Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Goran Tadić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16  Sledeći
AutorPoruka
Unforgettable

Master
Master

Unforgettable

Ženski
Poruka : 8343

Godina : 32

Lokacija : Na dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do neba.


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pet 14 Sep - 18:01

Doktor: Na šta se žalite?
Pacijent: Na sebe.
Doktor: Na koji deo?
Pacijent: Na unutrašnji.
Doktor: Gde Vas tačno boli?
Pacijent: Svuda.
Doktor: Budite određeniji, molim Vas. Koji organ vas muči?
Pacijent: Duša.
Doktor: Duša nije organ.
Pacijent: Meni jeste.
Doktor: Zanimljivo. Vi ste onda fenomen. A čemu Vam služi taj “organ”.
Pacijent: Da živim.
Doktor: Aha. Čime se bavite?
Pacijent: Dušom.
Doktor: Mislio sam od čega živite.
Pacijent: Od duše.
Doktor: Sveštenik?
Pacijent: Ne.
Doktor: Psihijatar?
Pacijent: Ne.
Doktor: Političar?
Pacijent: Ne živim od tuđe, već od svoje duše. Ja sam umetnik.
Doktor: Zaista? Kojom vrstom se bavite?
Pacijent: Ljudskom.
Doktor: Mislim na vrstu umetnosti.
Pacijent: Umetnost je umetnost.
Doktor: Znači, multimedijalni umetnik?
Pacijent: Sveobuhvatni.
Doktor: Mislite svestrani?
Pacijent: Sveobuhvatni.
Doktor: Hmm… dobro. Imate li hobi?
Pacijent: Pravi umetnik ima samo jedan hobi – običan život.
Doktor: Živite iz hobija?
Pacijent: Da, spavam, jedem, koračam, ličim na sebe…
Doktor: Da li ste ranije osećali tegobe na koje se žalite?
Pacijent: Oduvek.
Doktor: Jeste li pokušavali sa nekom terapijom?
Pacijent: Nisam znao da treba.
Doktor: Koliko imate godina?
Pacijent: Previše.
Doktor: Previše za šta?
Pacijent: Previše za podneti.
Doktor: Znači, umorni ste od života?
Pacijent: Ne od života, od sebe.
Doktor: Kako mogu ja da Vam pomognem?
Pacijent: To sam došao ja Vas da pitam.
Doktor: Vidite, kod mene dolaze i drugi umetnici, čak vrlo poznati i priznati, ali nemaju problem kao što je Vaš.
Pacijent: Oni žive od umetnosti.
Doktor: Zar niste rekli da živite od umetnosti?
Pacijent: Ne, rekao sam da živim od duše.
Doktor: Tačno. Oprostite, a kako se to živi od duše?
Pacijent: Vrlo lepo.
Doktor: A ko finansira taj “vrlo lep” život?
Pacijent: Ja.
Doktor: Nasledili ste?
Pacijent: Da, talenat.
Doktor: Mislim na novac.
Pacijent: Njega dobijam kao nadoknadu za protraćeni talenat.
Doktor: Jeste li sigurni da ne terate šegu sa mnom?
Pacijent: Apsolutno.
Doktor: Vratimo se problemu, koji Vas muči. Opišite, molim Vas, kako Vas to duša boli?
Pacijent: Baveći se umetnošću, celog veka bezuspešno pokušavam to da opišem.
Doktor: Kako, zaboga, očekujete da Vam pomognem?
Pacijent: Kad sam se, svojevremeno, žalio na bol u oku, niste tražili da vam opišem bol.
Doktor: To nije isto, oko je organ.
Pacijent: I duša je.
Doktor: Znate šta, ja ću Vama ispisati uput za psihijatra, pa…
Pacijent: Ne vredi, bio sam.
Doktor: I?
Pacijent: Kaže da sam normalan, a ja se nisam ni žalio na pamet, već na dušu.
Doktor: Čoveče, šta hoćete od mene?
Pacijent: Da me pregledate.
Doktor: Kako dušu da Vam pregledam?
Pacijent: Ne znam, mene boli, a Vi ste doktor.
Doktor: Dobro, pogledaću. Gde Vam je ta duša?
Pacijent: Kod jedne žene.
Doktor: Kako Vas onda boli, kad nije kod Vas?
Pacijent: Zato me i boli.
Doktor: Pobogu, rekoste da živite od duše, a sad mi kažete da je kod neke žene.
Pacijent: Zato i živim. Problem je što boli.
Doktor: Ma, čoveče, Vi ste neozbiljni. Došli ste ovde da me zajebavate! Napustite ordinaciju!
Pacijent: Oprostite, mogu li znati gde je Vaša duša?
Doktor: Ne brinite, moja duša je na svom mestu.
Pacijent: I moja je, ali boli.
Doktor: Ma, idite dođavola!
Pacijent: Bio sam. I on me izbacio.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 54308

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Sub 15 Sep - 9:55

U pola noći da te probudim
ima da znaš koliko smo ti plus ja
i koliko bih, nedajbože, bio ja minus ti.
U pola noći da te probudim
ima da znaš u kom sam trenutku shvatio
da želim da te budim u pola noći
da bih te podsetio
da bez tebe ne bih mogao
i da bez mene ne bi mogla.
U pola noći da te probudim
ima da napamet znaš reči
kojih sam se zahvaljujući tebi setio
i stihom zapisao u želji da te oslikam,
da mi budeš najlepša i najbolja,
da mi budeš srećnija no ikada,
da mi budeš srećnija no iko.
U pola noći da te probudim
ima da znaš zašto te budim.
U pola noći da te probudim
ima da znaš gde želiš da te ljubim.
U pola noći da te probudim
ima da misliš da sanjaš.








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

Unforgettable

Ženski
Poruka : 8343

Godina : 32

Lokacija : Na dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do neba.


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Ned 16 Sep - 11:24


Mogla si da ne budeš moje malo, pirgavo pile,
moglo je da bar nekad neko od nas ne misli na nas.
Moglo je da ne volim sve tvoje i ne voliš sve moje,
Moglo je,
Bez svetlucavog pirsinga u oku,
bez samoubistva tobom.
Moglo bi da ne pričam sa tobom, bez tebe,
da žalim sve što sam želeo,
da te neko voli više od mene
moglo bi da ne znam gde mi je duša,
Moglo bi, ali neće.
Nazad na vrh Ići dole
Lettaa

Član
Član

Lettaa

Ženski
Poruka : 491

Učlanjen : 20.09.2018


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 15 Okt - 12:55

Da se nisi usudila da sanjaš

Znaš mene, brinem i zbog manjih stvari,
a kako neću brinuti šta ćeš sanjati.
Nije mala stvar, snovi su to.
Zapamtiš slike, pa izgleda
kao da se stvarno dogodilo.
Pretrnem kad samo pomislim
da bi mogla sanjati da odlazim sa drugom.
Ja to ne bih ni u snu, al’ snovi su to.
Već te vidim kako idućeg jutra
digneš taj pegavi nosić
nebu pod oblake i sve nekud žuriš
i sve ti nešto nisam važan
i kažeš da bih se samo mazio (što je tačno),
a ima toliko važnijih stvari od toga (Kojih?).
Pitam se šta ti je (tebe ne smem),
sve mislim možda sam nešto zgrešio,
pa se umiljavam preslađenim rečima,
al’ badava, kad sam kriv, a nisam.
Samo da se čovek nervira sa tobom.
Ne jede se za večeru sarma.
Ode krv u želudac, srce odbije da radi za glavu,
poblesaviš, manje, ili više i sanjaš koješta.
Što se ne ugledaš na mene i ne sanjaš sebe?
Nažuljam prste na gitari,
vežbam da ti se udvaram,
kad budeš želela da me slušaš,
a žulja me srce, jer strepim
da ćeš mi saopštiti da sam ti dosadio.
Kako i ne bih, kad te neprestano volim?
Kad prođe neko vreme, pitaš šta ima novo,
kao, nije ti ništa, kao ćaskamo, a komadić oblaka
još uvek se beli na pegavom slatkišu.
Pa, ništa, volim te, kažem.
Zakolutaš okicama, kao, dosadan sam,
a milo ti, samo se duriš,
jer nije svejedno kad sanjaš
da odlazi neko tvoj.
Približim se da ti usnama sklonim oblačić,
a ti se, kao, baš tada setiš, onako usput,
da kažeš kroz smeh šta si sanjala,
a ja u zemlju da propadnem,
jer znam da ne bih ni u snu…
E, zato treba stalno da se mazimo,
da nemaš vremena da sanjaš gluposti.
Nazad na vrh Ići dole
Lettaa

Član
Član

Lettaa

Ženski
Poruka : 491

Učlanjen : 20.09.2018


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 15 Okt - 12:55

Pišem ti poslednji put

Pišem ti poslednji put,
ne zato što ne znam šta bih pisao,
već zato što nema smisla.
Ako do sada nisi razumela, nikad nećeš.
Pišem tek da znaš da više neću pisati.
Možda odavno ne čitaš?
Možda si pre mene shvatila
da mojim rečima nije mesto u tvojim očima?
Život mi je prošao u čekanju tebe,
a jedino što sam od tebe imao
bilo je ono što sam pisao.
Odavno bih prestao,
al’ bilo bi to kao da sam ruku na tebe digao,
ne bih to sebi oprostio.
Čekao sam da nestaneš iz svega u čemu si bila,
da jedina žrtva mog ćutanja, ako je mora biti, budem ja.
Pišem ti poslednji put,
pišem kao da mi nećeš nedostajati,
kao da te se nikad neću setiti,
kao da nemam čega da se sećam,
kao da sam siguran da ću moći bez tebe,
kao da sam siguran da ću biti bez tebe,
kao da imam bogznašta da kažem,
kao da nakon ovoga neću imati šta da kažem,
kao da nikad više bez razloga i bez tebe neću zaplakati,
kao da pišem presudu kojom te oslobađam
svog postojanja.
Pišem ti poslednji put,
da bih prvi put prećutao koliko si lepa,
koliko si života dala mom životu,
koliko ničeg osim tebe nije bilo,
koliko me je čak i tuga radovala,
jer je tvojom zaslugom odsela kod mene.
Pišem ti poslednji put,
da bih i ja znao da je poslednji,
da shvatim da nemam ništa s tobom,
kao što ništa bez tebe nisam imao,
da stavim tačku na prazan list.
Kraj priče ne znači da je opet kraj sveta.
Prepoznaćeš nas nekad u tuđim slovima,
ali to nećemo biti mi,
to neka druga nekom drugom neće verovati na reč.
Pišem ti poslednji put,
da ne bude da sam te ostavio bez reči,
da ne bude da sam nestao bez traga,
da ne bude da nas nije bilo.
Pisaće ti drugi, al’ nećeš imati šta da čitaš.
Ovako se više ne piše, ovako se više ne čita.
Nazad na vrh Ići dole
Lettaa

Član
Član

Lettaa

Ženski
Poruka : 491

Učlanjen : 20.09.2018


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 15 Okt - 12:56

Pročitaj ovo kad odem


Hrabrosti imam, ali nemam srca
da ti u oči na rastanku kažem da te volim.
Plašim se da bi nas naša slabost
mogla ohrabriti da nas ne napustimo.
Ne odlazi se ako se voli, rekli bismo.
Ne ostaje se ako nema nade, znamo.
Hteli smo ljubav, evo nam ljubavi
s kojom ne znamo šta bismo,
jer je onakva kakvu smo je priželjkivali,
a nije ni mesto, ni vreme za nju i za nas,
pa sada boli ono što nas je golicalo.
Hteli smo ljubav.
Hvala joj, prokleta da je.
Želim da znaš da ono što znaš
nije ni delić ovoga što osećam
i zaista ne znam
kojim bih rečima mogao dokazati
da zaslužuješ više od nežnih reči.
Ono što bi morala pročitati ne umem da napišem.
Pišem, a znam da moje neizgovorene i nenapisane reči
i nakon rastanka odjekuju u tvojoj glavi i tvojim grudima.
Ne možeš da me ne pitaš za savet kako sa životom,
pa me u sebi čuvaš (znaš da se ne bih opirao).
Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih,
koje bi ti poljubile suzu da prođe i nacrtale osmeh.
Nedostajaćeš dugo na bolan način.
Kada se pokida ono malo preostalog za kidanje,
nedostajaćeš na lepši, topliji način,
neopterećen psovkama upućenim životu i sudbini.
Suvišne su ove reči, jer ostadoh bez pravih.
Kad pročitaš, spali.
Kud sve drugo, tu i moje reči.
Nazad na vrh Ići dole
Lettaa

Član
Član

Lettaa

Ženski
Poruka : 491

Učlanjen : 20.09.2018


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 15 Okt - 12:57

Nežna pesma

Govorim sve nežnije, ćutiš sve grublje,
kažnjavaš me zbog, tek raspakovane, besplatne sreće,
koja nas zadesila mojom krivicom, jer sam poverovao
detelini sa četiri lista, tebi, sebi i nama,
a ti poverovala svemu u šta verujem
i dozvolila me sebi.
Pružio sam ti sve, a dao samo onoliko koliko si uzela.
Sve ostalo je netaknuto ostalo, da kod mene praznuje.
Badava mi ovo trokrilno srce, kad zvrji prazno,
škripi pri svakom otkucaju, kao da ječi,
nesrećno, jer nisi srećna, a mogla si i sada biti,
kao što si bila, dok si govorila.
Tešim ga da nisi nesrećna i da samo nisi srećna.
Odakle mi više ovolika nežnost? Od čega?
Tako se lako dosetim da te nežno želim,
kao da je to tek tako: ljubiš, miluješ, kao svi drugi.
Nadmašim sebe nežnijim nežnostima,
al’ me iznenada savest izgrize što nisi tu,
da, kao fil za tortu, probaš neku od nežnosti,
da kažeš: “Moglo bi biti slađe. Umeš ti to bolje”,
a ja, kakav sam, nežnije te želim
i tražim način da nežnije zamolim
da ponekad ćutiš nežno.
Govorim sve nežnije, ćutiš sve grublje.
Stisnuti zubi satenu neće nauditi.
Dok me ima, kliziće nežnost niz moje usne,
jer sve što izgovorim, tvoje je zauvek.
Nazad na vrh Ići dole
Lettaa

Član
Član

Lettaa

Ženski
Poruka : 491

Učlanjen : 20.09.2018


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 15 Okt - 12:58

Nikad nećeš biti bivša

Nikad nećeš biti bivša.
U misli bi mi, kao u san, dolazila
da me pitaš znam li zašto ne mogu da spavam,
jesam li konačno srećan tako sam,
da li znam da sam ti bio važniji od svega
i da si me volela više no što zaslužujem,
više no što me je iko ikada voleo,
pa bi se u srce spustila
da te želja mine,
da proveriš ima li koga,
da se prisetiš srećnih dana i noći
dok si u njemu stanovala,
da čuješ prazninu kojom je ispunjeno
i odjek neizgovorenih reči,
da proveriš da li i dalje drhti za tobom,
ili ne može da dočeka da zauvek prestane
da drhti od uspomene na tebe.

Nikad nećeš biti bivša.
U san bih ti dolazio da cvilim,
da objašnjavam, da te podsećam,
da molim da saslušaš,
da molim da pokušaš da shvatiš
da su moji ostaci koje si zatekla
jedva preživeli život,
da ne znaju za šta su krivi
onima kojima ništa nisu skrivili,
da ne veruju nikom,
da više ne umeju
i ne samo da ne umeju,
nego neće da vole,
za inat onima koje su voleli,
onako kako ih niko neće voleti,
da te pitam odakle ti snage
da me oživiš,
da me naučiš da ti verujem
i da pristanem da te volim,
lepše no ikoga,
za inat onima koje sam volelo,
onako kako ih niko neće voleti.

Nikad nećeš biti bivša.
Budućih za mene nema.
Naslušao sam se zakletvi i obećanja.
Ne želim nikom zlo,
ali neka nekog drugog
sustigne ljubav kakvom sam bio voljen.
Malo mi je budućnosti ostalo
da bih je protraćio poluživotom
kakvim sam umirao dok te nisam sreo.

Bolje ću od tebe proći –
meni je tebe dao da za tebe živim dok sam živ,
a tebi mene da za mene živiš i kad ostaneš bez mene,
pa tako ni ja tebi nikad neću biti bivši.
Nazad na vrh Ići dole
Lettaa

Član
Član

Lettaa

Ženski
Poruka : 491

Učlanjen : 20.09.2018


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 15 Okt - 12:59

Ispunjena želja

Pokušavaš pogledom
u mom pogledu da pročitaš
dokle smo spremni da odemo
i da li ćemo želeti i moći da se vratimo.
Oboje znamo da moja šaka zaglavljena
među tvojim stisnutim kolenima
samo glumi da ne može preći granicu.

Tako me dobro gledaš,
dok se tako dobro uzdržavam
da ne odgrizem mesta koja ljubim…
Ne gledaj me tako, poješću te!
Brineš da ćeš izgubiti kontrolu
nad mojim dodirima ako ne gledaš?
Dobro, gledaj kako gubimo kontrolu…
Reci šta ne smem, da bih znao šta moram.

Još uvek mirišeš na sebe,
dok diskretno ostavljam svoj miris
na omiljenim delovima tvoje kože…
Glumim da ne primećujem da popuštaš
i da si spremna na sve na šta sam spreman…
Želim da želiš baš sve što želim…
Želim da budem siguran
da ispunjavam želje
koje noćas prvi put želiš.
Kako samo umeš
bezobrazno da uzdahneš,
tako da ostanem bez daha,
pa moram prstima da šapnem
da imam nešto važno da ti kažem…

Pogledom govoriš mom pogledu
da postaje neizdrživo…
Pogledom govorim tvom pogledu
da postaje neizdrživo…
Srećom, ne sanjamo.
Da sanjamo,
ovo bi bio trenutak
kad bismo se probudili.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 115219

Učlanjen : 06.12.2012


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Čet 25 Okt - 21:36

Kad neko nekom nedostaje

(iz zbirke pesama Kad pročitaš, spali)



Zaboravio sam te do te mere

da nisam siguran da sam te poznavao,

ali kada mi neko nedostaje znam da si to ti,

prepoznam te po načinu na koji mi stežeš grlo.

Ljutim se na sebe što mi neko drugi ne nedostaje,

al’ badava, ne mogu se setiti nikog vrednog ovolike tuge.

Rasterao sam izazivače bola,

jedina si koja se vraća da mi nedostaje.

Ne znam šta mi tvoje treba i zašto,

ali znam da bez toga teško podnosim sebe.

Spremim večeru za dvoje - ništa ne okusim,

spremim postelju za dvoje - oka ne sklopim.

Sve mi je za dvoje, a nema ni tebe, ni mene.

Ko zna, možda to ipak nisi ti?

Možda neko drugi nekom drugom nedostaje,

a tuga po navici dođe kod mene, lakše joj je sa mnom.









Goran Tadić - Page 15 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 115219

Učlanjen : 06.12.2012


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Ned 28 Okt - 19:52

Sve će biti dobro
Verovala mi je da će sve biti dobro,
kao da se ja pitam, kao da od mene zavisi.
Bio sam veliki plišani meda,
upijač za suze velike devojčice.
Vezivala mi je noću svoju maramu oko vrata,
danju je prislanjala na lice,
da joj mirišem kad odem čak pet koraka od nje
i ljutila se kada bih rekao da mirišem na prašinu.

Bio sam lep, imao najlepši glas, najlepše oči,
korak,osmeh, dušu, reči.
Ako sam to bio ja, gde je nestala magija mog dodira?
Bilo je dovoljno da isti ovaj dlan,
što odrveni sve što dotakne,
sklizne niz njenu kosu,
da mi poveruje da će sve biti dobro,
kao da se ja pitam, kao da od mene bilo šta zavisi.









Goran Tadić - Page 15 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 115219

Učlanjen : 06.12.2012


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Ned 28 Okt - 19:53

Usnom ti usnu u snu golicam
(zbirka Satenski stihovi)



Lice ti je spokojno,

al’ usne te odaju.

Smešim se, dok se smešiš,

znam šta sanjaš.

Na javi ćeš se čuditi

zašto si baš mene sanjala

i kako to da nisi umela

da se odupreš želji.



U snu nema mesta za ALI,

čak i kada mene sanjaš.

Ne ljubim te,

samo ti usnu usnom golicam.

Provociram... Može mi se,

jer lepše sanjaš, nego što želiš.

Iz nekog razloga, ostaneš bez daha,

iz nekog razloga, uzdahneš,

nekako slatko, uzdrhtalo...

Zastanem, pa nastavim,

čim prestaneš da se smešiš

i skoro da mi je krivo što nisi budna,

da vidiš da jedan osmeh

može da ukrasi dva lica.









Goran Tadić - Page 15 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 115219

Učlanjen : 06.12.2012


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 29 Okt - 21:18

Bezobrazna pesma


Čitaš bezobrazluke sa mojih nemih usana,
ali ne smeš da postupiš po naređenju,
jer ne znaš šta će se desiti ako si pogrešno razumela
nešto od tih nepromišljenih gadosti,
pa nam se neusklađeni pokreti zamrse.
Ko bi nas odmrsio kad niko za nas ne zna?
Nisi sigurna na šta sam spreman,
čekaš da nagovestim sledeći potez
da bi mogla da odglumiš čednost, ili strast.
Sa mnom se nikad ne zna.
Sa mnom niko ne zna.
Pokušaj ti…

Ljubi me tako da kada prestaneš kažeš
ne znam šta mi je bilo, to nikad nisam radila.
Dozvoli da te ljubim tako da kada prestanem pitaš
šta si mi to uradio? Mogla sam umreti.

Stisni mi kolenima obraze,
da izgleda kao da ne daš preko granice.
Ne smemo se dokazivati onim što svi umeju.
Praviš se da ne znaš šta te čeka…
Pravim se da ne vidim da jedva čekaš…
Pa, šta ako se zaljubimo? Do jutra će nas proći.

Ovo moraš zapisati, kažeš,
a znaš da niko o ovome ne sme čitati.
Bolje misli kako ćeš sutra
tako izujedana među ljude, kažem kroz zube.
Bolje misli hoćeš li dočekati sutra, kažeš kroz zube.
Bolje da ništa ne mislimo.
Umri muški, zaječiš.
Samo što nisam, zaječim.
Hoćeš li još malo da ti sanjam?








Goran Tadić - Page 15 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 54308

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Uto 30 Okt - 15:41

Treba mi nešto tvoje, pod jastuk da stavim,
ne bih li te i noću sanjao,
pa biram kamenčiće,
u nadi da si neki od njih gazila.
Jastuk bude mekši, žuljaju jedino misli.
Umotavam vetrove u jaknu.
Treperim kao vetruška,
pri pomisli da te neki od njih milovao
i da će prepisati šaru sa tvojih usana na moje,
jer moje pesme pišeš ti.
Uzmeš mi pesmu iz usta, kad ćutiš.
Zanemim, a strah me tišine,
koja podseća da me nema otkad te nema.
Pokušavam da ti pripišem neke reči,
pa da ih zapišem i da se ponosim njima.
Daj mi reč da ćeš mi dati reč,
a ja ću od nje napraviti čaroliju u grudima,
tvojim i mojim.
Rekla si da to umem,
dok si govorila.








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 54308

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Uto 30 Okt - 15:41

Upozori sve buduće da su ti drugi
i da će morati da me nadmaše,
da bi te zaslužili.
Reci da si me zaboravila,
ali se ne možeš odreći
najlepšeg dela sebe,
kog sam morao da se odreknem.
Tražiće da vide moju sliku,
odahnuće kada je pokažeš,
ako je pronađeš.
Pitaće, onako usput,
šta sam to tako posebno stvorio,
a ti im reci: „Ovo što ljubiš“.








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
Boogie

Član
Član

avatar

Muški
Poruka : 262

Učlanjen : 25.10.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Ned 4 Nov - 21:21

Neću ti zameriti kad prestaneš da se igraš.
Ćutaću zauvek, jer moje reči nisu dorasle
tvojim rečima, koje sam govorio.
Možda ćeš na tuđim usnama biti lepša,
umeti lepše reči da izgovoriš,
i umeti da me zaboraviš.
Moje ćutanje gušiće samo mene,
jer neću umeti da stavim tačku na Nas.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 54308

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Sre 21 Nov - 22:53

spuniš mi oči, tek što ne kapneš,
al’ ne dâ nam se da se razdvojimo.
Pliva mi tako pogled u tebi,
dok se talasaš u mojim očima.
Ronim u sebe na dah, da izronim biser,
koji nikom nije potreban.
Zagrcnem se rečima, brzoplet sam,
žurim da izgovorim sve što me guši,
ali prećutim, jer više ne umem sa rečima,
kao ni sa tobom.








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 54308

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Sre 21 Nov - 22:54

Nije pošteno da ti nedostajem.
Ne sme ništa da ti fali, zaboravi me.
Sve što je vredelo pamtiću ja,
svakako neću doživeti ništa za pamćenje,
a tvoja budućnost tek će da se pamti.
Mirisaću na tebe, da zbunim druge žene,
a tvoj dah na mom dahu
treperiće u ritmu ovoga što osećam
i sve što izgovorim biće tvoja zasluga.
Ja sam svoje u dve reči rekao.
Nije pošteno da ti nedostajem.
Moja kosa je srasla sa kožom
među tvojim prstima,
pa te ponekad golicam, kao uspomena.
Ne dam da te uspomena muči,
al’ ne pitam se ja,
već nešto u tvojim grudima,
što osećam k’o svoje,
a ti misliš da je tvoje,
pa ti nedostaje bilo šta moje.
Nije pošteno, ti si ipak ti, a ja samo ja.








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 115219

Učlanjen : 06.12.2012


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 4 Feb - 18:20

Sneg


Čim sam juče oči otvorio, skočio sam na noge. Subotom, iz varoši di se zaposlila, stiže moja Mara, srce moje. Nikad ne dođe onim jutarnjim aftobusom, u deset, već onim što stiže oko četir’-pola pet. Vole da odspava duže, kad ne mora na pos’o, pa se ondak, valda, uređiva za put, ni brige je što njeni ne mogu dočekati da je vide. Desi se da okasni, pa ondak ‘vata onaj poslednji aftobus, što stiže kasno uveče u osam, a desi se i da ne dođe, ako nazebe, il’ joj nije do puta, jer se na poslu preko nedelje umorila, tako kaže njena mati, kad je na sokaku kogod upita što Mara nije došla. Ja ne pitam, nego čujem šta drugima govori, pa tako saznam.



U leto je lakše, natempiram taman posle popodnevnog spavanja da izađem pred kuću, da namastim šarke na kapiji, il’ da pokupim smeće, ako je vetar don’o. Ako nema vetra, ondak nekog ko je negdi kren’o biciklom, il’ peške, stopiram da se upitamo, pa otežem divan, dok ne vidim da sa stanice moja Mara stiže, pa kažem ovom, s kim sam divanio, da moram u kuću, a kad taj ode, ja ponovo iziđem na sokak, da me Moja Mara, srce moje, primeti, pa da pita “jesi l’ vredan, Vaso”, a ja kažem “eto, pomalo”, da joj dam do znanja da ništa ne bi remetila ako bi zastala da divanimo. Neki put zastane, pa je pitam kako je u varoši, a ona mene pita kad ću se ženiti, pa se zacrvenim i kažem “kad bude ‘tela da se uda ona koju volem”, al’ uglavnom ne zastane, već produži i dobaci “ako, ako, samo radi, Vaso”. I smeška se. Kad malko odmakne, osvrne se, valda namerno, da bi je ja vid’o kako se još uvek smeška, pa mi bude milo.



U to doba, kad moja Mara, srce moje, iz varoši stiže, zimi već mrak bude, nikog nema na sokaku, pa se teže snalazim, al’ se ipak snađem nekako. Natempiram da odem do dućana, dok se nije zatvorio, da kupim prašak za pecivo, il’ šećer u prahu, jer mati ‘oće krofne mesiti, a baš joj neki od tih sastojaka zafali, nije da fali u kući, nego ja sakrijem, pa se ondak, kao slučajno, sretnemo, pa je dopratim do moje kuće i lepo se izdivanimo i sve bude lepo, a kako neće biti lepo, kad mi tako lepo miriši moja Mara, srce moje, a ja to osetim, jer smo blizu. Bude nekad da se još neko iz varoši vraća, pa se ondak samo upitamo, k’o što bi se i sa drugim upit’o, pa uveče ne mogu da zaspem od jeda, što nisam im’o mogućnosti da pitam šta sam isplanir’o.



Juče me je obradov’o sneg. Eto meni izgovora šta pred kućom moram raditi. Nije samo to, već što će Mara, srce moje, proći tačno ispred naše kuće, jer sokak niko ne čisti, a trotoar ću ja za nju pripremiti, da odmori noge kad na ravno stane u onim čizmama na štiklu, pa će pomisliti “baš je vredan ovaj Vasa, jedini je on pred kućom počistio”, a baš ću u tom času izići da još malko mlatnem metlom, pa će me i naglas faliti, a ja ću kasti “ih, nije to ništa”. “Kako nije”, čudiće se moja Mara, srce moje, “trebalo je snage imati i svu tu snežinu u stranu zgrnuti i to duž cele parcele”, a ja ću kasti “nema tu mnogo, dvaes’šes’ dužnih meteri, po katastru, a ima i više, al’ nam geometer zakin’o čitav dužni meter, samo što baba nije ‘teo da se sudi, kaže, imamo i previše, mnogi bi poželeli ovol’ko da imaju, dobro i kaže, o’de komotno mož smestiti još jednu familiju i nikom da ne bude tesno”.



Ni fruštukov’o ko svet nisam, a već sam lopatu u šake uz’o, pa mi mati vikala “meti barem kapu na glavu, ozebšćeš”, a baba je kaz’o “neka ga, šta će mu biti, al’ mi mati ipak kapu iznela i kaz’la da je moram metnuti na glavu, jer ko će me u varoš kod doktora, po mećavi nositi, pa sam mor’o da joj udovoljim, uprkos tome što ne volem ništa na glavi da imam”.



“Badava ti je čistiti, vidiš da ne staje”, vikala je sa pendžera komšinica Mila od preko puta, “javili su da će do sutra padati”, al’ sam se ja pravio da ne čujem, pa je to ondak k’o da mi niko ništa nije kaz’o. Samo me još mati nekol’ko puta u kuću terala, al’ je nisam ‘teo poslušati, pa je naposletku i ona odustala, al’ sam vid’o kad je patku zaklala, što je značilo da već sluti da ću se razboleti, pa će morati pačijom supom da me leči.



Skoro sam se pokaj’o, kad sam vid’o da mi je badava čistiti, jer kad se okrenem, k’o da nisam ni čistio, al’ nisam ‘teo sebi priznati. Još malko, do ručka, pa će se možda primiriti, da ne pada baš tol’ko, a i ja ću se okrepiti, pa će lakše biti, a u tom će i moja Mara, srce moje, pa će biti kako sam planir’o. Ako sad odustanem, samo će mi teže biti, kad se nagomila. Suv je bio, pa ga sve vetar s krova bac’o, direkt meni pred lopatu, pa sam već pomišlj’o kako bi’ ga s krova skin’o, valjalo bi i za grede, da ne popucaju od tereta, al’ nisam znao kako bi sa zemlje do’vatio, a da se penjem baš i ne moram.



Čim sam uš’o u kuću, mati mi je kaz’la da se o’ma moram presvući u suvo i da sam za danas završio. Ondak mi je namazala pomadu od guščije masti na lice i šake, da mi koža ne popuca od ‘ladnoće i kazala da sve moram pojesti, kad sednem za astal, a meni se činilo da ću i astal pojesti, kol’ko sam ogladneo, jedino što nisam im’o vremena, jer je već bilo pola četir’, pa sam jeo navrat-nanos i brže-bolje istrč’o iz kuće, da mi moja Mara, srce moje, ne utekne. Nema veze što je mati vikala “reci mu, Đoko, ti si mu otac”, baba se nije mnogo potres’o, radi toga da mu ručak ne presedne, pa da još ne može zaspati.



Nije mi svejedno bilo kad sam vid’o da je aftobus samo malko usporio, ako bi ga kogod na stanici ček’o, pa pošto nikog nije bilo, samo je produžio. K’o da su se svi moji snovi, svi moji ideali srušili, pa ih je još i ovaj prokleti sneg zatrp’o, al’ nisam ‘teo klonuti duhom, već sam samo besno lopatu bacio i opsov’o jako, u sebi.



Nije prvi put da moja Mara, srce moje, izostane, al’ danas mi je baš nekako falila, samo da je vidim kad prođe sokakom. Ne bi morala ništa ni kasti, ni pitati, samo da me pogledala onim njenim vragolastim okicama, ispod one šubare od zeca. Čini mi se i sneg bi se istopio, a ne samo ja.



Nigde nikog na sokaku, samo ja. Da bar ‘oće njena mati da naiđe, pa da se požali što, eto, zato i zato njena Mara, moja Mara, srce moje, neće dolaziti, al’ di bi tetka Zora sad po mraku i mećavi išla. Pogled’o sam u nebo, al’ ne vredi da postavim pitanje, sad kad je Bog u najvećem poslu, jer svako se za nekog interesuje, kad je nevreme. Ne vredi, moram u kuću, a skoro da me sramota što sam tol’ko bio uzalud vredan.



“Sad to opet moram sušiti… ko je to još vid’o triput na dan se presvlačiti, bez potrebe… nisi ‘teo slušati, a lepo sam ti govorila da ćeš se razboleti… muke s tobom cela veka, k’o da si mali… skidaj to i o’ma u krevet da si leg’o…” govorila je mati. Nisam ja nju čuo, al’ znam da je sigurno tako šta govorila, uvek tako kaže da samo muke sa mnom ima, a ne misli tako, nego brine. Kako

sam leg’o, tako sam zasp’o.



Ne sećam se šta je preko noći bilo, znam samo da sam čuo mater di govori “nisi ‘teo slušati, a lepo sam ti govorila da ćeš se razboleti… muke s tobom cela veka, k’o da si mali…” i da me terala da pijem čaja na silu, pa sam stoput mor’o radi sebe preko noći ustajati.



Kad sam izjutra, oko deset, ust’o, opet radi sebe, a ne radi toga što sam mog’o na noge, u kujni sam, na astalu, vid’o lep, velik zidni kalendar, pa sam pit’o mater otkud joj, a ona mi kaz’la “sinoć kasno, posle osam, Mara Zorina donela, kaz’la evo, da imate na zid lepe slike da metnete... k’o da mi je baš do tog, sad kad mi je dete bolesno i ko je to još vid’o tako kasno ljudima u kuću dolaziti…”









Goran Tadić - Page 15 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 115219

Učlanjen : 06.12.2012


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 4 Feb - 18:21

Pokvarili smo ljubav


Nastala je zbrka:
ne zna se ko je kome koliko naudio,
čije su rane bolnije, čiji su očiljci ružniji,
ko je ljubavlju ubijen, ko se njome ubio,
ko ne voli ono što ima, ko nema ono što voli,
ko je napušten, ko zapušten,
ko nije umeo, ko nije hteo,
ko je žrtva nevere, ko neverstva,
ko trguje, a ko daje.
Sve je na prodaju, ali se ne može sve kupiti.
Nešto nam mora praviti zazubice
do kraja života.








Goran Tadić - Page 15 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 115219

Učlanjen : 06.12.2012


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 4 Feb - 18:22









Goran Tadić - Page 15 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Lilith

Master
Master

Lilith

Ženski
Poruka : 6389

Lokacija : Srbija

Učlanjen : 12.07.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pon 11 Feb - 19:51

Nema te da navratiš u san


Nema te da navratiš u san,

bolji od mene te sanja.

Ja sam svoje tvoje odsanjao.

Nema te da navratiš u sećanje,

bolji od mene će te zapamtiti.

Bolje sam otkad si s boljim,

samo mi ponekad nedostaje

da kao nekad budem najbolji.




Nekad sam te u svemu video,

jer te je u svemu bilo,

sada te ni u tebi ne bih video,

jer te više ni u tebi nema.




Nema te da navratiš u nedostajanje,

trunem, a ne znam da trunem zbog tebe.

Bar da sam siguran da je ono bila ljubav,

pa da te volim dok sam živ,

a ne ovako, kao da mi ljubav ne treba.




Ko bi rekao da će čitav moj svet

stati u tvoj kofer?

Ili sam potcenio tvoj kofer,

ili sam precenio svoj svet?




Nema te da navratiš u čašu,

da te bar još jednom okusim,

kad već ovoliko pijem.




Nema te da navratiš u bilo šta,

da mi budeš bilo šta,

samo da mi ne budeš

ovako ništa dok sam živ.

Goran Tadić - Page 15 Db-Pt0s-JWk-AYf0e-S
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

Unforgettable

Ženski
Poruka : 8343

Godina : 32

Lokacija : Na dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do neba.


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Pet 22 Feb - 11:04

U pola noći da te probudim
ima da znaš koliko smo ti plus ja
i koliko bih, nedajbože, bio ja minus ti.
U pola noći da te probudim
ima da znaš u kom sam trenutku shvatio
da želim da te budim u pola noći
da bih te podsetio
da bez tebe ne bih mogao
i da bez mene ne bi mogla.
U pola noći da te probudim
ima da napamet znaš reči
kojih sam se zahvaljujući tebi setio
i stihom zapisao u želji da te oslikam,
da mi budeš najlepša i najbolja,
da mi budeš srećnija no ikada,
da mi budeš srećnija no iko.
U pola noći da te probudim
ima da znaš zašto te budim.
U pola noći da te probudim
ima da znaš gde želiš da te ljubim.
U pola noći da te probudim
ima da misliš da sanjaš.
Nazad na vrh Ići dole
Unforgettable

Master
Master

Unforgettable

Ženski
Poruka : 8343

Godina : 32

Lokacija : Na dlanu.

Učlanjen : 12.09.2017

Raspoloženje : Do neba.


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Čet 28 Feb - 22:41


Bolje što ne znaš da te večeras volim tužnije no inače,

jer još bi sigurnija bila da to nije ljubav,

a ja ne želim da nam se srca oko toga prepiru,

niti umem da dokažem da te volim jače no što osećaš,

zato i dopuštam da misliš da samo tugujem

i da mi je najlakše da krivicu pripišem tebi,

jer više od bilo koga umeš da nedostaješ

ovom toplom pogledu, koji si mi podarila,

čim sam te ugledao i posumnjao u sve druge lepote.



Bolje što ne znaš da večeras ne umem da se smejem,

jer bi osetila krivicu što nisi kraj mene,

a ja ne želim da si kraj mene zbog mene,

već želim da ništa drugo ne želiš,

osim da se ušuškaš uz mene.



Bolje što ne znaš da slutim da ću ostatak života

provesti kajući se što te nisam zavodio,

a niti bih umeo, niti uspeo, jer nisam zavodnik,

već pesnik sa trapavim srcem.

Ne zavodim, već zavolim,

ne zato što hoću, već zato što moram,

a tebe i hoću i moram, jer si mi zapisana

na dlanu, u oku, u zvezdama i u pesmi.
Nazad na vrh Ići dole
Malena40

VIP
VIP

Malena40

Ženski
Poruka : 54308

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610Sre 6 Mar - 21:42

Ništa anđelima ne znači tvoja rešenost
da nekoga kome si suđena
kazniš svojom ravnodušnošću.
Ne pitaš se ti, već luđi od tebe.
Ne vredi se opirati
onome čemu se niko nije odupreo.
Dok trepneš postaćeš najlepša,
najdraža, najbolja, najsve
nekom najlepšem, najdražem,
najboljem, najsvemu,
žvrljaćete gluposti
po stranicama spomenara,
kao da vam je prvi put,
kao da vas niko nikad
nije povredio do srži,
kao da se niste zarekli
da vas niko nikad neće
povrediti do srži,
kao da znate šta radite,
kao da tako hoćete,
kao da se vi pitate,
a ne neko luđi od vas.
Volećeš, uprkos rešenosti
da nikad nikog nećeš voleti
onako kako si nekad nekog volela.








....My heart beats  only for you....
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Goran Tadić - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Goran Tadić - Page 15 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Goran Tadić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 15 od 16Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-