Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Goran Tadić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 10, 11, 12, 13, 14, 15  Sledeći
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:52

Moraćeš da me pamtiš

Moraćeš da me pamtiš.
Živeću dok živiš, ne zameri.
Najradije bih samog sebe izbrisao
iz svih nedoživljenih uspomena
slučajnih dodira srodnih duša.
Čemu ti lepljivi dodiri služe,
osim za nemir živih i tužnih,
ni krivih, ni dužnih?

Moraćeš da me pamtiš.
Bljesnuće, ponekad, griža savesti
zbog nenadoknadive lenjosti tvog srca,
al’ ti barem umeš da se smešiš,
pa ću istog časa postati jednako drag,
poput školjke sa letovanja,
koja se, nakon mnogo godina,
mada beživotna, nepromenjena,
kao kostur davno potrošenog trenutka
pojavi u korpici sa koncima i dugmićima
i probudi, zamalo zaboravljen, san.
Moraćeš da me pamtiš, žao mi je.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:53

149-ti pokušaj da napišem poslednju pesmu o tebi

Taman mi se učini da se mirim sa nemanjem tebe,
a onda shvatim da će još mnogo vode obrazima proteći,
dok se ne dogovorimo da treba da živiš u kutijici za sitnice,
zaturenoj na tavanu, prekrivenoj prašnjavim sećanjem.

Još uvek štrčiš, u šumi drugih žena, kao Pančićeva omorika.
Gledam te ponosno, kao da si iz mog dlana iznikla,
kao da je moja zasluga što si stasala u najlepše zelenilo,
u jedini orijentir, meni vidljiv gde god da sam.

Jednom ćeš mi, nadam se,
oprostiti što nisam neko bolji,
kad te već ovoliko volim.
Pokušao sam da te volim manje,
ali to sa tobom nije moguće.

Trudim se da ti ne pripišem
baš svaku nesanicu, ali ne uspevam.
Čim trepnem, sanjam te.

Kako ti napreduješ sa zaboravom?
Znam, teško je i žive zaboraviti.
Ne brini, uspećeš,
samo ne smeš zaboraviti
da moraš da me zaboraviš.
Pomoći će ti ružne uspomene.

Ništa mi tvoje po zakonu ne pripada,
a opet, sve tvoje je moje.
Lopovska posla.
Slažem dragulje uspomena,
prebiram, prebrojavam, ali te ne trošim.
Ne dam da te zaboravim.

Da mogu kroz vreme da se vratim, ne bih se rodio.
Da mogu da me nema, kao da me nije bilo,
da ne moraš da se mučiš da me zaboraviš,
niko srećniji od mene ne bi bio.
Neka me nigde. Neka me nikad.
Neka me, za tvoj spokoj, za tvoju sreću,
da me nikad ne sretneš i ne zavoliš,
da ne ostaneš upamćena kao Tadićeva omorika.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:54

Ostavljači

Neka nam ostavljeni oproste nespretnost
i nenamernu grubost.

Bili smo zbunjeni i zatečeni,
obuzeti svojom mukom, kada su ostavljali nas,
pa nismo mogli da učimo od iskusnih kako se to čini.
Nama je uvek izgledalo da oni to čine sa lakoćom,
da im je svejedno, da ih ne boli.
Činilo se da znaju zašto to rade,
da nas ne vole, da su pametniji od nas,
da jedino što umeju je da ostavljaju
i da tek ponekog 31. decembra
zaborave da su nas zaboravili,
pa pomisle da su mogli i nama pre godinu dana
poželeti sve najbolje u godini koja je na izmaku.

Njima ostavljanje baš priliči,
baš im nekako leži ravnodušnost,
kojom nam saopšte da nema tu šta da se priča
da smo odrasli i pametni ljudi,
da nema potrebe za patetikom i dramom,
da ćemo i mi vrlo brzo shvatiti da je tako bolje,
da ćemo ostati prijatelji...
Prihvatali smo, naravno, sve što su rekli,
da ne bismo pokazali slabost.
Iako povređeni, divili smo se ostavljačima
i čudili kako im je pošlo za rukom da odrastu.

Nama je suđeno da budemo ostavljeni.
Koga bi ostavljači ostavljali da nije nas?
Kada nas jako povrede, proglasimo ih gubitnicima,
jer nisu svesni čega se odriču.
Glumimo da znamo šta je sve
moglo sa nama da im se prelepo desi,
ali to nije važno, kad su već rešili da nas ostave
i samo neka znaju da mi njima nikada
ne bismo učinili to što su oni učinili nama.
Kada bismo mi, nekim slučajem, ostavljali,
bilo bi nežno, da nikog ne boli,
postepeno, da se niko ne iznenadi,
od reči, sa puno reči,
pružili bismo im šansu, da nam pruže šansu,
rekli da ih volimo najviše na svetu
i zamolili da ne dozvole da ih ostavimo,
jer mi ne ostavljamo, nego se pravimo pametni,
a jedino što znamo je da ćemo,
pre ili kasnije, biti ostavljeni.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:54

Dobra pesma

Dobro je, mila moja, dobro je, ovo sam želeo.
Borio sam se za tebe time što sam ti želeo sreću sa drugim,
jer, od silne ljubavi, ne bih umeo da ti je pružim.
Da umem, tobom bih je sebi priuštio,
ali me ubila briga da bi sa mnom nesrećna bila.
Ko sam ja da imam privilegiju
da svoj život tobom ulepšam
i da ti uvek budem pri ruci, pri duši i telu:
“Neka grmi, ne boj se, ja te čuvam”,
“Neka ja ću, meni je lakše”,
“Dođi da ti moje grudi recituju na uho”...

Dobro je, mila moja, dobro je, tebe sam želeo,
a priželjkivao da sa drugim ljubav ljubavlju zameniš,
ako je bila ljubav ono što smo bolovali,
a neki od nas nisu je dobolovali,
niti će, jer nisu te sreće da prestanu, ili nestanu,
već tumaraju po tamnoj praznini u sebi,
tražeći povod za kavgu sa sobom i životom,
zapravo, onim što je od njega ostalo.
Sklonio sam se da ne gledaš koliko sam tužan,
ne od tuge, već od tugine tuge.
Nova generacija noćnih pustinja
preusmerava me ka bilo čemu što nisi ti,
a znamo oboje da si i sebi i meni sve.

Dobro je, mila moja, pre, ili kasnije
oprostićeš mi što sam izmislio ljubav.
Oprosti, neće se ponoviti. Ne može.
Za onakvu ljubav, tebi ću faliti ja, a meni ti.
Ponelo me nešto tvoje, što poželeh da je moje,
a sve je to deo moje drske izmišljotine.
Sve je to moje, kako ti velikodušno reče,
odrekavši se svega što je bilo naše.
Naivno moje, zar su moje reči moje?
Zar bih se bez tebe i jedne setio?
Al’ dobro je, mila, nemam ih više.
Ni samoća se sama ne piše.
Zar je moja ljubav moja?
Pobogu, gde je bila, dok te nisam sreo?
Zašto je nisam izmislio, dok sam bio sâm?
Zašto je sada ne izmišljam, ovako sâm?
Zar misliš da je moj dodir moj?
Bez tebe, to je samo ispružena ruka.
Al’ dobro, ako će ti biti lakše,
veruj da sam i tebe izmislio,
mada dobro znaš da si začeta
mojim bezgrešnim flertom sa zvezdama.
Srećom, ista si majka.

Dobro je, mila moja, dobro je,
ostalo je još da radost zbog tvoje sreće
nadvlada moje sebične tugine tuge.
Izbaci sve moje nežnosti kroz prozor.
Lagao sam sebe da ću se vratiti po njih,
priželjkujući da se nešto od tih besmislica
zalepilo za tvoje grudi, makar kao fleka.
Izbaci sve za šta veruješ da je izmišljeno, jer je moje.

Dobro je, mila moja, daleko je od lepog, al’ dobro je.
Lepota je prolazna, a dobrota nije prelazna.
Retko se čestiti pitaju kakav bi trebao biti svet,
pa nam je dobro, ovakvo kakvo je.
Znaš to bolje od mene, novija si,
pa se na dobro lakše navikavaš.

Dobro je, mila moja, sve je to dobro.
Znaš ono kad ti se plače?
Sve je dobro, a plače ti se, pa ti kažu:
“Isplači se, biće ti lakše”.
Isplačeš se, kažeš: “Sad je dobro”,
al’ nije ti lakše, jer znaš da ćeš se ponovo setiti
nekog koga želiš da zaboraviš.
Kad sam ja u pitanju, laknulo ti je.

Dobro je, mila moja. Šta ću, dobro je.
Razvlačim trenutak u kom si me volela na
“volela me do mog poslednjeg daha”,
da ti ne pripišu da si me volela manje no što zaslužujem,
oni što ne znaju da je to “malo” meni bilo jedino.

Dobro je, mila moja, samo neka je tebi dobro.
Ti živiš, ja volim, takve smo uloge uvežbali.
Još uvek te volim 180 nežnosti na sat,
izazivam sudbinu na svakoj krivini,
da mi, na pravdi Boga, pokaže gde mi je mesto,
jer nije mi mesto tamo gde sam, gde god da sam.
Dobro je, mila, uzdam se u Boga,
ima običaj da uzme ono što ne treba ni njemu,
pa se sve nadam da mi nećeš još dugo nedostajati.
Višak sebe poneću sa sobom,
da proverim da li duša boli kad ostane bez tela.
Možda se tek bez srca bezbolno voli?
To bi baš bilo dobro.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:56

Kada me budeš varala

Kada me budeš varala sa mužem,
neka bude sa stilom, kao da je prvi put.
Zavodi ga nasmejanim pogledom, ćutanjem,
nehotičnim dodirom, dok ti pruža čašu vina,
smaknutom bretelom i igranjem pramenom kose.
Traži da priča nešto što je bezbroj puta pričao,
pa ga prekini iznenadnim odlaskom u toalet, zbog šminke.
Pusti neka čeka i neka se čudi šta ti je večeras.

Reci da čitav dan pevušiš, znaš onu pemu,
„na na na“, baš je vesela, kako ne može da se seti.
Pevuši tako da ne prepozna
i opet se čudi kako ne može da je se seti,
baš je vesela.

Reci da si pospana, neka misli da ništa neće biti.
Ne, baš ti je lepo, samo si pospana, možda od vina.
Prošetaj do prozora, lagano,
ne zaboravi da ti klecne štikla,
skloni zavesu i zadovoljno uzdahni.
Grad je ogrnuo šlafrok od zvezdanog neba,
vidi kako je lepo, sve blista.
Kada priđe, izmakni se da mu nedostaješ.

Kada shvati da je mnogo pričao
i pokuša da te gleda kao što ti gledaš njega,
prekini tišinu pričom o poslu, računima, kreditu,
neka misli da ništa neće biti.

Baš je toplo, možda zbog vina,
ali te mrzi da se presvlačiš,
svakako ćeš uskoro leći,
samo još malo, baš je lepo,
odavno nije bilo tako.
Od sada kupujete samo to vino.
Ne udara u glavu, već u noge,
baš bi mogao da ti izmasira stopala...

Kada me budeš varala sa mužem,
svaki put neka bude kao da je prvi put.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:58

Imala je samo pahulju na sebi


Imala je samo pahulju na sebi,
dovoljno da bude najlepša nevesta.
“Bićeš moja kraljica”, rekoh.
“Ti si kralj?”, postidela me pitanjem.
“Ja sam nezaposlena dvorska luda.
Tražim posao, biram
koga ću učiniti svojim gospodarom,
kome ću dvorac preko noći sagraditi,
koga ovenčati slavom.”

Imala je samo pahulju na sebi,
čipkastu, nežnu, osetljivu na dodir.
“Moja si”, rekoh.
“Zar se ja ne pitam?”, čudila se.
“Pitaš li se?”
“Ne pitam se, tvoja sam.”

Za tren se istopila pahulja
pod mojim vrelim dlanom.
Nešto kasnije, istopila se
moja nevesta i kraljica,
čipkasta, nežna, osetljiva na dodir,
ovenčana poljupcima
nezaposlene dvorske lude.










love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:58

Bez tebe se ipak može

Taman kad sam te zaboravio,
taman kad je sve postalo dobro,
ili sam se opametio,
pa mi je dobro kako god da je,
od nekud se pojavi potreba
da ti kažem da se bez tebe može,
mada se činilo da je nemoguće.
Ovde pucaju kao da nikad niko nije ubijen,
ljube se kao da niko nikad nije preljubljen,
nešto slave, vesele se, krckaju život,
a meni je samo dobro.
Ne želim da znam da li si pomislila na mene
u sitne sate pod dejstvom alkohola.
Ne želim da znam, jer znam da jesi,
ali više ne nasedam na jeftine trikove srca,
koji bi me kasnije skupo koštali.
Želim samo da znaš da ono što je bilo loše
nije bilo loše zbog mene,
jer, evo, nema te, a ipak je dobro.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:59

Stvari

Pečat tvojih usana netaknut stoji na vinskoj čaši,
koja me se povremeno seti, pa mi pogled privuče
i zapita - šta ću ti, ja sam ipak samo stvar?
Šta da odgovorim?
Da je tužno ne znati, čak i kada si čaša,
da si nekom potreban, takav kakav si?
Shvatiće kada me ne bude.
Uvek prekasno shvatimo.

Majica koju ne nosim otkad nije tvoja spavaćica
bez upozorenja i objašnjenja zatekne se na mom licu,
tek da mi nozdrve i maštu zagolica, da me dotuče,
da me pita šta će mi, ipak je ona samo stvar.
Odgovorim – i ja sam, ali to je moja stvar.

Čije su to stvari, pitaju retki posetioci
stalne postavke sačuvanih uspomena na tebe.
Koje stvari, pitam, u nespretnom pokušaju
da odglumim da za mene više ne postojiš.
Čudna je stvar to sa stvarima, kažem,
ipak su to samo stvari, nemaju dušu.

Ne razumem neke stvari…
Naprimer, onaj novčić, nađen na trotoaru.
Da sam ga bacio preko ramena i zamislio želju,
sada me ne bi podsećao da sam umesto njega
mogao imati tebe da me podsećaš na njega,
da se zajedno pitamo gde li je sada
i da li je još nekom kao meni doneo sreću.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:59

Falična pesma

Noću mi fali noć,
danju mi fali dan,
u decembru mi fali decembar,
na rođendan mi fali rođendan.
Dok dišem fali mi vazduh,
dok pijem fali mi piće,
kad volim fali mi ljubav,
kad sam sâm fali mi samoća,
kad plačem fali mi da se isplačem,
kad sanjam fale mi snovi,
kad sam s nekim
fali mi da sam s nekim,
kad mi fališ fali mi da mi fališ.
Ništa bez tebe ne umem.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 23:00

Nema te da navratiš

Nema te da navratiš u san,
bolji od mene te sanja.
Ja sam svoje tvoje odsanjao.
Nema te da navratiš u sećanje,
bolji od mene će te zapamtiti.
Ni za to nisam sposoban.
Bolje sam otkad si s boljim,
samo mi ponekad nedostaje
da kao nekad budem najbolji.

Nekad sam te u svemu video,
jer te je u svemu bilo,
sada te ni u tebi ne bih video,
jer te više ni u tebi nema.

Nema te da navratiš u nedostajanje,
pa trunem, a ne znam da trunem zbog tebe.
Bar da sam siguran da je ono bila ljubav,
pa da te volim dok sam živ,
a ne ovako, kao da mi ljubav ne treba.

Ko bi rekao da će čitav moj svet
stati u tvoj kofer?
Ili sam potcenio tvoj kofer,
ili sam precenio svoj svet?

Nema te da navratiš u čašu,
da te bar još jednom okusim,
kad već ovoliko pijem.

Nema te da navratiš u bilo šta,
da mi budeš bilo šta,
samo da mi ne budeš
ovako ništa dok sam živ.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 23:00

Dve u jednoj


Kad primete nešto moje na tebi,
govore da je vreme da me vreme izbriše,
da treba da brineš o sebi,
jer nema ko drugi da brine o tebi.
Tvrde da te zapravo nisam volelo,
jer da jesam bio bih tu gde me nema.
Kažu da možeš da biraš
(kao da se prijatelj, voljeno biće
i sve što sam ti bio
nalazi na pijačnoj tezgi).

Kažu - i nama nedostaje,
bili ste nekako k’o stvoreni jedno za drugo,
al’ ne smeš da dozvoliš da patiš.
Bilo, pa prošlo, nije jedini.
Zar misliš da se to samo tebi dešava?
Ljudi se sretnu, pa se raziđu…
Šteta. I nama nedostaje.
Kad primete nešto moje na tebi,
kažeš – nije to njegovo,
nije ni moje.

Kad primete nešto tvoje na meni,
govore da je vreme da te vreme izbriše,
da treba da brinem o sebi,
jer nema ko drugi da brine o meni.
Tvrde da me zapravo nisi volela,
jer da jesi bila bi tu gde te nema.
Kažu da mogu da biram
(kao da se prijatelj, voljeno biće
i sve što si mi bila
nalazi na pijačnoj tezgi).

Kažu - i nama nedostaje,
bili ste nekako k’o stvoreni jedno za drugo,
al’ ne smeš da dozvoliš da patiš.
Bilo, pa prošlo, nije jedina.
Zar misliš da se to samo tebi dešava?
Ljudi se sretnu, pa se raziđu…
Šteta. I nama nedostaje.
Kad primete nešto tvoje na meni,
kažem – nije to njeno,
nije ni moje.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 23:01

Lepa reč

Isti put pređu i beživotni i besmrtni,
jedni gledaju dole u strahu da ne zapnu,
drugi u nebo, birajući zvezdu za svoje ime.
Završetak puta isti je, različiti su tragovi.
Nije jednako vredan osmeh
onoga kog život boli
i onoga kog život golica.
Neko se rodio u lepom svetu,
neko svoj svet uzalud ulepšava.
Moj svet imao je jednog stanovnika.
Bio je jedan od onih za koje kad umru
uz uzdah kažemo – rodio se.

Ostaću sebi dužan lepu reč o sebi.
Nije moje da je izgovorim,
nije moje da je čujem.
Ako sam zaslužio,
neko, ne moram znati ko,
za mnom će je, kao molitvu,
upućenu pitaj Boga kome, izgovoriti.
Hvala mu sa neba do zemlje,
kao da sam čuo.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 23:01

Ubica

Za to što u meni nema ničeg za tebe, sama si kriva,
za to što me za nikoga nema, kriv sam ja,
jer sam ti se dao, jer sam ti verovao
jer sam sve poslednje, ne žaleći, na tebe potrošio,
verujući da ćeš uz mene biti dok sam živ,
a ako nedajbože nadživim ljubav
da mi nakon tebe ništa neće trebati.

Neću te pamtiti kao poslednju ženu koju sam voleo,
pamtiću te kao ubicu moje ljubavi.
Neću te pamtiti kao poslednju ženu kojoj sam verovao,
pamtiću te kao ubicu moje vere.
Neću te pamtiti kao poslednju ženu zbog koje sam se nadao,
pamtiću te kao ubicu moje nade.
Da oprostim ne mogu, ali neka te ne stigne kazna.
Kad bih te kleo bio bih saučesnik
ubistva moje ljubavi, moje vere i moje nade.
Ako ne mogu da te volim, ne mogu ni da te mrzim.
Daj Bože dobroga tebi i tvojima,
a meni ne daj Bože da te ikada sretnem,
jer ne zaslužuješ da vidiš čoveka
čiju si ljubav, veru i nadu ubila.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 23:02

San pred san

Umesto mene maziš rame dok nameštaš bretelu,
nakriviš glavu, prisloniš obraz na nadlanicu,
zadrhtiš i zastaneš, jer strepiš kako ćeš bez mene
podneti ono što sledi ako nastaviš.
Umiriš prste i misli, miruješ, al’ djavo ne miruje,
uđe u prste, tera ih da traže žilu kucavicu na tvom vratu,
pa ih ponovo zavuče ispod bretele i spusti do srca
da ga umesto mene preko grudi dodirnu.
Trgneš se, naglo se okreneš.
Zar je moguće da sam ipak tu?
Uplaši te moje prisustvo bez mene,
odustaneš od mojih dodira
i žustro sa sebe svučeš odeću i mene,
verujući da će kapljice vode ispod tuša
sprati moj miris sa tvoje kože,
ali te njihovo golicanje još više podseti na mene,
pa zabaciš glavu i dopustiš da radim šta hoću,
a ja, znaš me, hoću sve što želiš.
Klizim niz tebe, topim se, topiš se,
dok te hladna voda ne opomene da nisam tu.
Umotaš se u peškir, to nije peškir, već moj zagrljaj,
pa ti bude toplo oko srca.
Ljutiš se na sebe što ti dosađujem,
pokušavaš da me obrišeš sa sebe,
ali me još jače utrljavaš u kožu,
pa me sa sobom odneseš u postelju
da ti snove smišljam, da nas sanjaš,
da nam bude k’o na javi,
da nam bude k’o u snu.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94850

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 23:02

Leđima leđa

Pogledom pogled...
Obrazom obraz…
Usnama usne…
Prstima prste…
Kolenom koleno…
Leđima leđa.

Više ga ne prepoznaješ?
To je onaj muškarac
prodornog pogleda,
čistog obraza,
mekih usana,
nestašnih prstiju,
čvrstog kolena…
Da, hladnih leđa.

Više je ne prepoznaješ?
To je ona princeza
smernog pogleda,
mekih obraza,
zanosnih usana,
tankih prstiju,
vatrenih kolena…
Da, hladnih leđa.

Predobro se poznajete
da biste to što imate
nazvali ljubavlju.








love
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 10 Mar - 22:53

Ne znam kako se vazduh natopi tobom,
pa moj uzdah na tebe miriše.
Odjednom je tesno u mojim grudima, al' ne dam te lako.
Lagano te ispuštam, da mi što duže usne golicaš. love








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Čet 12 Mar - 8:50

Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
......
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.










“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Čet 12 Mar - 18:23

Nedopisana pesma

Prazna koverta sa mojom adresom
na tvojim je ostala grudima,
u nju da šapućeš sve ono što ne želiš,
a ne možeš da podeliš sa drugim ljudima.

Što život napiše nekom je sasvim nečitko,
taj roman je samo za pismene.
Nečitak rukopis ostane nedoživljen
onima što ne umeju da ga izmene.

Nedopisan, nedorečen svaki tren je izgubljen.
Trepneš i čaroban trenutak u ništa pretvoren.
Nedopisan, nedorečen rukopis je zaturen.
Nepismenošću, nepažnjom ostane život nedovršen.

Malim slovima velika dela su pisana,
al' mudre su pouke njihove.
Oni što čitaju odluče da li će živeti
prorede, mala slova, ili stihove.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 14 Mar - 9:48

love








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 24 Mar - 17:49

PRE I POSLE


Najpre voliš raširenih ruku,
grabiš lepotu koja te zadesila,
potom, skupljenih ramena,
čuvaš to malo što je ostalo.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 24 Mar - 17:53

"Jutro je dobro tek kada ti kažeš da je dobro,
kada me podsetiš da umem da se smešim,
kada pitaš šta sam sanjao, kao da ne znaš,
i kada kažeš da ne treba da brinem one naše brige,
jer će, dok je nas, poput ovog jutra sve biti dobro.
Sve mi tada zamiriše na jutra
u kojima se istovremeno budimo
sa željom da se svakog jutra
istovremeno budite ti i moje rame.
Jutro je dobro tek kada ti to kažeš,
pa se pred sobom pravim važan
što te imam i što sam tvoj."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Čet 26 Mar - 9:56

Neću ti reći želju.
Ne želim da mi pripišeš zaslugu za njeno ostvarenje.
Znatiželja ti neće pomoći da je naslutiš.
Ostvariće se i čudićeš se kako nisi umela da je poželiš....








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pet 24 Apr - 18:26

"U mislima ti,
ti i ja,
nas dvoje.
Živim tvoj,
tvoj i moj,
naš život
i želim tebi,
tebi i meni,
nama
da ti,
ti i ja,
mi
ne doživimo
da moje misli
i moj život
ostanu bez tebe,
tebe i mene,
nas."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35381

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 9 Jun - 9:33

Nismo pažljivo slušali poglede. Ja se raspričao o zvezdama
i andjelima u njenoj kosi, o zelenim kajsijama mog detinjstva
i muzici njene kože. Zaćutao bih tek da trepnem i uzmem dah.
U toj tišini osetih njen srebrni dodir na mestu gde se sastaju vrat i rame…

Ne umem da ćutim. Rekoh kako sam posetio nebo
i sve njegovo, dalje nisam išao, da ne zalutam.
Rekoh da sam je sanjao, dok je nisam poznavao, kako hoda po kiši,
pre no što kapljice dotaknu tlo. Rekoh da ću te noći umreti, jer tako hoću,
ako zaplače onda neću.

Rekoh da je ništa ne sprečava da bude srećna,
jer sam zlim silama pripretio, rekoh da sve umem,
samo neću... i svašta bih još rekao, da me pogledom nije prekinula
i rekla: "Ljubi dok ima…"








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 12 Avg - 20:49

Kad imaš s kim,
možeš da lenčariš,
možeš da pitaš šta ćemo,
možeš da možeš sve.
Niko ti ništa ne može,
kad imaš s kim.
Možeš da radiš
sve što se radi kad imaš s kim,
možeš da ne radiš
sve što se ne radi kad imaš s kim.
možeš da zagrliš kad imaš koga,
da šapnete jedno drugom
da imate sreće što imate s kim
i da zaboravite kako je bilo teško
dok niste imali s kim.
Kad imaš s kim,
možeš da ideš kud god poželiš,
kad imaš s kim,
ne moraš nikuda da ideš.
Kad imaš s kim,
ne možeš da ne budeš srećan.
Kad imaš s kim,
ne možeš da ne voliš život.
Kad imaš s kim,
možeš da budeš tužan
(ali samo bez razloga,
onako, došlo ti).
Kad imaš s kim
ne možeš da budeš
takav kakav si kad nemaš s kim.
Sve to bi možda mogao sa nekim drugim,
ali je lepše kad imaš s kim.
love








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Goran Tadić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Goran Tadić
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Goran Petrovic
» Goran Bregović
» Goran Karan
Strana 11 od 15Idi na stranu : Prethodni  1 ... 7 ... 10, 11, 12, 13, 14, 15  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-