Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 15 Feb - 15:24

Salvador Dali - kontraverzni umetnik

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li ste znali da je svoje čuvene brkove Salvador Dali puštao i negovao po uzoru na španskog slikara iz 17. Veka, Dijega Velaskeza.

Da li ste znali da je jedno svoje predavanje držao je obučen u ronilačko odelo i zamalo se ugušio u njemu?!

Salvador Dali je posle smrti, sve svoje bogatstvo ostavio Španiji.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 15 Feb - 16:01

Tajna večera

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li ste znali da je Leonardo da Vinči naslikao "Tajnu večeru" po narudžbini Lodovika Sforce, a za trpezariju dominikanskog manastira Santa Marija dele Gracije u Milanu.

Naslikana je snažnim slojem tempere od jaja.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 15 Feb - 16:04

Nadežda Petrović





[You must be registered and logged in to see this link.]





Da li ste znali da je naša čuvena slikarka Nadežda Petrović u Prvom balkanskom ratu bila dobrovoljna bolničarka.
Dok je bila na dužnosti u Valjevu, umrla je od pegavog tifusa.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 15 Feb - 16:05

Mikelanđelo Buonaroti

[You must be registered and logged in to see this link.]


Da li ste znali da je Mikelanđelo Buonaroti pored toga što je bio vajar, slikar, arhitekta, bio i poeta.
Pesme je pisao za sebe, ne za objavljivanje, i nalaze se na poleđini slika ili njegovih skica. Jedna od njegovih pesama je i "Teško meni".








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 15 Feb - 16:47

Rembrant


[You must be registered and logged in to see this link.]

Da li ste znali da je Rembrant, poznati holandski slikar, bio strastveni kolekcionar umetničkih dela.
Njegova kolekcija je bila veoma vredna, velika remek-dela, crteži, i bakrorezi,prepliću se sa antičkim skulpturama i egzotičnim zanimljivostima.
Posedovao je i fascikle sa listovima koji su pripadali Rafaelu, Direru, Golcijusu, a posebno treba napomenuti one koji su pripadali Ticijanu i Rubensu. Kada je zapao u finansijsku krizu, sve je morao da proda.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 15 Feb - 16:49

Impresionizam


[You must be registered and logged in to see this link.]


Da li ste znali da je Impresionizam dobio ime po slici Kloda Monea, "Impresija, rađanje sunca".
Eduard Mane je Kloda Monea smatrao "Rafaelom vode", a po Sezanu bio je "samo oko". Njegova najveća vrednost je moć opažanja tonova.



[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 16 Feb - 0:11

Rendgenska analiza "Starca s bradom" otkrila Rembrantov autoportret iz mladosti

[You must be registered and logged in to see this image.]

Slika "Starac s bradom" za koju se smatralo da potiče od jednog Rembrantovog učenika, zapravo je delo slavnog holandskog umetnika.

Ernst van de Vetering iz Rembrant istraživačkog projekta (Rembrandt Researsh Project) rekao je danas da je analiza rendgenskim zracima slike "Starac s bradom" otkrila konture autoportreta Rembranta kao mladog čoveka.

On je rekao i da analiza stila i posredni dokazi podržavaju zaključak da slika zamišljenog i setnog čoveka s neočešljanom sedom kosom jeste delo majstora iz 17. veka.

Taj stručnjak navodi da je slika dimenzija 15 s 20 centimetara urađena 1630. kada je Rembrant van Rejn imao 24 godine. Tada je njegova reputacija kao portretiste bila u usponu i spremao se da se preseli iz Lajdena u Amsterdam koji je bio u zlatnom dobu kao pomorska sila.

Van de Vetering je rekao da stil i kvalitet slike daju snažan argument za njenu autentičnost, ali da je i postojanje portreta ispod slike takođe značajno.

"Svetlo je tipično Rembrantovo po tome što je potpuno ubeđujuće: opažate ga kao da gledate stvarnost, a ne sliku", objasnio je on.

Slika "Starac s bradom" pripada neidentifikovanom privatnom kolekcionaru a biće prikazana od maja do jula sledeće godine u Rembrantovom muzeju u Amsterdamu.

Blic








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 27 Feb - 22:16

TAMERLAN

Veliki kan Tamerlan (Timur Lenk, 1336-1405) naručio je od slikara da mu izradi portret. Pošto je vladar imao samo jedno oko, zapretio je slikaru da će mu skinuti glavu ako se bude videla ta njegova mana. Boreći se da izbegne tu nesreću, umetnik se doseti i nacrta svog okrutnog gospodara kao borca koji lukom gađa neprijatelja i pri tom, razume se, zažmuri na jedno oko.

[You must be registered and logged in to see this image.]








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Paja kopirao Vatoa   Ned 17 Mar - 9:56

Paja kopirao Vatoa

Koliko se u našim muzejima nalazi originalnih dela, a koliko njihovih kopija. Kusovac: U zbirci starih majstora samo nekoliko vrednih dela

[You must be registered and logged in to see this image.]

PRETPOSTAVKA da kradena slika “Portret oca”, koju je policija nedavno vratila Muzeju grada Novog Sada, nije delo čuvenog holandskog slikara Rembranta, već nekog od njegovih učenika ili sledbednika, inicirala je pitanje da li u našim muzejima ima originalnih dela starih majstora ili su to samo dobre kopije.


- Gotovo svi muzeji u istočnom evropskom delu imaju slične zbirke kao naš Narodni muzej - kaže, za “Novosti”, Nikola Kusovac, istoričar umetnosti. - Svojevremeno je u Narodni muzej dolazio ugledni češki stručnjak, specijalista za flamansko i holandsko slikarstvo 17. veka. Zajedno smo pregledali našu kolekciju iz tog doba, kod njega je kao original prošla možda svaka treća slika. Ostale su, po njegovom mišljenju, bile dobre kopije.

Kusovac kaže da je to odlika većine stranih zbirki u muzejima na ovim prostorima, jer su se krajem 18. i u 19. veku umetnici uglavnom školovali na Bečkoj carskoj likovnoj akademiji. Tamo su studenti završnih godina morali da naprave bar jednu dobru kopiju. Vežbali su na delima starih majstora.

- Mnoge od tih kopija smatraju se originalima, ali to možemo da tvrdimo samo za ona dela koja su ušla u katalog umetnika. Dobre kopije mogu dosta da kažu o umetniku i imaju svoju vrednost. Na primer, nije isto ko je, po nekom starom majstoru, napravio kopiju od dve vodeće ličnosti iz 19. veka, Fernard Valdmuler ili Karl Ral, jer su razlike u cenama ogromne.

ZNAČAJAN FOND
KUSOVAC kaže da su u nekim slučajevima kopije veoma značajne, a kao dobar primer navodi Galeriju fresaka. - Te kopije vrlo dobro svedoče o našem srednjovekovnom slikarstvu. Taj fond je veoma značajan, naročito sada kada je odlazak u neke srpske manastire, naročito one na Kosovu, otežan.

Za sliku “Portret oca” Kusovac kaže da nije falsifikat ukoliko stoji Rembrantov potpis, a ako ga nema, reč je o dobroj kopiji, koja ima svoju vrednost.

- Za nas su veoma zanimljive kopije na kojima piše i ime kopiste i umetnika čije je delo kopirano. One, uglavnom, koštaju onoliko koliko i ostala dela umetnika koji ih je radio. U opusu Paje Jovanovića ima desetak kopija dela Žana Vatoa, i to su uglavnom galantne scene iz 18. veka. Pokušavajući da savlada procese Vatovog slikanja, Paja Jovanović je učio kako će likovnom frazom da razreši određeni problem. Voleo je Vatoovu lakoću stvaranja.

Začetnik modernog slikarstva kod nas Jovan Popović ostavio je Narodnom muzeju na desetine potpisanih kopija. Kopirao je stare majstore, poput Van Ajka, ali i svoje savremenike.

- Svaki naš slikar, koji je studirao na bečkoj akademiji napravio je dosta kopija. U Narodnom muzeju nalazi se pedesetak kopija Dimitrija Avramovića, koji je bio kopista prve klase.

U zbirci strane umetnosti Narodnog muzeja nalazi se delo “Španski plemić”, za koje se smatra da je “od ruke” Antonija Moroa, najvećeg holandskog portretiste iz 15. veka. Tu su i “Čovek sa brojanicama” Josa van Klevea, “Primanje danka” Jona van Hemsena, “Iskušenje Svetog Antonija” Davida Torensa, Turnijeov “Filip Orleanski i gospođa Paraber”... Kolekciju čine i dve Rubensove slike, “Imperator Galba”, kao i “Dijana poklanja lovinu”, na kojoj je mrtvu prirodu naslikao Snajders, jedan od mnogih majstorovih saradnika.

- Imamo jednu korektnu zbirku gde se ne može u punom doživljaju razumeti istorija umetnosti Evrope, ali se može na komadima lepo pratiti i prepoznavati. Posebno je značajan deo koji se odnosi na francusko slikarstvo. U zbirci starih majstora nalazi se samo nekoliko vrednih dela rane i visoke renesanse. Među njima se izdvaja “Iskušenje Svetog Antonija” koje se pripisuje Hijeronimu Bošu, ali se ne zna kad je naslikana i gde. Nikada nismo dobili aplauz za tu sliku, jer nema sve odlike njegovog slikarstva i nikada nije potvrđeno da je delo samo njegovo. Ipak je svi rado gledaju. Ako se nekad pokaže da slika nije original, onda ju je uradio neko ko je izašao iz Bošovog šinjela. Italijani nikad nisu negirali da imamo po jedno delo Frančeska Gvardija i Tintoreta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naš sagovornik ističe da se na ovim prostorima najviše falsifikata nalazi u Mimarinoj zbirci.
- Zbirke doktora Branka Ilića, koja se nalazi u sklopu novosadskog muzeja, a u kojoj je i “Portret oca” prilično je skromna. Svedok sam kako su nastajale atribucije koje su vršene. To je radio Miodrag Kolarić, koji je bio dobar Ilićev prijatelj i savetnik prilikom kupovine. On je to tako sa lakoćom iščitavao. Kad mu se učini da je u pitanju Veronez, govorio je da jeste, kad mu se učini da je Rembrant - isto tako. To nisu bile proverene stvari, nego atribucije koje su bile dosta dobre, ali nisu dobile punu evropsku verifikaciju. Tih dela nema u katalozima velikih majstora.

Dosta vrednih stranih dela u muzeje je stizalo kao pokloni i, po rečima našeg sagovornika, bez ozbiljne ekspertize teško je bilo utvrditi šta su kopije, a šta ne. Da li Spomen zbirku Pavla Beljanskog čine samo originali ili i tu ima poneka kopija, nije želeo da komentariše.



SLAB ODZIV

- STALNO se priča o knezu Pavlu kao velikom darodavcu, ali ne slažem se sa tim - kaže Kusovac. - On jeste uzeo neku meru da formira zbirku strane umetnosti u Narodnom muzeju. Napisao je mnoga pisma, ali je to naišlo na slab odziv. Imao je dobre veze u Engleskoj i jedino su neke dame uspele da skupe dvadeset-trideset slika petorazrednih engleskih umetnika i da nam to poklone. Tu nema nijednog velikog imena. Knez Pavle je u svojoj kolekciji imao dve vredne slike, El Greka i Andreja Mantenje, a da su ostale u Narodnom muzeju, bio bi to muzej od mnogo većeg uticaja. Ono što je najvažnije, za njegovo vreme otkupljeno je mnogo dela jugoslovenskih umetnika, ali ne njegovim novcem, nego iz državne kase, i to zahvaljujući Milanu Kašaninu, koji je znao šta se kupuje.

novosti.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 131063

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Uto 26 Mar - 12:41

Picassu se toliko svidjela Kovačićeva ‘Jama’ da je za nju izradio bakrorez

[You must be registered and logged in to see this image.]

U katalogu izložbe “Sve Goranove Jame”, postavljene ovih dana u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, među stranim izdanjima spominju se i dva francuska izdanja “Jame” iz 1948. godine.

Poemu su, pod naslovom “La fosse commune”, preveli Susanne Beraud i Kosta Stojanović, predgovor je napisao Marko Ristić, tadašnji jugoslavenski ambasador u Parizu, a u izdanje je uvrštena i pjesma francuskog pjesnika Paula Éluarda inspirirana tragičnom sudbinom Ivana Gorana Kovačića.

Ono što razlikuje dva francuska izdanja iz 1948. godine jest to da je jedno od njih bilo popraćeno ilustracijom, tj. bakrorezom - Pabla Picassa.

- Činjenica da takvo izdanje postoji kod nas je zapravo gotovo potpuno nepoznata i raspolažemo s jako malo podataka o njemu. Koliko je nama poznato, postoje samo dva novinska teksta o toj temi; prvi je 1979. objavljen u Areni, a drugi 1980. u Hrvatskoj reviji. Novinari Arene su, uz pomoć Fadila Ekmečića, vlasnika tadašnje jugoslavenske knjižare u Parizu koji je posjedovao jedan primjerak tog izdanja, saznali dosta detalja, danas dragocjenih za rekonstrukciju priče, ali sudbina knjige i činjenica da je Pablo Picaso bio toliko oduševljen francuskim prijevodom našeg pjesnika da je spremno pristao na suradnju te za jedno od dva francuska izdanja načinio bakrorez, ni približno nije dobila pozornost koju bi zaslužila - objašnjava dr. Mikica Maštrović, voditeljica Grafičke zbirke NSK koja je već pokušavala doći do izdanja s Picassovom grafikom za fundus Grafičke zbirke.



- Jedan primjerak se prije par godina pojavio na dražbi u aukcijskoj kući Christie’s gdje je postigao cijenu od 10,5 tisuća dolara. Na žalost, mi smo prekasno saznali za tu aukciju, ali naknadno smo im poslali pismo u kojem smo ih zamolili da nam se jave ako se izdanje ponovo pojavi na aukciji - objašnjava Mikica Maštrović.

Za priču o francuskom prijevodu “Jame” potrebno se vratiti u 1946. godinu kad je u časopisu Europa objavljen veći ulomak čuvene poeme Ivana Gorana Kovačića i oduševio francuske pisce i kritičare. U jesen iste godine u Marseilleu je održan veliki skup francuskih intelektualaca na kojem je Kovačićeva antiratna poema pročitana u cijelosti.

- Francuski pjesnik Louis Aragon, koji je predsjedavao skupom, navodno je bio toliko oduševljen da je čak rekao kako je “Jama” nakon Danteove “Božanstvene komedije” najveće poetsko dostignuće. Na tom skupu odlučeno je i da se prijevod objavi i u luksuznom izdanju u izdanju La Bibliothčque française - nastavlja Maštrović.

Pisac Louis Aragon je, inače, bio istaknuti član Pokreta otpora, dugogodišnji član Komunističke partije Francuske, nakon rata jedan od vodećih francuskih ljevičarskih intelektualaca, ali i urednik La Bibliothčque française, izdavačke kuće koju je tijekom Drugog svjetskog rata pokrenuo Pokret otpora.

Francuski prijevod “Jame” poslan je i Picassu koji je navodno rekao: “Šteta što moja Španjolska nema jednog takvog pjesnika u ovom Francovom vremenu. Da sam ga imao, moja Guernica bi drugačije izgledala.” I bez oklijevanja pristao na suradnju. Postojala su dva izdanja - tzv. komercijalno (jedan primjerak iz te serije može se vidjeti na izložbi u NSK) te luksuzno izdanje s Picassovim bakrozem koje je, kako priča Mikica Maštrović, bilo tiskano u 110 primjeraka. Prvih deset knjiga iz te serije označeno je slovima od A do J koji su poslani najbližim suradnicima projekta.
Nedugo nakon objavljivanja ovih francuskih izdanja, dogodila se Rezolucija Informbiroa. Francuski komunisti, kako je poznato, ostali su vjerni Staljinu, a u skladu s tim odlučeno je da se cenzurira sve što je imalo veze s Jugoslavijom. Francuski prijevod “Jame” postao je tako kolateralna žrtva - te je zabranjen.

Francuski pisac Claude Aveline o tome je kasnije u svojoj knjizi sjećanja napisao: “U tom času povijesnog iskušenja, tadašnjeg jugoslavenskog ambasadora u Parizu Marka Ristića odmah su napustili i udaljili se od njega dotad svakodnevni prijatelji Louis Aragon i Paul Éluard. Oni su u jugoslavenskoj herezi 1948. godine vidjeli herezu iza koje nisu željeli stati svojim intelektualnim i ljudskim autoritetom”.

Za potrebe ove priče možda je potrebno naglasiti da je Marko Ristić bio jedan od osnivača srpskog nadrealizma te je po toj liniji bio povezan s Éluardom i Aragonom, a vjerojatno se u njegovoj ostavštini, koja je u Beogradu, čuva barem jedan primjerak Kovačićeva francuskog prijevoda s Picassovim grafikom.

- Kompletnoj nakladi se izgubio trag, vjerojatno je velik dio uništen. No nije stalo samo na tome. Iz izdavačkih kataloga tih godina izbačeni su i podaci o toj knjizi knjige, kao da nikad nije bila objavljenja. To dijelom objašnjava i zašto se o tom izdanju tako malo zna - ističe Mikica Maštrović.

U Grafičkoj zbirci NSK danas se čuva nekoliko likovnih interpretacija “Jame”: grafičke mape Zlatka Price i Ede Murtića iz 1944. i 1982. godine te mapa crteža Ivana Lovrenčića iz 1977. godine. Prica i Murtić prvu su mapu napravili samo godinu dana nakon pjesnikove smrti, u Topuskom, nakon Kongresa kulturnih radnika Hrvatske. S ukupno 16 litografija, mapa je uvezena u padobransko platno, tiskana u 250 primjeraka i dovršena pod improviziranim uvjetima u partizanskoj radionici. Izdanje s Picassovim bakrorezom bio bi nesumnjivo iznimno dragocjen prilog toj kolekciji. Glavni problem u potrazi jest taj što je danas gotovo nemoguće saznati koliko je primjeraka uopće sačuvano.
- Ne mislimo odustati od pronalaska barem jednog primjerka. Ako se izdanje jednom pojavilo na aukciji, pojavit će se opet i trebamo dati sve od sebe da ne propustimo tu priliku jer se radi o nečemu što je jako važno za hrvatsku kulturu. Pokušat ćemo “iskoristiti” i aktualnu izložbu Pabla Picassa kako bismo o knjizi razgovarali s Anne Baldassari, direktoricom Muzeja Picassa, koja bi možda mogla imati neka saznanja - zaključuje Mikica Maštrović, dodajući kako bi bilo lijepo da knjiga u NSK dođe u godini u kojoj obilježavamo 100. godišnjicu rođena i 70. godišnjicu smrti Ivana Gorana Kovačića, što je bio i povod za njihovu aktualnu izložbu na kojoj su uz likovna djela inspirirana “Jamom” izložena i sva izdanja poeme koja se čuvaju u NSK

Izložba je nastala suradnjom stručnjaka Knjižnice, i to inozemne Croatice, Grafičke zbirke i Retrospektivne bibliografije, a praćena je i katalogom s tekstovima Željke Lovrenčić o književnosti I vana Gorana Kovačića i Maje Karić o likovnim djelima na temu Goranove “Jame”.

(Jutarnji.hr)








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 29 Mar - 19:31

Албрехт Дирер је свој први аутопортрет израдио 1484. када је имао само 13 година.

[You must be registered and logged in to see this image.]








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 29 Mar - 19:41

Konstаntin Dаnilo

Zа čuvenog bаnаtskog slikаrа prve polovine XIX vekа Konstаntinа Dаnilа (1802 – 1873) ljubаv je bilа Sofiji Deli. Upoznаo ju je u kući kikindskog podžupаnа Ištvаnа Kаrаčonijа, koji je mlаdu Sofiju posle smrti njenih roditeljа primio u dom kаo štićenicu. Dаnil je već bio poznаt i trаžen kаo portretistа, dobro je zаrаđivаo od svog rаdа, аli zbog svog izgledа bio je uzdržаn i povučen pred ženаmа. Jedаn susret u kući Kаrаčonijevih sа mlаdom Sofijom kod Dаnilа je rаsplаmsаo emocije do te mere, dа ju je odmаh zаprosio i ubrzo venčаo. Video ju je kаo otelotvorenje božаnske lepote, te nije slučаjno što je njeno lice koristio zа likove Bogorodicа i sveticа. Nаsuprot zаljubljenom slikаru, onа je u omаlom, pogrbljenom, rošаvom i krаtkovidom umetniku videlа, kаko je govorilа, „ludog mаlog slikаrа koji se suviše zаnosi mnome“. Poletаn i reklo bi se „zаljubljen do ušiju“, Dаnil ubrzo kupuje kuću u Velikom Bečkereku (dаnаs Zrenjаnin) i uređuje je vrlo luksuzno i po ukusu svoje drаge Sofije, sve ne bi li je zаdržаo krаj sebe. Ipаk, pokаzаlo se dа ljubаv nije bilа obostrаnа.  Zbog čestih poslovа, putovаnjа i obаvezа koje je preuzimаo, Dаnil je izostаjаo od kuće nа duže vreme, te je Sofijа bilа nervoznа i osećаlа teskobu.  Nije moglа dа gа ostаvi, аli nije moglа ni biti sаmа. Zаto je u muževljevom odsustvu trаžilа rаzonodu u društvu mlаđih muškаrаcа, koji su je zаbаljаli i prаvili joj društvo. Mаdа je Dаlil to nаslućivаo, odbijаo je dа poveruje u glаsine o njenom neverstvu, već je i dаlje obаsipаo poklonimа, pаžnjom i lepim rečimа.

Kаdа su Sofiju godine pristigle i bolest vezаlа zа postelju, kаo dа se u njoj jаvilа nekа grižа sаvesti što svom suprugu slikаru nije više uzvrаćаlа pаžnju. Ipаk, Dаnil ju je do poslednjeg dаnа voleo i zа njegа ju ostаlа Bogorodicа, kojа gа je uznosilа u sferu njegove umetnosti.

Đura Jakšić

U vreme kаdа je Konstаntin Dаnil svoj dom pretvorio u prаvu školu zа podučаvаnje mlаdih tаlentovаnih slikаrа, do njegа dolаzi mlаdi, buntovni i vrlo dаrovit učenik koji će vremenom postаti  dostojаn nаslednik velikog učiteljа. Đuru Jаkšićа (1832 – 1878) je u svet slikаrstvа uveo Dаnil, аli mu je večnа inspirаcijа bio veliki holаnski mаjstor Rembrаnt, kogа je smаtrаo čаrobnjаkom svetlosti i tаme, slikаrem ljudske pаtnje. Koliko je Dаnil bio povučen i odgovorаn svom poslu, toliko je Đurа bio boem i nemаrаn premа svom slikаrskom tаlentu.

Slike je, pričаlo se, trаmpio zа flаšu vinа, dugove otplаćivаo slikаjući portrete i druge slike. Neretko bi njegov аtelje bilа i kаfаnа u koju je imаo svoj sto i stolicu. Kаdа je zаsnovаo porodicu, hleb nаsušni zаrаđivаo je učeći decu krаsnopisu po mаnjim mestimа i selimа u unutrаšnjosti Srbije. Pre ženidbe sа Tinom, ćerkom učiteljа u Požаrevcu, nа Đuru je nаjdublji trаg ostаvilа Milа Popović, đerkа kikindskog kаfedžije u koju je bio toliko zаljubljen, dа  je njoj u čаst ispevаo nezаborаvne stihove pesme „Vino Milа“, koju je nаglаs pevаo u punoj kаfаni. Milа je, pаk, udаjom otišlа iz očeve kаfаne, okrenulа se pozorištu i drugom životu, аli Đurа je nije zаborаvio. Svojom kičicom je svаku crtu njenog licа  ovekovečio nа čuvenoj slici „Devojkа u plаvom“, jednoj od nаjlepših ženskih portretа u srpskom slikаrstvu XIX vekа.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uroš Predić

Nekаko u vreme nаstаjаnjа „Devojke u plаvom“ rodio se jedаn drugi Bаnаćаnin koji će postаti veliko ime srpskog slikаrstvа, Uroš Predić (1857 – 1953). Vodio je potpuno suprotаn život od Đure Jаkšićа.  Po sаvesnosti i privrženosti slikаrskom poslu reklo bi se dа je bio sličаn Konstаnitnu Dаnilu. Predićev otаc, sveštenik iz Orlovаtа, lično je poznаvаo Dаnilа, te je videvši kаko on dobro živi od svog rаdа odobrio je svom sinu dа se posveti slikаrstvu.

Predić je živeo bezmаlo čitаv jedаn vek, bio sаvremenik svih prelomnih dogаđаjа od krаjа XIX pа sve do Drugog svetskog rаtа i oslobođenjа, uz sve to još i plodаn - nаslikаo preko hiljаdu delа. Međutim, u tom ogromnom opusu koji se sаstoji od ikonа, portretа, žаnrovа, istorijskih kompozicijа, među kojimа su nekа аntologijskа remek-delа nаšeg slikаrstvа, postoji sаmo jedаn jedini ženski аkt. Što zbog nežnog zdrаvljа, povučenosti i verovаnjа dа zbog dečаčke bolesti neće dugo živeti, а što zbog posvećenosti umetnosti, Predić se nikаdа nije ženio. Ali jedne večeri tokom rаtne 1914. godine, nа vrаtа umetnikovog beogrаdskog аteljeа zаkucаlа je nepoznаtа mlаdа ženа, kojа je iz rodnog mestа došlа u grаd dа potrаži utočište od rаtnih nedаćа i strаdаnjа. Humаn kаkаv je bio, Predić je primio u svoj dom, а dа zа to nije trаžio nikаkvu protivuslugu. Videvši dа je došlа u аtelje čovekа koji nije bio sаmo veliki umetnik, već i iskreni čovekoljubаc, predložilа je dа je ovekoveči nа plаtnu. Gledаjući njeno mlаdoliko lice i telo, nаmаh je nаslikаo njeno nаgo telo, аkt koji je nаzvаo „Ženа sа zelenim velom“, delo koje mu je, uz nekoliko njemu nаjdrаžih slikа, krаsilo аtelje do krаjа životа.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Paja Jovanović

Ako je Uroš Predić među slikаrimа bio primer skromnosti i sаvesnosti, čovek koji je zа sebe govorio dа je rаdio dostа i uvek sаvesno, te dа je kаo umetnik izvršio svoju dužnost, Pаjа Jovаnović (1859 – 1957) je bio primer аvаnturiste, šаrmаntnog i elokventnog prаgmаtikа, slikаr koji je i te kаko lepo živeo od svog rаdа i pri tom stizаo dа uživа u životu. Već kаo student putovаo je mnogo, potom kаo mlаdi umentik u usponu, svestаn dа mu je sudbinа dodelilа ulogu srpskog slikаrа sа internаcionаlnom reputаcijom, te je zа krаtko vreme obišаo ne sаmo stаri kontinent, već je stigаo do Kаvkаzа, Rusije, Turske, Egiptа, Mаrokа i sve do Severne Amerike. Proslаvio se u Evropi slikаmа iz životа nаrodа nа Bаlkаnu, među svojim nаrodom istorijskim kompozicijаmа, а dobro živeo zаhvаljujući portretimа koje je slikаo zа bogаtu i uglednu evropsku klijentelu. Svoj аtelje u Beču opremio je vrlo luksuzno. U njemu su nаvrаćаle viđenije Bečlije, otmene dаme iz visokog društvа, аli i umetnikovа rodbinа i prijаtelji iz Beogrаdа i Vršcа. Kаdа je Jovаnović zаšаo u šestu deceniju životа u njegov život je ušlа mlаdа Bečlijkа, trideset i tri godine mlаđа Herminа Muni Dаuber. Lepo lice i vitkа figurа mlаde Muni prosto su mаmili slikаrevu kičicu. Pаjа Jovаnović, koji je još od vremenа studijа imаo odbojnost premа slikаnju аktovа (jer su zа modele dovodili siromаšne, nezgrаpne i ružne bečke uličаre), bio je zаdivljen lepotom ove mlаde žene, koju ne sаmo što je slikаo u svаkoj prilici, već je 1917. uzeo i zа zаkonitu suprugu.  Nije mu smetаlo što je dostа mlаđа od njegа, štаviše, pružаlа mu je ono što mu je u tim godinаmа bilo potrebno, nаdаhnuće i podsticаj zа rаd. Bilа mu je verni sаputnik do poslednjih dаnа. Zаuzvrаt, on  ju je ovekovečio svojom brаvuroznom kičicom nа više portretа, аktovа i studijа, među kojimа je nаjlepši njen portret u rаskošnoj hаljini i sа bisernom ogrlicom nаzvаn „Muni u sаlonu“, delo koje je dobilo Zlаtnu medаlju nа izložbi u Beču 1937. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Po zаvršektu Prvog svetskog rаtа srpski slikаri su se okrenuli Frаncuskoj, trаžeći u njoj podsticаje zа drugаčiji doživljаj umetnosti, drugаčiji od tekovinа slikаrstvа XIX vekа. Mnogi će iz tih rаzlogа prihvаtiti Frаncusku kаo svoju drugu otаdžbinu, sа nаdom dа će u toj sredini dostići puni umetnički izrаz. Stvаrnost je, međutim, zа neke bilа drugаčijа od očekivаnog.

Sava Šumanović

Put Pаrizа će otvorenog srcа poći nаš veliki slikаr Sаvа Šumаnović.  Tokom dvаdesetih godinа prošlog vekа, sа krаćim ili dužim prekidimа, borаvio je u frаncuskoj prestonici, učio u аteljeu Andre Lotа, izlаgаo nа pаriskim sаlonimа, bio zаpаžen i pohvаljen. Međutim, kаdа mu je jednom prilikom bilа uskrаćenа vizа zа ulаzаk u Frаncusku, obustаvljenа prodаjа slikа i vrаćen sа jesenjeg sаlonа 1929, rаzočаrаo se u Frаncusku, što je ubrzаlo njegov povrаtаk u zemlju. S druge strаne, mnogi slikаri i likovni kritičаri pohvаlno su se izrаžаvаli o slikаmа Sаve Šumаnovićа. Svojа prvа remek-delа stvorio je uprаvo u pаriskom аteljeu. Imаo je posebno poštovаnje premа ženi kаo slikаrskom modelu. Slikаjući tаko jedаn od brojnih ženskih аktovа, zа koji mu je kаo model poslužilа lepа Žаnet Šаrije koju su slikаli viđeniji pаriski umetnici, Šumаnović joj je nа krаju pozirаnjа uručio dаleko veći honorаr od propisаnog. Žаnet je to shvаtilа kаo ponudu ili poziv zа stupаnje u nešto drugаčije odnose od poslovnog, pа je pozvаlа slikаrа u spаvаću sobu. Šumаnović je odbio Žаnet, rekаvši dа je to u stvаri nаgrаdа zа osmočаsovno nаporno i strpljivo pozirаnje. Drugi model, brinetа Florаns, bilа mu je nаročito milа, jer je svoju profesiju modelа izdiglа nа jedаn viši nivo. Zа nju će Šumаnović zаbeležiti dа se rаzlikuje od većine pаriskih modelа. „ U modelu gledаm ličnost kojа zаrаđuje zа hleb kаo i mi. Premа tome u Florаnsi sаm nаšаo ne sаmo model, već i osobu koа se interesuje zа umetnost. Koliko putа sаmo, ostаjаlа je i preko rаdnog vremenа dа bi od mene više sаznаlа o slikаrimа i slikаrstvu. Često sаm je vodio i u velike gаlerije i objаšnjаvаo delа nekih umetnikа. Znаlа je dа otkrije svoju dušu, dа se rаduje lepotаmа životа, аli je sаmo jedno skrivаlа: život u porodici“, zаbeležio je Šumаnović. Po povrаtku u svoju zemlju Šumаnović je nаstаvio dа se  dopisuje sа Florаns, dа bi vremenom njihov komunikаcijа slаbilа. Očevа bolest, nestаšicа novcа, teškoće u snаbdevаnju slikаrskim mаterijаlom, pritiskаli su sve više Šumаnovićа. Uprkos nedаćаmа i opterećen bolešću, on je i dаlje slikаo. U rodnom Šidu video je lepotu, optimizаm i rаdost življenjа, istu onu rаdost koju je osetio kod mаle Florаns.  NJegovа muzа prаtilа gа je sve do onog kobnog аvustovskog jutrа 1942,  kаdа je utihnulа pred jаhаčimа rаtne аpokаlipse. Vreme je pokаzаlo dа je umetnost Sаve Šumаnovićа išlа ispred vremenа i prostorа u kome je živeo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

infomuzej.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 19 Apr - 20:24

~~~Činjenica da čak ni ja ne razumem smisao svojih slika u trenutku

dok ih slikam,ne znači da ga one nemaju.


[You must be registered and logged in to see this image.]


~~~Ja sam jedan od najvećih klovnova svoga vremena.Napisao sam knjige

za koje niko,pa čak ni ja sam,nikada neće znati da li su ozbiljne ili manijakalne.

Vrlo često,stvari koje u životu smatram gegovima,dobrim samo za zabavljanje

arene,daju povoda najtragičnijim i najozbiljnijim mogućim komentarima.

A opet,stvari na kojima sam radio dugo i naporno uzimaju se kao detinjarije

lišene svake vrednosti.


Salvador Dali








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 19 Apr - 20:41

~~~Ljude treba trpati u zatvor.Ja sam za zatvor.Najsrećniji period moga života bila su 4 meseca zatvora provedena u Španiji.Pre toga sam bio sasvim slobodan,
roditelji me behu razmazili,imao sam sve što sam poželeo.Ali,bio sam obuzet nekom vrstom zaista izbezumljujuće zebnje,jer uopšte nisam znao da li je bolje da sročim poemu umesto crteža,sliku u ulju,da izlazim sa vrlo mladim devojkama ili da postanem navlaš pederastičan.Rečju,užasna prestravljenost!
Strpali su me u zatvor.Sve su zebnje nestale u jednom jedinom danu i ja sam otpočeo sa pohotljivim srkanjem života.

Salvador Dali

[You must be registered and logged in to see this image.]








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 20 Apr - 0:09

NOĆNA STRAŽA (1644)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Platno,363x 438 cm. Čuva se u Kraljevskom muzeju u Amsterdamu.
"Noćna straža",možda Rembrantova najčuvenija slika, je naručena 1638.da bi se obilježila posjeta francuske kraljice Marije Mediči.Nekoliko umjetnika dobilo je zadatak da naslikaju grupne portrete amsterdamskih milicijskih družina.Rembrant je za svoj rad dobio 1600 guldena.

Ova slika prikazuje musketare amsterdamske gradske straže i njihovog zapovjednika Fransa Baninga Koka.Imena 18-orice naslikanih poznata su. Tek u 18. vijeku slika je dobila ime "Noćna straža".Taj naziv je pogrešan jer je Rembrant zapravo naslikao prizor koji se odigrava danju. Naziv se ipak zadržao.
Ova slika predstavlja grupni portret, žanr koji je u to vrijeme bio veoma popularan u Holandiji.Najčešće su modeli prikazivani kako stoje u redu ili oko stola. Rembrant je medjutim stvorio prirodnu, veoma živu scenu,koristeći svjetlo,boju i dubinu atmosfere da bi postigao izuzetne efekte.Pored portreta 18-orice ljudi ,čija se imena znaju, na slici su i mnogi nepoznati prolaznici.

Jedan od ključeva za ovu sliku jeste ponos i radost milicijske druzine : musketa.Vojnik s lijeve strane puni svoje oružje, onaj u sredini puca, treći s desne strane duva u komoru pošto je ispalio hitac.Istančano prelivanje svjetla i tona stvara utisak gustine, vještom upotrebom perspektive skraćeno je jedno koplje,ipak,najviše od svega, Rembrantova upotreba boja ostvarila je izuzetno dejstvo svjetla i sjenke.


znanje.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 20 Apr - 0:36

ČAS ANATOMIJE DR.NIKOLASA TULPA (1632)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ulje 169,5 x 215,5 (Mauritshuis,Hag)

Ova slika je vrsta grupnog portreta tada veoma popularna u klubovima i bratstvima.Grupa državnih službenika ( od kojih je jedan prikazan kako drži spisak prisutnih ) naručila je portret da bi se ovjekovječila jedna od prvih disekcija koje je izveo dr. Tulp.
Doktor je pretstavljen kako pokazuje djelovanje tetiva u ruci. Knjiga koja leži otvorena pored nogu mrtvaca čuvena je rasprava o anatomiji od flamanskog ljekara Andreasa Vesaliusa (1543).
Mrtvac je Adrijan Adrijans,poznat kao Het Kind ( dječak),strašni koljač koji je obješen u Amsterdamu 31.1.1632. Prva figura slijeva, Jakob Kolevelt, doslikana je kasnije,moguće je da je to uradio sam Rembrant.
"Čas anatomije" proslavio je Rembranta i on je preko noći postao jedan od vodećih amsterdamskih umjetnika.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shuki

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 393

Godina : 38

Učlanjen : 26.02.2013


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 20 Apr - 0:40

wild filly ::
NOĆNA STRAŽA (1644)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Platno,363x 438 cm. Čuva se u Kraljevskom muzeju u Amsterdamu.
"Noćna straža",možda Rembrantova najčuvenija slika, je naručena 1638.da bi se obilježila posjeta francuske kraljice Marije Mediči.Nekoliko umjetnika dobilo je zadatak da naslikaju grupne portrete amsterdamskih milicijskih družina.Rembrant je za svoj rad dobio 1600 guldena.

Ova slika prikazuje musketare amsterdamske gradske straže i njihovog zapovjednika Fransa Baninga Koka.Imena 18-orice naslikanih poznata su. Tek u 18. vijeku slika je dobila ime "Noćna straža".Taj naziv je pogrešan jer je Rembrant zapravo naslikao prizor koji se odigrava danju. Naziv se ipak zadržao.
Ova slika predstavlja grupni portret, žanr koji je u to vrijeme bio veoma popularan u Holandiji.Najčešće su modeli prikazivani kako stoje u redu ili oko stola. Rembrant je medjutim stvorio prirodnu, veoma živu scenu,koristeći svjetlo,boju i dubinu atmosfere da bi postigao izuzetne efekte.Pored portreta 18-orice ljudi ,čija se imena znaju, na slici su i mnogi nepoznati prolaznici.

Jedan od ključeva za ovu sliku jeste ponos i radost milicijske druzine : musketa.Vojnik s lijeve strane puni svoje oružje, onaj u sredini puca, treći s desne strane duva u komoru pošto je ispalio hitac.Istančano prelivanje svjetla i tona stvara utisak gustine, vještom upotrebom perspektive skraćeno je jedno koplje,ipak,najviše od svega, Rembrantova upotreba boja ostvarila je izuzetno dejstvo svjetla i sjenke.


znanje.



NOĆNA STRAŽA

Poreklo naziva slike: Slika je bila okačena u
dvorani amsterdamske građanske milicije, iznad kamina, gde je stajala
oko 2 veka. Sliku je vremenom prekrivao sve deblji sloj čađi. Otuda
potiče naziv slike koji je nastao u 18.veku.

Slika se naziva "Izlazak čete građanske milicije kapetana Fransa Baninga Koka".

Slika
je izazvala veliki skandal. Kapetan Baning Kok je zahtevao da mu se
vrati novac jer sebe nije prepoznao na platnu. Naručeno je slikaru Van
der Helstu da preradi sliku, međutim, slikar ushićen delom svog kolege
to odbija da učini.

Postoji velika nejasnoća između onoga što je
poručeno i onoga što je slikar naslikao, kao i uvođenje figure deteta u
kompoziciju.
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 20 Apr - 0:43

ANA I TOBIJA (1626)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Drvena ploča , 39,5 x 30 cm (Kraljevski muzej, Amsterdam)

Smatra se da je ovo njegovo prvo stvarno remek-djelo naslikano kad mu je bilo samo 20 godina.Jasno je da je Rembrant već bio savladao tehniku prikazivanja igre svjetla i sjenke u zatvorenoj sobi i da je bio više nego vičan u upotrebi materijala.Rendgenski snimci pokazali su da je umjetnik prvo naslikao cijelu pozadinu i preslicu a zatim preko toga nanio figure Ane i Tobije. Svaki detalj slike izložen je jarkoj svjetlosti ili sijenci a to zavisi od toga da li mu svjetlost dolazi sa prozora ili od vatre pored koje sjedi Tobija.Ako pažljivo pogledate tamnije dijelove prizora,vidjećete vezicu bijelog luka i mali kavez pored prozora kao i razne šerpe i lonce na polici iza njih.Takvi detalji doprinose realizmu slike. Korpa od pruća u niši iznad vrata već je izuzetno majstorstvo.

Epizoda prikazana na ovoj slici potiče iz Knjige o Tobiji (dijelu Starog zavjeta u katoličkoj Bibliji ).Tobija,nekada bogat,ali sada slijep i osiromašen,skromno živi sa svojom ženom Anom koja zaradjuje za život predući i tkajući. Jednog dana Ana donosi kući jare. Tobija nepromišljeno zaključuje da ga je ukrala i ubjedjuje je da ga vrati. Rembrant je zabilježio Anu kako zapanjeno gleda u svog muža pošto je tvrdila da je nevina.
Shvativši da je slijep,ne samo fizički,već i duhovno,Tobija moli Boga i svoju ženu za oproštaj.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 20 Apr - 0:48

JEVREJSKA NEVJESTA (1662-1664)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Platno, 121,5 x 166,5 cm ( Kraljevski muzej,Amsterdam )

Slika nije bila poznata kao "Jevrejska nevjesta" sve do 19. vijeka kad ju je 1825. kupio engleski trgovac umjetnickim djelima Dzon Smit.
Na ovom dvostrukom portretu,prizor je iz 26. glave Knjige postanja.
Muz i zena,Isak i Reveka,pretvaraju se da su brat i sestra da bi prevarili Filistejce,ali kralj Avimeleh ih otkriva.
Ko su stvarno muskarac i zena na slici nije poznato.Neki misle da su to Rembrantov sin Titus i njegova zena.

"Jevrejska nevjesta" jedna je od slika koje najbolje pokazuju Rembrantov kasni stil.Rembrant je bio u stanju da razocara svoje musterije upotrebom brze impasto tehnike.Ta tehnika ukljucivala je nanosenje debelih slojeva i ugrusaka boje i njihovo razmazivanje po povrsini.
Rembrant je za ovu sliku koristio valere samo dvije osnovne boje : zeleno-zlatnu boju mladozenjine odore- raskosnu i punu na istaknutom rukavu, prigusenu na drugim mjestima-i crveno-narandzastu mladine haljine, prosaranu tananim detaljima na prsluku.Boja je nanijeta u gromuljicama i ljuspicama.








[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 1 Maj - 11:20

[You must be registered and logged in to see this image.]

Енглески краљ Чарлс I (1625—1649) био је велики познавалац уметности
тако да је Рубенсу вратио слику пошто је приметио да дело није израдио
мајстор, већ неки од Рубенсових ученика.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 1 Maj - 11:22

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ренесансни сликар Филипо Липи (1406—1469) је као беба био остављен на
прагу кармелитског манастира Санта Мариjа дел Кармине у Фиренци. Пошто
је био одгојен у манастиру, морао је да се закалуђери 1421. године, али
се никада није строго придржавао монашког завета.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 1 Maj - 12:58

[You must be registered and logged in to see this image.]

Да је фламански сликар Антони ван Дајк (1599—1641) током свог боравка у Италији (1621—1627) добио надимак pittore cavalieresco
(сликар-племић) зато што је био познат по бројној послузи, раскошној
одећи и обичају да се не обраћа никоме из нижег друштвеног слоја.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 1 Maj - 13:18

[You must be registered and logged in to see this image.]

Чувени ренесансни сликар и гравер Албрехт Дирер (1471—1528) је своју уметничку каријеру започео као илустратор књига у Базелу.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 22 Maj - 23:42

Leonardo da Vinci bio je vegetarijanac i aktivista za prava životinja, imao je običaj da kupuje ptice u kavezu i pušta ih na slobodu...


Claude Monet

Moneov otac nije odobravao njegovo slikarstvo, želeo je da bude prodavac...


Salvador Dali je verovao da je on reinkarnacija njegovog mrtvog brata. Crtao je svoj portret ili siluetu u svakoj od njegovih slika.


Peter Paul Rubens je bio proglašen vitezom od oba kralja Filipa IV, kralja Španije, i Charlsa, kralja Engleske.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 22 Maj - 23:46

Henri Matisse

Njegova slika, Le Bateau je stavljena na pravi način nakon što je visila naglavačke 46 dana bez da netko primeti u Muzeju moderne umjetnosti u New Yorku, Americi.


Paul Gauguin je radio na izgradnji Panamskog Kanala...


Jackson Pollock je veoma često koristio cigarete za slikanje...








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
» Zanimljivosti iz fizike
Strana 2 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-