Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Goran Tadić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18, 19  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:37

"Pusti to" - Goran Tadić

Najpre se kriješ između redova,
potom između rebara.
Osećam te... Za to nije potrebna pamet.
Slobodno popuni upražnjeno mesto,
tu, gde sam imao srce, po tvojoj je meri.
Uvek sam ja kriv. Srce mi je dobar lopov,
ali ne ume da pobegne, osim od mene.

Biću ti ono što moram biti,
da bi mi bila ono što moraš biti.
Budi mi ono što jesi, odavno to priželjkujem.
Kada bi samo znala koliko strepim
da ne ostanem bez reči, bez stiha, bez daha.
Kada bih samo znao koliko želiš da ne strepim.

Obećaj da ćeš mi nedostajati,
čim naslutim da bi mogla reći: “Spava mi se”.
Obećaj da ću umreti istog časa, ako nestaneš.
Protrljaj oči, reci: “Ne želim da ti nedostajem”,
stisni me jače i ušunjaj se u moje snove,
ako slučajno zaspim, a neću, jer neću da kvarim san.
Ko prvi kaže “laku noć”, manje veruje u čaroliju.
Zašto zvezda ima duplo više kada ih ne brojim sâm?

Đavolska su ovo posla, Anđele.
Posle će nam Đavo biti kriv,
a Bog nam neće pomoći.
Pusti, neka to njih dvojica rasprave.
Pusti, suze unapred ne kaplju.
Ima vremena da zauvek zavidiš noćašnjoj sebi,
da zauvek zavidim noćašnjem sebi.
Ma, pusti večnost, hajde, bar noćas,
da se volimo do kraja života.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:38

"Samo idi" - Goran Tadić

Uvek bismo imali još nešto da kažemo,
još malo da ćutimo, da bi bilo teže,
da obećamo da ćemo se zauvek sećati ove mrve prašine,
da poverujemo da može još malo da traje,
ako neko od nas dvoje to kaže.

Samo idi.
Ne dozvoli da pitam jesi li sigurno dobro,
priželjkujući da pitaš isto, pa da se prenemažem
i priuštim ti privilegiju
da vidiš retku prirodnu pojavu, mušku suzu,
da me tešiš, jer mi je teže. Meni je uvek teže.
Nije isto onom ko oseća miris ruzmarina
i onom kome jastuk na tamjan miriše.

Samo idi.
Krastu sa rane moraš naglo trgnuti.
Zaboli jače, ali brže prođe.
Nemoj da liči na rastanak,
jer ćemo morati da ga se sećamo
i pišemo pesme, očekujući da će još nekog zaboleti
kao što boli nekog od nas dvoje.
Zanimalo te šta mi nedostaje. Dosta je bilo znatiželje.
Morao sam da te zavolim,
a sada moraš da odeš da bi saznala odgovor.

Samo idi,
jer tako treba, jer ništa ne ostavljaš,
jer ništa nisi zaboravila, jer je prošlo, jer nije bilo.
Idi, jer stara se vreća ne krpi satenom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:38

"Zatrebaš, pa ne trebaš" - Goran Tadić

Zatrebaš nekom, ko brzo shvati
da mu ne trebaš, kao što nikom ne trebaš,
pa ti kaže: “Ne brinem za tebe, snaći ćeš se ti”,
mada vidi da ti od tog časa
na srcu piše “Pazi, ujeda!”.

Mrziš sebe što ne umeš da se rastaneš
od nekog ko ti je srastao sa dušom.
Dostojanstveno kažeš: “Razumemo se”,
a ne razumeš ni zašto si se uopšte rodio.

Naglo se okreneš, ostavljajući sebe
i kreneš u neko novo nigde i ništa,
u tamniju budućnost,
skrojenu po meri samoće.
Ne želiš da onaj koga voliš
oseti krivicu što te ne voli
i da ti sažaljivo pruži šansu
da ga podučiš onome,
za šta si mislio da ne umeš,
dok nisi sreo biće,
koje bi naprosto svi,
koji drže do srca, trebali voleti,
jer takvih više nema.

Grlo ti struže briga za budalu,
koja je mislila da si vredan pažnje
njenog radoznalog srca.
Ne znaš ko će i kako o njoj brinuti,
hoće li joj kuvati čaj od jabuke i cimeta,
hoće li umeti da kaže šta je ona njemu,
hoće li, kada je zagrli,
čeznuti da joj bude bliže
i hoće li, svakog jutra, kada se probudi,
biti zahvalan Bogu na šansi
da onog koga voli, voli još jedan dan.

Sa mesta rastanka odlazi se uzdignute glave,
da se sa strane ne bi videlo da nešto kaplje.
Ako neko baš primeti da se nešto sliva, kažeš:
“Danas je Miholjdan,
pre sedam godina na teču je naleteo kamion”,
pa razgovor ode na drugu stranu.

Ne čekaš da smrkne da bi
psovao zvezde što su se poigrale sa tobom
i nekim ko ti je toliko drag.
Uveče se mirite,
kažeš da si bio nervozan,
moliš da ti oproste gnev.
Kako na zvezde da se ljutiš,
kad si im zahvalan što su te se,
pored toliko boljih od tebe, na kratko setile?

Nema smisla da voljeni kažu:
“Hvala što me voliš”,
a mi, srećni što se primeti,
skromno kažemo:
“Ništa, ništa, nije mi teško”.
“Hvala što te volim”, promrsimo tako
da dugo odjekuje u grudima,
da niko ne čuje i ne oseti,
da nam se niko ne ruga,
da niko ne iskoristi naše umeće,
koje će boleti dok ponovo ne odrastemo
i ne shvatimo da to nije bila ljubav.
Samo smo voleli.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:39

"Kada ti dođe da odeš" - Goran Tadić
Kada ti dođe da odeš,
kada ti je kao meni,
napravi klupko od sebe,
pa se u mislima dokotrljaj
i zalepi za mene.
Zagrli me kako želiš,
ćuti kako želiš,
sve neka bude po tvom.
Razumeću, ja sam ti i otac i majka.

Zaurlaj mi u srce, ume da sasluša.
Suvo je, upiće sve tvoje suze,
smekšati, narasti,
kao placenta te obgrliti
i bezbrižnu poroditi.

Kada se osuše trepavice,
šmrcni kroz smeh
i pusti da još neko vreme
tvoj jastuk na mene liči.
Seti se da ti je lakše no meni,
jer dok je mene,
uvek ćeš imati kome da se vratiš.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:39

"Kada si ti u pitanju" - Goran Tadić
Kada si ti u pitanju, pitanje postaje odgovor,
pa se pitam zašto se ne pitam ja, već ti.
Tvoj odgovor je mudriji, al’ moj bi bio lepši.

Sve znam, al’ srce mi glasnije od pameti,
pa namerno delujem glupavo.
Nisam blesav da ne ludujem za tobom.

Šta ću ti pametan, da se pravim pametan,
da imam rešenje za ozonski omotač,
za privredu i odbranu nacionalnih interesa?
Šta imaš od toga što znam
za koga će se udati Marijana Mateus
i kakvi će biti kreditni uslovi iduće godine?

Znam ko će pobediti na narednih deset izbora
i koje će boje biti u trendu iduće jeseni,
znam kada će zamalo biti završen koridor deset,
znam sve istorijske greške i zablude,
znam kako je sve počelo i kako će završiti,
al’ ne bi imala korist od moje pameti,
kao od moje ludosti, blesavosti i gluposti.

Budi bar ti pametna,
pusti mene da se pitam kada si ti u pitanju.
Blesav ću i dalje biti samo ja,
ali će biti lepše i tebi i meni.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:40

"Postiđen" - Goran Tadić
Postidiš me kada kažeš da nisi najlepša na svetu
i kada kažeš da znaš šta će se desiti sa nama,
kada ljubav prođe, a proći će, kao što je prošlo
sve ono za šta smo mislili da neće proći,
jer je imalo sve odlike ljubavi.


Postidiš me kada prećutiš reči, koje osetim na vratu,
jer strah me da ćeš se smejati, ako kažem šta sam čuo,
da ćeš reći da to nisu tvoje reči, već glasovi u meni.


Postidiš me kada ne priznaš da je ovo što osećam tvoje,
i kada kažeš da ti samo zbog usamljenosti prija moja pažnja.
Postidiš me kada kažeš da će čarolija nestati,
kao da ne znaš da ću je čuvati za oboje
i da je tvoje samo da veruješ i njoj i meni.


Postidiš me kada, umesto onoga što želiš da kažeš,
a slučajno želim baš to da čujem,
pričaš o nečemu što ne zanima ni tebe, ni mene.
Postidiš me kada našu ljubavnu pesmu
nazoveš ljubavnom pričom.
Postidiš me kada ćutiš sama, umesto sa mnom.


Ne zameram ti kada me postidiš,
jer znam da to nehotice činiš,
iz straha da je ovo ono, što želimo da je.
Znaš da sve znam i da sam
ponosan što umem da se stidim.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:40

"Ispovest" - Goran Tadić
Nećemo tako razgovarati. Nisi ti meni makar ko.
Zagnjuri glavu u moje voštane grudi, u kalup,
koji godinama čeka da se vratiš na svoje i ispuniš prazninu.
Izmakni se samo kad moraš da trepneš, da mi srce ne golicaš,
da ponovo ne pomisli da ume da te voli.
Diši polako, da ne ostaneš bez daha.
Diši i za mene, ja moram da pričam.
Ne žmuri, nećemo se ljubiti. Ne žmuri, sanjamo.


Nazdravimo otopljenim pahuljama, popijmo ih na iskap, kao lek
i dogovorimo se konačno od koje zajedničke bolesti bolujemo.
Ako se rastužim, a hoću, pristani da mi budeš prijatelj
na određeno vreme i slušaj kakvu si aromu dala mojim rečima.
Moja ispovest biće tvoja ljubavna priča,
koja se od ostalih razlikuje po meni.
Opomeni me kada se opsujem, nije lepo da ružim bajku.
Ovog puta nećemo biti kivni na ljubav, kojoj nismo dorasli.
Smeškaj se, da smekšam, da i sam usnama dokažem koliko mi je lepo.
Sve dođe na svoje. Dođi…
Lice ti je vlažno. Ne brini, ne plačeš. To se ja sušim. Isparavam.
Ne mogu ni ja još dugo biti dete, ali dok si uz mene biću besmrtan.


Zabodi nos u moje srce i ćuti. Samo ćuti, razgovaramo.
Bar se večeras nemojmo svađati oko toga ko koga više voli.
U redu, ti mene, ali… Dobro, ti mene.


Ne postoje misterije, jedino poneka još nije obelodanjena.
Čudiš se da se ne guram da im se rugam?
Ludo jedna, pa ja zbog tebe od tebe skrivam rešenje.
Vidiš li među zvezdama i jedan greh?
Greh se kratko pamti, izmišljen je da bi pokvario radost.
Nemaju predrasude moć da nam ne dopuste
da jedno drugom budemo ovo što smo,
tu su zato da nam ne dopuste da imamo smisla.


Ne ljuti se na mene što sam nastavio
da živim nakon dana pre našeg susreta.
Samo sam hteo da osetim kakav sam kada me neko voli,
ne sluteći da ćeš moju radoznalost godinama otplaćivati
i svoju mladost opteretiti hipotekom.
Ja, budala, mislio da samo ja umem
da lelujam ljubavnim sokakom,
a ti me nadmašila, uprkos meni.


Dugo sam te izmišljao. Svaki detalj bio mi je važan.
Visina tolika, oči baš takve, može i ovde jedan mladež…
Moje šake kao modle, načinile su od tvojih grudi najslađe kolačiće.
Ni slutio nisam da ćeš mi odati priznanje za maštovitost
i biti zahvalna na lepoti, kojom zavodiš
one što ne umeju da te žele dok te ne vide.


Da se kladimo koliko onih koje misle da me vole, žele da su na tvom,
a koliko onih, koji misle da te vole, želi da su na mom mestu
i čega bi se, osim onih što ih vole, odrekli zbog ovakvog spektakla?


Ne zna se kome je slađe bilo kada si zagrizla ovo neprskano srce.
Ne puštaj, pomislih, a ne bi pustila ni da sam zaječao.
Nisam znao da život ume da bude tako sočan.
Do tada sam ga provodio ispred crno-belog retrovizora,
prelistavajući ukoričene sportske povrede srca,
ubijao crno – belim vinom sve što smeta dosadi
i mislio da imam više sreće od onih što se dosađuju uz televizor.


Umeo sam da gatam iz tvojih očiju. Sve ovo sam nam prorekao,
gledajući u dve kristalne kugle, predvideo lepo, tugu naslutio.
Ne teraj me da ponovo gledam u budućnost, ovog puta bih varao.


Sve češće pominjem ljubav i govorim da te volim.
Koristim te blage reči, iz straha da bi me najzad mogla ozbiljno shvatiti.
Koliko god te željan bio, neću dozvoliti da sa mnom pokvariš sebe.
Zavidim tvojoj uštirkanoj posteljini, verujući da grli jedino tebe.
Priželjkujem da onaj ko te ljubi, čini to na manje svetom mestu.


Znam da ćeš otići. Jedino ti ne želiš to da znaš.
Ne brini šta će sa mnom biti. Ja sam sebi i sada suvišan.
Biću ponovo najružniji i najmanje vredan, ali to nije greh, zar ne?
Zaokupljeni light ljubavima, bez konzervansa,
povremeno ćemo jedno drugo zaboraviti,
dok ne shvatimo da nam nedostaje da jedno drugom nedostajemo.


Iduće godine u ovo vreme i svih godina, koje nam preostaju,
slavićemo godišnjicu ovog trenutka, prislonjenih noseva
uz oltar prozorskog okna i moliti se da je bar jedna od pahulja,
koje pokušavaju da nas razvesele, potomak neke od ovih,
koje su nas večeras dopratile do nas.


Sve buduće Nove Godine bile bi višak, da nemam tebe,
da ti poželim da ni jedan Božić ne dočekaš sama, poput mene.
Kada prođem, statistika mog srca biće jednostavna - kucalo je samo za tebe.
Mali otkucaj za čovečanstvo, veliki za mene.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 24 Jan - 0:06

Poljubi me, reče u dvadesetdva i devetnaest.
Sekund kasnije slavili smo ko zna koju
godišnjicu početka našeg poljupca,
ometenog neznanjem ko je krivac za neznanje
i kako je moguće da je nemoguće moguće.
Sekund kasnije bio sam je godinama željan
i bolelo nas je sve što je još uvek bilo živo.
Sekund kasnije živeli smo kao da se nikada nismo sreli,
zaboravljajući šta je primarno, a šta sekundarno.
Ljubav se lepše mašta, nego što se živi.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 24 Jan - 0:07

Treba mi nešto tvoje

Treba mi nešto tvoje, pod jastuk da stavim,
ne bih li te i noću sanjao,
pa biram kamenčiće,
u nadi da si neki od njih gazila.
Jastuk bude mekši, žuljaju jedino misli.
Umotavam vetrove u jaknu.
Treperim kao vetruška,
pri pomisli da te neki od njih milovao
i da će prepisati šaru sa tvojih usana na moje,
jer moje pesme pišeš ti.
Uzmeš mi pesmu iz usta, kad ćutiš.
Zanemim, a strah me tišine,
koja podseća da me nema otkad te nema.
Pokušavam da ti pripišem neke reči,
pa da ih zapišem i da se ponosim njima.
Daj mi reč da ćeš mi dati reč,
a ja ću od nje napraviti čaroliju u grudima,
tvojim i mojim.
Rekla si da to umem,
dok si govorila.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 24 Jan - 0:07

Do neba

Moje nebo nije daleko.
Na granici između doživljenog i nepoznatog
krilati carinici pretresaju moje presmrtne ostatke,
proveravajući verodostojnost tvog potpisa na mojoj duši.
Ne umem da te opišem.
Ponekad te u vetru zapišem
i čekam da se prepoznaš,
da se nasmeješ, ili naljutiš,
kao ja, kada mi kažu da treba da nađem nekog,
a znaju da imam tebe.
Zar da mi bude draže nečije sve
od tog malo, što imam od tebe?
Prolaznik sam, kao svi drugi.
Zatežem svoj jedini krstić na goblenu života,
ne znajući u šta više da ne verujem.
Bezbroj sam rebusa rešio
i nema tajne, kojoj nisam doskočio,
jedino ne znam
zašto me usne svrbe kad mislim na tebe.
Umem da te napišem,
a ne umem da priznam
da još uvek merim koliko te volim.
Odgovor znam,
ali taj dar i kaznu moram da izmerim
nepoznatim brojem besanih noći
i danima u kojima te sanjam.
Obećao sam – zauvek,
a moje zauvek neće još dugo.
Stid me što ne znam hoću li umeti i posle toga.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 24 Jan - 0:08

Zažmuri

Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, al’ lepša si kada želiš
da budemo lepi, pa se pore otvore,
da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti,
podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno
da progledaš dok žmuriš.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 24 Jan - 0:09

Parfem

Nisam dozvolio njenom telu, skladnoj i prikladnoj ambalaži
za njenu skupocenu dušu da mi pogled zavede.
Polako, rekoh sebi, čekaću da se otvori,
da osetim šta će mi grudi ispuniti, kada udahnem sadržaj.
Mogao sam je lako, muškim dodirom,
kao bocu šampanjca, naterati da pola sebe po meni prolije,
pola dopusti da ispijem, da je, opijen, potrošim
i zaboravim, čim se otreznim.
Ne, to ne bih bio ja, niti bih saznao ko je ona.
Osetio sam da malena bočica,
dizajnirana po liniji kretanja mojih usana i dlanova,
sadrži nešto što osećam, nešto bez čega neću osećati,
bez čega mogu da žive jedino oni kojima se ne živi.
Strepeo sam, preplašen privilegijom,
šta će me snaći kada se otvori.
Duh? Anđeo? Boginja?
Suviše obično.
To umem i sâm da izmislim.
Ovo je, izgleda, žena.
Činilo se da će eksplodirati u mojoj blizini,
bezmalo je kroz pore izlazila iz sebe.
Drhtao sam od straha da će se potrošiti na mene,
pokušao da ne gorim, da je sačuvam od sebe.
Pod pritiskom mojih vrelih reči,
otvorila se, kapnula kap sebe,
dovoljno da osetim šta u njoj osećam.
Duša, dakle, ima miris?
Prelepo mirišeš, rekoh.
Tek ćeš da osetiš kad budem u tvojoj koži,
reče i razli se svud po meni, a ja, sunđer.
Ista kap na tuđoj koži ne miriše isto,
al’ mora se probati još neka kombinacija.
Na hladnijoj koži od moje, biće diskretna,
primerena trenutku, uz novu mirisnu notu,
dok ne izvetri, dok ne dosadi,
a moja koža nikad više na sebe neće mirisati.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 24 Jan - 0:09

Drugi

Upozori sve buduće da su ti drugi
i da će morati da me nadmaše,
da bi te zaslužili.
Reci da si me zaboravila,
ali se ne možeš odreći
najlepšeg dela sebe,
kog sam morao da se odreknem.
Tražiće da vide moju sliku,
odahnuće kada je pokažeš,
ako je pronađeš.
Pitaće, onako usput,
šta sam to tako posebno stvorio,
a ti im reci: „Ovo što ljubiš“.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 31 Mar - 16:24

"Jedino ti" - Goran Tadić

Jedino ti bi razumela ono što jedino tebi ne smem da kažem.
Gutam kockaste knedle od bibera i pitam se
odakle meni ta pamet za ćutanje
i odakle mi glupost da imam šta da prećutim.
Da sam na vreme zatekao život kako se igra sa nama,
u ćošak bih ga oterao, dok se ne smiri,
dok ne nauči ono što već i njegove odrvenele igračke znaju.
Bedno piskaralo umišlja da je nobelovac
i da sve što napiše čitanja je vredno.
Ovo je roman?
Samo prepisuje od boljih.
Čitao sam zanimljivije recepte za kolače.

Uskoro će moj jubilarni smak sveta.
Ne brini, nema to nikakve veze sa tobom.
Tvoje je da luksuznim korakom pregaziš svet
i da se vratiš u svoje rodne, moje grudi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 31 Mar - 16:24

"Moraćeš da me pamtiš" - Goran Tadić

Moraćeš da me pamtiš.
Živeću dok živiš, ne zameri.
Najradije bih samog sebe izbrisao
iz svih nedoživljenih uspomena
slučajnih dodira srodnih duša.
Čemu ti lepljivi dodiri služe,
osim za nemir živih i tužnih,
ni krivih, ni dužnih?

Moraćeš da me pamtiš.
Bljesnuće, ponekad, griža savesti
zbog nenadoknadive lenjosti tvog srca,
al’ ti barem umeš da se smešiš,
pa ću istog časa postati jednako drag,
poput školjke sa letovanja,
koja se, nakon mnogo godina,
mada beživotna, nepromenjena,
kao kostur davno potrošenog trenutka
pojavi u korpici sa koncima i dugmićima
i probudi, zamalo zaboravljen, san.

Moraćeš da me pamtiš, žao mi je.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 31 Mar - 16:25

"Odlazak" - Goran Tadić

Ne umem da odem od tebe.
Čak i kada shvatim da su te umorili drhtaji,
ostaću još neko vreme,
samo da ti nešto kažem,
da ti dam sitnicu za uspomenu,
da te podsetim na naš prvi, drugi, šesti susret,
da te nasmejem,
da kažem kako bih morao otići, ali neću zbog tebe,
jer mi se čini da si lepša kraj mene,
da ti zahvalim i da te izgrdim
što sam ti bio drag.

Ne umem da pomirim
potrebu da te imam
i potrebu da me nemaš.
Ne razumem razum.
Petlja se u stvari koje ne razume.
Srcu je lakše, ludost mu je opravdanje.
Zato, valjda, stanuje kod mene.

Moj odlazak trajaće večno, ako me ne oteraš.
Odglumi ravnodušnost, izbledi obraze šminkom,
skreni pogled ka neznancu kada se sretnemo,
reci da žuriš, da ćemo se čuti,
snađi se, žena si.

Lepo zvuči „uvek ću te voleti“, ali to čujem samo ja.
Ne smeš verovati da je moguće.
„Mila moja“ bio je najgrublji način da te oslovim,
al’ ne smeš me zbog radoznalosti
pustiti da ostanem,
jer nema kraja mojoj slatkorečivosti.
Poređenjem sa anđelima bih te uvredio,
pa sam smislio milion nežnosti,
koje moraju ostati zarobljene u meni,
jer ako izgovorim makar deo, zavešću te.
Sebe već jesam.

Nauči me kako da odem od tebe,
sa sobom ću lako.
Od sebe sam već odvojen.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 31 Mar - 16:28

"Fališ mi" - Goran Tadić

Fališ mi kada te zagrlim,
fališ mi kada te milujem,
fališ mi kada te ljubim,
fališ mi kada razgovaramo,
fališ mi kada se smejemo,
fališ mi kada ne znam šta bih sa sobom,
fališ mi kada znam šta bih sa tobom.

Meni stvarno nešto fali!
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 31 Mar - 21:44

Poljubi me, reče u dvadesetdva i devetnaest.
Sekund kasnije slavili smo ko zna koju
godišnjicu početka našeg poljupca,
ometenog neznanjem ko je krivac za neznanje
i kako je moguće da je nemoguće moguće.
Sekund kasnije bio sam je godinama željan
i bolelo nas je sve što je još uvek bilo živo.
Sekund kasnije živeli smo kao da se nikada nismo sreli,
zaboravljajući šta je primarno, a šta sekundarno.
Ljubav se lepše mašta, nego što se živi.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Pon 9 Apr - 14:58

ISPUNIŠ MI OČI

Ispuniš mi oči, tek što ne kapneš,
al’ ne da nam se da se razdvojimo.
Pliva mi tako pogled u tebi,
dok se talasaš u mojim očima.
Ronim u sebe na dah, da izronim biser,
koji nikom nije potreban.
Zagrcnem se rečima, brzoplet sam,
žurim da izgovorim sve što me guši,
ali prećutim, jer više ne umem sa rečima,
kao ni sa tobom.

Goran Tadić
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Čet 12 Apr - 18:03

Upozori sve buduće da su ti drugi
i da će morati da me nadmaše,
da bi te zaslužili.
Reci da si me zaboravila,
ali se ne možeš odreći
najlepšeg dela sebe,
kog sam morao da se odreknem.
Tražiće da vide moju sliku,
odahnuće kada je pokažeš,
ako je pronađeš.
Pitaće, onako usput,
šta sam to tako posebno stvorio,
a ti im reci: „Ovo što ljubiš“.








Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Čet 12 Apr - 18:04

Moje nebo nije daleko.
Na granici između doživljenog i nepoznatog
krilati carinici pretresaju moje presmrtne ostatke,
proveravajući verodostojnost tvog potpisa na mojoj duši.
Ne umem da te opišem.
Ponekad te u vetru zapišem
i čekam da se prepoznaš,
da se nasmeješ, ili naljutiš,
kao ja, kada mi kažu da treba da nađem nekog,
a znaju da imam tebe.
Zar da mi bude draže nečije sve
od tog malo, što imam od tebe?
Prolaznik sam, kao svi drugi.
Zatežem svoj jedini krstić na goblenu života,
ne znajući u šta više da ne verujem.
Bezbroj sam rebusa rešio
i nema tajne, kojoj nisam doskočio,
jedino ne znam
zašto me usne svrbe kad mislim na tebe.
Umem da te napišem,
a ne umem da priznam
da još uvek merim koliko te volim.
Odgovor znam,
ali taj dar i kaznu moram da izmerim
nepoznatim brojem besanih noći
i danima u kojima te sanjam.
Obećao sam – zauvek,
a moje zauvek neće još dugo.
Stid me što ne znam hoću li umeti i posle toga.








Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 102989

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sub 14 Apr - 23:52









love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 102989

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 15 Apr - 0:04









love
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 34310

Godina : 42

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Ned 15 Apr - 19:56

Piše mi se nešto nežno, kao kad ramenom dotakneš moj dlan,
pa želim da ti pregrizem bretele
i dozvolim tvojim mladežima da mi budu na vrh jezika,
kao ne mogu da se setim kako se zovu,
a ja sam im imena dao.








Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 102989

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Čet 19 Apr - 22:56

Milioner
Da mi je da još samo milion puta pogledam u oči tvoju dušu,
da se čudim kako možeš tako dugo da izdržiš da ne trepneš,
da izludim jednom i od radosti, ovako lud od tuge.
Da mi je da još samo milion puta veruješ, kada ti kosu dotaknem,
da će sve biti dobro, jer ja tako kažem, jer umem da nam bude dobro.
Da mi je da se još samo milion puta tvoje usne na mojim istope od želje,
da ih razmazujem po tvojoj koži, dok klizim po ostatatku tebe,
da ih na mesto, na kratko, vratim, tek da šapneš nešto nerazumljivo, a lepo.
Da mi je da me još samo milion puta, kao prvi put, voliš,
da ti trepavice trnu od mojih golicljivih ugriza,
da se pitaš zar sam toliko nezasit da mi još uvek zalogaj tebe fali,
da se pitaš koliko je to moje srce kad ne mogu da ga napunim.
Da mi je da se još samo milion puta moje srce vidi spolja
kad milion puta uradiš bilo šta što ima veze sa mnom,
da me pitaju čime sam zaslužio toliki orden, a ja da im ne kažem,
nek’ puknu od zavisti što si izabrala mene da za tebe živim.
Da mi je da još samo milion puta, u prolazu, poljubim tvoj osmeh,
da me pitaš: “Šta ti je, bleso?”, a ja da kažem: “Pa, ništa, srećan sam”.
Da mi je još samo milion dana i milion noći pretrpanih tobom,
da dokažem da umem da živim, da poverujem u sve u šta ne verujem,
u letu da sakupljam pahulju po pahulju za tvoju venčanicu,
a ti da kažeš: “Ne treba toliko. Neću da me veo sakrije od tebe.
Nagledaj se. Zaslužio si, kad si me milion godina željan”.

Goran Tadić.








love
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Goran Tadić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Goran Tadić
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Goran Petrovic
» Goran Bregović
» Goran Karan
Strana 16 od 19Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17, 18, 19  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-