Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 23 Feb - 19:25

Leonardo da Vinči - Lepota iščezava iz života, ali ne i iz umetnosti

[You must be registered and logged in to see this image.]


Neki od Leonardovih aforizama poseduju uzvišenost biblijskih stihova, pa čak povremeno i podsećaju na parabole, psalme ili Knjigu propovednikovu. U jednom svom čuvenom zapisu Leonardo kaže: "Lepota iščezava iz života, ali ne i iz umetnosti", izražavajući time uverenje da slikarstvo predstavlja najviši oblik umetnosti: "Jezik će ti izgoreti od žeđi a telo zanemoćati od umora pre no što uspeš rečima da opišeš ono što slika u trenu prikazuje oku."








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Uto 24 Feb - 8:45

Gde su letovali slavni umetnici

Na samom početku leta i planiranja godišnjih odmora učinilo mi se zanimljivim da se osvrnem na ideju kako su nekad letovali najveći majstori slikarstva. Koja su to mondenska mesta privlačila slikare, da li su to u pitanju bila egzotična ostrva ili neki mirniji predeli. Koliko je sam ambijent bio u skladu sa temperamentom određenog umetnika ili faze u kojoj je stvarao.

U slučaju Pola Gogena to je bilo grupa egzotičnih ostrva sa naglaskom na Tahiti. Gogen, inače po profesiji bankar sebe je opisivao kao plemenitog divljaka i odlazak na Tahiti je predstavljao jednu vrstu lične prohibicije koja je u njegovom stvaralaštvu označena kao posebno plodan period. Upotreba jarkih boja, primitivna obrada figura, karakteristična perspektiva, jak seksualni naboj i nesklad u slaganju kompozicije, najaviće pravce poput primitvizama ili delom fovizama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na našoj umetničkoj sceni pravi primer ove teme je stvaralaštvo najznačajnijeg slikara perioda između dva svetska rata, a to je Petar Dobrović. Koloristička faza, obeležena njegovim boravkom na ostrvu Hvar jedna je od najupečatljivijih u njegovom opusu. Njegove vedute i pejzaži iz ove faze odišu pastelnim tonovima, svežinom i mirnoćom morskog predela koje su na umetnika uticale do te mere da se u ovom periodu života zaljubio i oženio Olgom Hadži. Dela poput Borovi u šunju, Masline u vetru pravi su reprezent onoga što je Dobrović smatrao pravom inspracijom ali i idelanim predelom za odmor.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najveći impresionistički slikar Klod Mone svojim rajem na zemlji smatrao je jezero Živerni. Upravo Serija lokvanja na istoimenom jezeru ovekovečiće Monea kao Rafaela vode, sposobnog da tonove na poseban način opaža i analizira. Lokvanji kao jedan od najplodnijih ostvarenja ga postavljaju u red pre svega pejzažista zbog maestralnog izučavanja igre svetlosti na vodi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Oni su birali upravo ovakva mesta ne po zvučnosti i luksuzu već po netaknutoj prirodi, miru i neverovatnoj inspiraciji. Bilo da ovog leta odaberete neko hrvatsko ostrvo poput Dobrovića ili neku udaljenu egzotičnu destinaciju poput Gogena, gde god da odete, na trenutak se zamislite da je svako mesto na ovoj planeti nepresušna inspiracija u očima onih koju umeju da stvore umetnost








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Uto 24 Feb - 8:54

Van Gogove ljubavne muke

Leto 1881.

Leto u Etenu je tako ezoterično. Miris rastinja se oseća u vazduhu. Ne zapravo, to je samo običan letnji dan, ali ne i Vinsentu koj je zaljubljen. Još jedna ljubav koja je u startu osuđena na neuspeh. Lepa i pomalo vremešna Kejt (Ke)-Vos-Štriker bila je Van Gogova rođaka, koja je nedavno postala udovica. Sa svojim detetom je došla na odmor u Eten kada je umetniku zapala za oko. Vinsent je već tada počeo da razvija svoj umetnički stil, slikajući prvenstveno pejzaže. Prijateljstvo sa slikarom Antonom Raparom i umetnost Žana Fransoa Milea, obeležava ovu njegovu stvaralačku fazu. Tamni melanholični tonovi, teme životne učmalosti oslikavaju njegovo psihičko i emotivno stanje.U jesen odlazi za Ke u Amsterdam sa namerom da je zaprosi, ali ga ona čaki ni prima u kuću. Rešen da se oženi Ke dolazi u sukob i sa roditeljima i u momentu besa i neuravnoteženosti stvalja šaku u otvoren plamen lampe. Za Božić uslađuje žestoka svađa sa ocem kada on napušta Eden bez želje da primi novac od roditelja.

Vinsent je bio najstarije od šestoro dece i analizirajući njegove postupke ne možemo da ne zapazimo dozu detinje razmaženosti u slučaju nepovlađivanja čak i u godinama kada je već odrastao muškarac, on u ovom momentu ima već 28 godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Uto 24 Feb - 8:57

Teodor Van Gog ( 1857 – 25. 01. 1891 )

Verovatno jedan od najspecifičnijih bratskih odnosa u modernoj istoriji poznatih velikana. Vinsent kao najstariji brat čitavog svog života veoma je vezan za svog mlađeg brata Tea. U posedu sam dva portreta braće na kojima se jasno vidi ta razlika u naravi i teperamentu. Vinsent, prkosnog izraza lica, proniciljvih očiju i velike nervoze u izrazu dok pozira, dendy stajlinga sa kosom koja je blago razabarušena, oslikavajući njegov nestalni temperament. S druge strane Teo, deluje mirno, tolpih oćiju, blagog i pitomog izraza lica, dosta elegantnije i urednije obučen i začešljan. Kako su obojica poticali iz stroge pastorske porodice, jasno je koji je ispunjavao očekivanja oca, uglednog Teodora, dostojanstvenog ali i strogog izgleda.

Sačuvane su i dokumentovane prepiske dva brata u najključnijim životnim momentima. Iako sam polazila od teze da je Vinsentovo stanje prema životu i okolini delom plod mentalne neuravnotezenosti, delom mora se primetiti, jedan superioran odnos samog umetnika u odnosu na njegovu braću i sestre.

[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]

Nesebičina ljubav i ogromna podrška mlađeg brata Tea, svaku Vinsentovu promenu profesionalu ili emotivnu, sa odobravanjem i strpljenjem bila je rešavana. Veliki Teov uticaj se ogledao u savetima koje je davao bratu vezano za njegove sulude emotivne veze, pa i savet da se rastane od Sin, prostituke sa kojom je umetnik živeo i čije je dete odgajao, svakako su jedan od najznačajnijih. Teo je bio taj koji je Van Goga uveo u svet umetnosti, davao mu novac za boje i upoznao ga sa umetničkom elitom kako Holandije tako i Pariza.

Teo je radio za trgovca umetničkim delima iz Pariza, Grupila i u vreme dok mu vodio malu galeriju na Monmartru 1886. godine upoznaje svog starijeg brata sa Moneom, Renoarom,Sislijem, Degaom, Pisaroom, i mnogim drugim majstorima svog zanata.

Nakon odsecanja uva i totalnog nervnog rastrojstva 1888. godine smešta ga u bolnicu, redovno prodaje njegove slike, a svom prvencu daje ime po stricu i kumu – Vinsent Vilem.

Da bez svog starijeg brata Teo nije mogao da živi, svedoči činjenica da umire od tuge samo šest meseci nakon svog brata – 25. januara 1891. godine

Četiri godine kasnije njegovo telo je eshumirano i on je sahranjen kraj Vinsenta na groblju u Overu.

Nejasna fotografija nadgrobnih spomenika Vinsenta i Tea veoma je potresna.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 25 Feb - 21:49

Milić od Mačve ponovo među Srbima
Povodom izložbe Milića od Mačve u Galeriji Hexalab, koja je bila otvorena 23. oktobra 2014. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ja sam onaj Milić od Mačve, kostur Radovanov, unuk Pantelijin i svih ostalih mačvanskih predaka, patrijarh nad patrijarsima u slikarstvu, rodonačelnik srbijanskih vampira krajputnika, onaj koji povremeno izlazi iz groba i prkosi matematici, Milić Ledeni, Lepobradi, Heliocentrični, avgustovski u avgustu, prolećni i kad nije proleće, prvi vitez od Mačve, vitez šabačke čivije i zvaničnih svih naših većih pokrajina, i tuđih.“ – grmi u Galeriji Heksalab glas Milića od Mačve, iz filma „Mediala“ iz 1969. godine, autora Ljube Milina i Televizije Beograd.
Grmi Milić Ledeni, ubedljivi, neponovljivi, grmi i priziva… A posetioci ulaze, ulaze, ulaze, ne može skoro ni muva da proleti galerijom koja nas poslednjih nekoliko godina, otkako postoji, zasipa biserima naše umetnosti i priređuje nam sve bolje i bolje izložbe. I kad mislite da posle izložbe Mediale, Vidaka, Jaleta, Vasiljeva, Krunića i drugih ne može još bolje, u Galeriji Hexalab prvi put posle četrnaest godina kako nas je napustio, pojavljuje se pred nama Milić Stanković od Mačve, pravo preko neba i mačvanske ravnice, jezdi među nama i uzvikuje o kosturu Radovanovu, svojoj heliocentričnosti i o svom sorabskom poreklu. Da je beogradska publika željno iščekivala njegov drugi dolazak među nas dokazuje neopisiva gužva koja se stvorila i pred galerijom i u njoj.
Taj neuhvatljivi Milić od Mačve upamćen u onom posebnom ruhu, u plaštu crnom ili belom, zavisno od vremena u kome ga nosi i raspoloženja, sa skiptarom vladara i duhom neumornog umetnika, rodio se pre 80 godina u srcu Mačve, u selu Belotiću u kome je izgradio i jedan od svojih čardaka, kulu sa koje je stražario i čuvao Srbiju na svoj način. Otišao je od nas jedne decembarske noći 2000. godine. Mnogi su ga voleli i verovali mu, a mnogi su ga omrzli zbog ratobornih tvrdnji koje se često kose sa naučnim činjenicama, mnogi su mu zamerili ponekad neuhvatljivu istoriju Srba i Soraba, ponekad nepotkovanu dokazima, ili možda izvučenu iz nekih tajnih znanja koja mi još nemamo, mnogi su mu svašta zamerali a i on je davao dosta povoda. Čačkao je svakog ko mu se našao na putu, uzvikivao, raspravljao, dopisivao se, ispravljao krive drine i isterivao đavle komovicom i belim lukom. Možda se zato nije našao neko da se javno za ovih skoro deceniju i po kako ne grmi Srbijom Milić od Mačve, zapita gde je njegovo delo, zašto se ne izlaže, šta je sa legatima, sa čardacima, sa onolikim slikama, knjigama, idejama… Da li je Milić na kraju, kao odšelnik, ili ako hoćete anahoret, pustinjak, zaboravljen i ostavljen da svoje bitke bije sam u tišini one druge strane na koju je otišao?
Milić od Mačve ostavio je iza sebe delo koje govori posebnom poetikom i posebnim pragovorom, koji se ne može negirati i obrisati iz naše istorije umetnosti. Srpski Brojgel, Boš ali i Dali, koji je na dalijevskom tragu uzvikivao „Enformelisti, poješću vas za doručak“, rasprostirao je svoj ep o Mačvi i oslikao epopeju jednog naroda na Brdovitom Balkanu. Za njega to je bila nebeska Srbija, u kojoj fijuču leteći balvani. Za nas i ne mora da bude, može da bude prostor Pupka sveta, Zigurat (Šejkin), Vavilon veliki, može da bude svet i prasvet, mogu da budu užarena nebesa i žuto prosvetljenje. Milić nam je ostavio izbor. I ostavio je iza sebe mnogo toga što tek treba otkrivati u novom čitanju slika, u novom prilaženju onom Miliću koga su upamtile generacije, sve do njegovog drugog dolaska koji je obećao za dvesta godina. A čime ćemo izaći pred njega i pred sve one umetnike koje smo namerno i nemarno, zapostavili i zaboravili.
Hvala Galeriji Hexalab i naslednicima Milića od Mačve što su u sumornom jesenjem Beogradu priredili ovo jedinstveno sećanje i pomen na jednog od onih koje, skloni svakom primitivizmu i lakom zaboravu, ostavljamo da se čak i kad su prešli na onu drugu večniju stranu, valjda sami sa nje pozabave zemaljskim plodovima koji su ostavili za nove naraštaje. Neka ova izložba ujedno bude i mala opomena da se pitanje umetničkih zaostavština mora rešavati brzo i „na polzu naroda“ kako je to davno još rekao Dositej.
A Milić od Mačve sebe je davno opravdao pred svima i pred onima koji će mu sve zamerati:
„Moja je mašta izvirala iz nedara narodne, kolektivne svesti o fantastičnom, što se odražavalo kroz najdublju kompaktnost sfere svesti mojih predaka i njihovih predanja. Bio sam u potpunosti svestan značenja takve fantastike, koja se ne kuje ni u kakvoj alhemičarskoj radionici XVII veka, a kamo li u medialnoj, pa ni kroz ostale svetske pokrete slične vrste. Ali, u vreme kad je Mediala pronalazila samu sebe, veoma je bilo važno okupljanje svih duhova za koje su san i mašta predstavljali realnost.“ 
„Umetnik mora celog života budan da sanja, da ostane veliko dete, da se beskrajno raduje prostoru koji ga okružuje, posebno se osećajući pripadnikom zemaljskog raja, stvorenog ovde na Zemlji, u inače beskrajnim koordinatama tamnog prostora.“
Suzana Spasić








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 28 Feb - 14:22

Alfons Muha, sinonim za Art Nouveau

Njegovo ime je sinonim za “Art Nuvo” (Art Nouveau). Njegova umetnost je umetnost zavođenja. Graciozne dugokose žene u haljinama koje lagano padaju naglašavajući linije tela, neobično dekorisani i obojeni plakati postali su zaštitni znak jedne epohe.
Alfons Marija Muha rođen je 24. jula 1860. godine u mestu Ivančice u Moravskoj, sada Češkoj. Crtanje i pevanje su mu bili hobiji od detinjstva. Sa 11 godina je postao član crkvenog hora u Katedrali Sv. Petra u Brnu što mu je omogućilo i da pohađa gimnaziju u tom gradu. Kada mu se glas izmenio zamoljen je da napusti hor i tako se vratio u svoj rodni grad. Zaposlio se u opštinskoj upravi ali je nastavio sa časovima crtanja. Ne uspevši da se upiše na Akademuju umetnosti u Pragu, Muha prihvata poslove vezane za pozorišni dekor, a 1879. godine prelazi u Beč gde radi kao asistent u firmi koja se bavila pozorišnom scenografijom. I dalje uzima časove slikanja i crtanja. Kada je požar u Burg teatru u Beču uništio i Muhinog poslodavca, on se na kratko vratio u Češku, gde radi kao slobodni umetnik, dekorater i portretista. U Mikulovu upoznaje grofa Kuen-Belasija, koji ga angažuje da dekoriše muralima zamak Emahof. Grof postaje prvi Muhin zaštitnik, koji mu omogućava i da se školuje na minhenskoj Akademiji umetnosti.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Muha prelazi u Pariz 1887. godine i već iduće studira na Akademiji Žilijen i Akademiji Kolarosi. U isto vreme radi ilustracije za reklame. Prvi reklamni poster pravi 1892. godine, ali pravi proboj i slavu doživljava dve godine kasnije kada radi prvi u nizu postera za Saru Bernar, tada najpoznatiju parisku glumicu i njeno “Pozorište renesanse”. Volonterski je uradio prvu litografiju i 1. januara 1895. godine plakat za predstavu “Žizmonda” Viktorijena Sardua sa Sarom Bernar pojavio se širom grada i izazvao veliku pažnju. Ovaj poster i danas predstavlja moderni koncept a u Muhino vreme, to je bio iznenađujući korak prema neponovljivom stvaralačkom stilu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sara Bernar, zadovoljna senzacijom koju je izazvao plakat, potpusuje sa Muhom ekskluzivni ugovor za idućih šest godina. Plakati Sare Bernar raširili su njenu slavu van granica Francuske. Do 1901. godine Muha je osim plakata radio i scenografiju i kostime za njeno “Pozorište renesanse”. Ovaj uspeh, koji mu je doneo i prestiž u društvu, odredio je prirodu i njegovog budućeg rada. “Muhin stil” je posle svetske izložbe u Parizu 1900. godine postao poznat širom sveta, a Muha je dobio srebrnu medalju za dekor paviljona Bosne i Hercegovine. Muha je doživeo veliki uspeh u Americi gde su njegove slike i minijature počele masovno da se štampaju, što je bilo protiv njegovih uverenja. Smatrao je da masovna produkcija ne donosi dobro samoj umetnosti pa čak ni kod plakata koji se onda nađu i tamo gde im jeste i tamo gde im nije mesto.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Između 1902. i 1904. godine Muha putuje, dolazi u Prag zajedno sa Rodenom, zatim dve godine kasnije odlazi u Ameriku, gde pokušava da dobije što više narudžbina portreta, kako bi mu to omogućilo na kasnije nesmetano radi na svom velikom patriotskom ciklusu. Drži predavanja  u Njujorku, a kasnije i u Filadelfiji i Čikagu.
Po povratku u Prag 1906. godine, ženi se Marijom (Maruškom) Čitilovom, koju je upoznao u Parizu. Od 1906. do 1910. Muha i Maruška provode najviše vremena u Sjedinjenim Državama, gde dobijaju i svoje prvo dete, ćerku Jaroslavu. Kasnije, u Pragu, rađa im se i sin  Jerži, koji će kasnije postati poznati novinar, scenarista i tumač očevih dela.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Alfons Muha, Slovenska epopeja, Sveta Gora – Atos, 1926.
Posle koncerta Bostonske filharmonije na kome je izvedena i “Vltava” Bedžiha Smetane, Alfons Muha odlučuje da se potpuno posveti slovenskoj istoriji i kulturi. Po povratku u Češku 1910. godine, Muha počinje da radi na realizaciji onoga što je kasnije postalo poznato kao “Slovenska epopeja”. Na 20 monumentalnih platana Muha je oslikao slovensku mitologiju, istoriju, narodna verovanja i kulturu. Želeo je da svakoj slovenskoj zajednici posveti po jednu temu i sliku u čast zajedničkog porekla, i kako se nadao, zajedničke slovenske budućnosti. Posle izložbe prvih jedanaest slika u Pragu 1911. godine, Muha je neke od ovih dela sa velikim uspehom prikazao i 1921, godine u Čikagu i Njujorku. Svih dvadeset slika ciklusa “Slovenska epopeja” Muha je 1928. godine poklonio gradu Pragu i češkom narodu. Iste godine preselio se u svoju kuću u Pragu. Nastavio je sa radom, dekorisao je prozore katedrale u Pragu, a dizajnirao je i češke banknote.
Svoje memoare objavio je 1936. godine.
Buđenje fašizma u Evropi tridesetih godina uticalo je i na Muhine radove, kao i na njegov slovenski nacionalizam i panslavizam. To je rezultiralo time da je kada su nemačke trupe 1939. godine ušle u Čehoslovačku, Muha bio među prvim osobama koje je Gestapo uhapsio. Tokom istrage, Muha se razboleo od zapaljenja pluća. Iako je pušten, ovaj događaj veoma ga je oslabio i Alfons Muha je umro u svojoj kući u Pragu 14. jula 1939. godine i sahranjen je na groblju u Pragu.
Danas u Pragu postoji Muzej Alfons Muha koji je pre desetak godina otvorila Fondacija Alfonsa Muhe, koju vodi njegov unuk Jerži i koji je za ovo kratko vreme postao jedan od najposećenijih privatnih muzeja u Pragu i nedavno je proslavio i svog milionitog posetioca.
.[You must be registered and logged in to see this image.]
S.Spasić

 








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 1 Mar - 21:27

Marsel Dišan, jedan od najuticajnijih umetnika u dvadesetom veku
[You must be registered and logged in to see this image.]

“Umetnik se izražava svojom dušom, sa kojom i njegovo umetničko delo mora biti stopljeno.” 
Gledano iz današnje perspektive, ovaj umetnik je jedan od najuticajnijih u dvadesetom veku. Njegov kritički stav prema uslovima pod kojima se umetnost stvara i predstavlja aktuelan je i danas. On je umetnik koji je najglasnije odgovorio na promene koje je u svet umetnosti donela industrijska era.
Anri Rober Marsel Dišan rođen je 28. jula 1887. godine blizu Blenvila u Normandiji, a rastao je u porodici u kojoj se negovala ljubav prema umetnosti. Kuća je bila puna slika i gravura Dišanovog dede po majci, a porodica je provodila vreme igrajući šah, čitajući, slikajući i zajedno stvarajući muziku. Od sedmoro dece Ežena i Lusi Dišan četvoro su postali uspešni umetnici. Marsel Dišan je bio brat Žaka Vijona, slikara, Rejmonda Dišan-Vijona, vajara i Suzan Dišan-Kroti, slikarke.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kao dečak, kome su starija braća već bila u internatu, Marsel je najviše vremena provodio sa sestrom Suzan. Sa deset godina je i sam krenuo van kuće zbog školovanja. Idućih sedam godina je proveo u Liceju u Ruenu, strogom internatu u kome se najviše računa vodilo o intelektualnom razvoju. Iako nije bio među najboljim učenicima, osvajao je nagrade iz matematike i crtanja. Crtanje je učio od profesora koji je neuspešno pokušao da svoje studente zaštiti od impresionizma, ali pravi Dišanov mentor je u stvari bio njegov brat Žak Vijon, čiji je stil uskoro počeo da imitira. Sa 14 godina je već radio prve ozbiljne portrete svoje sestre i pejzaže u imresionističkom stilu. Studirao je umetnost na Akademiji Žilijen od 1904. do 1905. godine, ali je više vremena provodio igrajući bilijar i crtajući stripove. Zahvaljujući bratu Žaku, izlagao je na Salonu 1908. godine a naredne se priključio “Salonu nezavisnih”. Dišanove slike sa Salona kritikovao je Apoliner nazivajući ih “veoma ružnim aktovima” ali se i pored toga među njima rodilo dugogodišnje prijateljstvo. Nešto kasnije se sprijateljio i sa umetnikom Pikabijom koji mu je otkrio čari brzih automobila i života na visokoj nozi. Izložba futurista 1912. godine pomogla je Dišanu da definiše svoje stavove, iako je težio suprotnoj krajnosti u odnosu na futuriste i na njihovu “estetiku mašine”. To leto proveo je slikajući mašine koje je sam stvorio. Na Dišanovim slikama, organsko postaje mehanizovano, a ljudsko meso zamenjeno cevima, ventilima, cilindrima. Da bi se opisalo to Dišanovo kombinovanje kasnije je smišljen izraz “metalomorfno“.
Njujorku su 1912. godine tekle pripreme zaArmori šou pa su organizatori izabrali u Parizu i četiri dela Mersela Dišana. Jedno od tih dela bilo je i “Kralja i kraljicu ometaju brzi aktovi”, koje je u Njujorku izazvalo pravi skanda. Uprkos napadima štampe, sve četiri slike su prodate i Dišan je postao slavan preko noći.
On je u međuvremenu nastavio da eksperimentiše kako bi postigao novu umetničku formu koja se zasniva na svakodnevnim temama. Tako je nastao i njegov “redimejd”, za koji je Andre Breton rekao da je to “industrijski proizveden objekat koji je umetnikov izbor podigao na umetnički nivo”, a sam Dišan je tvrdio da je birao predmete potpuno ravnodupno. Ovi predmeti su pokazivali da se umetničko delo može stvoriti od bilo čega, sa malom ili nikakvom “doradom”. Tako je 1917. godine na izložbi u Njujorku Dišan izložio keramički pisoar i nazvao ga “Fontana”. Iako izložba nije bila žirirana, Dišanov rad je odbačen i time postao najpoznatiji redimejd na svetu.
Kada su Sjedinjene Države ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Dišan je otišao u Argentinu na nekoliko meseci, a zatim se vratio u Evropu. U ovom periodu stvorio je i svoj ženski alter-ego Roz Selavi, kako je potpisivao dela, a Men Rej ga je nekoliko puta i fotografisao prerušenog u ženu. Time je pokazivao sklonost da ruši granice između polova ali i da sam postane svoj redimejd. Posle novih putovanja, od 1922. godine Dišan živi u Njujorku i počinje rad na svom “Velikom staklu“.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kada se polovinom tridesetihh godina vratio u Pariz, konstruisao je umetničko delo kole je učinilo da svi njegovi izmu postanu lako prenosivi. “Kutija u koferu” bila je neka vrsta kožne torbe sa minijaturnim replikama njegovih dotadašnjih dela, nešto kao pregled njegovog opusa, kao mali pokretni muzej.
Kada je kao i mnogi drugi umetnici zbog Drugog svetskog rata izbegao u SAD, sa sobom je nosio i svoj “pokretni muzej“. Narednih dvadesetak godina posvetio je najviše šahu. Pričalo se da je potpuno odustao od umetnosti, učestvovao je u šahovskim takmičenjima, ali je Dišan tajno radio i na skulptorskom projektu koji je završio 1966. godine. Ovo delo zvano “Datost: 1. Vodopad, 2. Svetleći gas”jedno je od najzagonetnijih dela dvadesetog veka, ali je prikazano tek posle umetnikove smrti.
 Marsel Dišan je umro 2. oktobra 1968. godine u Francuskoj i sahranjen je u Ruenu.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 8 Mar - 20:55

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dve dame i pas - Marija Loransen

Francuska slikarka Marija Loransen smatrana je za jednu od retkih žena kubističkih slikarki. Ona je razvila jedinstven pristup apstrakciji, koji je često bio fokusiran na predstavljanje grupe žena i ženskih portreta, korišćenjem pastelnih boja i krivolinijskih oblika. Njenu umetnost je do kraja života karakterisalo insistiranje na stvaranju vizuelnog vokabulara ženstvenosti, što se može posmatrati kao odgovor na ono što su neki smatrali arogantnom muškošću u kubizmu. Slika Dve dame i pas ilustruje lirizam i idealizovanu žensku lepotu, po kojoj je Marija Loransen bila poznata. Ova slika se danas nalazi u privatnoj kolekciji.
Slika Dve dame i pas je portret u akvarelu na kome su prikazane dve mlade žene sa psom. Žene su malo definisane senčenjem. Oblici žena su u isto vreme puniji i elegantni. Prikazane su nasuprot jedna drugoj, sa rukom kojom se dodiruju, a ipak, ne gledaju jedna drugu i ne postoji bilo kakva interakcija. Obe žene imaju raskošne šešire, koji im dodaju misteriju i zavodljivost. Žena u levom delu slike nosi posebno jedinstven šešir koji izgleda kao da je napravljen od samo spoljnog dela mreže. Između žena je zlatni pas sa dugim ušima, koji gleda gore na par žena sa obožavanjem, i povezuje ih.
Marija Loransen na slici Dve dame i pas koristi svoje omiljene boje, pastelnu sivu, ružičastu i plavu, i dodaje samo mali nagoveštaj žute i zlatne boje. Koža žena na rukama i ramenima je bela, a nežna ružičasta na njihovim obrazima. Nosevi su slabije naglašeni, i skreću pogled posmatrača na njihove ovalne, krupne, tamne oči i punija usta boje breskve.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 8 Mar - 20:58

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kazimir Maljević - Crni krug

Od sredine 1910. godine ruski slikar Kazimir Maljevič, tvorac umetničkog pravca suprematizam napušta bilo kakav trag figurativnog slikarstva u korist čiste apstrakcije. Slika Crni krug iz 1915. godine je jedna od njegovih najpoznatijih slika na kojima je prikazivao čiste geometrijske oblike u osnovnim bojama. Ova slika, koja se danas nalazi u Državnom ruskom muzeju u Sankt Peterburgu je idealna predstava suprematizma, iskustvo u čistom osećanju i percepciji.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 8 Mar - 20:59

Franc Mark- Crvena žena

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ekspresionističko remek-delo Crvena žena ili kako se često naziva Devojka sa crnom kosom Franc Mark je naslikao 1912. godine. Ova slika je bila jedna od njegovih poslednjih slika koja sadrži ljudsku figuru i odražava humanističku ideju čovekove povezanosti sa prirodom, pre nego što se fokusirao skoro potpuno na životinje. Slika je prvi put izložena u Lesteru 1944. godine, na izložbi Srednjoevropska umetnost, a danas se nalazi u New Walk Museum and Art Gallery u Lesteru.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 8 Mar - 21:02

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žan Onore Fragonar - Ljuljaška


Slika Ljuljaška, takođe poznata i po nazivu Srećan slučaj kod ljuljaške iz 1767. godine je najpoznatija slika francuskog slikara Žana Onorea Fragonara. Smatra se za jedno od remek-dela rokoko slikarstva. Kombinacija bezbrižnog stava i razigranosti u odrazu erotike, pastelna kovitlanja, i pastirski predeo stvaraju sliku na lepoti mladosti i zabranjenoj ljubavnoj aferi. Danas se ova slika nalazi u kolekciji Valas u Londonu.
Žan Onore Fragonar je naslikao sliku Ljuljaška, sa namerom da laska baronu i njegovoj ljubavnici. Prikazujući ih lepršavo i veselo, on je želeo da obezbedi intimnu uspomenu njihovog odnosa, i zbog toga je samo koristio najbolje od rokoko tehnike.
Slika Ljuljaška prikazuje mladog čoveka sakrivenog u grmlju kako gleda mladu ženu koja se ljulja, dok je gura stariji čovek, gotovo sakriven u senci. Žena visoko zamahuje nogama, sve dok pomera svoju cipelu u pravcu statue Kupidona i okreće je nazad u pravcu dva anđeoska heruvima na strani starijeg čoveka.
Slika Ljuljaška se sastoji od trouglastog oblika, sa baronom i ženom koji čine osnovu piramide. Žena je u vazduhu na vrhu trougla, u centru prostora. Ona je osvetljena jakim svetlom koje dolazi odozgo, a maštovito drveće formira ovalni okvir za akciju u centru. Fragonar je prikazao niz sakrivenih detalja u kompoziciji radi naglašavanja poruke razigrane zabranjene ljubavi, uključujući dve statue Putta koji su zagrljeni, a u kamenu kruga su pas i delfin i kamena statua Kupidona. Žena nosi pastirski šešir koji deluje ironično, jer su pastiri bili obično povezani sa vrlinom zbog njihovog života u prirodi, daleko od iskušenja grada. Cipela žene, koja je odletela sa njenih nogu ukazuje kao da se ljulja veoma lako, a jedan razigran dodir naglašava erotsku temu, i dodaje vizuelni fokus prskanjem sunčeve svetlosti.
Za scenu koju slika na otvorenom, Fragonar koristi sunčevu svetlost, išaranu filtriranjem kroz drveće i pozadinsko osvetljenje i tako stvara meku scenu sa zavodljivim sjajem. Svetlost pada na ženu tokom ljuljanja, naglašavajući njenu svetlu kožu, a talas kremaste tkanine se kovitla oko nje. Kontrast između svetlosti i senke dodaje osećaj da se nešto zabranjeno odvija. Drugi delovi slike ostaju u senci, kao što je na primer stariji čovek u mraku, što verovatno upućuje na njegovu aferu sa ženom.
Slika Ljuljaška sadrži bogatu simboliku, ne samo da prikazuje trenutak pun spontanosti i radosti života, već aludira na nezakonitu vezu koja može da traje, ili samo što nije počela. Raspoloženje na slici je vedro i veselo. Naglašavajući slobodnu i laku prirodu teme, Fragonar koristi fluidne poteze četkice, zadržavajući meke ivice na glavnim figurama. U poređenju sa mnogim njegovim drugim slikama međutim, sliku Ljuljaška slika sa finijim detaljima nego obično, i podseća na holandske slikare poput Rembranta van Rajna.
Vodeći mislioci tog vremena imali su više negativnih kritika na slikarstvo Žana Onorea Fragonara. Slike, kao što su Ljuljaška donele su mu oštre kritike filozofa, kao što je Deni Didro, jedan od najistaknutijih kreatora francuskog prosvetiteljstva.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 8 Mar - 21:05

Sofonisba Anguisola - Autopotret za štafelajem


[You must be registered and logged in to see this image.]
Italijanska renesansna slikarka Sofonisba Anguisola je stekla svetsku slavu kao slikarka portreta. Autoportreti i portreti članova njene porodice bile su njene najčešće teme, a tek mnogo kasnije slika i verske teme. Kao profesionalna slikarka u uslovima u kojima su dominirali muškarci, bila je dvorska slikarka španskog kralja Filipa II i učitelj umetnosti kraljici Izabeli od Valoa. Na slici Autopotret za štafelajem iz 1556. godine, Sofonisba Anguisola po ugledu na autoportrete flamanskih slikara prikazuje sebe za jednim štafelajem. Ova slika, poznata i po nazivu Autoportret dok slika Madonu i dete, danas se nalazi u muzeju Lancut zamka u Lancutu.
Autoportreti su bili žanr koji je bio tražen u periodu renesanse. Za razliku od razmetljivih lokni, zlatnih sitnica, ukrašenih čipki i modernih brokata na potretima žena, Sofonisba Anguisola slika Autoportret za štafelajem, gde naglašava ozbiljnu stranu svog temperamenta, zrelost, kao i visoko poštovanje prema plemstvu.
Na slici Autopotret za štafelajem Sofonisba Anguisola prikazuje sebe u jednostavnoj, otmenoj crnoj haljini, ispod koje nosi belu bluzu zakopčanu oko vrata, sa visokom kragnom i manžetnama ukrašenim na sklopljenim rubovima. Ispred nje je štafelaj, a ona u rukama drži četkicu i štap, dok slika Madonu i njeno dete u posebno nežnoj pozi.
Slika Autopotret za štafelajem je u suprotnosti sa idealizacijom tipičnom za renesansni slikarski stil. Lice Sofonisbe Anguisole izgleda umorno i tužno. Njene širom otvorene oči imaju sličnost sa pletenicama stroge frizure. Ova slika, sa druge strane, izgleda spontano i realno. Zanimljivo je da se u autoportretu, nalazi verski motiv, tema koja čini samo mali deo slikarskog opusa Sofonisbe Anguisole. Danas je poznato pet slika sa ovom temom koje se mogu pripisati njoj.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Ned 8 Mar - 21:08

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gven Džon - Dorelija u crnoj haljini


Umetničko stvaralaštvo velške slikarke Gven Džon se skoro u potpunosti sastoji od malih portreta i mrtvih priroda. Na svojim portretima obično prikazuje anonimne žene u dužini formata tri četvrtine slike, na kojima poseban značaj daje rukama. Njena poznata sliku Dorelija u crnoj haljini završena je 1904. godine. Danas se ova slika nalazi u galeriji Tejt u Londonu.
Gven Džon se školovala u Slejd školi lepih umetnosti u Londonu, u kojoj je slikarstvo Džejmsa Abota Meknila Vislera bilo izuzetno uticajno. Tako i u njenom umetničkom stvaralaštvu, kao i u Vislerovom, atmosfera na portretu postaje jednako važna kao i prikaz ličnosti ili pričanje biografije.
Od 1911. godine Gven Džon počinje da živi u Parizu. O svom slikarstvu ona je tada napisala u dnevniku: "Ja slikam mnogo, ali često ne završim sliku - to zahteva od mene veoma dug period mira, i da nikada ne mislim na slavu."
Gven Džon upoznaje Doreliju Meknil, koja je postala poznata kao njen model, 1903. godine. Te godine su Gven i Dorelija zajedno putovale kroz Francusku. Za vreme boravka u Tuluzu Gven je Doreliju naslikala nekoliko puta, uključujući i sliku Dorelija u crnoj haljini.
Na slici Dorelija u crnoj haljini, mlada žena Dorelija je prikazana kao mirna i zagonetna. Crna jednostavna haljina oživljena je kosom crvenom trakom, koja skreće pažnju na njeno smireno, sanjivo lice. Tamna, tajanstvena, senka na pozadini, uokviruje figuru. Ruke, koje su uvek bile važne na portretima Gven Džon, su pažljivo pozicionirane i naslikane tako da izraze ličnost mlade žene.
Potezi četkice nisu vidljivi na slici Dorelija u crnoj haljini. Korišćena je suptilna paleta boja i naizgled ponovljena mirnoća Gven Džon.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Čet 19 Mar - 17:46

STRIT ART Ovaj umetnik od svakog zida može da napravi umetničko delo

Radovi španskog umetnika Pehaka zahvaljujući društvenim mrežama postali su veoma popularni. Ovaj momak poseduje neverovatan talenat da od svakog dela zida napravi pravo umetničko delo.
Ovaj umetnik svoje radove uvek uklapa uz okolinu u kojoj se nalaze. Takođe, njegova mala umetnička dela inkorporiraju njegov osvrt na stanje države, sveta ili društva.
Njegov strit art uključuje kombinovanje poznatih slika i objekata na neočekivani način. Uz njegov dodir, ulični odvod postaje pesimistična metafora, a godovi drveta se pretvaraju u otisak prsta.
Pehakova umetnost daje društveni pečat, ali njegove poruke nikada nisu prenapadne, nego potpuno delikatne i vizuelno lepe.
[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Čet 19 Mar - 17:52

Ulični umetnici oživeli dokove Malage

Kada su zvaničnici Malage odlučili da "očiste" dokove ovog španskog grada, pozvali su slikare - i to velika imena međunarodne “street art” scene.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ulice kojima su nekada šetale prostitutke i dileri i koje su bile pune oronulih zgrada iz 19. veka, sada mogu da se pohvale čudnim i predivnim muralima uličnih umetnika iz Britanije, SAD... Ova dela naručili su gradski oci, dajući tako legitimitet umetničkom pokretu koji se do skora pozvezivao sa "tagovanjem" i grafitima.

Ulice su sada popločane, zatvorene za saobraćaj, sa novom rasvetom i parkovima učinivši tako oblast Heridu u blizini reke Gvadalmedina "fensi" kvartom grada.

"Ideju su nam dali lokalci i nekoliko vlasnika prodavnica u kvartu", rekao je AFP-u Fernando Frances, direktor Centra za savremenu umetnost grada i jedan od organizatora akcije. "Mislili su da bi ulična umetnost doprinela kulturnom imidžu koji smo želeli."
[You must be registered and logged in to see this image.]
Među zvezdama ulične umetnosti je američki umetnik Šepard Feri poznat po stilizovanom portretu Baraka Obame nazvanom "Nada" i logu "Obey". Njegov veliki portret žene sa sloganom "mir i sloboda" ukrašava jednu stranu desetospratnice na ulazu u distrikt. Nasuprot tog murala, nalazi se rad britanskog umetnika D Face-a, ogromni portret pilota borbenog aviona.

Tradicionalno tajanstvena forma umetnosti, koja varira od grafita i stikera do stensila i zanimljivih ilustracija, ulična umetnost pojavila se 1980-tih i od tada je postala mejnstrim. Neka od Ferijevih dela sada su izložena u muzejima.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ali Frances kaže da nije uvek bilo lako pronaći umetnike od kojih mnogi i dalje rade anonimno i bez dozvole. Uspeo je da stupi u kontakt sa 50 umetnika i dao im "odrešene ruke" da ukrase zidove i izloge.

Među njima je i Dadi Dreukol, 26-godišnji lokalni umetnik koji je oslikao bizarne murale crnih maskiranih figura. Dreukol slika od svoje 12 godine ali kaže da je scena dobila novi elan od skora, zahvaljujući internetu. "Ranije si morao da ideš tamo gde su slike" da bi ih video. "Sada, slikaš na ulici, neko to fotografiše i sekundu kasnije ljudi u Japanu mogu to da vide".
[You must be registered and logged in to see this image.]
Učesćem u projektu u svom rodnom gradu, skrenuo je na sebe pažnju jedne nemačke galerije koja ga je pozvala na tromesečni boravak.

Ulična umetnost poboljšala je život i za neke stanovnike Malage. Antonio Mansera (63) ponosno se smeši ispred crteža kameleona na svojoj kući koji je uradio belgijski umetnik Roa. Mansera se nudi da posetiocima pokaže različite murale svog kvarta.

"Postojala je želja da se oživi ovaj kraj", kaže on.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Lokalci se nadaju da će murali privući i turiste koji uglavnom izbegavaju dokove Malage u korist plaža dalje duž obale. Zvaničnici organizuju koncerte i izložbe i pozivaju vlasnike radnji i galerija da ožive kvart.

Pedro Marin Kots, gradski arhitekta, kaže da je od pokretanja projekta u julu 2013. u tom kraju otvoreno 34 nove radnje. Među njima je i prodavnica bicikala koju drži Havijer Marin, dvadesetsedmogodišnji hipster sa bradom i naočarima. Osam meseci posle otvaranja, Marin kaže da kupaca i dalje nema previše ali se nada da će ih sa letom biti.
[You must be registered and logged in to see this image.]
"Često su deca turista ta koja otkriju da ovde postoji 'street art' scena" i onda dovedu roditelje da vide murale, kaže jedan od lokalnih umetnika Havijer Kaleha.

Gradski oci sada su pozvali drugu grupu uličnih umetnika. "Ima još mnogo toga što treba uraditi pre nego što ovo postane Soho kao u drugim gradovima", rekao je Marin aludirajući na umetničke kvartove Njujorka i Londona.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 27 Mar - 16:12

Viže Lebrun - slikarka i majka

[You must be registered and logged in to see this image.]

   U pregledima istorije umetnosti vrlo često možemo da primetimo da se brojni primerci vrhunske umetnosti neevropskih delova sveta ne pojavljuju ili su nedovoljno zastupljeni. Razlog tome je verovatno proevropski nastrojen kulturni razvoj zapadnih zemalja i viševekovno verovanje u to da je Evropa centar sveopšte kulture. Međutim, čak i u samom srcu Evrope, u zemlji koja je veoma dugo bila centar zapadne kulture, zajedno sa Italijom i Nemačkom, dogodio se takav „propust“.
   Naime, najvažnija slikarka 18-tog veka, Viže Lebrun, nepravedno je zanemarena u većini pregleda istorije umetnosti. Ova francuska slikarka je za sobom ostavila 660 portreta i oko 200 pejzaža u rokoko stilu sa elementima neoklasicizma.
   Maja 1783. godine Viže Lebrun je, zajedno sa još tri slikarke, primljena za člana na Kraljevskoj Akademiji Slikarstva i Skulpture u Parizu. Naslikala je portrete mnogih znamenitih ljudi tog doba, ali je najpoznatija po tome što je bila slikarka na dvoru Luja XVI i lična slikarka Marije Antoanete. U periodu od šest godina (koliko je služila francuskoj kraljici) naslikala je više od 30 portreta članova kraljevske porodice.
   Iako stilski pripada baroku, čije su glavne odlike raskoš i kitnjasti elementi, slikarstvo Viže Lebrun odiše neposrednošću i jednostavnošću. Moglo bi se reći da je sa takvim stavovima živela i svoj život, o čemu svedoče njeni memoari. Isto tako, na autoportretima ona je sebe slikala u odevnim kombinacijama koje su, za to vreme, bile izuzetno svedene i skromne. Zbog toga je baš ovakva osoba bila više nego dobrodošla na kraljevom dvoru, jer je kraljevsku porodicu uspevala da prikaže kao ljude ne tako drugačije od drugih. Na ovaj način Marija Antoaneta je pokušala da – koliko može – umanji jaz između sebe i svoje porodice na jednoj strani i „običnih“ ljudi na drugoj.
   Privrženost Marije Antoanete slikarki Viže Lebrun bila je izrazita od prvog dana njihovog poznanstva. U svojim memoarima Viže piše o svom prvom susretu sa kraljicom na dvoru. Došla je po pozivu da se upozna sa kraljicom, koja je prema njoj odmah pokazivala veliku naklonost. Međutim, Viže je imala tremu koju ni kraljičin blagi pogled i osmeh nisu mogli da otklone, te se dogodilo to da su joj se četkice prosule po podu zbog uznemirenosti. Kraljica je lično prišla, pokupila četkice i vratila ih slikarki uz osmeh podrške i pokroviteljstva.
   U svojim memoarima, pored izuzetno teškog, dramatičnog i života ispunjenog patnjom i strahom (jer je živela u vreme buržoaske revolucije i ne samo to – radila je na dvoru!) pisala je i o anegdotama iz svog profesionalnog života. Tako ju je, na primer, jednom prilikom neki mladi grof pozvao da naslika njegov portret. Nakon nekog vremena rada, shvatila je da ju je pozvao samo zato što joj se udvarao i netremice je gledao u nju, smeškajući se i šaljući ljubavne signale. Pošto joj je bilo neprijatno i nije mogla da radi neometano, kad god bi primetila da on nešto pokušava rekla bi mu – „Pogled u stranu, molim Vas. Radim oči.“
   Viže Lebrun je uspela da izgradi sopstveni slikarski izraz i prepoznatljiv stil. Veoma hrabra, istrajna i odlučna – ova slikarka spada u retke umetnike, koji su za života dobili priznanje za svoj rad – ne od konzervativne akademske elite za koju je bilo nečuveno da žena drži četkicu u ruci, već od mnogih koji su njen rad i trud poštovali i kojima je pomogla da kroz portrete ovekoveče neke periode svojih života. Takođe, biće upamćena po tome što je možda jedna od prvih žena ili prvih slikara ikada, koja je naslikala autoportret sa ćerkom. To je nešto što odiše senzibilitetom žene-majke i što svakako zaslužuje posebnu pažnju prilikom analize motiva u umetnosti uopšte.
 
Jelena Dasukidis








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 15 Apr - 23:32

TUŽNA SUDBINA JEDNE MUZE

Inspiracija poznatog slikara umrla je u bedi psihijatrijske klinike

Dejli mejl / M.A. | Foto: Wikimedia Commons |

Fani Kornfort, riđokosa lepotica i jedna od glavnih muza britanskog slikara Dantea Gabrijela Rosetija kraj života dočekala je u siromaštvu, na jednoj psihijatrijskoj klinici.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedno od Rosetijevih dela inspirisano Fani Komfort

Detalji o tome gde i kako je preminula Fani Kornfort iz Zapadnog Saseksa u Engleskoj, koja je bila Rosetijev model i ljubavnica, bili su obavijeni velom tajne sve dok njen biograf, istoričarka Kersti Stonel Voker, nije pregledala bolničku dokumentaciju i saznala da je rođokosa lepotica, čije lice krasi mnoga umetnička dela njenog ljubavnika, preminula u siromaštvu na psihijatrijskoj klinici "Grejlingvel".

Podaci otkrivaju da je umrla 24. februara 1909, u 74. godini, da je patila od “senilne demencije, rastrojenosti, mentalne zaostalosti i nesposobnosti za razumnu konverzaciju, slabog pamćenja i nesanice”.

Rođena 1835. kao Sara Koks, Fani je Rosetija upoznala 1858. i postala jedna od žena koje su mu bile ljubavnice i modeli. Pozirala mu je za najmanje 60 umetničkih dela.

Zahvaljujući medicinskoj dokumentaciji psihijatrijske klinike "Grejlingvel" u Čičesteru koja se danas čuva u arhivu Zapadnog Saseksa, Stonel Vokerova je našla mesto na kome je Fani sahranjena i položila cveće na njen neobeleženi grob.

“To je veoma tužna priča, mada bolnica nije bila užasno mesto, zapravo, imala je napredan pristup mentalno obolelima. Sahranjena je zajedno s nekolicinom ljudi, ali ne na groblju za najsiromašnije”, izjavila je za “Gardijan” Stonel Vokerova.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dante Gabrijel Roseti

Roseti je bio sin italijanskog slikara Gabrijela Paskvalea Đuzepea Rosetija i njegove supruge Frensis Polidori. Rođen je u Londonu 1828. i poznat je po slikama, ilustracijama, prevodima i poeziji.

Godine 1848. osnovao je Prerafaelitsko bratstvo sa savremenicima Vilijamom Holmanom Hantom i Džonom Everetom Mileom. Najpoznatije slike su mu “Beata Beatriks”, “Devojaštvo Device Marije” i “Kako su se upoznali”.

Protivnik Leonarda i Mikelanđela
Roseti je bio član umetničkog bratstva Prerafaeliti. Ovo bratstvo bilo je posvećeno stvaranju dela koja odbacuju maniristički pristup koji su usvojili Rafael i drugi renesansni slikari. Roseti, Hant i Mile su smatrali da su Rafael, Mikelanđelo i Leonardo da Vinči negativno uticali na umetnost i želeli su da vrate intenzivne boje i kompozicije sa puno detalja, karakteristične za italijansku umetnost 15. veka.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26466

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pet 24 Apr - 9:43

" U slici Noćna kafana pokušao sam da izrazim da je kafana mesto na kome čovek može da propadne, da poludi i da počini zločin."
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this link.]








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 25 Apr - 10:21

Među režiserima, direktorima fotografije i producentima postoje brojni ljubitelji likovne umetnosti, koji se na svoj način zahvaljuju slikarima i njihovim remek delima. Evo nekoliko poznatih slikarskih radova i njihovih ostvarenja, ili kopija na filmskom platnu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
After Earth,film sa Will Smithom

Režiser M. Night Shyamalan je potvrdio da je inspiraciju za pojedine kadrove filma pronašao u poznom delu Franciska Goje iz takozvane „crne faze“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Francisko Goja

Ulice zla
sa Robertom De Nirom



Martin Scorsese je veliki ljubitelj umetnosti, ali svakako i njen poznavalac, jer jedino tako možemo objasniti asocijacije na Karavađovo delo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Karavađo,Pozivanje Sveog Matije


[You must be registered and logged in to see this image.]
Edvard Hopper,Kuća pored pruge

Sigurno da vam se ova kuća čini poznatom, američki slikar 20. veka je malo nakon izlaganja slike, 1925. imao priliku da je gleda u Hitchcockovom filmu Psiho.
The Duellists

[You must be registered and logged in to see this image.]
Benjamin Robert Hydon,Napolon na Svetoj Jeleni

A evo kako je čuveni režiser Ridley Scott u svom filmu The Duellists, reč je o poslednjoj sceni, pozicionirao glavnog junaka – sličnosti su očigledne.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Vrelina


[You must be registered and logged in to see this image.]



Alexander Colville bio je inspirisan ranim pustošenjima u Vijetnamu, a ovo delo uradio je krajem šezdesetih godina. Naravno u kolažu je očigledno da De Niro i junak Colvilleove slike gotovo predstavljaju istog lažnog heroja.

Preuzeto: City








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sub 25 Apr - 10:26

Sigurno se pitate kakve veze ima oftalmologija sa slikarstvom?
Vjerovali ili ne,  velikani kao što su El Greco, Rembrandt, Van Gogh, Paul Cezanne, Claude Monet, Edgar Degas, Mary Cassatt, Camille Pissarro and Auguste Renoir su svi imali problem sa vidom, dakle, njihove vidne promjene imale su veliki uticaj na njihovo majstorstvo!
Monet i Degas su imali ozbiljna vidna oboljenja, dok su kod ostalih promjene u vidu bile manje.  Impresionisti su koristili svijetlost da bi dočarali šta vide, kao I da bi naglasili kontrast. Kada je njihov vid oslabio, tj. svjetlost nije dolazila do mrežnjače na isti način, svijet nisu percipirali kao ranije, i njihovo slikarstvo se takodje promijenilo. Činjenica je da njihovo slikarstvo nije rezultat samo njihovog stila, već I načina vidjenja.
Stil Edgara Degasa i Clauda Moneta je bio već utvrdjen prije njihove bolesti, ali su nastavili slikati dok su se borili sa makularnom degeneracijom I kataraktom, i obojica su došli vrlo blizu sljepila, za razliku od mnogih slikara koji su prestali slikati kada su se suočili sa nekom očnom bolešću (Georgia O’Keeffe, Mary Cassatt).
U kasnijem slikarskom radu Degasa I Moneta, u isto vrijeme kada je njihova vidna oštrina znatno oslabila, jasno možemo primijetiti pojačanu apstrakciju.

Edgar Degas (1834-1917)

Umjetnost Degaa je bila znatno pogodjena očnom bolešću, makularnom degeneracijom, koja predstavlja postepeni gubitak vida u centru mrežnjače. Dakle, Degas je zadržao periferni vid, ali nije imao centralnu oštrinu slike. Ova bolest se javila u njegovoj 35. Godini života i postepeno se pojačavala u sledećih 50 godina. Sa 36 godina, bio je prisiljen da radio od kuće, jer nije mogao da podnese jaku svjetlost. Sa 39 je prihvatio svoj gubitak vida, smatrajući ga neminovnim. Kako se njegov vid pogoršavao, on je prešao sa slikanja uljanim bojama na pastel i njegova nemogućnost razlikovanja boja utiče na kolorit. Ako se pogledaju njegove ranije slike, primijetićemo da su uradjene s velikom preciznošću i puno detalja, dok njegova kasnija djela to ne pokazuju. Poslednja djela ne prikazuju nikakve detalje lica I odjeće, i poznat je upravo zbog stila u kasnijim djelima. Kada je njegova vizija sasvim oslabila, on se okrenuo skulpturama.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Degas je svoje djelo “Žena koja se češlja” završio 1886. godine. Sredinom ‘80 je prvi put primijetio da ima probleme s vidom.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Kada je završio djelo “Žena koja suši kosu” vid Edgara Degasa je opao na 20%. Nakon 1900. godine opažamo da njegova dalja djela ne prikazuju detalje lica ili odjeće.

Claude-Oscar Monet (1840-1926)

Moneova očna bolest je zapravo imala velikog uticaja na francuski impresionizam! Monet je bio dignostifikovan sa [You must be registered and logged in to see this link.],u svojoj 72. godini (1912), ali je njegova bolest vjerovatno počela mnogo ranije. Može se vidjeti postepena promjena u njegovom radu, postoji dosta zamagljenosti i mnogi detalji su izgubljeni. Ljudi sa kataraktom ne mogu jasno vidjeti ljubičastu I plavu, pa se to odražava u njegovom slikarstvu,I boje postaju pojačano žute I braon, upravo onako kako ih doživljava većina ljudi s dijagnozom katarakte.  U 78. godini života, on priznaje da više ne slika sa istom tačnošću, crvenu vidi kao braon, rozu isprano, a srednje jaki I niže tonove uopšte ne primjećuje. U 82. godini bio je skoro slijep, i mogao da vidi samo svjetlost, bez formi I boja. Godinu kasnije je imao I operaciju na desnom oku koja mu je povratila mogućnost vidjenja plave boje, koju je sada video toliko jasno da nije mogao podnijeti svijetlinu, zbog čega je nosio naočare sa žućkastim staklima.
U poslednje 4 godine njegovog života, završio je ciklus Lokvanji, I mnoge od njegovih slika prikazuju meke,pune, plave I ljubičaste tonove.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Claude Monet je naslikao ovu sliku iz ciklusa lokvanji 1899. Njegovi problemi sa kataraktom nisu počeli do 1912.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Kontrastno prvoj slici, ovdje možemo vidjeti istu scenu,naslikanu izmedju 1918 i 1924. godine. kada su efekti katarakte bili najizraženiji. Slika “Japanski most” znatno se razlikuje od Moneovih prethodnih dijela,prvenstveno po koloritu.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Ovo je još jedna od slika iz ciklusa lokvanji, nastala u kasnom stadijumu Monetove katarakte. Primjećujete zelene refleksije!

Edward Munch (1863-1944)

1930 godine, kada je imao 66 godina, Much je dijagnostifikovan sa intraokularnim krvarenjem u desnom oku. Unutar oka, krv se skupljala u vidu različitih oblika, tačkica I mrlja koje su blokirale njegov jasan vid. On je desnim okom vidio nešto što je ličilo na ptice I koncentrične krugove, pa je to vjerno prikazivao I u njegovim djelima.
Iako u djelima Degasa i Moneta možemo primjetiti oftalmološke probleme, Munch je jedinstven jer je dao vjerne prikaze vidjenja bolesnim okom. Mjesecima je pokušavao da dočara šta vidi, da dokumentuje kako vidi osoba sa intraokularnim krvarenjem. On se oporavio nakon nekoliko mjeseci I vratio stilu I bojama ranijeg slikarstva.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Ova slika predstavlja Munchov prikaz slijepe mrlje (skotome), tj. način na koji je on vidio u periodu očne bolesti. Djela iz 1930 se danas čuvaju u Munchovom muzeju u Oslu.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Ovo je još jedna od slika nastalih u periodu od 1930 do 1931. godine “Povrijedjeno oko”.

Rembrandt van Rijn (1606-1669)

Mnogi naučnici vjeruju da je Rembrandt imao stereo sljepilo ( lijevo I desno oko ne vide isto) jer mnogi njegovi autoportreti prikazuju njegove oči kako gledaju u različitim pravcima, kao na slici Autoportret mladog čovjeka.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Rembrandt “Autoportret mladog čovjeka” iz 1628. godine
Ovaj nedostatak je mogao da stvori problem s dubinskom percepcijom, ali je takodje mogla pomoći Rembrandtu da postane vrlo svjestan svijetlosnih kontrasta, sijenki kao I ostalih detalja koji su mu pomogli da ocijeni rastojanja, dubinu I prikaže realistični trodimenzionalni svijet na platnu.
Jedna od najpoznatijih Rembrandtovih slika je Noćna straža, najviše cijenjena zbog efektivnog korišćenja svijetla, dubine, sijenke i prikaza kretnje koju je prikazao na platnu.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Rembrandtova slika, “Noćna straža”, nastala 1642. godine








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96952

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 6 Maj - 23:46

Ušao u farmerkama, odneo sliku od 66 miliona dolara
IZVOR: QZ
Ko je čovek koji je na nedavnoj aukciji u Njujorku jednu Van Gogovu sliku platio 66 miliona dolara?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na velikim aukcijama, na kojima se prodaju predmeti čija vrednost se meri milionskim iznosima, kupci najčeće šalju ponude telefonom i preferiraju da ostanu anonimni. Tako je bilo i na nedavnoj aukciji u Sotbiju, kada je jedan kupac platio preko 66 miliona dolara za sliku Van Goga “L’Allée des Alyscamps”. Iako je identitet kupca ostao nepoznat, njegovo prisustvo u njujorškoj aukcijskoj kući se i te kako osećalo.

Sedeo je u donjem delu sale, bio je obučen u farmerke i jaknu sa kapuljačom, a već to ga je razlikovalo od ostalih ponuđača koji su mahom bili obučeni u odela. Prodavac umetnina iz Japana, koji je sedeo pored njega, potvrdio je da ga je čuo kako telefonom priča kineski, ali je rekao kako misteriozni kupac nije Kinez.

Van Gogova slika, na kojoj se nalazi drveće u jesen, nastala je 1888, tokom “zlatnog perioda Van Gogovog stvaranja” kako navodi Sotbi. Slika je nastala otprilike mesec dana pre nego što je Van Gog sebi odsekao uvo. Njena prvobitna vrednost je procenjena na 40 miliona dolara.

To je, inače, druga najviša cena za neko Van Gogovo delo. Njegova najskuplja slika je bila “Portrait of Dr. Gachet” koju je 1990. jedan japanski kolekcionar platio astronomskih 82,5 miliona dolara. “L’Allée des Alyscamps” su prestigli sliku “Still Life, Vase with Daisies, and Poppie” koju je jedan kineski biznismen prošle godine platio 61,8 miliona dolara.

Ovogodišnja Sotbijeva aukcija bila je druga po uspešnosti u zarađenom novcu. Najuspešnija je bila prošlog novembra, kada je inkasirano 422 miliona dolara, dok je ovog aprila kuća napravila pazar od 368 miliona. Jedna Pikasova slika je prodata za 29 miliona, jedna Moneova za 20,4 miliona, a takođe Moneova “Nympheas” za cela 54 miliona dolara. Sve slike su nadmašile prvobitno očekivane sume.

Svetsko tržište umetninama je prošle godine oborilo rekord. Prošle godine su na svetskom tržištu oboreni svi rekordi zarade novca kojim su plaćena velika umetnička dela, jer je ta suma na globalnom nivou iznosila čak 51 milijardu evra.

Imajući u vidu svetsko finansisjko tržište i poreske oaze koje se sve više kontrolišu, broj bogataša koji kupuju umetnine umesto da čuvaju svoj novac u bankama porastao je prošle godine za jedan odsto.

Većina tih kupaca dolazi iz Kine – od svih kupaca svetskih umetnina prošle godine, čak 22% njih čine Kinezi. Kako je kineska vlada u konstantnoj borbi protiv korupcije, biznismeni koji kupuju preskupa umetnička dela su konstantno pod lupom države.

S obzirom na to, identitet kupca u jakni s kapuljačom zanimaće mnogo širi krug ljudi od onih koje zanima isključivo umetnost.








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 25 Maj - 10:51

Umetnička dela koja nikada nećete videti

Iako umetnost postoji kako bi obogatila i ulepšala ljudske živote, postoje neka velika umetnička dela koja obični smrtnici nikada neće moći videti
[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzej na Mesecu

Kada je druga američka ekspedicija krenula na Mesec, Nasini naučnici su se udružili sa lokalnim umetnicima, a njihova dela su poslali na Mesec. Čuveni proizvođač poštanskih marki Kles Oldenburg (Claes Oldenburg) napravio je marku na kojoj je skicirao figuru u obliku miša, a svojim skicama su mu se pridružili vajar Džon Čembrlen i čuveni  Endi Vorhol. Nasin inženjer poznat samo kao Džon F. krišom je ovaj minijaturni muzej smestio na Apolo 12 i poslao ga na Mesec.

Pećina Šove (Chauvet)

Čuvena pećina Lašo (Lascaux) u Francuskoj poznata je po nekim od najstarijih pećinskih crteža ikada otkrivenih. Sve crteže su uništili neodgovorni posetioci pa su preduzete drastične mere kako se nešto slično ne bi ponovilo u budućnosti. Kada je 1994. godine otkrivena pećina Šove, ljudima je potpuno zabranjen ulazak.

Kolekcija Stivena Koena (Stephena A. Cohena)

Stiven Koen,menadžer sa Vol Strita, ima dve strasti: kupovinu svakog delića čuvene umetnosti koju može pronaći i njihovo sakrivanje od znatiželjnih pogleda. U njegovoj kolekciji se nalaze dela Džeksona Polaka, Demijana Hirsta, Picasa...

"Drugi" Luvr

Najveći broj artefakata iz čuvenog pariskog muzeja Luvr se ne nalazi u samom muzeju već u njegovim podrumima i skladištima širom Pariza. Sami kustosi kažu da muzej, generalno, ima problem sa viškom umetničkih dela.

Papino kupatilo

U 16. veku, čuveni renesansni umetnik Rafael stvorio je remek-delo poznato kao "Stufetta del Cardinal Bibbiena", kupatilo za tadašnjeg kardinala, koji je bio pre svega perverzan, a tek onda čovek od religije. Bibiena je bio opčinjen "erotskim paganskim radovima" na rimskim ruševinama i zaključio je da je Rafael pravi čovek da nešto takvo izvede i u njegovom kupatilu. Danas su mnogi "bezobrazni“ radovi u kupatilu obrisani, a ono je postalo deo papinog apartmana pa je ulazak u njega strogo zabranjen svima osim papi.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Pon 25 Maj - 11:02

Nedodirljiva Velaskezova Venera

Uz dinastičke portrete koji se već nalaze u kolekciji Muzeja istorije umetnosti, na izložbi je predstavljeno još pedesetak slika španskog majstora
[You must be registered and logged in to see this image.]
Dijego Velaskez, „Venera sa ogledalom”, (1648–1651) Foto Nacionalna galerija London
Specijalno za Politiku
Beč – Muzej istorije umetnosti, poznat po remek-delima flamanskog, holandskog i nemačkog slikarstva 16. i 17. veka i italijanske barokne umetnosti, do 15. februara pokazuje izložbu Dijega Velaskeza (1599–1660) sa pedesetak slika španskog majstora i nekoliko njih koje se pripisuju njegovoj radionici. Originalan plan je obuhvatao još deset dela koja zbog visoke svote novčanog osiguranja, naposletku nisu mogla biti uvrštena u postavku. Verovatno najpoznatija Velaskezova slika – „Male dvorske dame”, koja je doživela mnogobrojne interpretacije uključujući bakropis Franciska Goje, 44 varijacije Pabla Pikasa i modernu verziju Eduarda Manea („Bar u Foli-Beržeru”), nažalost, nije napustila madridski Prado.
Postavka je imala odličnu podlogu u vidu čuvenih dinastičkih portreta Dijega Velsakeza koji se inače nalaze u kolekciji bečkog Muzeja istorije umetnosti, a koji su ovde dospeli pre četiri veka zahvaljujući vezama španske kraljevske loze sa dinastijskom kućom Habzburg. Kralj Filip Četvrti, zet cara Ferdinanda Trećeg, između 1632. i 1659. darovao je bečki dvor sa četrnaest porodičnih portreta, od kojih je dvanaest ostalo u Muzeju istorije umetnosti. Famoznim infantkinjama i kraljevskom paru su se iz Madrida, Drezdena, Londona i Bostona u Beču pridružili ostali članovi familije i dvorski podanici – uz prvu ženu Filipa Četvrtog, Izabelu Burbonsku, (1632), na izložbi se mogu videti čak tri portreta koje prikazuju prerano preminulog princa Baltazara Karlosa, od kojih je jedan postao i siže izložbenog plakata. „Baltazar Karlos na konju” (1635) pokazuje dečaka sa maršalskom palicom u desnoj ruci, na poniju koji se propinje. Ova slika nastala u vreme Velaskezove najproduktivnije i najzrelije faze, tipičan je primer umetnikovog nastojanja da i okolnom pejzažu pristupi sa velikom pažnjom, što je nekarakteristična crta portretnog slikarstva onog doba.
Velaskez je sa svega dvadeset i četiri godine u Madridu imenovan za dvorskog slikara Filipa Četvrtog uz velikodušnu godišnju platu, privatne odaje i atelje na dvoru.
 Kao slikar se ne odlikuje teatralnošću i tokom svoje službe sa jednakom umetničkom distancom portretiše kraljevsku familiju, dvorske dame, plemiće, dvorske budale i zabavljače, nikome ne poklanjajući na lepoti, držanju i stavu ukoliko ih nisu posedovali. Velaskez je rođen u Španiji, poslednjoj evropskoj zemlji koja na slikarstvo još uvek gleda kao na zanat. On je prvi španski umetnik koji se strastveno bori za uzdizanje slikarstva na nivo autonomne umetnosti i beskompromisnost kojom se predaje detaljima, njegov nepogrešiv osećaj za predmetnost, istančanost tamnih i ružičastih tonova i izražajnost kojom slika svoje modele, stavljaju ga daleko ispred svog vremena.
U Velaskezovoj rodnoj Sevilji u kojoj se sa prezirom gleda na flamansku i holandsku tradiciju likovnog predstavljanja scena iz svakodnevnog života običnih ljudi, njegovo rano slikarstvo sa prikazima iz taverni i seljačkih kuhinja, deluje „groteskno”. Slikar ipak ne može da odoli iskušenju da običnim motivima podari veliki umetnički sjaj, što postiže realističnim likovnim pristupom i svetlosnim efektima kroz perfektno nijansiranje boja. Iz ovog perioda (1618–1622) tokom kojeg stvara pod vidnim uticajem Karavađa, a nešto kasnije i Ticijana i Petera Paula Rubensa, u Beču su izloženi radovi „Seljaci za stolom” (1618–1629), „Prodavci vode” (1622) i „Tri muzičara” (1617). Tih godina se predaje i religioznim motivima – slikama svetaca i biblijskim scenama. U Beču su prvi put izložene jedna pored druge obe verzije „Bezgrešnog začeća”, od kojih je prvu Velaskez naslikao po završenom slikarskom zanatu u seviljskoj radionici Fransiska Pačeka, svoga budućeg tasta, sa svega osamnaest godina (1617). U ovoj kompoziciji, on se vodi opisom Device Marije iz Otkrovenja Jovanovog i od potonje verzije (1618–1619) koja je svojedobno bila izložena u podružnici karmelićanskog manastira Svetog Jovana na Patmosu, nju razlikuju „stroga frontalnost, kompaktna silueta i Devičin prodoran pogled” (Andreas Cimerman).
Jedna od najvećih misterija će ostati nedodirljivost Velaskezove „Venere sa ogledalom” (1647–1651), koja je nastala u vreme potpune zabrane aktova od strane Inkvizicije. Ovo remek-delo i ujedno jedini poznat Velaskezov akt (nalazi se u stalnoj postavci londonske Nacionalne galerije) nije samo interesantno po tome što je preživelo najstrožu cenzuru, već i po okretanju jednom sasvim drugačijem idealu lepote od onoga koji je vladao u sedamnaestom veku. Smatra se da je za ovaj prikaz Venere – vitke žene koja, okrenuta leđima prema posmatraču, leži na raskošnom divanu ogledajući se u ogledalu koje drži Kupidon – slikaru kao model poslužila njegova ljubavnica.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35419

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   Sre 27 Maj - 12:01

10 Salvador Dalijevih ilustracija Romea i Julije

975. godine, svjetski poznati nadrealist Salvador Dali je naslikao set ilustracija za jednu od najpoznatijih tragedija Williama Shakespearea: Romeo i Julija. Serijal se sastojao od 10 litografija na teškom papiru sa 99 stranica dodatnog teksta.
Ukupno je objavljeno 999 ovakvih knjiga, a samo njih 35 je imalo i rijetku kolekciju dodatnih 10 litografija koje možete vidjeti ispod.
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 25804

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


PočaljiNaslov: Kako je čuvena Da Vinčijeva slika preživela Drugi svetski rat   Ned 31 Maj - 15:06

U avgustu 1943. godine, savezničke vođe bombardovale su nekoliko italijanskih gradova, uključujući i Milano. Mnoge istorijske crkve i zgrade u kojima su se nalazila dela mnogih velikih umetnika su ili uništene ili teško oštećene, uključujući Duomo, Kastelo Sforcesko, Teatro ala Skala i Santa Maria dela Gracija
[You must be registered and logged in to see this link.]
Slika "Tajna večera" Leonarda Da Vinčija je jedna od najcenjenijih i najpoznatijih umetničkih dela u svetu već više od 5 vekova. Ali, tokom Drugog svetskog rata, zamalo da postane "istorija" u više od jednog smisla te reči.
U avgustu 1943. godine, savezničke vođe bombardovale su nekoliko italijanskih gradova, uključujući i Milano. Mnoge istorijske crkve i zgrade u kojima su se nalazila dela mnogih velikih umetnika su ili uništene ili teško oštećene, uključujući Duomo, Kastelo Sforcesko, Teatro ala Skala i Santa Maria dela Gracija.
U poslednjoj navedenoj crkvi Da Vinči je naslikao mural "Tajna večera" direktno na zid 1495. godine. 15. avgusta, 1943. godine jako eksplozivna bomba pala je svega 80 metara daleko od murala. Zgrada je gotovo bila srušena, krov je popustio i zidovi su razbijeni. Na slici možete da vidite koliko je crkva bila uništena.
[You must be registered and logged in to see this link.]foto MonumentsMen.com
Za divno čudo, zid na kom se nalazio mural je još stakao u oblaku prašine. U nadi da zaštite rad Da Vinčija protiv takvih napada, zvaničnici su ga sačuvali sa džakovima peska i skelom koju su napravili godinu dana ranije. Ova mera predostrožnosti urađena je u mnogim muzejima i crkvama širom Italije kada je izbio rat, čak i skulpture, kao što je Mikelanđelov David su obložene kulama od cigli kako bi se zaštitili od bombi i gelera.
Nisu želeli da izlože ove komade događajima, zvaničnici su bili u stanju da odmah procene štetu. "Leonardova "Tajna večera" je možda u ruševinama", napisao je kustos Din Keler 1944. godine. Začudo, kada su uklonjene skele, Da Vinčijevo remek-delo bilo je u relativno dobrom stanju.
Ovo zapravo nije bio prvi put da je "Tajna večera" bila tako blizu uništenja. Tokom Napoleonovih ratova, njegovi vojnici su upali u Santa Maria dela Grazija. Kada im je dosadilo, koristili su "Tajnu večeru" kao metu, sa Isusovim licem kao centrom. Pogodili su "metu" bar nekoliko puta, ali mural je naknadno obnovljen.

 
 
 

(MentalFloss)








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
» Zanimljivosti iz hemije
» Zanimljivosti iz fizike
Strana 5 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Slikarstvo-