li original ove duše u nečijem telu čami
i žudi za susretom sa svojom kopijom.
To je moguće samo u pesmi.
Sramota je više, muško sam.
Muškarac bez rakije i teške ruke? Tja!

Pesma nije život, već njegov rezervni deo,
lepši i tužniji pogled na svet.
Bahatima i besnima nema mesta u pesmi,
njima je mesto u njihovim životima,
bolje od toga nisu zaslužili.
Veći mi je teret bio kamen u ruci, nego onaj na duši,
ne zato što nisam imao dovoljno drskosti da ga bacim,
već zato što mi ga bilo žao da se prlja kad pogodi cilj.

Pesnik se oglasi umesto onih koji će ga čitati,
dovoljno mudrih da ne ostave trag osećanja.
Pesničku slobodu doživeo sam bukvalno
i ostao zarobljen u pesmi.
Nije mene pesma namučila,
već ono što je u njoj, a nije zapisano.
Predugo čekam da napišem poslednju pesmu
i počnem da govorim ono što bih,
kad ne bih imao pametnijeg posla, pisao.
Predugo čekam, al’ ne pitam se ja.

Hvala satenu.
Neću reći slava mu,
jer mu do slave nije,
već do mira i spokoja,
koji mu, od srca, želim.
Nije ovo zbogom svete.
Ni dobro zamišljen Bog,
ni dobro zamišljen svet,
nisu me razumeli.
Pošteno, ni dobro zamišljen ja
nisam razumeo njih.
A ljubav, jedinu moguću zabludu,
koja me uzdigla i ponizila,
neka veličaju drugi.
Više se ne poznajemo.
Ima mlađih, neoštećenih,
pa neka se muče.
Ja sam svoje odrobijao.

Nemoj da mi neko slini
i da se prenemaže kao ja.
Čuvajte snagu,
ima još puno toga da se voli i želi.
Vi ćete umeti bolje od mene.
Momci, znam bar jednu ženu,
za koju vredi umreti
i jednu zbog koje nije vredelo živeti.

Dušu pod mišku, ludost u srce,
pa šta vam ljubav dâ,
al’ ne daj Bože da dođe do toga
da morate da pišete.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 14 Mar - 21:46

Kad neko nekom nedostaje
(iz zbirke pesama Kad pročitaš, spali)

Zaboravio sam te do te mere
da nisam siguran da sam te poznavao,
ali kada mi neko nedostaje znam da si to ti,
prepoznam te po načinu na koji mi stežeš grlo.
Ljutim se na sebe što mi neko drugi ne nedostaje,
al’ badava, ne mogu se setiti nikog vrednog ovolike tuge.
Rasterao sam izazivače bola,
jedina si koja se vraća da mi nedostaje.
Ne znam šta mi tvoje treba i zašto,
ali znam da bez toga teško podnosim sebe.
Spremim večeru za dvoje - ništa ne okusim,
spremim postelju za dvoje - oka ne sklopim.
Sve mi je za dvoje, a nema ni tebe, ni mene.
Ko zna, možda to ipak nisi ti?
Možda neko drugi nekom drugom nedostaje,
a tuga po navici dođe kod mene, lakše joj je sa mnom.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 14 Mar - 21:47

Pročitaj ovo kad odem

(iz zbirke pesama Kad pročitaš, spali)

Hrabrosti imam, ali nemam srca
da ti u oči na rastanku kažem da te volim.
Plašim se da bi nas naša slabost
mogla ohrabriti da nas ne napustimo.
Ne odlazi se ako se voli, rekli bismo.
Ne ostaje se ako nema nade, znamo.

Hteli smo ljubav, evo nam ljubavi
sa kojom ne znamo šta bismo,
jer je onakva kakvu smo priželjkivali,
a nije ni mesto, ni vreme za nju i za nas,
pa sada boli ono što nas je golicalo.
Hteli smo ljubav, hvala joj, prokleta da je.

Želim da znaš da ono što znaš
nije ni delić ovoga što osećam.
Kojim bih rečima mogao dokazati
da zaslužuješ više od nežnih reči?
Ono što moraš pročitati ne umem da napišem.
Pišem da te ne bih bez reči ostavio kad odem.
Pišem, a znam da moje neizgovorene i nenapisane reči
i nakon rastanka odjekuju u tvojoj glavi i tvojim grudima.
Ne možeš da me ne pitaš za savet kako sa životom,
pa me u sebi čuvaš, znaš da se neću opirati.

Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih,
koje bi ti poljubile suzu da prođe i nacrtale osmeh.
Nedostajaćeš dugo na bolan način.
Kada se pokida ono malo preostalog za kidanje,
nedostajaćeš na lepši, topliji način,
neopterećen psovkama upućenim životu i sudbini.
Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih.
Kad pročitaš spali, kud sve drugo, tu i moje reči.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 14 Mar - 21:50

Tvoje misli u mojoj glavi

(iz zbirke pesama Kad pročitaš, spali)

Badava branim sebi da mislim na tebe,
kad ne mogu zabraniti tebi
da se misliš u mojoj glavi
i to naglas,
pa čujem kako gunđaš
da bi mi, da mi nije tebe,
glava bila prazna,
o srcu da ne govorimo.
Zvocaš, jer sam nezahvalan
što si mi život produžila,
pretiš da ću videti svog đavola,
ako se usudim da umrem dok mi ne dozvoliš,
čudiš se kako uopšte uspem nešto da smislim
u tom mom haosu neprovetrenih misli,
svađaš se kad kažem da treba da odeš,
kažeš da si rešila da budem tvoj,
a ti kad rešiš onda je to tako,
svidelo se meni, ili ne.

Ne živi mi se,
a tebi se baš u mojoj glavi živi
i svaki čas zapitkuješ šta si ti meni,
da li te volim i gde ćemo živeti,
pa mi se ponekad čini da ću od tebe
i tvojih misli u mojoj glavi poludeti,
a ni ti u mojoj glavi nećeš bolje proći
i već vidim kako kroz pola veka
ludi starac od još luđe starice
traži dozvolu da umre,
a ona kaže sad možeš,
ali nakon što odgovoriš
na pitanja: šta sam ja tebi,
da li me voliš
i da li ti je sa mnom život bio lep.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 14 Mar - 21:51

San pred san

(Zbirka Kad pročitaš, spali)

Umesto mene maziš rame dok nameštaš bretelu,
nakriviš glavu, prisloniš obraz na nadlanicu,
zadrhtiš i zastaneš, jer strepiš kako ćeš bez mene
podneti ono što sledi ako nastaviš.
Umiriš prste i misli, miruješ, al’ djavo ne miruje,
uđe u prste, tera ih da traže žilu kucavicu na tvom vratu,
pa ih ponovo zavuče ispod bretele i spusti do srca
da ga umesto mene preko grudi dodirnu.
Trgneš se, naglo se okreneš.
Zar je moguće da sam ipak tu?
Uplaši te moje prisustvo bez mene,
odustaneš od mojih dodira
i žustro sa sebe svučeš odeću i mene,
verujući da će kapljice vode ispod tuša
sprati moj miris sa tvoje kože,
ali te njihovo golicanje još više podseti na mene,
pa zabaciš glavu i dopustiš da radim šta hoću,
a ja, znaš me, hoću sve što želiš.
Klizim niz tebe, topim se, topiš se,
dok te hladna voda ne opomene da nisam tu.
Umotaš se u peškir, to nije peškir, već moj zagrljaj,
pa ti bude toplo oko srca.
Ljutiš se na sebe što ti dosađujem,
pokušavaš da me obrišeš sa sebe,
ali me još jače utrljavaš u kožu,
pa me sa sobom odneseš u postelju
da ti snove smišljam, da nas sanjaš,
da nam bude k’o na javi,
da nam bude k’o u snu.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92519

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pet 1 Apr - 20:46

Neko ko te ne voli

(iz zbirke pesama Oprosti mi stihove)

Prolećnim osmehom lice obojiš,
kriješ od ljudi sve što je zarđalo.
Lep dan, lep ti, lepi leptiri,
odbegli iz tvog stomaka.
Kobajagi ne primećuješ
da ti neko fali.

Sve je u paru: ptice, trešnje i tvoje oči,
pospane od gledanja lepote,
kobajagi zadovoljne viđenim.
Praviš se da ne fali neko ko te ne voli.

Neko nasmejan ide ti u susret,
oči mu sijaju kao da te voli.
Istom merom zahvališ na toj maloj pažnji
i nastaviš da bežiš od nekog ko te ne voli.

Proleće je stari prevarant,
al’ ipak poveruješ da se i ti šareniš,
da umeš da se na nekog nakalemiš,
da procvetaš, kao da nikad cvetao nisi,
u leto da mu sočne plodove daruješ,
a s jeseni, kad nemaš čime da se pokriješ,
ponovo se setiš da te nekad voleo
neko ko te ne voli.








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Goran Tadić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Goran Tadić
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Goran Petrovic
» Goran Bregović
» Goran Karan
Strana 12 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... , 11, 12, 13  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-