Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Goran Tadić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17, 18  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:55

„I to će proći“ uteha je onima kojima je loše, a kletva onima kojima je dobro.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:55

Opusti se, mila, za greh koji sam smislio još uvek nije propisana kazna.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:55

Ne muči tebe to što me nećeš kupiti, već to što nikada nećeš saznati moju cenu.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:56

Naplati, Bože, ali odvojeno.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:56

Tebi je važno šta ćeš obuti, za mene je pitanje časti kojim ću te rečima izuti.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:56

Letećeš, ili samo razgledaš? Reci, da ne palim srce bezveze.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:56

Retkost su brodolomnici koji ne stežu grčevito ostatke broda da bi spasili svoj život, već da bi spasili brod.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:57

Količina uzgubljene duše, potopljene u tuđe telo, jednaka je otporu dodirnute duše.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:57

Od ponedeljka te ne volim!
(Od „onog tamo“, naravno…)

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:57

Sa srcem je kao sa hlebom… Što je veća sirotinja, veća je želja da se zadnji komad sa nekim podeli.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:58

149. pokušaj da napišem poslednju pesmu o tebi
Taman mi se učini da se mirim sa nemanjem tebe,
a onda shvatim da će još mnogo vode obrazima proteći,
dok se ne dogovorimo
da treba da živiš u kutijici za sitnice,
zaturenoj na tavanu, prekrivenoj prašnjavim sećanjem.
Još uvek štrčiš u šumi drugih žena,
kao Pančićeva omorika.
Gledam te ponosno, kao da si iz mog dlana iznikla,
kao da je moja zasluga što si stasala u najlepše zelenilo,
u jedini orijentir, meni vidljiv gde god da sam.
Jednom ćeš mi, nadam se,
oprostiti što nisam neko bolji,
kada te već ovoliko volim.
Pokušao sam da te volim manje,
ali to sa tobom nije moguće.
Trudim se da ti ne pripišem
baš svaku nesanicu, ali ne uspevam.
Čim trepnem, sanjam te.
Kako ti napreduješ sa zaboravom?
Znam, teško je i žive zaboraviti.
Ne brini, uspećeš,
samo ne smeš zaboraviti
da moraš da me zaboraviš.
Pomoći će ti ružne uspomene.
Ništa mi tvoje po zakonu ne pripada,
a opet, sve tvoje je moje.
Lopovska posla.
Slažem dragulje uspomena,
prebiram, prebrojavam, ali te ne trošim.
Ne dam da te zaboravim.
Da mogu kroz vreme da se vratim, ne bih se rodio.
Da mogu da me nema, kao da me nije bilo,
da ne moraš da se mučiš da me zaboraviš,
niko srećniji od mene ne bi bio.
Neka me nigde. Neka me nikad.
Neka me, za tvoj spokoj, za tvoju sreću,
da me nikad ne sretneš i ne zavoliš,
da ne ostaneš upamćena kao Tadićeva omorika.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:58

Nežna pesma
Govorim sve nežnije, ćutiš sve grublje,
kažnjavaš me zbog, tek raspakovane, besplatne sreće,
koja nas zadesila mojom krivicom, jer sam poverovao
detelini sa četiri lista, tebi, sebi i nama,
a ti poverovala svemu u šta verujem
i dozvolila me sebi.
Pružio sam ti sve, a dao samo onoliko koliko si uzela.
Sve ostalo je netaknuto ostalo, da kod mene praznuje.
Badava mi ovo trokrilno srce, kad zvrji prazno,
škripi pri svakom otkucaju, kao da ječi,
nesrećno, jer nisi srećna, a mogla si i sada biti,
kao što si bila, dok si govorila.
Tešim ga da nisi nesrećna i da samo nisi srećna.
Odakle mi više ovolika nežnost? Od čega?
Tako se lako dosetim da te nežno želim,
kao da je to tek tako: ljubiš, miluješ, kao svi drugi.
Nadmašim sebe nežnijim nežnostima,
al’ me iznenada savest izgrize što nisi tu,
da, kao fil za tortu, probaš neku od nežnosti,
da kažeš: “Moglo bi biti slađe. Umeš ti to bolje”,
a ja, kakav sam, nežnije te želim
i tražim način da nežnije zamolim
da ponekad ćutiš nežno.
Govorim sve nežnije, ćutiš sve grublje.
Stisnuti zubi satenu neće nauditi.
Dok me ima, kliziće nežnost niz moje usne,
jer sve što izgovorim, tvoje je zauvek.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:58

Okreneš glavu na drugu stranu
Okreneš glavu na drugu stranu,
kad se prepoznaš u mojim besmislenim mislima.
Najradije bi pobegla iz prošlosti,
al’ ne pitaš se ti da li ću te pustiti iz sećanja.
Nečeg se stidiš, ja ne,
ne zameram ništa ni tebi, ni sebi,
svako od nas trošio je svoj džeparac, sitniš srca,
osmislio, ili obesmislio i ljubav i život,
onako kako je najbolje umeo.
Još uvek želim da ti je bolje nego meni
i jedino me još raduje da mi gore ne može biti,
što, ako je Boga i pravde, znači da ti je dobro,
da bolje ne može biti.
Čuvaj to dobro, trebaće ti sve više,
biće ga sve manje, nestašica je ljudi.
Faliću ti, al’ nećeš priznati da ti falim baš ja,
nadaćeš se da tek treba nekog da sretneš:
“valjda se neko i za mene rodio”,
a nećeš znati da je baš taj, što je za tebe rođen, umro
i da se uzalud nadaš nekom boljem od njega.
Uverena da te se ne tiču moje neproživljene misli,
okreneš glavu na drugu stranu,
da nam se pogledi na život slučajno ne bi sreli,
da ne vidimo koliko se razlikuju od onoga kakvi smo.
Okreneš glavu na drugu stranu,
kao dete kad zažmuri i kaže: “Ne vidiš me”.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:59

Plan(ina)
Plan je ovakav:
napraviću planinsku kućicu
(planinu sam već napravio).
Uselićemo u poslednji čas,
pred višemesečnu mećavu.
Imaćemo sto kubika drva,
sto dana, sto noći za planiranje
prvih sto godina sreće
i za dogovor o tome
koliko će nas biti za stolom.
Na satenskoj postelji
pisaćeš moju biografiju.
Između dva poglavlja,
na zamagljen prozor,
zapisaću svoj kardiogram,
koji će pred zoru postati kristalni stih,
spreman da nam, čim otvorimo oči,
izda dnevnu i noćnu zapovest.

Eto, možemo po planu,
a može i ovako da ostane,
kao da se ne poznajemo.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:59

Nije pošteno da ti nedostajem
Nije pošteno da ti nedostajem.
Ne sme ništa da ti fali, zaboravi me.
Sve što je vredelo pamtiću ja,
svakako neću doživeti ništa za pamćenje,
a tvoja budućnost tek će da se pamti.
Mirisaću na tebe, da zbunim druge žene,
a tvoj dah na mom dahu
treperiće u ritmu ovoga što osećam
i sve što izgovorim biće tvoja zasluga.
Ja sam svoje u dve reči rekao.
Nije pošteno da ti nedostajem.
Moja kosa je srasla sa kožom
među tvojim prstima,
pa te ponekad golicam, kao uspomena.
Ne dam da te uspomena muči,
al’ ne pitam se ja,
već nešto u tvojim grudima,
što osećam k’o svoje,
a ti misliš da je tvoje,
pa ti nedostaje bilo šta moje.
Nije pošteno, ti si ipak ti, a ja samo ja.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Sre 6 Dec - 18:59

Ne kažem tebi, mila
Dušo moja… Ne kažem tebi, mila,
pokušavam svoju dušu da dozovem,
da sednemo i porazgovaramo,
kao da smo odrasli, kao da nam nije ništa,
kao da se nismo rastajali,
da je pitam da li se umorila od umora,
da li mi zamera, ili će mi reći hvala,
što sam joj tebe priredio.

Srce moje… Ne kažem tebi, mila,
ponekad srce nazovem tvojim imenom,
da ne misli, sada kada mi ne treba,
da sam ga zaboravio.
Kako da ga, nakon tebe, zaboravim?

Srećo moja… Ne kažem tebi, mila,
prizivam prošlo vreme sa četiri lista,
tek da proverim jesam li sanjao
to što sam sa tobom doživeo.

Ljubavi moja… Ne kažem tebi, mila,
već osećanju, koje mi ne dâ da ne osećam,
tera me da živim i kad mi se ne živi
i da tragam za odgovorom na pitanje
za kojim još uvek bezuspešno tragam.

Živote moj… Tebi kažem, mila.

Nazad na vrh Ići dole
Malena40

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 32800

Godina : 41

Lokacija : Jednostavno ja...

Učlanjen : 22.01.2017


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Čet 14 Dec - 23:12

Od mene više ne zavisi tvoja nesanica.
Ponovo ti je važno sve ono što je prestalo biti važno
kada sam te probudio i podsetio da umeš da sanjaš.
Tamo sam gde si me zatekla, ali sam sve manji.
Ponekad mi se čini da razumeš
šta sam želeo, a nisam umeo da kažem,
jer nemam reči za ovakvog mene,
pa mi bude milo što si mudrija od mene
i bolje me od mene razumeš,
al’ bude mi i krivo što sve moraš sama,
pored mene koliko - toliko živog.
Zaslužuješ više života u meni.

Od mene više ne zavisi tvoj smeh.
Raduju te male stvari koje su ponovo veće
od onoga čime sam uspevao da te obradujem.
Postalo je nedeljivo ono što želim sa mnom da deliš.

Od mene više ne zavisi tvoj pogled.
Od mene više ne zavisi ni moj pogled.
Ništa od mene više ne zavisi.
Ni tvoja, ni moja nesanica.








Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:30

"Jedino ti" - Goran Tadić

Jedino ti bi razumela ono što jedino tebi ne smem da kažem.
Gutam kockaste knedle od bibera i pitam se
odakle meni ta pamet za ćutanje
i odakle mi glupost da imam šta da prećutim.
Da sam na vreme zatekao život kako se igra sa nama,
u ćošak bih ga oterao, dok se ne smiri,
dok ne nauči ono što već i njegove odrvenele igračke znaju.
Bedno piskaralo umišlja da je nobelovac
i da sve što napiše čitanja je vredno.
Ovo je roman?
Samo prepisuje od boljih.
Čitao sam zanimljivije recepte za kolače.

Uskoro će moj jubilarni smak sveta.
Ne brini, nema to nikakve veze sa tobom.
Tvoje je da luksuznim korakom pregaziš svet
i da se vratiš u svoje rodne, moje grudi.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:30

"Ne kažem tebi, mila" - Goran Tadić

Dušo moja... Ne kažem tebi, mila,
pokušavam svoju dušu da dozovem,
da sednemo i porazgovaramo,
kao da smo odrasli, kao da nam nije ništa,
kao da se nismo rastajali,
da je pitam da li se umorila od umora,
da li mi zamera, ili će mi reći hvala,
što sam joj tebe priredio.

Srce moje... Ne kažem tebi, mila,
ponekad srce nazovem tvojim imenom,
da ne misli, sada kada mi ne treba,
da sam ga zaboravio.
Kako da ga, nakon tebe, zaboravim?

Srećo moja... Ne kažem tebi, mila,
prizivam prošlo vreme sa četiri lista,
tek da proverim jesam li sanjao
to što sam sa tobom doživeo.

Ljubavi moja... Ne kažem tebi, mila,
već osećanju, koje mi ne dâ da ne osećam,
tera me da živim i kad mi se ne živi
i da tragam za odgovorom na pitanje
za kojim još uvek bezuspešno tragam.

Živote moj... Tebi kažem, mila.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:31

Moraćeš da me pamtiš" - Goran Tadić

Moraćeš da me pamtiš.
Živeću dok živiš, ne zameri.
Najradije bih samog sebe izbrisao
iz svih nedoživljenih uspomena
slučajnih dodira srodnih duša.
Čemu ti lepljivi dodiri služe,
osim za nemir živih i tužnih,
ni krivih, ni dužnih?

Moraćeš da me pamtiš.
Bljesnuće, ponekad, griža savesti
zbog nenadoknadive lenjosti tvog srca,
al’ ti barem umeš da se smešiš,
pa ću istog časa postati jednako drag,
poput školjke sa letovanja,
koja se, nakon mnogo godina,
mada beživotna, nepromenjena,
kao kostur davno potrošenog trenutka
pojavi u korpici sa koncima i dugmićima
i probudi, zamalo zaboravljen, san.

Moraćeš da me pamtiš, žao mi je.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:31

"Odlazak" - Goran Tadić

Ne umem da odem od tebe.
Čak i kada shvatim da su te umorili drhtaji,
ostaću još neko vreme,
samo da ti nešto kažem,
da ti dam sitnicu za uspomenu,
da te podsetim na naš prvi, drugi, šesti susret,
da te nasmejem,
da kažem kako bih morao otići, ali neću zbog tebe,
jer mi se čini da si lepša kraj mene,
da ti zahvalim i da te izgrdim
što sam ti bio drag.

Ne umem da pomirim
potrebu da te imam
i potrebu da me nemaš.
Ne razumem razum.
Petlja se u stvari koje ne razume.
Srcu je lakše, ludost mu je opravdanje.
Zato, valjda, stanuje kod mene.

Moj odlazak trajaće večno, ako me ne oteraš.
Odglumi ravnodušnost, izbledi obraze šminkom,
skreni pogled ka neznancu kada se sretnemo,
reci da žuriš, da ćemo se čuti,
snađi se, žena si.

Lepo zvuči „uvek ću te voleti“, ali to čujem samo ja.
Ne smeš verovati da je moguće.
„Mila moja“ bio je najgrublji način da te oslovim,
al’ ne smeš me zbog radoznalosti
pustiti da ostanem,
jer nema kraja mojoj slatkorečivosti.
Poređenjem sa anđelima bih te uvredio,
pa sam smislio milion nežnosti,
koje moraju ostati zarobljene u meni,
jer ako izgovorim makar deo, zavešću te.
Sebe već jesam.

Nauči me kako da odem od tebe,
sa sobom ću lako.
Od sebe sam već odvojen.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:33

"Nije važno gde smo stali" - Goran Tadić

Nije važno gde smo stali,
u nastavku svako sebe sastavlja
i nastavlja sa pokušajima
da sve što je sećanja vredno zaboravi.
Komadić preživelog komadića srca
služiće tek za tehničko održavanje krvotoka.

Znaš, pomislio sam da me ptica posrala
tog dana kada sam te sreo.
Istog sam časa naučio da se radujem
i da me zbog toga ne grize savest.
Ko bi rekao da će na berzi izgubljenih duša,
pre kraha, ovo malo dostići toliku vrednost
da bude vredno tebe?

Mogli smo se sresti bez zastajanja,
tek toliko da zavidim nekom
ko te, možda, zaslužuje,
kad već postojiš, ali...
Morao sam da te dotaknem,
jer čovek mora da dotakne svoj san
i uveri se da ne sanja.
Rasla je okrugla ravnica, kao krofna,
posuta šećerom u prahu,
nas dvoje u sredini,
kao figurice mladenaca na torti...
Ko bi verovao da nije san?

I ove će godine prvi sneg obeležiti
godišnjicu prekrivanja tvojih tragova
šećerom u prahu,
ravnica će mirisati na krofnu,
ali nije važno gde smo stali,
važno je da si produžila.

Zamisli, naučio sam da ne sanjam.
Noć mi služi da sklopim oči.
Vežbam za budućnost.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:34

"Fališ mi" - Goran Tadić

Fališ mi kada te zagrlim,
fališ mi kada te milujem,
fališ mi kada te ljubim,
fališ mi kada razgovaramo,
fališ mi kada se smejemo,
fališ mi kada ne znam šta bih sa sobom,
fališ mi kada znam šta bih sa tobom.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:36

"Čuješ li?" - Goran Tadić

Čuješ li kako je blaga tišina nekapnute suze?
Dobro je ponekad zaplakati uz smešak.
To su one tuge zbog prohujale radosti,
koja se suzama ne sme naružiti,
jer bolje je što je prošlo, nego da nije bilo.
A možda bi bolje bilo da nije bilo,
kad nikada više biti neće?
Čuješ li kako ćutim tugu zbog toga?
Dobro je ponekad prećutati
da ne umem bez tebe.
Zašto da te mučim svojom mukom?
Bolje da ćutim i da te volim,
to ne možeš čuti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   Uto 23 Jan - 10:37

"Dobra pesma" - Goran Tadić

Dobro je, mila moja, dobro je, ovo sam želeo.
Borio sam se za tebe time što sam ti želeo sreću sa drugim,
jer, od silne ljubavi, ne bih umeo da ti je pružim.
Da umem, tobom bih je sebi priuštio,
ali me ubila briga da bi sa mnom nesrećna bila.
Ko sam ja da imam privilegiju
da svoj život tobom ulepšam
i da ti uvek budem pri ruci, pri duši i telu:
"Neka grmi, ne boj se, ja te čuvam”,
“Neka ja ću, meni je lakše”,
“Dođi da ti moje grudi recituju na uho”...

Dobro je, mila moja, dobro je, tebe sam želeo,
a priželjkivao da sa drugim ljubav ljubavlju zameniš,
ako je bila ljubav ono što smo bolovali,
a neki od nas nisu je dobolovali,
niti će, jer nisu te sreće da prestanu, ili nestanu,
već tumaraju po tamnoj praznini u sebi,
tražeći povod za kavgu sa sobom i životom,
zapravo, onim što je od njega ostalo.
Sklonio sam se da ne gledaš koliko sam tužan,
ne od tuge, već od tugine tuge.
Nova generacija noćnih pustinja
preusmerava me ka bilo čemu što nisi ti,
a znamo oboje da si i sebi i meni sve.

Dobro je, mila moja, pre, ili kasnije
oprostićeš mi što sam izmislio ljubav.
Oprosti, neće se ponoviti. Ne može.
Za onakvu ljubav, tebi ću faliti ja, a meni ti.
Ponelo me nešto tvoje, što poželeh da je moje,
a sve je to deo moje drske izmišljotine.
Sve je to moje, kako ti velikodušno reče,
odrekavši se svega što je bilo naše.
Naivno moje, zar su moje reči moje?
Zar bih se bez tebe i jedne setio?
Al’ dobro je, mila, nemam ih više.
Ni samoća se sama ne piše.
Zar je moja ljubav moja?
Pobogu, gde je bila, dok te nisam sreo?
Zašto je nisam izmislio, dok sam bio sâm?
Zašto je sada ne izmišljam, ovako sâm?
Zar misliš da je moj dodir moj?
Bez tebe, to je samo ispružena ruka.
Al’ dobro, ako će ti biti lakše,
veruj da sam i tebe izmislio,
mada dobro znaš da si začeta
mojim bezgrešnim flertom sa zvezdama.
Srećom, ista si majka.

Dobro je, mila moja, dobro je,
ostalo je još da radost zbog tvoje sreće
nadvlada moje sebične tugine tuge.
Izbaci sve moje nežnosti kroz prozor.
Lagao sam sebe da ću se vratiti po njih,
priželjkujući da se nešto od tih besmislica
zalepilo za tvoje grudi, makar kao fleka.
Izbaci sve za šta veruješ da je izmišljeno, jer je moje.

Dobro je, mila moja, daleko je od lepog, al’ dobro je.
Lepota je prolazna, a dobrota nije prelazna.
Retko se čestiti pitaju kakav bi trebao biti svet,
pa nam je dobro, ovakvo kakvo je.
Znaš to bolje od mene, novija si,
pa se na dobro lakše navikavaš.

Dobro je, mila moja, sve je to dobro.
Znaš ono kad ti se plače?
Sve je dobro, a plače ti se, pa ti kažu:
“Isplači se, biće ti lakše”.
Isplačeš se, kažeš: “Sad je dobro”,
al’ nije ti lakše, jer znaš da ćeš se ponovo setiti
nekog koga želiš da zaboraviš.
Kad sam ja u pitanju, laknulo ti je.

Dobro je, mila moja. Šta ću, dobro je.
Razvlačim trenutak u kom si me volela na
“volela me do mog poslednjeg daha”,
da ti ne pripišu da si me volela manje no što zaslužujem,
oni što ne znaju da je to “malo” meni bilo jedino.

Dobro je, mila moja, samo neka je tebi dobro.
Ti živiš, ja volim, takve smo uloge uvežbali.
Još uvek te volim 180 nežnosti na sat,
izazivam sudbinu na svakoj krivini,
da mi, na pravdi Boga, pokaže gde mi je mesto,
jer nije mi mesto tamo gde sam, gde god da sam.
Dobro je, mila, uzdam se u Boga,
ima običaj da uzme ono što ne treba ni njemu,
pa se sve nadam da mi nećeš još dugo nedostajati.
Višak sebe poneću sa sobom,
da proverim da li duša boli kad ostane bez tela.
Možda se tek bez srca bezbolno voli?
To bi baš bilo dobro.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Goran Tadić   

Nazad na vrh Ići dole
 
Goran Tadić
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Goran Tadić
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Goran Petrovic
» Goran Bregović
» Goran Karan
Strana 15 od 18Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16, 17, 18  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-