Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Goran Gorki

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
srna

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1448

Lokacija : samo nebo zna

Učlanjen : 18.10.2017


PočaljiNaslov: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 9:10

SAMO ŽENA
I ostaćeš
samo žena...
Zarobljena
među mojim pesmama,
Žena bez lica
i imena,
sa stotinu nadimaka,
sa ljupkim
nevidljiv smeškom...
I ostaćeš
samo žena...
Uspavana
na mojoj duši,
ušuškana
među snovima,
Ogrnuta
nekom tugom,
zbog nečeg si rođena...
Samo žena,
koja prašta
i neučinjeno,
koja voli nevoljeno,
Sa očima
punih ljubavi,
Sa usnama
koje sam čekao...
I ostaćeš
samo žena,
koju nisam sreo...
...Goran gorki...



Nazad na vrh Ići dole
srna

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1448

Lokacija : samo nebo zna

Učlanjen : 18.10.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 9:10

KAKO MI NEDOSTAJEŠ
Uf,
Kako mi nedostaješ,
Kada nisi tu,
Tu pored mene...

I ta neka praznina u meni,
Koju ti popunjavaš
I stvaraš...
Kada nisi tu,
Tu pored mene...
Ubijaju me
Ta tvoja i moja
Nedostajanja...
Kada nisi tu,
Tu pored mene...
U mojim očima,
Moja draga...
...Goran gorki...
Nazad na vrh Ići dole
srna

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1448

Lokacija : samo nebo zna

Učlanjen : 18.10.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 9:11

AKO ODEM
Ako odem,
da li ćeš me pamtiti,
po nečemu,
možda lepom...
Da li sam bio,
bar malo sličan,
onima koje si volela,
ruke pružala u nedogled...

Ako odem,
hoće li postojati
neki trag,
na tebi,
u tebi...
U onom što te okružuje,
da te bar malo,
seća na mene...
Ako odem,
neću to učiniti
zbog sebe...
Možda će te
ove prolećne kiše,
podsećati
na moje oči,
na mene...
...Goran gorki...
Nazad na vrh Ići dole
srna

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1448

Lokacija : samo nebo zna

Učlanjen : 18.10.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 9:12

KADA UMREM
Kada umrem,
voleo bih da to bude
u kasno proleće,
Pa da procveta,
onaj naš jorgovan beli,
I ti da mi dođeš,
trećeg dana od sahrane,
I da poneseš onaj prsten,
koji sam ti darivao,
pre deset godina,
Jednu granu tog jorgovana,
ispod kog smo se ljubili stalno,
Dva ruzmarina,
sa onim šarenim trakicama,
i osmeh tvoj prelepi...

A ja,
Ja ću te čekati,
u ovom svom istom odelu,
posmrtnom a venčanom,
sa ovim prstenom,
sa tvojim inicijalima,
i željom da ćeš doći,
i opet biti moja,
bar na tren,
tu pored moga groba...
I ja ću zvati kuma,
onog istog koji nas je
i onda hteo venčati,
Ali se po ratištima izgubio,
Svoju dušu umorio,
i poklekao,
Ali ne brini,
naći ću ga ja lako,
Dobri ljudi ne idu daleko,
Doći će on...
A ti povedi,
onoga slepog cigu,
sa violinom,
Onog istog,
koji nam je na trgu svirao,
Dok smo po kiši plesali,
I daj mu tri banke,
neka decu nahrani,
Ne brini,
neće on ništa reći,
ljubav razume i žali...
A bog ,
Bog će nas venčati,
belim peškirom,
ruku na ruci vezati,
krune na glave staviti,
zavet nam pročitati,
i prsten na prst da ti stavim,
I da napokon čujem,
tvoje DA...
Moja nesuđena ljubavi...
Ostavi muža i sitnu decu,
samo na sat i dođi u sedam,
tog trećeg dana,
od moje sahrane,
I ne brini ,
ovo se ne važi u tvom svetu,
Ovo je samo za mene,
za moje snove,
Ispuni mi tu želju,
poslednju a prvu onde...
Dopusti da konačno,
budem srećan,
zauvek venčan,
svojom izgubljenom sudbinom,
Da mogu na miru da odem,
I da napokon,
svojom Ženom te zovem,
Ljubavi moja,
nikada neprežaljena...
Kada umrem,
Dopusti mi,
samo još to,
Utehu da nađem tada,
kada je za života ne nađoh,
Sudbino moja,
i na ovom i na onom svetu,
Prokletom...
...gorki...
Nazad na vrh Ići dole
srna

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1448

Lokacija : samo nebo zna

Učlanjen : 18.10.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 9:13

TI SI ...
Ti si moja karta
za beg od pobede,
Moj razlog za sve one
sulude juriše,
na kamene kule,
klizave strmine,
nikada osvojene tvrđave,
Za borbe sa aždajama
neverovatne ljubomore,
i neme straže
pred tvojim mislima,
Za noći duge,
neprospavane, očajne...

Ti si moja bol,
prtočena u pesmu,
I pesma napisana
i ne napisana,
Laž koja je stajala na srcu,
i tvoje ime uštinuto
dok se usne susreću,
govoreći...
praznom prostoru...
Ti si moja bolna pomračina
pred skupljenim očima,
Zavejani put u nestvarno,
Ptica bez staništa,
I još jedna moja
gadna navika...
Da te volim,
kao slučajno...
Ti si sve moje,
sve što jesi i nisi,
Moja
beskonačna razmišljanja,
I još jedna tema
za pesmu,
pa makar i ovakvu...
Ne mogu,
sve biti lepe...
kao Ti...
Jer Ti si Ti...
...Goran gorki...
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13010

Lokacija : Još uvek tražim bića u ljudskim bićima

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 10:50

LUTKA OD PORCELANA

Gledao sam je,
dugo...
Tu čudnu
zamišljenu lutku,
sjajnu,
Kao da je od porcelana,
Jutros izglancanu,
nalickanu,
mirisnu,
A tako tihu, nemu,
nestvarnu...

Za stolom,
pored prozora,
polu praznog kafea,
Pogledom je skidala
nevinost oblaka,
A ja zamišljao njene misli,
ko je sunce u njenim očima,
koga je tako dugo čekala,
ko je vredan tih snova...
Te lutke od porcelana...

Uh,
zna li ona šta mi radi,
kakvu pobunu između
očiju i srca pravi,
Zna li da se poigrava
sudbinama
slučajnih prolaznika,
nečijim mislima...
Da stvara sećanja,
zamišljenost do oblaka,
i da čitav svet bi joj
mogao biti pod nogama,
A tako je krhka, lomljiva,
kao lutka od porcelana...

I gledao sam je,
dugo,
Kako je dan mazi,
klizi preko nje,
U anđela pretvara,
na stolici od kafea,
I kako na trepavicama
zadržava noć,
Puštajući mesec
da je dodiruje...

A noć je već pala,
kafa se odavno ohladila,
cigareta poslednja izgorela,
gosti su polako nestajali,
konobari stolice podizali,
A lutka od porcelana
nije se ni makla.
Samo pogledom
zvezde golicala,
Zamišljena,
tražeći put između zvezda...

U mojoj mašti
ona je već postojala,
Ista takva,
U snovima sam
je već sanjao,
Baš nju,
A bila je na samo
par koraka od mene,
Tako lepa
i glatka,
lutka od porcelana...

Ni jednom se nije okrenula,
ništa nije rekla,
Bila je centar moje pažnje,
deo moga sveta.
A ja je nisam
ispuštao iz vida,
Dozvolila mi je
da je milujem,
pogledima...

Lutku od porcelana...

...gorki...
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13010

Lokacija : Još uvek tražim bića u ljudskim bićima

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 10:50

UHVAĆEN U TVOJU ZAMKU

Otimam se,
uhvaćen
u tvoju mrežu,
tvoju zamku,
zalepljen
za tvoje niti
strasti...

Razapet između,
tvojih očiju
i stopala,
i vrhova
raširenih ruku...

Uhvaćen,
u tvoju mrežu
žudnje,
čvrsto vezan
za tvoju požudu...

Otimam se,
a ne želim,
da idem...

Šapućeš mi,
prelepe reči,
opijaš me,
uzdahom vetrova,
oduzimaš mi
moć govora,
tvojim
mednim usnama...

Otimam se,
a ne želim,
da idem...

...gorki...
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13010

Lokacija : Još uvek tražim bića u ljudskim bićima

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 10:50

Seti se...
kada sve prođe,
sva uluda čekanja,
na ivici snova i ludila,
Sve one gorke čežnje,
zarobljene u košmarima...

Seti se,
kako je sanjati svaku noć,
isti nedosanjani san,
kako je šetati ivicom ponora,
na korak od slobode,
na stopu od stvarnosti,
za sva ona čekanja...

Sećanja me,
živog zakopavaju,
u grobnicu snova,
U zalutale odnose
sa zvezdama,
u neme priče
sa mesecom,
i još duža čekanja...

Osuđen na ljubav,
da te volim...
A sam...
Seti se,
kako smo se
voleli nekada...
Ubijaju me,
tvoja nedostajanja...

Još uvek te čekam,
na ivici ponora,
gde si me ostavila...
Seti se...
Još sam tamo,
usamljen...
U mislima,
u sećanjima...

Seti se...


...gorki...
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13010

Lokacija : Još uvek tražim bića u ljudskim bićima

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 10:51

VERA LJUBAVI

Osuđen na robiju
od života,
Pred porotom
kurvom sudbinom,
Dokazujem,
svoju nevinost...

Da nisam kriv,
Da moj greh,
i nije greh,
Da ovaj žig ljiljana,
na mome ramenu,
deo je zlobe...

Zavidnih ljudi,
nedozrelih žena,
Sujete onih,
koji nisu
razumeli moja dela...

Kao vešca,
nekog čarobnjaka,
Žela da me spale,
na lomači,
mojih snova, želja,
Smisla,
mog života,
bez nje...

Proglasiše me
gubavcem,
prljavim prosjakom,
ludakom,
A nIšta nisam učinio,
samo sam tražio,
Lutao svetom,
u potrazi
za ljubavi...

Ljubav,
Koju sam trebao,
tako jako želeo,
nekome srce da dam,
A oni me osudiše,
nevernici,
vere ljubavi,
Oni su gubitnici...
Koji ne znaju
voleti,
Kao ja...

...gorki...
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13010

Lokacija : Još uvek tražim bića u ljudskim bićima

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 10:51

PRONAĐI LJUBAV

Pronađi ljubav,
Tu ,
skrivenu u meni,
žarom onih noćnih ptica
koje mi nisu
dali da zaspim,
I uzmi sve
one moje uzdahe,
uzalud trošene,
Sve moje misli,
u sećanju zatvorene,
Probudi me...

Razgrni
ove besane noći,
I pusti malo svetlosti
u moj život,
I napuni moje oči,
tvojim prelepim likom,
Hoću da se udavim,
Tobom,
da poletimo,
tim putem ljubavi...

Isčupaj čežnju,
između skupljenih šaka
na grudima,
Skloni zavese
iz mojih tamnih odaja,
Dokaži da nisu
uzaludna čekanja,
svih ovih godina,
Sva ona nadanja,
da nisu lažna...

Otvori mi,
otvori...
ova vrata,
Pusti me da živim,
među voljenima,
Osudi me,
na izganstvo iz samoće,
Na svetlost,
Pomozi mi,
da progledam...

Dopusti mi,
da sanjam,
pravim snovima,
A ja ću ti pokloniti,
srce u grudima,
I mesec,
u mojim očima,
biće zauvek tvoj...

Pronađi ljubav,
Tu,
skrivenu u meni...
Jedinu želju,
zbog koje nisam
Zaspao...

...gorki...
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 13010

Lokacija : Još uvek tražim bića u ljudskim bićima

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Ned 13 Maj - 10:51

NESTAĆU...

Nestaću,
onako tiho,
neupadljivo,
kako sam i došao,
U dimu tvoje cigare,
oduvan ,
sa tvojih usana,
razliću se,
po ustajalom
vazduhu,
po gustom mraku,
zamršenih sećanja...

Ostaćeš,
večito nedosanjana,
u mojim snovima,
onih koje nikada
nisi ni želela,
Usamljena,
u svojoj usamljenosti,
jer tebi niko ne treba,
kao da si sam,
na ovom svetu
stvorena...

Možda,
i nećeš primetiti ,
da mene nema,
da sam nestao,
sa svojim snovima,
da je i poslednji svitac,
napustio,
ovu sobu sećanja,
svetlost se,
ugasila....

Možda se i vratim,
ako me ponovo,
udahneš,
na mesečini,
gde si me ,
i prvi put pronašla,
Ako se nađem opet,
u tvojoj duši,
snovima izgubljenim,
jednog poznatog,
Stranca...

...gorki...
Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:56

CEKACU TE

Podeliću i ovu noć,
sa zvezdama,
i došapnuću oblaku
koji luta
da te potraži,
I da ti kaže
kako je težak uzdah,
Kada tebe nema,
kada nedostaješ,
u ovim samotnim noćima...

I mesec zaustavljen
u mojim očima,
zarobljen u mojim mislima,
vratiću ovom nebu,
da ti put osvetli,
I nacrtaću,
te poznate staze
usamljenim pogledima,
da me lakše nađeš,
da se lakše vratiš...

I čekaću te,
čekati i ove noći,
da se pojaviš,
neku nadu mi daš,
da i ti postojiš,
da i ti mene čekaš,
Negde zaustavljena,
na pučini,
ovog beskrajnog
tamnog horizonta,
ove noći ,
prepune zvezda...

...gorki...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:57

IZAĐI

Lažem sebe
praznim čašama,
u dubini duše
razvodnjena želja,
Opelo i smrt
u najgorim birtijama,
ozlojađena daleka,
daleka uspomena...

Narošeno lice
razgarila noć,
čežnja zaplovila
morem vina,
na bokalu odsaj
poznatih očiju,
Pogledi mojih
slepih sudbina...

Izađi,
izađi iz mojih očiju,
suzama te nisam isterao,
Plačom te molim
da mi kažeš,
kuda sad
da te tražim,
kad te u vinu
nisam našao...

Izađi,
izađi iz moje čaše,
željom te nisam dotakao,,
Usnama te molim
da mi kažeš,
kog sad da ljubim,
kada tebe volim,
A nisam te se navoleo...

I plačem,
plačem kao dete,
Lažem sebe uspomenom,
Izađi,
izađi iz mene,
dok me ima,
da te ljubim,
prvom
i poslednjiom željom,
mojim
zaboravljenim osmehom...

Izađi,
i dođi,
u meni se brzo umire,
sa praznom čašom
i ostarelom željom,
Izađi,
izađi,
iz laži,
da te nisam voleo...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:57

KRADEŠ ME

Kradeš mi misli,
i noći bez sna,
Otimaš iz mene,
reku uzdaha,
U oči mi vraćaš,
odbegli sjaj,
Dušu popunjavaš...

Kradeš mi osmeh,
zaustavljaš dah,
Pronalazim te
svuda po meni,
u meni,
u svim snovima,
Stalno te čekam...

Kradeš mi ruke,
puste zagrljaje,
iz samoće me vučeš,
Pričam o tebi,
svaku noć,
svaki dan...
Spominjem te u pesmama...

Nikad nedosanjana...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:57

ZNAM DA SI TU

Ne mogu o tebi,
da napišem priču,
jer te toliko ne poznajem,
ali mogu pesmu...
toliko te znam...

Znam da si tu,
sveprisutna u mojim mislima,
sve jača u mojim željama,
sve lepša u mojim očima,
sve više nedostaješ,
u mojim pustim noćima...

I gledam te sanjivo,
u krugu mojih snova,
i gledam te sa čežnjom ,
želim da budeš samo moja,
I gledam te ,
samo te gledam...

I pružam ruke
da te dotaknem,
kroz ovu paučinu od snova,
u ovom zamišljenom krugu,
od mašte , sa puno boja...

I gledam te,
I toliko te poznajem,
i toliko te znam..
A evo,
još uvek te čekam,
svoje snove da ti dam...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:58

I NIKADA SE VIŠE NISMO SRELI

A mogao sam
još trajati,
u tvojim očima,

Na tvojim grudima
gnezda od uzdaha
marljivo praviti,

Tražiti od tebe
još ljubavi,

smelo iscrtavati,
bezgrešne puteve
kojima nismo išli,

Raštrkani
na dve strane,
naprosto
smo se mimoišli,

i nikada se više
nismo sreli,

na našim ostrvima
u moru suza,
na našim ostrvima
od uplakanih zenica,

Potonule su naše lađe,
od laži,

od grešnih uzdaha,

Blaga od snova
i obećanja
koja smo zakopali,

ostaju skrivena,
bez mapa,
i nada
da će ponovo
biti pronađena,
u našim dušama...

A mogao sam,
a mogla si,
još trajati,
u našim očima...
Nazad na vrh Ići dole








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:58

KAKO ME LJUBILA

Ovamo cigani,
zauzmite vaše mesto
oko praznog stola
sa jednim gubitnikom,
i jednom senkom,
gde je ona sedela,
u oči me gledala,
i ljubila,
ljubila,
ljubila...

Udelite mi pesmu,
onu koja je ona volela,
Uvek pevala
u mom prisustvu,
Srećna bila...
I ja ću vas častiti,
svim što imam,
prstima,
pesmom ,rečima,
bolom ,
koji mi ostavila...


Hej...
moj bezubi prijatelju,
Ponovi još jednom
onu zadnju strofu,
onu sa njenim imenom.
I ne preskači refren,
koji je ona uvek pevala...
Kako mi se smejala...
i ljubila,
ljubila,
ljubila...

Hajde...
Hajde Cigani,
podsećajte još malo
na nju...
Konobari...
još jednu turu dajte...
Celoj birtiji,
i onoj lepoj dami
sa njenim očima,
Raščerečite
me pesmom,
ubijte me gudalom,
i ostavite me,
tu ispod stola,
gde je ona sedela,
da još malo
na samrti snevam...
Kako me ljubi,
ljubi,
ljubi...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:58

TRAGOVI SEĆANJA

Ima...
i previše tvojih tragova,
zauzdana pitoma sudbina,
u mojim očima...
Mesec koji nikada nije
bio među zvezdicama,
okružen samo mrakom,
dok sam te čekao,
na raskrsnicama,
nemilih drumova,
bez znaka,
bez putokaza,
a dve staze,
krivudave ,
između tvojih očiju,
između trepavica,
Svetlost koja se gasi,
u mojim očima...

Tragovi su duboki,
urezani u misli,
žigosani snovi,
tvojim žigom...
Ohola noć
dok se navlači,
i nemir u postelji...
Ne,
ne umem da te ne osetim,
pticu,
koja uvek odleti,
ni kavez od ljubavi,
ne može da te zaustavi...
Zato idi,
al ne brini,
tragovi su ostali...

Vreme će
izbrisati samo prašinu,
otisak tvoga dlana,
dok si me gurala,
nisi dala da priđem,
ali rana od pogleda,
preke naravi
rajske ptice,
zauvek će ostati,
u mojim mislima,
kao kazna,
što sam te ljubio,
po tragovima,
Odlutale...
a prisutne...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:59

ŠARENI SVETE MOJ

I gde bi ti,
šareni svete moj,
Gde bi ti,
iz mojih očiju,
Uz čije bi se
zenice pripitomio,
Kroz čije bi se
trepavice provlačio,
Gde bi se ti
tako malo,
od mene sakrio,
šareni svete moj...

Gde bi ti,
posle mene
završio,
Kome bi
svoje čari pokazivao,
Nevešta sećanja
neukom propovedao,
U kavezima od snova
svoje želje držao,
Uz koga bi se
neko kao ti skrasio,
Šareni svete moj...

I gde bi ti,
svu tu savest
na pameti zadržao,
toliko ćutao
da se bojim
da ne ostaneš nem,
I gde bi ti,
tako rado otišao
Ostavio,
ove poglede,
kada si deo mene,
Šareni,
prešareni,
svete moj...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:59

TRAŽIO SAM TE

Kao neka,
daleka zemlja,
Iza mora,
Iza gora,
još neosvojena,
nedodirnuta...
Tražio sam te...

Samo vetrom milovana,
morem umivana,
suncem obasjana,
Sa pticama ,
prvi let probala...
Tražio sam te...

Neiskvarena vrlinama,
neobuzeta željama,
po oblacima hodala,
sa mesecom u očima,
Posebna...
Tražio sam te...

I našao...
moja voljena...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:59

NEMA ME

Spaliću sve svoje pesme,
kao varvari
što spališe naše ognjište,
ugasiću sva svoja sećanja,
kao poslednji plamičak,
na sveći nadanja,
oduzeću srcu pravo,
da tebi piše...

Jer te ne pronalazim više,
u sebi,
u čudnom svetu ljubavi,
posle tebe,
više nemam ni inspiracije,
samo puste snove,
bez reči na belom papiru,
samo olovka izgrickana,
u čudnoj čežnji,
u još čudnijem nemiru...

A tako sam želeo
pesme da ti pišem...
Samo to...
i ništa više...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 9:59

Da li znaš

Da li znaš,
da moja sećanja ,
počinju od kada ,
sam tebe upoznao,
od kada sam prve,
tvoje reči čuo,
tvoj lik u misli urezao,
tvoj pogled,
dobro zapamtio,
i tvoje usne,
po prvi put poljubio...

Da li znaš,
da se ne sećam,
ničega pre toga,
jer mi to ništa,
i nije važno...

Moja sećanja,
počinju...
od kada sam tebe ,
upoznao...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 10:00

AKO POŽELIŠ

Ako ikada poželiš,
ponovo da me vidiš,
da me susretneš,
kao slučajno,
Pogledaj se u ogledalo,
Vidiš li te lepe oči,
Ja stanujem u njima...

Ako poželiš,
da me dodirneš,
stavi ruke na grudi,
Nežno me pomiluj,
po licu pomazi,
Ja sam TU,
U tvome srcu,
u tvojim grudima...

Ako poželiš,
miris moj da osetiš,
stavi ruke,
šake , prste,
pred lice,
tu sam bio stalno,
Miris moj,
pod kožu ti se uvukao,
i zauvek ostao...

A ako poželiš,
da me zaboraviš,
nećeš moći...

Ne,
ne možeš,
me zaboraviti,
izbrisati iz sećanja,
Jer jedno drugom,
smo puno značili,
ne možeš me
iz snova izbrisati,
Jer JA sam
tvoj SAN...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 10:00

UMEŠ LI

Umeš li da izgovoriš,
reč ljubav ćutanjem,
i svojim nesigurnim prstima,
da je dotakneš,
a da je ne pokvariš,
ne polomiš...
Slučajno razbiješ,
tu kristalnu kuglu
od najlepših snova,
Da je čuvaš,
kao zenicu oka,
i da se u nju kuneš...

Umeš li osmehom,
da dotakneš dušu,
pogledom da pomaziš,
voljenu osobu,
Onako pred jutro,
budna da sanjaš,
Očima da ljubiš,
a da ne ujedeš,
Srce da otvoriš,
i da priču nastaviš,
tamo gde prestaje...

Umeš li da slušaš,
govor čistih emocija,
priču prepunu čežnje,
Šapat zaustavljen na usnama,
i njegovu suzu
svojom rukom da obrišeš,
Snažno na grudi,
iskreno da prigrliš,
Da razumeš,
da oprostiš,
a da se ne pokaješ...

Umeš li ništa da ne menjaš,
i da sve tako ostane,
da prihvatiš,
sve mane i vrline,
te posebne osobe za tebe,
da strasno ljubiš,
a da se ne povučeš,
I da veruješ,
u to ludo osećanje,
što se ljubav zove...

Umeš li,
Ako umeš,
Onda ti znaš da voliš,
i nemoj dopustiti
da ikada prestaneš,
Jer voleti znači živeti,
i biti srećan sa tim,
Živeti u jednoj osobi...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Talija

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 9445

Godina : 29

Lokacija : Ruke pune sunca

Učlanjen : 30.04.2018

Raspoloženje : Glas vatre


PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   Čet 17 Maj - 10:00

NE MOGU

Ne mogu Nina,
ne mogu to...
Zamoli me,
za nešto drugo,
Bilo šta,
bilo ko...
Šta god poželiš,
šta god pomisliš,
Samo nemoj,
nemoj To...
Ne diraj mi ,
obećanje Nina...
Ne diraj...

Znam,
dužan sam ti Nina,
Dužan,
za mnogo tog,
Tako sam malo platio,
to savešenstvo,
Tako malo vratio,
tog sjaja od zvezda,
Zakitio se,
skrivenim ordenjem,
i jednim sjajnim očima,
za džabe...

Oprosti mi Nina,
oprosti,
ali ne mogu to,
izgubiće se sve,
nestaće noć,
I magija će prestati
pod ovom kapom
nebeskom...

Ne, Nina...
ne mogu to...








Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem  



Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Goran Gorki   

Nazad na vrh Ići dole
 
Goran Gorki
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Goran Gorki
» Gorki plodovi
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Maksim Gorki
» Goran Petrovic
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-