Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Goran Tadić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 9, 10, 11 ... 15  Sledeći
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 14:08

Ljubavno pismo -

Lakše je otići, nego ostati,
al’ teži je teret praznine od tereta ljubavi,
zato, umesto oproštajnog,
pišem ljubavno pismo.
Dosta je bilo odlazaka nikuda.
I kada dođe vreme da moram da odem
otići ću tako da ostanem u tebi.
Od tebe se ne odlazi, ti si cilj.
Za mene si rođena, za tebe ću umreti,
ali ne smem i neću dok te ne usrećim,
dok ti ne pružim sve ono
o čemu si kao devojčica sanjala,
a ne bi ti se ostvarilo ni da si princeza.
Nema tog metka kog se ovo srce plaši,
al’ ja ću čast, tvoju i svoju, braniti životom,
spektakularnijim od bilo koje smrti.
Više se ne osvrćem, jer si ispred mene,
moj si vodič, ja čuvar tvojih leđa.
Ostaću uz tebe, jer mi se živi,
živi mi se, jer mi se voliš,
voliš mi se, jer se voliš lepše no iko
i ne želim da saznaš i ti
da je teret praznine teži od tereta ljubavi. 








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:31

Kad neko nekom nedostaje


Zaboravio sam te do te mere
da nisam siguran da sam te poznavao,
ali kada mi neko nedostaje znam da si to ti,
prepoznam te po načinu na koji mi stežeš grlo.
Ljutim se na sebe što mi neko drugi ne nedostaje,
al’ badava, ne mogu se setiti nikog vrednog ovolike tuge.
Rasterao sam izazivače bola,
jedina si koja se vraća da mi nedostaje.
Ne znam šta mi tvoje treba i zašto,
ali znam da bez toga teško podnosim sebe.
Spremim večeru za dvoje - ništa ne okusim,
spremim postelju za dvoje - oka ne sklopim.
Sve mi je za dvoje, a nema ni tebe, ni mene.
Ko zna, možda to ipak nisi ti?
Možda neko drugi nekom drugom nedostaje,
a tuga po navici dođe kod mene, lakše joj je sa mnom.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:33

Kada rešim da te volim manje


Kada rešim da te volim manje,
iznesem te iz srca na vazduh.
Pitaju zašto držim ispružen dlan.
Kaplje, kažem, izgleda da će kiša...
a ne mogu da te se nagledam,
pre no što te vratim na mesto.
Baš ne umeš da je ne voliš, pitaju.
Baš ne umem.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:34

Kako nastane pesma?

Misliš da je teško stihove pisati?
To je samo otisak duše na papiru.
Možeš ga gužvati, paliti, brisati,
al' ne možeš sprečiti strasti da naviru.

Moraš sebi krv isisati,
kožu izvrnuti, to boli, dabome.
Pa, da li je teško pesmu napisati?
Nije teško, kad imaš kome.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:35

Traženje


Čekaj, ludice, nigde ne putujemo.
Kada kažem da ćemo tražiti mesto
gde najviše volimo da se ljubimo,
ne mislim na geografiju izvan nas.
Ko je tebe dosad ljubio,
kad misliš da treba bežati?
Nikuda ne idemo.
Već smo predaleko otišli.

Kada oni, što su nas ljubili,
zaborave da su nas ljubili
neki delovi kože, mada zapušteni,
budu kao novi,
spremni za nečiju hrabru radoznalost.
Nemaju ime i ne mogu ti prstom pokazati,
jer se ne nalaze tamo gde su bili.

Nemoj samo da preletiš preko mene
i da se kao glupi turista
kratko zadržiš na najposećenijim mestima.
Ne žuri, imamo vremena,
jer nemamo vremena
za traženje druge tebe i drugog mene.

Ne stidi se. Ni meni nije svejedno
što sam početnik na tvojoj koži,
ali umem da tragam,
jer znam da nije samo koža,
da nisu samo usne...
Volim što ne znam
gde najviše volim da me ljubiš,
što ćeš mi, tako neuka, otkriti,
a nećeš znati da si uspela,
dok ne vratim sličnom merom.
Volim što goriš od radoznalosti da saznaš
gde najviše voliš da te ljubim.
Iznenadićeš se kada osetiš
da to nisu mesta na koja sumnjaš.
Pokazaću ti...
Žmuri i uči...








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:35

Pročitaj ovo kad odem

Hrabrosti imam, ali nemam srca
da ti u oči na rastanku kažem da te volim.
Plašim se da bi nas naša slabost
mogla ohrabriti da nas ne napustimo.
Ne odlazi se ako se voli, rekli bismo.
Ne ostaje se ako nema nade, znamo.

Hteli smo ljubav, evo nam ljubavi
sa kojom ne znamo šta bismo,
jer je onakva kakvu smo priželjkivali,
a nije ni mesto, ni vreme za nju i za nas,
pa sada boli ono što nas je golicalo.
Hteli smo ljubav, hvala joj, prokleta da je.

Želim da znaš da ono što znaš
nije ni delić ovoga što osećam.
Kojim bih rečima mogao dokazati
da zaslužuješ više od nežnih reči?
Ono što moraš pročitati ne umem da napišem.
Pišem da te ne bih bez reči ostavio kad odem.
Pišem, a znam da moje neizgovorene i nenapisane reči
i nakon rastanka odjekuju u tvojoj glavi i tvojim grudima.
Ne možeš da me ne pitaš za savet kako sa životom,
pa me u sebi čuvaš, znaš da se neću opirati.

Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih,
koje bi ti poljubile suzu da prođe i nacrtale osmeh.
Nedostajaćeš dugo na bolan način.
Kada se pokida ono malo preostalog za kidanje,
nedostajaćeš na lepši, topliji način,
neopterećen psovkama upućenim životu i sudbini.
Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih.
Kad pročitaš spali, kud sve drugo, tu i moje reči.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:36

Šta ću mi ja bez tebe?


Dani su sve duži, ali noći ni za minut nisu kraće.
Ne znam šta ću od sebe kad nisi kraj mene,
pa pišem pesme, a ni sa njima ne znam šta ću.
Koliko god da su tužne
ne liče na tugu koja je uz mene kad nisi uz mene.
Koliko god da su ljubavne,
nema u njima mrve ljubavi od ljubavi
kojom pokušavam da te volim.
Koliko god da su nežne,
grube su naspram mojih dodira,
pomoću kojih, kada si ovde,
objašnjavam nešto što ne razumem,
ali se radujem što svaka tvoja ćelija
ima razumevanje za svaki moj pokret.

Ne umem da te nemam,
nekako sam slep, gluv i nem,
nekako sam sâm i glup,
nekako nestrpljiv da se doljubimo
i da kolutam očima kada me pitaš
da li znam da me voliš.
Između tvoja dva zagrljaja
jedino mi tvoj zagrljaj treba.
Između tvojih reči, nedostaju tvoje reči.
Između tebe i mene ništa ne može stati,
a toliko toga nedostaje.
Ako srce sa tim ima veze,
tuđe neću, tvoje ne dam!








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:37

Neko, ljubavi željan

Neko, ljubavi željan, neće da ga baš ti voliš,
jer nisi lep i pogrešne zvezde skidaš.
Neko, ljubavi željan, ne zna da je u tebi
ono što mu nedostaje, jer mu ne ličiš na nosača sreće.
Morao bi imati “onakav” pogled, znaš onaj, kad bleneš,
a taj neko kaže “ne gledaj me tako”,
jer mu blentavim pogledom golicaš potkožicu,
pa pocrveni, kao da ga je sramota,
a nije, samo hoće iz kože da iskoči.
Neko, ljubavi željan, ne voli što ga baš ti voliš,
mada si još uvek onakav kakav si bio dok si uspevao
da ga rastužiš srećicom, koja bi ga obuzela svaki put,
kad nisi morao ništa da kažeš, da bi tvoja duša bila očigledna.
Neko, ljubavi željan, izgubi pamćenje zajedno sa tobom,
ustvari, želi da zaboravi da su najlepše zvezde za njega skinute
u vreme kada je želeo da mu baš ti, baš takav, nikakav, gadan,
blentavim pogledom potkožicu golicaš i da ličiš na nosača sreće.
Neko, ljubavi željan, postane nervozan kad shvati
da mu ne polazi za srcem da zaboravi sve što je rešio da zaboravi,
a bio je siguran da jednog dana neće znati otkud baš njemu
najlepše zvezde, kad zna da nikad nije bio voljen najlepše na svetu.
Neko, ljubavi željan, pokleknuće pred najezdom tuđe želje,
voleti, misleći da ume bez tebe da voli, krckati zvezde,
za koje ne može da se seti kako su dospele u njegove džepove.
Neko, ljubavi željan, ako prizna sebi da te se setio,
tešiće se da ni tebi sigurno nije lako,
jer si i ti ostao i ostaćeš iste ljubavi željan.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:38

Ronim

Ne tonem, ne brini, ronim.
Mnogo je neistraženih dubina u meni,
moram tragati, makar ništa ne našao.
Sâm sam u ovim dubinama i dobro mi je.
Lažem, nije. Pusto je bez tebe,
al’ rođen sam za dubine, a ti za visine.
Ni kod tebe verovatno nije gužva,
al’ ovde kod mene nema ni mene.

Ne tonem, ne brini, ronim.
Nekada je ovde bilo bisera na pretek,
sve sam ih prosuo i razdelio,
nije to ono za čim sam tragao.
Meni je mesto ovde, gde ničeg nema,
meni je ovde suđeno
i ovde će mi biti presuđeno.
Ronim, tako nećeš primetiti
kad budem potonuo.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:39

Obuci večeras...

Obuci večeras nešto lepo,
da sakrije pravu lepotu, za kojom žudim,
da lepše bude, kada bude to što će biti...
Obuci nešto što će privremeno imati tvoj oblik,
pre no što poprimim oblik tvoje duše.

Obuci večeras nešto nežno,
što ćeš odbaciti kada shvatiš da je grubo
u poređenju sa mojim usnama,
dok ti uzimaju meru, a prsti kroje
spavaćicu za besanu noć.

Obuci večeras nešto meko,
da ublaži sudar dve nabubrele aure,
da me upozori da tvoja koža tek sledi,
da moram umeti nežnije no što umem
da je razveselim, kada se pod nju preselim.

Obuci večeras nešto što mogu dahom skinuti,
da ne prepoznaš šta te golica dok klizi niz tebe,
pa strepiš da ću se i ja istopiti kao to,
što si obukla za ovo posebno veče.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:39

Ne dâ Bog

Ne dâ Bog kad tražimo, već kad nas se seti,
kad mu se hoće (može mu se),
kad pretekne drugima (a drugima nikad dosta),
kad se najmanje nadamo,
kad prestanemo da verujemo
da će dati Bog to što iz principa
ne bismo uzeli ni kad bi nam Bog lično dao,
kad nije dao kad smo molili i tražili,
a verovali smo mu i nije da nismo zaslužili.

Davao je gorima od nas,
dao je i nama, ali manje nego njima
i opet nam treba manje nego što drugima daje,
al’ ne dâ Bog kad tražimo i ne dâ to što tražimo,
već nešto drugo, ponekad veće, bolje, lepše
od onoga što tražimo, pa nam zavide
oni što su baš to tražili, a nije im dao Bog,
jer mu se nije dalo, jer mu se može...

Daće Bog da ima Boga,
da najzad ima smisla tešiti se
da će dati Bog i nama to što tražimo,
a nema ko drugi da nam dâ.
Sve smo radili kako Bog zapoveda,
ponekad grešili (Bog prašta, obećao je),
a dao nam je ne daj Bože nikom,
umesto onog što tražimo,
umesto daj Bože svakom, pa i meni.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:39

Ako te noćas potražim

Ako te noćas potražim, pravi se da nisi tu,
da me ne čuješ, da me ne primećuješ,
da nemaš vremena, da me ne poznaješ...
To je za tvoje dobro,
kao što je oduvek sve bilo za tvoje dobro,
jer ne bih dopustio da mi bude bolje nego tebi.
I noćas bi bolje bilo da je tebi bolje,
da ne znaš da mi je došlo da ti dođem,
jer ne mogu da podnesem da više ne dolaziš.
Ako te noćas potražim, tražiću te zbog sebe.
Ne sme ti nauditi moja želja da pogledom iz prikrajka
proverim da li bez mene umeš da budeš lepa,
glas tvoj da čujem i smeh,
da proverim umeš li bez mene da se smeješ,
miris tvoj da osetim, da me podseti na tvoj miris,
prste u prolazu da ti dotaknem, pa da umrem.
Ni da umrem ne smem, to za tebe ne bi bilo dobro.

Ne volim te. Ništa lično, ne volim nikog, pa ni tebe.
Ne umem. Da umem, neko od nas bio bi srećan.
Ne volim te, a voleo bih da te volim, makar bio nesrećan,
makar ostario pišući pesme o tebi po sećanju,
makar bezuspešno pokušavao da se propijem.
Ne volim te, za tvoje dobro.

Ako mi noćas budeš nedostajala,
iščupaću sebi srce da te više ne muči,
i onako bez tebe ničemu ne služi.
Ako me noćas zatekneš u snu, pravi se da si budna,
to je za tvoje dobro,
kao što je oduvek sve bilo za tvoje dobro,
jer ne bih dopustio da mi bude bolje nego tebi.
Mirno spavaj, kao da me nema.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:40

Možeš mi ponekad napisati pismo

Možeš mi ponekad napisati pismo,
neću ga spaliti, al’ neću ga ni čitati.
Te reči potrebnije su tebi, nego meni.
Kad izađu iz tebe, okončaće muku i patnju
uzrokovanu obostranim ćutanjem.
Napiši slobodno da me još uvek...
i da veruješ da još uvek i ja tebe...
ali da to više nije važno,
jer je iz nekog razloga
za oboje bolje ovako.

Možeš mi ponekad napisati pismo,
ali to ne znači da imaš šta da mi kažeš.
Svašta ume na um da padne
kada se kazaljke preklope,
još ako je veče i pada sneg
ne možeš da se ne setiš
nekog kog ne možeš da zaboraviš
i kako vreme odmiče
sve su čudniji razlozi
zbog kojih niste zajedno,
pa ti se učini da bi nekoliko redaka
moglo objasniti neobjašnjivo.

Dragi moj...
u redu je, tako počinju pisma,
mada nisam više tvoj,
a ne bih poverovao
ni da sam ti još uvek drag...
nadala sam se da ćeš prvi zgaziti ponos
i da ćeš ponekad napisati dve-tri reči,
tek da znam da nisi umro kada sam otišla.
Pišem ti, a ne znam na kom si oblaku,
na onom na kom sam s tobom živela,
ili na onom na kom života nema...

Možeš mi ponekad napisati pismo,
neću ga čitati, znam kako dišeš.
Ta slova će ti dušu olakšati
i pomoći da lakše dišeš.
Ako već počneš sa dragi moj,
završi onako
kako se pisma završavaju –
zauvek tvoja.

Možeš mi ponekad napisati pismo,
neću ga čitati.
I kad bih pročitao, ne bih odgovorio.
I kad bih odgovorio,
ne znam šta bih ti pisao.
Pismo k’o pismo –
draga moja...
... zauvek tvoj.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:40

Budi srećna što nisi u mojim stihovima

Lepše je na javi, nego u pesmi,
tvoj vrat mi je na dohvat usana,
a prsti tamo gde treba su,
pa je želja želja, a ne čežnja.
Mogu sve što umem i želim,
a ti želiš sve što mogu.
Koliko god umeo, u pesmi to ne mogu.
Sve što se dogodi, sve što kažemo,
sve je za pesmu, mada nam pesma
kada smo zajedno ni na kraj pameti nije.
Anđeli i đavoli neka hvataju beleške,
naše je da ih zbunimo maštovitošću.

Budi srećna što nisi u mojim stihovima,
jer s tobom umem lepše nego s rečima.
Stihovi me napadnu tek kada ostanem sam,
znaju da sam tada najslabiji,
da o tebi mogu samo da sanjam,
da o tebi mogu samo da pišem.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:41

Žmuri dok čitaš moje stihove

Nisam pisao ništa što
ne bi i ti umela da izmisliš,
samo hrabrije od tebe drhtim
i nije me pred tobom stid,
jer osećam da osećaš svaki moj drhtaj,
izazvan tvojim stiljivim drhtajem,
koji ni u snu ne bi priznala javno.

Osetim krivicu kad naslutim
da suza sklizne niz tvoje lice,
zbog mojih nepromišljenih,
proživljenih reči, pretočenih u stih.
Odakle mi drskost da mislim
da se baš u tebe razumem?
Odakle mi pravo da ti srce nasekiram,
pa da, tako uzrujano, poveruje da me voli?
Voleo bih da ne voliš što me voliš.
Voliš me lepše no što bih mogao podneti,
kada bih smeo da zamislim da me voliš.
Samo je tebi, dušo, do ljubavi,
meni nije, pregladneo sam.
Žmuri, ne smem srce prevariti
tvojim načitanim očima.
Spušteni kapci biće ti izgovor za san,
koji ne želiš da prespavaš,
u kom ćemo imati jednak broj godina za sobom
i izmišljenu, beskonačnu budućnost.
Žmuri, ne brini kako mi je,
moji stihovi postanu tvoji onog časa
kada ih, zatvorenih očiju, pročitaš.

Prećuti gde probada,
gde boli, gde golica, sve znam.
Znam, ali pod svojom kožom ne osećam,
zato i pišem, da imam šta da ti pružim,
da ne misliš da mi je srce škrto,
samo je nesposobno.
Gospode, kako joj zavidim što oseća
ono što nikad neću umeti da napišem
i ne razumem kako me razume,
a nikad me nije videla,
jer sam je molio da žmuri
dok čita moje stihove.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:41

Umesto ljubavi

Umesto ljubavi, ostaju bezuspešni pokušaji
da zaboravimo one koje smo voleli
i sve ono što nas na nju i na njih podseća,
ostaje ravnodušnost, koja se činila nemogućom
u vreme dok se ljubav činila mogućom,
ostaje oprez, jer nikad se ne zna
kada i gde bi nas moglo zavesti i prevariti
ono što nas je toliko puta zavelo i prevarilo
lažno se predstavljajući kao ljubav.
Umesto ljubavi, ostaje iskustvo,
kojim se ponosimo,
jer znamo ono što ne znaju oni
koje ljubav ovih dana zavodi.
Umesto ljubavi, ostaju kratke veze i avanture,
povremeni susreti radi zadovoljenja seksualne potrebe
sa nekim kome smo tu umesto ljubavi.
Umesto ljubavi, ostaje šupljina u glavi i grudima
koju punimo smećem kako bismo sprečili odjek ljubavi.
Umesto ljubavi, dobro nam je ovako kako nam je.
Umesto ljubavi, volimo sebe više nego one
koje smo voleli više nego sebe.
Umesto ljubavi, ostaje sve što ljubav nije.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:42

Ako me do jutra nema

Ako me do jutra nema,
to znači da me nema i da me neće biti,
jer si tako odlučila, jer tako možeš, ili moraš,
jer ti nije više važno da l’ me ima,
jer znaš nešto o meni što ja ne znam,
pa ti je lakše da odlučiš da me nema.

Od tvojih misli zavisi
šta će sa mnom biti,
izvan njih ne znam šta bih.
Seti se da me nije bilo
dok na mene nisi mislila.
Oboje smo jedva dočekali
nečije misli o nama,
jedva dočekali da budemo nečiji,
da neko bude naš,
radovali se što si to baš ti
i što sam to baš ja.

Ako me do jutra nema, nema me.
Biće prazno, ali neću nedostajati,
jer ako noćas bez mene možeš,
moći ćeš bez mene zauvek.
Proći će noći i noći, snovi i snovi,
a onda će se sasvim slučajno
neko umesto mene roditi u tebi
i umesto mene živeti moj život.
Ako me do jutra nema,
nije me ni bilo.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:42

Ta žena

Ta žena ne sme ništa da ti kaže
iz straha da ćeš joj sve u lice reći.
Toj ženi smeš sve da kažeš,
ipak prećutiš da ne bi i ona rekla šta misli.
Ta žena želi da ima sve
kako bi mogla da kaže da bi se svega odrekla
u zamenu za mrvu ljubavi i pažnje.
Toj ženi je potrebna raskoš
da bi se uverila da sreći raskoš nije potrebna.
Ta žena ne zna šta hoće, ali zna šta hoćeš i brani ti to.
Ta žena zna šta voliš i zna da je voliš,
ali ti brani da voliš,
jer brine da bi te ljubav ponovo mogla povrediti.
Ta žena bolja je od tebe, ali je na tebe ljubomorna.
Ta žena te tera da grešiš, pa ti greške prašta.
Ti nikad ništa toj ženi ne bi oprostila,
jer ta žena ne sme da pogreši.
Ko će ti praštati ako ona pogreši?
Za razliku od tebe, ta žena je hrabra i jaka,
ali bez tebe bila bi prestrašena, slaba.
Ta žena te ponekad tera da se ugledaš na druge žene,
ta žena ti govori da si bolja od drugih žena.
Tu ženu privlače pogrešni muškarci,
ta žena privlači neke druge pogrešne muškarce.
Toj ženi je ponekad svega dosta, mada je svega željna,
ta žena ponekad želi da je neka druga žena,
ponekad druge žene požele da su ta žena,
jer ta žena je posebna.
Ta žena si ti.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:43

Pišem ti poslednji put

Pišem ti poslednji put,
ne zato što ne znam šta bih pisao,
već zato što više nema smisla.
Ako do sada nisi razumela, nikad nećeš.
Pišem tek da znaš da više neću pisati.
Možda odavno ne čitaš?
Možda si pre mene shvatila
da mojim rečima nije mesto u tvojim očima?
Život mi je prošao u čekanju tebe,
a jedino što sam od tebe imao
bilo je ono što sam pisao.
Odavno bih prestao,
al’ bilo bi to kao da sam ruku na tebe digao,
ne bih to sebi oprostio.
Čekao sam da nestaneš iz svega u čemu si bila,
da jedina žrtva mog ćutanja, ako je mora biti, budem ja.

Pišem ti poslednji put,
pišem kao da mi nećeš nedostajati,
kao da te se nikad neću setiti,
kao da nemam čega da se sećam,
kao da sam siguran da ću moći bez tebe,
kao da sam siguran da ću biti bez tebe,
kao da imam bogznašta da kažem,
kao da nakon ovoga neću imati šta da kažem,
kao da nikad više bez razloga i bez tebe neću zaplakati,
kao da pišem presudu kojom te oslobađam
svog postojanja.

Pišem ti poslednji put,
da bih prvi put prećutao koliko si lepa,
koliko si života dala mom životu,
koliko ničeg osim tebe nije bilo,
koliko me je čak i tuga radovala,
jer je tvojom zaslugom odsela kod mene.

Pišem ti poslednji put,
da bih i ja znao da je poslednji,
da shvatim da nemam ništa s tobom,
kao što ništa bez tebe nisam imao,
da stavim tačku na prazan list.
Kraj priče ne znači da je opet kraj sveta.
Prepoznaćeš nas nekad u tuđim slovima,
ali to nećemo biti mi,
to neka druga nekom drugom neće verovati na reč.

Pišem ti poslednji put,
da ne bude da sam te ostavio bez reči,
da ne bude da sam nestao bez traga,
da ne bude da nas nije bilo.
Pisaće ti drugi, al’ nećeš imati šta da čitaš.
Ovako se više ne piše, ovako se više ne čita.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:44

Molitva

Svake večeri sklopim misli nad paperjastim oltarom,
radoznalo osluškujući šum svojih usana
i molitvu, ometenu uzdahom:
"Ćerku Bog da ti da, još jednu sebe da imaš.
Nektar da pije, zvezde da joj skineš,
kao što bih tebi ja.
Da je maziš, da je čuvaš,
da je braniš i ništa joj ne braniš,
kraljica da bude, kao što bi bila ti.
Da bude tvoje Tvoje,
kao što bi Moje bila ti,
da si mi rodjena,
moja rodjena.
Pogledom dijamante da brusi,
rečima bisere da niže,
zlatne da su joj misli.
U ženu da stasa, željni da je budu,
da vidiš kakva si bila. "
Kad zapnem za prag zaključanih vrata budućnosti,
i padnem slab u početni stav za molitvu,
celivaću suvim usnama cveće,
utkano u ivandanski venčić,
prepoznajući te u svakoj latici.
Nošena srebrnim štiklama,
prići će poslednja želja,
naše Naše,
nudeći pomoć.
"Hvala, dete moje", reći ću.
"Ćerku Bog da ti da, još jednu sebe da imaš. "








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:44

Bogojavljenska noć

Veruju ljudi, ja ne verujem
da će se ono što noćas požele ostvariti.
Ko zna koliko sam noći probdeo
sa istom željom?
Nagledao sam se neba,
napričao sa zvezdama...
Ljudi moji, niko to ne sluša.
Više ne želim da želim,
umoran sam od sebe.
Ipak, pogledaću nebo,
sad i nikad više,
stisnuti zube i smoći snage
da poželim da negde neko
voli nekoga ko voli njega.
Bio bih zahvalan nebu
i svemu što je na njemu
da mi se želja ostvari.
Ljudi veruju, ja ne.
Ljudi žele, želim im i ja.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:45

Mi, bolji od nas

Dođeš, napraviš od mene
boljeg čoveka od mene,
poverujem čudu zvanom život
i trudim se da sačuvam trenutak
u koji ću moći da se zakunem
ako mi nekad neko kaže da lažem.

Život nas nije mazio, moramo sami...
Ženoljubac i čovekoljupkinja
traže đavola i anđela u sebi...
Vrpoljimo se,
ne znamo šta bismo pre,
ni šta ćemo kasnije
i pravimo se da ne znamo –
što je nežnije, biće bolnije.
Odeš i ostaviš ogrizak od mene.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:45

Nedopisana pesma

Prazna koverta sa mojom adresom
na tvojim je ostala grudima,
u nju da šapućeš sve ono što ne želiš,
a ne možeš da podeliš sa drugim ljudima.

Što život napiše nekom je sasvim nečitko,
taj roman je samo za pismene.
Nečitak rukopis ostane nedoživljen
onima što ne umeju da ga izmene.

Nedopisan, nedorečen svaki tren je izgubljen.
Trepneš i čaroban trenutak u ništa pretvoren.
Nedopisan, nedorečen rukopis je zaturen.
Nepismenošću, nepažnjom ostane život nedovršen.

Malim slovima velika dela su pisana,
al' mudre su pouke njihove.
Oni što čitaju odluče da li će živeti
prorede, mala slova, ili stihove.








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 21:46

Samo u ovoj pesmi

U ovoj pesmi sam onakav kakva si u mojim pesmama,
u ovoj pesmi zaslužujem da me voliš više od sebe,
u ovoj pesmi niko me, osim tebe, neće prepoznati.

U ovoj pesmi zadrhte ti kolena kad na mene pomisliš,
a neprestano se trudiš da ne prestaneš da misliš na mene,
jer strepiš šta bi od tebe ostalo kada bi ostala bez mene.

U ovoj pesmi se, po ko zna koji put, ispovedaš
i nežnim rečima opisuješ kakva ti je koža kad na mene misliš,
kakav ti je jastuk kada me sanjaš, a sanjaš me svake noći,
jer bez mene ne bi mogla živeti ni u snu.

U ovoj pesmi ljubav najzad liči na radost,
jer je tri godine mlađa,
jer je uzvraćena, neuvređena, neprevaziđena.
U ovoj pesmi nisi sigurna da je ljubav ljubav,
pa me svaki čas zapitkuješ osećam li isto što i ti.
Kao, ne znam o čemu govoriš, pa pitam šta osećaš,
a ti pocrveniš i kažeš ne umem ja to da opišem kao ti.

U ovoj pesmi ništa me ne boli, jer me voliš,
kao da si me oduvek volela,
kao da nikada nisi prestala da me voliš,
kao da ćeš me u svim pesmama voleti.

U ovoj pesmi TI pišeš pesme i piljiš u moj prozor
u pokušaju da u pramen ispred svog oka uloviš moju siluetu,
kad nisam sa tobom da sve što pogledaš na mene liči.
(Izbriši ovo, jer smo u ovoj pesmi nerazdvojni.)

U ovoj pesmi srce ti je tri broja veće,
pa moliš da ga smestiš kod mene na neko vreme,
a ja se cenkam “na koliko?” “Do kraja života”, kažeš.
Baš si glupava u ovoj pesmi.
Zašto bismo umirali kad se ovoliko volimo?








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 94786

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 8 Mar - 22:52

Zaspi na meni

Gorim od nestrpljenja da osetim
kako će se moje srce snaći
sa tvojim uzdahom, poslednjim pred san.
Nešto ćeš, kroz uzdah, morati šapnuti,
nešto što nagoveštava kako ti srce razmišlja
i kakve će slike oživeti
u bioskopskoj tami ispod tvojih kapaka.
Moram znati šta sanjaš.
Želim i ja da se smešim.

Jastuk odbija da liči na tebe,
dozlogrdilo mu da ga grlim.
Zaspi na meni.
Odjek iz mojih grudi učiniće da pomisliš
da si u svečanoj dvorani, ili pred oltarom,
a moj dlan na tvojoj kosi krunisaće snove
i dati blagoslov svakoj tvojoj želji.
Osetićeš spokoj, koji toliko želim da osetim.

Budi mirna.
Dozvoli mom nemiru da se kočoperi
i ne dozvoli mojim prstima da budu nemirni.
Tvoj spokoj neće mi dati da dišem.
Moj dah bi mogao oduvati tvoj san,
a možda baš mene sanjaš, možda baš nas.

Zaspi na meni.
U ovom dušeku, ljubavi ima za čitav svet,
a jedino tebi je namenjena.
Zaspi na vulkanu, koji se uzdržava
da vrelinu iz dubine ne potroši na prečac,
da ne postane samo ugašena uspomena
na veličanstveni gorući trenutak.

Zaspi na meni.
Oblak sam, koji se spustio da bi ti bio postelja,
da bi te uzdigao do visina o kojima nisi ni sanjala.
Nisam ljubavnik, već ljubav.
Trebam ti, više no sebi.
Trebam ti, jer nikom ne trebaš k’o meni.

Zaspi na meni.
Zalepi se za mene kao za plišanog medu
i maštaj da se nismo uzalud sreli.
Želim da mi tvoj san na oči dođe.
Ako na meni zaspiš,
moji snovi nisu mi više potrebni.

Bože, ne uznemiravaj!
Bar nekad gledaj svoja posla.
Ne kvari. Pusti da na meni zaspi.
Ako je najlepši, nije jedini anđeo.
Imaš ih dovoljno, ovog mi ne diraj.
Čuvaj se da ga čuvaš kada me ne bude.








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Goran Tadić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Goran Tadić
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Goran Petrovic
» Goran Bregović
» Goran Karan
Strana 10 od 15Idi na stranu : Prethodni  1 ... 6 ... 9, 10, 11 ... 15  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-