Ljudski postupci veoma liče na crtanje. Perspektiva se potpuno menja prema tome s koje ih strane pogledate; ali to ne zavisi od predmeta, već od čoveka koji ih gleda.
Van Gogh
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Shadow
ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Čet 2 Jan - 22:02
Najskuplje slike prodate u 2013. godini | IZVOR: HUFFINGTON POST
Prošla 203. godina. bila je godina rušenja rekorda u prodaji umetničkih dela a naročito slika. Cene slika, skulptura, crteža, vrtoglavo su išle do milionskih iznosa.
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Beta AP, Sothebys
Neki kritičari nisu mogli a da ne primete poražavajući trend kojim je obojena prodaja najskupljih slika, jer su na listi uglavnom preminuli belci. Evo koja dela su se našla na listi:
10. Norman Rokvel - Molitva 46 miliona dolara
Na slici "Molitva" prikazan je krcati restoran u kojem se ističu baka i unuk povezani u molitvi za stolom koji dele i sa dvojicom mladića. Pre aukcije procenjeno je da će slika dostići cenu od 15 do 20 miliona dolara. Kupac, koji je na kraju aukcije izdvojio čak 46 miliona dolara, želi da ostane anoniman. Slika je postavila novi rekord za američko umetničko delo prodato na aukciji.
9. Mark Rotko - Untitled (No. 11), 46,1 miliona dolara
Uz Džeksona Poloka i Viljema De Keniga, slika jednog od najpoznatijih posleratnih američkih umetnika prodata je za impresivnu cenu na aukciji kuće Kristi u Njujorku.
7. Roj Lihtenštajn - Žena sa šeširom od cveća, 56,1 milion dolara
"Osakaćena" verzija engleske kraljice vrhunska je slika pop umetnika koja je, očekivano, dostigla i vrhunsku cenu na njujorškoj aukciji kuće Kristi.
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Youtube/Printscreen
6. Endi Vorhol - Coca-Cola [3]', 57,2 miliona dolara
Možda izgleda kao pojednostavljena retro reklama za Coca Colu, ali istovremeno je i kultno delo vodećeg čoveka pop arta, američkog slikara, dizajnera i filmadžije.
Iako je slika ostvarila 'pristojnu' cenu na aukciji, ne može ni izdaleka da se meri sa njegovom slikom 'No. 5, 1948' koja je na prodaji 2006. zamenila privatne vlasnike za 140 miliona dolara.
4. Džef Kuns - Balloon Dog (Orange)', 58,4 miliona dolara
Aukcija ne bi bila uspešna bez barem jednog primerka Kunsovih sjajnih životinja-balona.
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Beta/AP Photo Sotheby's
3. Endi Vorhol - Silver Car Crash (Double Disaster)', 105 miliona dolara
Metalni diptih dimenzija 2,43 puta četiri metra nastao je 1963., a izložen je samo jedanput u poslednjih 26 godina. Levu stranu čini serigrafija sastavljena od 15 fotografija iste automobilske nesreće. Monumentalno Vorholovo delo postiglo je novi rekord kada je reč o delima američkih umetnika, naročito pop arta, saopštio Sotebi dodajući kako je početna cena bila 60 miliona dolara.
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Beta/AP Photo, Lefteris Pitarakis
2. Fransis Bejkon - 'Tri studije Lusijena Frojda', 142 miliona dolara
Slika iz 1969, triptih 'Tri studije Lusijana Frojda' prodata je u roku od šest minuta od početka aukcije u Njujorku, a nepoznati kupac platio ju je nešto više od 142 miliona dolara. Bejkonov triptih prikazuje slikarovog prijatelja umetnika. Slike su ponuđene u sklopu postratne savremene umetnosti u aukcijskoj kući Kristi, a cenom su premašile i slavni 'Vrisak' Edvarda Munka, prodat za 120 miliona dolara.
Američki kolekcionar Stiven A. Koen kupio je slavnu sliku Pabla Pikasa po rekordnoj ceni od 155 miliona dolara. Čelnik američke korporacije SAC Capital Advisors i slavni mecena umetnosti, otkupio je sliku od vlasnika kockarnice u Las Vegasu Stivija Vina. Postignuta cena najveći je iznos novca koji je jedan američki kolekcionar ikada platio za umetničko djelo. Prikaz Pikasove mlade ljubavnice Marie-Tereze Valter, Koen je trebalo da otkupi za 139 milliona dolara, ali Vin je slučajno svojim laktom uništio sliku i odlučio da je restaurira. Koen je zadržao visoko zanimanje za platno pa ga je na kraju i otkupio iako je cena narasla.
Istražitelji umetnina još uvek širom sveta tragaju za delima otetim za vreme nacističke vladavine. Posao im nije lak jer se za mnoga dela već smatra da su nepovratno nestala, a i evidencija je manjkava.
[You must be registered and logged in to see this image.] BETA/AP Photo/str,File
To zanimanje, donedavno je bilo relativno nepoznato široj javnosti. Ali naučnici koji se bave poreklom umetničkih dela preko noći su postali poznati nakon što je u stanu nemačkog penzionera i potomka poznate porodice trgovaca umetninama Gurlita pronađen veliki broj umetničkih dela za koje se verovalo da su nestale tokom nacionalsocijalističke vladavine, istražuje Dojče Vele.
Propuštena prilika
Odjednom je njihovo interesovanje postalo predmet javnih rasprava. Na kongresu „istraživača umetnina“ održanom ovih dana u Kelnu, pripadnici tog uskog kruga specijalista raspravljali su o tome kako da se u budućnosti izbegnu slučajevi poput Gurlitovog. Opšti je utisak učesnika kongresa da su stručnjaci nakon Drugog svetskog rata propustili da se ozbiljnije uhvate u koštac sa tim mračnim poglavljem nemačke istorije.
Smatralo se da su mnoga dela koja poseduje porodica Gurlit izgubljena ili nisu uopšte bila katalogizirana. Naučnici takođe smatraju da većini ključnih faktora u toj problematici poput galerija, muzeja, kolekcionara, nedostaje transparentnost. „Samo u slučaju da se muzeji, nauka, trgovci i kolekcionari zajednički potrude da rasvetle prošlost, biće postignut uspeh na tom polju“, smatra stručnjak za utvrđivanje porekla umetnina Klemens Tusen. U slučaju Gurlit, radi se o oko 450 umetničkih dela za koja se sumnja da spadaju u kategoriju opljačkanih umetnina koje su tokom perioda nacionalsocijalizma, pod sramnim uslovima, bila otkupljivana od pravih vlasnika (uglavnom jevrejskog porekla) i prodavana galerijama ili trgovcima.
Crna knjižica
Mnogi, poput novinara i stručnjaka za ukradenu umetnost Štefana Koldehofa predlažu osnivanje fondacije iz čijeg fonda bi se uplaćivala obeštećenja oštećenim naslednicima. Istoričar umetnosti Tusen apeluje na kolektivnu odgovornost Nemaca. „Na kraju krajeva, svi smo mi sinovi ili unuci počinilaca“, kaže taj stručnjak.
Upravo je on prošle godine bio upletan u jedan slučaj koji je u susednoj Holandiji mesecima bio u medijima. Na otkrivanju ostavštine jevrejskog trgovca umetninama Žaka Godštikera, Tusen je radio više od jedne decenije. Godštiker je, zajedno sa svojom porodicom, 1940. uspeo da se ukrca u jedan od poslednjih brodova za SAD. Međutim, u Holandiji je ostavio svesku u kojoj je bio spisak svih 1.113 dela koja je morao da ostavi.
Za kasnije „detektive“ – srećna okolnost. Zahvaljujući tom preciznom spisku, naslednicima porodice vraćeno je više od polovine umetnina. „Slike ostavljaju tragove: bivaju izlagane, prodaju se ili pojavljuju u spiskovima restauratora“, kaže Tusen. No velik problem u borbi za vraćanje umetnina pravim vlasnicima je i činjenica da Holandija dugo vremena prodaju umetnina tokom vladavine nacionalsocijalista nije priznavala kao prisilnu prodaju.
Promene zakona
No, slučaj Godštiker samo je delimično priča sa srećnim završetkom. Oko 500 umetnina nikada nije pronađeno. Istoričar umetnosti Tomas Keler pretpostavlja da se dobar deo njih nalazi u Nemačkoj, u privatnim zbirkama poput one porodice Gurlit. Jedan od lidera Hitlerove Nemačke, Hermann Gering zaplenio je dobar deo Godštikerovih umetnina i početkom 40-ih ih prodao preko nemačkih galerista. Kao i u slučaju Gurlit, i ovde je potrebno mnogo transparentnosti od strane svih učesnika priče.
Stručnjaci traže i promene nemačkih zakona. U SAD se, na primer, poništava prodaja umetnina za koje se dokaže da su ukradena. U Nemačkoj, naprotiv, ukradene slike već nakon deset godina mogu slobodno da se proju ako prodavac tvrdi da nije znao da su ukradene. Sve dok se zakonodavstvo ne promeni, jedinstveni su stručnjaci, potraga za iščezlim umetničkim delima i dalje će biti dugotrajna i mukotrpna. U senzibilizovanju javnosti možda će pomoći Holivud. Na predstojećem Berlinalu (6. - 16.2.) premijerno će biti prikazan film „Monuments Men“ u režije Džortdža Klunija koji se bavi spasavanjem ukradenih umetnina pred kraj Drugog svetskog rata.
Autori: Anika Cajtler / Nenad Krajcer Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sre 2 Apr - 23:46
U kuhinji mu 40 godina visila remek-dela IZVOR: B92
Dva platna, jedno Gogenovo i drugo Bonarovo, koja su ukradena u Londonu 70-ih godina prošlog veka pronađena su u Italiji, objavilo je danas italijansko ministarstvo kulture.
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Beta/AP Dva dela francuskih velikana Pola Gogena i Pjera Bonara, vrede milione, a kupljena su za 300 funti, piše Gardijan.
Davne 1975. godine radnik u Fijatu je otišao na aukciju izgubljene imovine koju je organizovala italijanska železnica u Torinu.
Platio je 45.000 lira, što je ekvivalentno današnjih 360 evra, za dve slike koje su mu se dopale: jedna mrtve prirode a druga slika žene koja sedi u bašti.
Blizu 40 godina, muškarac čije ime nije obelodanjeno je čuvao ove slike u svojoj kuhinji. Kada se preselio na Siciliju, pošto je otišao u penziju, poneo ih je.
Sve do prošle godine, nije imao pojma šta mu visi iznad šporeta.
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Beta/AP Sada je postalo jasno da su u pitanju ukradene slike Pola Gogena i Pjera Bonara i da datiraju iz 1869. godine. Gogenova slika vredi između 10 i 30 miliona evra dok Bonarova vredi blizu 600.000 evra.
Slike su ukradene u Londonu 1970. godine iz kuće Kenedijevih. Međutim, tek prošle godine kada je vlasnikov sin inače student arhitekture listajući svoje knjige istorije umetnosti shvatio da slika iz knjige ima mnogo sličnosti sa slikom koja decenijama visi u kuhinji njegovog oca. Nije bila ista slika ali je slikana u istom stilu.
Prošlog leta počelo je dokazivanje da su u pitanju slike poznatih slikara. Ubrzo je dokazana autentičnost i rekonstrukcijom događaja saznali su da je delo pošto je ukradeno vozom dostavljeno do Torina ali je ostavljeno tokom carinskih kontrola iz straha od hapšenja.
Zanimljiva je i činjenica da se do daljnjeg neće znati kome ove slike pripadaju. Policijski izvori bliski Gardijanu rekli su da se čeka Metropoliten policije kako bi se situacija rasčistila.
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sub 12 Apr - 13:00
Кључеви К
Ф.К. Фрида Кало, Франц Кафка, два највећа симбола једног века имају истоветне иницијале, бол, можда чак и пложај у свету. Кафка себе види као животињу заустављену над амбисом чије се задње ноге још увек ослањају на очинску традицију, а предње ноге гребу по ваздуху, надомак друге обале. Фрида Кало, измучена, обешена нглавачке, убогаљена, исецкана на комадиће, у непресталним метаморфозама под утицајем болести и уметности, могла је да каже заједно са свјим јеврејским братом из Прага "Вероватно има много наде, али не за нас. "Праг, "мајчица", има канџе и паукову мрежу, пише Кафка. Сјудад Мексико такође, реч је о градовима који нас не пуштају. Кафкина Кало, Францова Фрида: јунакиња "Замка", Кафкина Фрида представља истовремено пут спасења и агонију романтичне љубави. За обоје, за К. из Прага и К. из Сјудад Мексика, Ниче је написао: "Ко год је створио нови рај, неопходну снагу за то пронашао је само у сопственом паклу.
Аутор НН
Shadow
ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sre 23 Apr - 22:48
PROCENITE: Da li ova slika vredi 44 miliona dolara?!
Umetnik je ovo svoje remek delo naslikao 1953. godine, a mi, pošto nismo stručni, vidimo samo plavo platno s jednom belom linijom
[You must be registered and logged in to see this image.] Foto: Sothebys.com
Verujete li da je ova slika prodata za 44 miliona dolara?!
Slika apstraktnog ekspresioniste slikara Barneta Njumana "Onement VI" i dalje je među rekorderima po iznosu koji je dat za njih na aukciji. Naime, prodata je za neverovatnih 44 miliona dolara.
On je ovo svoje remek delo naslikao 1953. godine, a mi, pošto nismo stručni, vidimo samo plavo platno s jednom belom linijom...
Kako kažu kritičari, Njuman preplavljuje i osvaja posmatrača njegove slike baš tom senzualno živom plavom koja koegzistira s vertikalnom belom, znakom ljudskog prisustva...
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sre 18 Jun - 18:59
MISTERIJA O KOJOJ PRIČA CEO SVET: Pikasova slika Plava soba krije nešto potpuno neočekivano!
Naša publika je gladna za ovim. To je poput detektivskog rada. Daje im pristup za koji mislim da obogaćuje, možda dodaje misteriju dok im u isto vreme dopušta da budu deo sastavljanja slagalice, zaključuje Kosinski.
Podatak o detaljima skrivene slike Pabla Pikasa, medijima je otkriven prošle nedelje. Tokom proteklih pet godina, stručnjaci muzeja Filips Kolekšon, Nacionalna galerija umetnosti o istraživači muzeja Univerziteta Kornel i Vinterthur iz Delavarea, otkrili su jasniji prizor misteriozne slike ispod površine.
Radi se naime o portretu nepoznatog muškarca naslikanog u vertikalnoj kompoziciji.
"Upravo je zbog ovog trenutaka ono što mi radimo - posebno. Druga reakcija bila je: Ko je on? Sada radimo na tome da odgovorimo na to pitanje", rekla je Patriša Favero, konzervator u muzeju Filips Kolekšon.
Doroti Kosinski, direktorka ovog muzeja, kaže da se znanje o Pikasu i načinu na koji je radio može otkriti kroz visokotehnološku saradnju muzeja.
"Naša publika je gladna za ovim. To je poput detektivskog rada. Daje im pristup za koji mislim da obogaćuje, možda dodaje misteriju dok im u isto vreme dopušta da budu deo sastavljanja slagalice", zaključuje Kosinski.
Dugo se verovalo da se nešto nalazi ispod te Pikasove slike iz 1901. Infracrveni snimci napravljeni 2008., otkrili su bradatog čoveka, koji je glavu oslonio na ruku s tri prstena. Muškarac na sebi ima jaknu i leptir mašnu.
Napravljena je i tehnička analiza slike pa je ustanovljeno da je sakriveni portret Pikaso naslikao verojatno neposredno pre slike "Plava soba".
"Nije mogao da priušti novo platno, svaki put kada bi imao ideju za sliku, pa je preslikavao postojeće, a radio je i na kartonu, jer je platno skuplje", objasnila je kustos Suzan Behrends Frank.
On je projektovan 1501. kako bi bio sagrađen prego Zlatnog roga, prirodnog estuara na Bosforu koji bi povezivao dva dela tadašnjeg Konstantinopolja.
Međutim, zbog složenosti dizajna, sultan Bajazit II sumnjao je u njegovu pouzdanost i odbio je ponudu. Po svemu sudeći, Leonardo da Vinči bio je suviše napredan za graditelje tog vremena.
Međutim, 1995. norveški arhitekta Vebjorn Send otkrio je nacrt na jednoj od izložbi da Vinčijevih dizajnerskih rešenja.
On se "zaljubio" u most i skovao je plan da ga sagradi u Noreškoj. Doduše, umesto ogromnog mosta, Send je napravio mali, pešački most koristeći drvo i čelik umesto kamena.
Minijaturna verzija da Vinčijevog mosta nalazi se na autoputu E-18 koji povezuje Oslo i Stokholm u blizini grada As.
Foto : Åsmund Ødegård / Flickr.com
[You must be registered and logged in to see this image.] Da Vinčijev nacrt (Foto: Wikimedia Commons)
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Ned 29 Jun - 19:55
Rešena misterija duga pet vekova
Muzej u Pensilvaniji razrešio je misteriju jednog renesansnog portreta, u istrazi koja je obuhvatila stotine godina, slojeve boje i ubijenu ćerku italijanskog vojvode.
[You must be registered and logged in to see this image.] Viktorijanski fotošop na delu: "ulepšano" i pravo lice renesansne princeze
Među delima izloženim na izložbi “Zaboravljeno, falsifikovano, nađeno”, Karnedžijevog muzeja u Pitsburgu, našao se i portret Izabele de Mediči, duhovite i omiljene ćerke Kozima De Medičija, prvog velikog vojvode Firence, koja skoro 200 godina nije videla svetlost dana.
[You must be registered and logged in to see this image.] Čuvena lepotica po merilima svoga doba
Jak nos, tvrd pogled i visoko čelo - po modi 16. veka depilirano od kose - italijanske princeze ležali su skriveni pod slojevima boje, koje je viktorijanski umetnik naneo da bi delo učinio privlačnijim za 19-vekovnog kupca. Rezultat je predstavljalo lepuškasto, blago lice ružičastih obraza i ljupkog osmeha - dokaz da fotošop kao ideja nije ništa novo.
Kustoskinja muzeja Luiz Lipinkot posumnjala je, međutim, da je u pitanju falsifikat, i odnela ga je na nezavisnu procenu, a rendgenski snimak je otkrio da se ispod viktorijanske glazure krije sasvim drugačije lice. Konačni proboj ostvarn je kada je reprodukcija kopije ove slike pronađena u jednoj firentniskoj knjizi o istoriji umetnosti - kao portret Izable Mediči, naručen njene porodice i 1580-tih godina poslat u Beč.
[You must be registered and logged in to see this image.] Nakon više od 200 godina pojavilo se pravo lice
Osoba na slici je za svoje vreme skandalozna lepotica Izabela Mediči, očeva ljubimica koja je doživela tragičan kraj. Izbela je govorila više jezika i odlikovala se britkim umom i duhovitošću i veštinom konverzacije, a u 16. godini udali su je za Paola D’ Orsijina, kako bi se dve moćne porodice povezale brakom. Nakon udaje je ostala da živi u očevom domu u Firenci, što je bilo krajnje neobično, dok se njen suprug vratio u Rim.
[You must be registered and logged in to see this image.] Viktorijanski slikar je "doterao" i ruku, učinivši je nežnijom, a umesto pehara i ubrusa koje je Medičijeva u njoj držala ostavio je maramicu
Dve godine nakon očeve smrti, 1574, brat i muž su se, međutim, zaverili da je ubiju, jer je do Orsinijevih stigao glas da u Firenci živi raspusnim životom i da je za ljubavnika uzela svog rođaka u drugom kolenu. 1576. nastradala je tokom lova u vili Medičijevih, najverovatnije tako što ju je sopstveni muž udavio, a samo nekoliko dana ranije, na sličan način je umorena i Leonora, supruga njenog brata i njena najbolja prijateljica.
Restauratorke koje su otkrile pravo lice ove “nevaljale devojke” veruju da je za portret pozirala s peharom nalik na onaj koji je Mariaj Magdalena koristila da bi oprala noge Isusu, u nastojanju da “opere” svoju narušenu reputaciju.
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Čet 10 Jul - 23:41
Rekordnih 1,3 miliona funti za Botičelijev crtež
Redak crtež italijanskog renesansnog slikara Sandra Botičelija prodat je na aukciji u Londonu za rekordnih 1,3 miliona funti
[You must be registered and logged in to see this image.] Studija za sedećeg Josifa
Redak crtež italijanskog renesansnog slikara Sandra Botičelija prodat je na aukciji u Londonu za rekordnih 1,3 miliona funti (2,2 miliona dolara).
Nastala potkraj XV veka, "Studija za sedećeg Josifa", na kojoj je prikazana figura sveca u sedećem položaju sa glavom naslonjenoj na desnu ruku, prvi je umetnikov crtež koji se našao na aukciji u poslednjih 100 godina.
Aukcijska kuća Sotbi, koja je organizovala licitaciju, saopštila je da je to najviša cena za rad na papiru renesansnog majstora.
Kako prenosi BBC, veruje se da je to poslednji od Botičelijevih crteža koji je bio u privatnom vlasništvu.
Potekao je iz kolekcije pokojne američke filantropistkinje Barbare Pjasecke Džonson, supruge Džona Stjuarta Džonsona, naslednika kompanije "Džonson i Džonson", koji ga je kupio 1988. na aukciji u Njujorku za 88.000 dolara.
Osim albuma sa ilustracijama za Danteovu "Božanstvenu komediju", sačuvano je još svega 12 Botičelijevih crteža, a svi, osim navedene studije, nalaze se u muzejima.
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sub 12 Jul - 1:24
Misteriozne slike: Koje se skrivene poruke nalaze u delima čuvenog umetnika?
Neke od novijih teorija o misterioznim Da Vinčijevim slikama pogledajte u nastavku i otkrijte koja je baš ona najlogičnija.
Mona liza
Lice Mona Lize ja zapravo lice muškarca. Leonardo Da Vinči je toj slici napravio svoj prvi kod, rekao je prof. Silvano Vinćeti, predsednik italijanskog Nacionalnog odbora za vrednovanje istorijskog blaga, ujedno i lider naučno-tehničkog odbora za analizu ove čuvene slike koja se čuva u Luvru u Parizu.
Sliku je Leonardo stvarao dvadesetak godina, rekao je prof. Vinćeti na konferenciji za novinare u Udruženju stranih novinara u Rimu. On tvrdi da je na slici lice istog muškarca koje je Leonardo naslikao i na „Poslednjoj večeri". Tamo je on Ivan, koji sedi pored Isusa. On je Salai, zapravo Gian Giacomo Caprotti, od 1490. godine Leonardov učenik i sluga. Za velikog umetnika Salai je radio 25 godina, ubijen je 1525., a u nasledstvo je dobio i više slika, među kojima i Mona Lizu.
Temeljnim analizama slike, uz upotrebu savremene tehnologije, ekipa stručnjaka je u očima Mona Lize otkrila slova L i S. Oko toga su već stvorene razne teorije. Tvrdilo se da se L odnosi na Lisu Gherardini, koju je navodno Leonardo portretisao i po kojoj je kasnije portret dobio ime.
Brojnim teorijama koje već vekovima izaziva Da Vinčijeva 'Mona Liza' pridružila se i najnovija. Umetnik Ron Piccirillo tvrdi da je rešio misteriju pošto je primetio nešto do sada neviđeno.
Tvrdi da je pronašao glavu lava, majmuna i bika u oblacima iznad Mona Lizine glave.
Životinjske likove otkrio je slučajno, položivši sliku bočno, kao što stoji u uputstvima navedenim u dnevnicima Leonarda da Vinčija.
Piccirillo tvrdi da njegov pronalazak otkriva i pravo značenje tog dela te da je Mona Liza zapravo metafora zavisti. Svoje tvrdnje potkrepljuje citatima iz Da Vinčijevih beleški.
Tako, naprimer, Mona Lizinu desnu ruku, koja je blago savijena u zglobu, Piccarillo objašnjava citatom: 'Zavist mora biti prezentovana kao prezriv pokret ruke prema nebu, jer kada bi mogla, iskoristila bi svoju snagu protiv Boga.'
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sub 12 Jul - 1:28
Tajna večera
Nova tvrdnja da Leonardova „Tajna večera" sadrži skriven prikaz žene koja drži dete, isprovocirala je veliko interesovanje na internetu.
Figura je navodno nastala kada je mural iz 15-tog veka 'preklopljen' sopstvenim odrazom u ogledalu, tako da su obe slike napravljene da budu delimično transparentne.
Prema rečima Slavise Pescija, italijanskog skolastičara amatera, krajnji rezultat kompozitne slike pokazuje figuru malog deteta kojeg drže na rukama.
Ciničnija opservacija može zaključiti da je dupla slika previše mutna i bleda da bi se napravili ikakvi zaključci.
Gospodin Pesci, koji je objavio svoje „otkriće", odlučio je da ne spekuliše o tome ko bi mogao biti to dete, ali internetske pristalice teorija zavere su bili brzi u donošenju zaključka da ima sličnosti sa knjigom bestselerom „Da Vinčijev kod", u kojem se Isus oženio svojom sledbenicom Marijom Magdalenom.
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Pet 1 Avg - 20:18
Proleće koje vredi 35 miliona dolara | IZVOR: TANJUG
Čuveni portret Eduara Manea "Proleće" iz 1881, koji se nalazi u vlasništvu iste porodice više od jednog veka, biće prvi put ponuđen na aukciji gde se očekuje da dostigne cenu od 35 miliona dolara, saopštila je danas aukcijsla kuća Kristi.
Portret, koji prikazuje iz profila mladu parisku glumicu Žanu Demarsi, jedan je od najpoznatijih Maneovih radova, a u Kristiju predviđaju da će za njega vladati veliko interesovanje kada se 5. novembra u Njujorku bude našao na licitaciji.
Ukoliko bude prodat za pomenutu svotu, "Proleće" će potući rekord Maneovog "Autoportreta sa paletom" koji je 2010. na aukciji u Londonu dostigao 33,2 miliona dolara.
Eduar Mane (1832-1883) smatra se jednim od najistaknutijih umetnika impresionizma. Bio je naročito poznat po svojim portretima.
"Proleće", koje prikazuje Demasri u cvetnoj haljini sa grmom rododendrona u pozadini, kao alegoriju na ovo godišnje doba, jedno je od njegovih najpoznatijih i najčešće reprodukovanih radova.
Portret je bio jedna od dve slike, zajedno sa "Barom u Foli Beržeru", koje je francuski umetnik predstavio na Pariskoj izložni 1882. godine i koje su ga proslavile i donele mu priznanje.
"Proleće" je dugo bilo na pozajmici Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, a izlagano je i u Metropoliten muzeju u Njujorku.
Pojedina vrhunska umetnička dela kriju u sebi tajne kako su zapravo nastala. Za mnoge od tih tajni se saznalo dugo posle nastanka ovih slika.
1. Kada je slika "Scena sa plaže" koja je nastala u 17. veku dospela u muzej, konzervator koji ju je restaurirao primetio je nešto čudno. Naime zašto bi se grupa ljudi okupila, kao što je to na slici, ako se ništa ne dešava.
Kada je završio restauraciju video je da je u prvobitnoj verziji bio naslikan i mrtav kit, koji je kasnije prebojen. istraživači smatraju da je to autor uradio iz čisto estetskih razloga. Naime, posebno u to vreme, teško da bi neko želeo ima sliku na zidu kuće na kojoj se nalazi mrtav kit.
2. Slavni Pablo Pikaso imao je periode tokom svog stvaralaštva kada mu jednostavno nije išla prodaja slika. Tokom tog perioda nije uvek imao novac kako bi nabavio novo platno. Tako je morao nekad da iskoristi neko staro ako bi želeo da slika.
To je slučaj sa njegovom slikom "Stari gitarista". Pažljivim posmatranjem slike mogu da se uoče konture jedne druge figure. Koristeći X zrake naučnici su ustanovili da je prethodno na tom platu bila naslikana žena kako drži dete.
3. Čuveni portret napoleonovog šefa policije u Rimu u vreme kada je francuski vladar osvojio grad primer je kako politika utiče na umetnost.
Istoričari umetnosti su uspeli da utvrde da se na slici nekada nalazila i bista Napoleonovog sina koga je otac prozvao - kralj Rima. E, kada je na kraju Napoleon poražen, nije baš bilo pametno da se bilo ko dovodi u vezu sa njim. Tako je deo slike gde se prvobitno nalazila bista Napoleonovog sina jednostavno prebojen.
4. Ova slika predstavlja muškarca i ženu koji skrušeni stoje na njivi nad korpom u kojoj se nalaze krompiri. Da tu nešto nije baš kako treba prvi je uvideo slavni slikar Salvador Dali koji je tvrdio da se radi o sceni koja predstavlja sahranu.
Kada su ljudi iz Luvra dali sliku na analizu utvrđeno je da je Dali imao pravo. Ono što je na slici sada korpa sa krompirima, u originalnoj verziji je bio zapravo mali kovčeg.
5. "Priprema mlade" je nezavršeno umetničko delo iz serije slika koje predstavljaju tradiciju života na francuskom selu. Ona je naslikana sredinom 1800-ih.
Kada je 1960. godine slika analizirana x zracima utvrđeno je da je prvobitno to bila scena sahrane. A da je žena na slici, koja je centralna figura na platnu, zapravo preminula.
Slika 'Gernika' Pabla Pikasa iz 1937. godine je jedan od najpoznatijih antiratnih simbola. To je figurativna interpretacija bombardovanja Gernike, nekadašnje prestonice Baska, u severnoj Španiji, za vreme španskog građanskog rata (1936-1939). Po izričitoj želji Pikasa, slika nije smela da se vrati u Španiju, sve dok u njoj ne bude uspostavljena demokratija.
Čuvena slika bila je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, da bi 1981. godine, šest godina posle Frankove smrti bila vraćena u Španiju. Danas se nalazi u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.
Španski kulturni poslenici naručili su od Pabla Pikasa da naslika veliko platno za paviljon Španske republike za svetsku izložbu u Parizu, čije je otvaranje bilo predviđeno za leto 1937. godine. Pikaso dugo nije imao inspiraciju. Bio je melanholičan, frustriran zbog problema u svom ličnom životu i nezadovoljan svojim radom. Španski građanski rat podstakao ga je da sa žarom podržava pristalice lojalne vlade. Kada je 26. aprila 1937. godine nemačka i italijanska avijacija bombardovala baskijski gradić na severu Španije Gerniku, znao je šta će biti tema njegovog budućeg dela. Do početka maja, on je izradio prve skice za ogromno platno koje obeležava vrhunac njegovih mitoloških radova. Na platnu su prvo ovekovečeni bik i konj, a potom i ostali motivi.
Slika 'Gernika' je figurativna interpretacija tragičnog događaja, bombardovanja koje je sravnilo sa zemljom gradić Gerniku. Ona ne prikazuje sam događaj, već nizom snažnih likova, podseća i na agoniju rata.
Kompozicija slike je sklopljena od razjedinjenih, razbacanih, i fragmentarnih oblika, koji nemaju ni masu, ni volumen. Slika je podeljena na tri kompozicijska dela, i tako podseća na narativne kompozicije poliptiha iz srednjeg veka i renesanse. Likovi se nalaze u središnjem trouglu, i u dva nepotpuna kvadrata sa obe njegove strane. Osnova trougla se proteže od ispružene ruke izobličenog i obezglavljenog vojnika sa leve strane do stopala žene koja beži na desnoj strani. Umirući konj predstavlja smrt civilizacije. Ruka mrtvog borca koja još uvek steže mač je poznati simbol herojskog otpora. Simboli slobode, nade i pobede razuma su ispružena ruka sa lampom koju nosi žena, kao i motiv iznad konjske glave koji je nastao spajanjem oka i svetlosnih zraka iz lampe. Na desnoj strani poza pokošene devojke podseća na raspeće Isusa Hrista, a majka i njeno mrtvo dete na levoj strani su potomci Piete. U senci, iza žene, izviruje sablasni lik Minotaura sa ljudskom glavom, čudovišnog tiranina iz drevne Krete. Za Pikasa, Minotaur je bio simbol moderne tiranije. Oseća se i suprotnost između pretećeg minotaura koji simboliše mračne sile, i konja na umoru. I ljudi i životinje imaju otvorena usta iz kojih se prolama krik sveopšteg užasa.
Slika je skoro lišena boja i sastoji se samo od nekoliko sivih tonova. Kolažna konstrukcija je data u ravnim „isečcima" ograničenim na crno, belo i sivo koji su naslagani jedan preko drugog. Na taj način se naglašava bol, patnja, stradanje.
Slika Gernika prvi put je izložena u junu 1937. godine na Svetskoj izložbi u Parizu. Izostavljanjem pojedinosti koje bi je dovele u vezu sa zlosrećnim baskijskim gradom, Pablo Pikaso je značenje ove slike uzdigao do opšte osude ludila rata. Tako je slika postala proročanska vizija propasti - propasti koja čovečanstvu još više preti u ovo doba nuklearnog ratovanja.
dnevno
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sre 10 Sep - 21:53
Za Hitlera je ovo bila degenerisana umetnost - Autori i dela koja su jedva izbegla uništenje
Nacisti su ova dela izbacilli iz svojih muzejskih zbirki, neka su sklonjena u magacine, veliki broj je prodat na aukcijama u inostranstivu, a za mnoga koja su konfiskovana ni danas se ne zna gde su.
Razmaženi njujorški posetioci likovnih događanja navikli na ekskluzivne postavke tokom cele godine, pokazali su tako ogromno interesovanje za izložbu „Degenerisana umetnost: napad na modernu umetnost u nacističkoj Nemačkoj 1937", da su je organizatori produžili za cela dva meseca.
Izložba je postavljena u muzeju nemačke i austrijske umetnosti s kraja 19. i prve polovine 20. veka nazvanog „Noje galeri" i otvorenog 2001. Muzej je smešten u palati na Petoj aveniji, preko puta Metropoliten muzeja, a kupila ga je porodica koja je stvorila kozmetičku imperiju Este Loder.
Budući da je reč o jevrejskoj porodici poreklom iz Austrije, jezgro muzeja je lična kolekcija, ali svake godine organizuje se barem jedna izuzetna izložba posvećena periodu i regionu kome je posvećen muzej.
Pošto izložba o umetnosti koju su nacisti proglasili za degenerisanu još traje, nema podatka o broju posetilaca ali kada je saopštena odluka da se produžuje navedeno je da su već oboreni dosadašnji rekordi.
Do sada je po Evropi bilo izložbi dela kojima su nacisti dodelili epitet „degenerisana", a jedna je pre dvadesetak godina organizovana i u Kaliforniji.
Ovoga puta, međutim, kustosi koje predvodi profesor istorije umetnosti dr Olaf Peters iz Halea su odlučili da izlože samo najbolja dela isključivo nemačkih umetnika koji su bili pioniri moderne severne Evrope - od ekspresionizma, dadaizma, preko avangardnih grupa kao sto su „Di brike" i škola za savremeni dizajn „Bauhaus", do časopsa „Der sturm".
Da bi publika stekla pravu sliku šta se zbivalo od dolaska nacista na vlast do konačnog obračuna sa degenerisanom umetnošću, prikazan je deo dveju izložbi održanih istovremeno u Minhenu 1937.
U novosagradjenom Muzeju moderne nemačke umetnosti tada je postavljena izložba zvanične umetnosti iza koje je stao lično Hitler, neuspelo „mazalo" sladunjavih austrijskih pejsaža, pa prema tome i ceo nacistički establišment, a u jednoj šupi su bila postavljena dela anatemisanih umetnika koja su, da bi izgledala još ružnije, postavljena bez ikakvog reda i još su neke slike bile iskrivljene.
To su bila dela umetnika kao što su: Ernst Kirhner, Maks Bekman, Pol Lle, Vasilij Kandinski, Lasar Segal, vajar Ernst Barlah, Georg Gros i drugi koji su ušli u sve udžbenike kao najveća imena prošlog veka.
Sada, na izložbi u Njujorku, zaista dolazi do izražaja sva veličanstvenost triptiha Maksa Bekmana „Odlazak", koji je danas ponos njujorškog Muzeja moderne umetnosti, dok odmah pored njega visi triptih Adolfa Ziglera „Četiri elementa: vatra voda, zemlja, vazduh", koje personifikuju četiri ženska akta, a izgledaju kao da su ih slikali studenti neke provincijske akademije. Taj triptih je Hitler voleo do te mere da ga je držao u svom kabinetu.
Vrhunac kiča u tom maniru su i ostala dela te arijevske umetnosti koja neodoljivo podsećaju na ono što je Staljin proglasio za socijalističku umetnost koja podiže moral radnog naroda.
Pored pedestetak ulja, uglavnom velikog formata, tridesetak radova na papiru, nekoliko skluptura i značajnog broja fotografija, najvažniji eksponat je popis slika degenerisane umetnosti prikupljenih da budu dokazni materijal za izložbu u Minhenu.
Tu je i popis slika koje su obišle više gradova u Nemačkoj i poslužile kao propagandni materijal kako bi Nemci razumeli zašto su ta dela anatemisana kao proizvod degenerisanih umova, ili „retardiranih" kako su označili Paula Klea.
Dragocen je takođe i jedan kratak film koji je snimljen u nacističkom ministarstvu propagande na kojem se perfidno prikazuju dela antičke Grčke i Rima, Mikelandjelov David recimo, kao primeri arijevske estetike koju treba da slede umetnici dostojni da predstavljaju Rajh.
Iznad izloženih eksponata vise prazni ramovi na kojima pišu imena nekih od više hiljada slika proglašenih za plod anatemisanih umetnika a koja su nacisti uništili. Nacisti su inače sva dela koja su dobila takav epitet izbacilli iz svojih muzejskih zbirki, neka su sklonjena u magacine, veliki broj je prodat na aukcijama u inostranstivu, a za mnoga koja su konfiskovana ni danas se ne zna gde su.
dnevno
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Enigma
MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sub 6 Dec - 10:00
Mona Liza – portret Da Vinčijeve majke?!
Da Vinčijeva majka je bila kineska robinja i vrlo je verovatno da je ona zagonetna Mona Liza, otkriva u svom istraživanju jedan italijanski istoričar i pisac.
Anđelo Paratiko je proveo poslednjih 20 godina živeći u Hongkongu i istražujući veze između njegove domovine Italije i Kine u poslednjih petsto godina.
Gospodin Paratiko je rekao da će se dokumentacija koju je otkrio tokom dve godine istraživanja o italijanskom umetniku Leonardu da Vinčiju naći u njegovoj najnovijoj knjizi: „Leonardo da Vinči – kineski naučnik izgubljen u renesansnoj Italiji“.
Knjiga, koja bi trebalo da bude objavljena iduće godine, otkriva dokaze koji povezuju Da Vinčija i Daleki istok.
Za kineski Morning Post gospodin Paratiko je rekao: „Ja sam prilično siguran da je Leonardova majka bila sa istoka, ali da bi se uverili u to, moramo da koristimo metod dedukcije“.
„Jedan bogati klijent Leonardovog oca je imao roba po imenu Katarina. Nakon 1452. godine, koja je godina Leonardovog rođenja. Ona je nestala iz dokumenata. Više nije radila tamo“, dodao je istoričar.
Da Vinčijev otac je bio notar, a veruje se da se njegova majka zvala Katarina i da je bila siromašna meštanka.
Ali po najnovijim otkrićima gospodina Paratika, ona je najverovatnije bila robinja. „Tokom renesansnog doba, zemlje poput Italije i Španije bile su pune robova koji su došli sa Istoka“, tvrdi Anđelo i dodaje da postoje određeni aspekti Leonardovog života i rada koji ga dovode u vezu sa zemljama Istoka.
„Na primer, činjenica da je pisao levom rukom, s leva na desno, kao i da je bio vegetarijanac, što nije bilo uobičajeno. 'Mona Liza' je verovatno portret njegove majke, kao što je tvrdio Sigmund Frojd još 1910. godine. Na poleđini 'Mona Lize' postoji kineski pejzaž i čak njeno lice izgleda kineski“, istakao je Italijan.
Gospodin Paratiko veruje da je jedini način da se misterija reši – ekshumacija nekog od Da Vinčijevih rođaka u Firenci i uzimanje njegovog DNK.
Anđelo Paratiko napisao je nekoliko romana, uključujući „Bena“, u kojem se pojavljuje mladi Džejms Bond, poslat da ubije Benita Musolinija, kako bi se domogao pisama koja su razmenjivali diktator i britanski premijer Vinston Čerčil.
Njegova najnovija knjiga je engleski prevod latinskog rada, cara Nerona pisanog u 15. veku.
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Čet 25 Dec - 22:31
Ove slike su dovoljno jezive i kada ne znate priče koje stoje iza njih
Dejli mejl
Vlasnici ovih tetovaža odavno nisu među živima, ali slike sa njihovih tela i dalje izazivaju pažnju, a sve zahvaljujući izložbi fotografija u Bukureštu.
Kolekcija je pripadala pokojnom doktoru Nikolaeu Minovici, čuvenom rumunskom forenzičaru, koji je prikupljao tetovirane delove kože sa tela koja su se nalazila na Institutu za forenzičku medicinu.
Slika ribnjaka koju je uradio Vinston Čerčil u svom domu na selu prodata je na aukciji za 1,8 miliona funti (2,8 miliona dolara), prenose elektronski mediji.
„Jezero sa zlatnim ribicama u Čartvelu“ premašilo je procenjenu sumu od milion funti koliko je za drugu sliku britanskog ratnog premijera plaćeno 2007. godine.
Još nekoliko drugih komada otišlo je za iznos veći od procenjenog uključujući Čerčilovu kutiju za dokumenta koja je procenjena na 7.000 funti, a prodata za 158.500 funti, i potpisanu sliku američkog predsednika Frenklina Ruzvelta koja je plaćena 32.500 dolara, deset puta više od procenjene sume.
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sre 7 Jan - 20:02
Zanimljivo upustvo za prepoznavanje stila poznatih slikara
Kao što znamo, ili ne znamo, svaki umetnik raspolaže ličnim stilom koji je proizvod umetnikove spoznaje sveta u kojem on egzistira i stvara, a o kojem svakodnevno stiče novu misao ili utisak podložan umetničkoj interpretaciji; te ekspresije uslovljene njegovim psiho-fizičkim bićem. Zbog toga svaki umetnik, bio on veliki ili mali, sličan je sebi u svome delu, iako ne mora biti sličan svetu pojavnosti.
Možda ste zapazili jednu karakteristiku intelektualnog staleža: da odlično poznaje svako umetničko delo i njegovog autora. Za takvo poznavanje je sem stalne izloženosti umetnosti potrebna i velika ljubav, ali ukoliko se ne ubrajate u navedene poznavaoce, a želite izbeći da se obrukate u nekom društvu na koje želite da ostavite utisak obrazovane osobe, sažeto i prevashodno zanimljivo upustvo za prepoznavanje stila poznatih slikara koje od nedavno kruži internetom je pravo štivo za vas.
KAKO je izjavila britanskim medijima u kojima je najavila veliku rasprodaju njegovih dela, razlog tome je što je Pikaso ignorisao tokom odrastanja i pustio je da živi u siromaštvu. Ona je još 2001. u knjizi "Pikaso: moj deda" opisala da njega deca nisu interesovala, i da je svakoga ko mu se približi "bacao u očaj". Marina je objavila da je spremna da ponudi sedam Pikasovih radova procenjenih na 2.000.000 funti, a planira da proda i njegovu vilu u blizini Kana.
"Po prvi put radim nešto sa mojim dedom, iako on više nije sa nama. Rasprodaja je način da postane deo mog životnog cilja i rada. Raspolažem Pikasovom kolekcijom koja broji četiri stotine slika i sedam hiljada skica, i ovo je dobar način da primoram mrzovoljnog genija da uradi nešto za decu, makar četrdeset godina nakon njegove smrti", izjavila je Marina Pikaso.
Ako na slici ima letećih balvana - to je Milić od Mačve
Shadow
ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
Naslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima Sre 15 Apr - 23:32
TUŽNA SUDBINA JEDNE MUZE
Inspiracija poznatog slikara umrla je u bedi psihijatrijske klinike
Dejli mejl / M.A. | Foto: Wikimedia Commons |
Fani Kornfort, riđokosa lepotica i jedna od glavnih muza britanskog slikara Dantea Gabrijela Rosetija kraj života dočekala je u siromaštvu, na jednoj psihijatrijskoj klinici.
[You must be registered and logged in to see this image.] Jedno od Rosetijevih dela inspirisano Fani Komfort
Detalji o tome gde i kako je preminula Fani Kornfort iz Zapadnog Saseksa u Engleskoj, koja je bila Rosetijev model i ljubavnica, bili su obavijeni velom tajne sve dok njen biograf, istoričarka Kersti Stonel Voker, nije pregledala bolničku dokumentaciju i saznala da je rođokosa lepotica, čije lice krasi mnoga umetnička dela njenog ljubavnika, preminula u siromaštvu na psihijatrijskoj klinici "Grejlingvel".
Podaci otkrivaju da je umrla 24. februara 1909, u 74. godini, da je patila od “senilne demencije, rastrojenosti, mentalne zaostalosti i nesposobnosti za razumnu konverzaciju, slabog pamćenja i nesanice”.
Rođena 1835. kao Sara Koks, Fani je Rosetija upoznala 1858. i postala jedna od žena koje su mu bile ljubavnice i modeli. Pozirala mu je za najmanje 60 umetničkih dela.
Zahvaljujući medicinskoj dokumentaciji psihijatrijske klinike "Grejlingvel" u Čičesteru koja se danas čuva u arhivu Zapadnog Saseksa, Stonel Vokerova je našla mesto na kome je Fani sahranjena i položila cveće na njen neobeleženi grob.
“To je veoma tužna priča, mada bolnica nije bila užasno mesto, zapravo, imala je napredan pristup mentalno obolelima. Sahranjena je zajedno s nekolicinom ljudi, ali ne na groblju za najsiromašnije”, izjavila je za “Gardijan” Stonel Vokerova.
[You must be registered and logged in to see this image.] Dante Gabrijel Roseti
Roseti je bio sin italijanskog slikara Gabrijela Paskvalea Đuzepea Rosetija i njegove supruge Frensis Polidori. Rođen je u Londonu 1828. i poznat je po slikama, ilustracijama, prevodima i poeziji.
Godine 1848. osnovao je Prerafaelitsko bratstvo sa savremenicima Vilijamom Holmanom Hantom i Džonom Everetom Mileom. Najpoznatije slike su mu “Beata Beatriks”, “Devojaštvo Device Marije” i “Kako su se upoznali”.
Protivnik Leonarda i Mikelanđela Roseti je bio član umetničkog bratstva Prerafaeliti. Ovo bratstvo bilo je posvećeno stvaranju dela koja odbacuju maniristički pristup koji su usvojili Rafael i drugi renesansni slikari. Roseti, Hant i Mile su smatrali da su Rafael, Mikelanđelo i Leonardo da Vinči negativno uticali na umetnost i želeli su da vrate intenzivne boje i kompozicije sa puno detalja, karakteristične za italijansku umetnost 15. veka.
Sre 11 Dec - 22:40
