Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Priče o Svecima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Uto 1 Avg - 18:36

Sveci i predrasude o svecima

Promatrajući ljudske reakcije na pojam svetosti, kao i na spominjanje određenih svetaca, lako se uoči nekoliko predrasuda. Navedimo ovdje predrasude koje su nekako najuočljivije, i raskrinkajmo zablude koje su vezano uz to:

1. „Svetost je poziv za samo odabrane duše, ja nisam vrijedan/vrijedna toga.“

Ova se zabluda temelji na prevelikom uzdizanju svetaca u svijet mašte. Ljudi si previše predoče svece kao nedostižne, umjesto da ih gledaju ukorijenjene u konkretnoj svakodnevici, kao ljude od krvi i mesa1. Sv. Franjo Saleški je govorio kako ponekad toliko želimo biti anđeli da zaboravljamo biti dobri ljudi. Drugi vatikanski koncil govori kako je svetost poziv za svakoga. Bl. Majka Tereza spominje kako svetost nije luksuz za malobrojne, nego jednostavan poziv upućen tebi i meni, a Fulton Sheen govori kako je svetost jedino sredstvo kojim smrtnost može biti nadiđena i kako je ona kao sol – njena korist za druge mora početi s nama samima.

2. „Svetost je za one koji nisu pali u grijeh, ja jesam pa nisam dostojan/dostojna toga.“

Na ovu predrasudu odgovorimo riječima župnika arškog: ˝Svi sveci nisu dobro započeli, ali su svi dobro završili.˝ Ako to nije dovoljno, sjetimo se jednog sv. Augustina, koji je prije obraćenja upadao u niz zabluda i grijeha, ili sv. Marije Magdalene. Sv. Petar je zatajio Isusa, sv. Pavao progonio kršćane. Ali bitno što su oni doživjeli je obraćenje – unutarnja preobrazba i promjena, ustajanje nakon pada i nasljedovanje Krista.

3. „Neki je svetac živio u tom i tom razdoblju, pa mi sada nema što reći. Živio je u takvim i takvim prilikama, a ja živim u sadašnjem vremenu i u drugačijim prilikama.“

Svaki svetac nam ima nešto reći, ali iz svoje perspektive. U svakom je svecu ostvareno Evanđelje, život Kristov. To što su moje životne situacije drugačije od životnih situacija nekog sveca, ne znači da u njemu ne mogu vidjeti uzor i primjer kreposnog života. Svatko od nas ljudi je jedinstven i originalan, a u svecima ta jedinstvenost i originalnost zrači, stoga ih ne trebamo doživljavati kao nekoga koga bismo trebali imitirati i kopirati, nego kao osobe od kojih možemo nešto naučiti, neku krepost uočiti u kojoj se možemo vježbati. Sveci su naši prijatelji, ekipa koja nas čeka na nebu i zagovara. Ondje je drugačija logika, nema konkurencije, nego svatko baš u svojoj posebnosti pridonosi općinstvu svetih. Promatrajući svece i čitajući životopise svetaca, možemo uočiti koliko su oni utjecali jedni na druge, koliko je duhovno nasljeđe jednog sveca bila baština za mnoštvo iza njega, koliko su duhovnih blaga milosti crpili iz velike duhovne riznice Crkve, a to je i nama poticaj da crpimo iz te iste riznice, pogotovo u današnje vrijeme kada se može za ne toliko puno novaca obići knjižare i kupiti životopise svetaca, ili knjige koje su sveci pisali, te se nadahnjivati milošću Božjom koja je njima zasjala.

Želim svima blagoslovljen hod prema svetosti vlastitog života, obogaćen duhovnim prijateljstvima s pojedinim svecima, kao uzorima i primjerima vlastitog puta prema Gospodinu…








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Uto 1 Avg - 18:40

Sveti Vasilije Ostroški: Iceljujuća moć sveca i sva čuda vezana za manastir

Roden je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a vec u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman
Rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a vec u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Nakon što je završio manastirsku školu, dobio je sveštenički čin i postao paroh Popovog polja.

Službovao je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, za koji se vezuju brojne legende. U njegovu moć isceljenja veruju pripadnici kako hrišćanske, tako i muslimanske vere. Zašto?
Postoje brojna pismena svedočenja ljudi da su molitve upućene Svetom Vasiliju Ostroškom uslišene - svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.

Neke od starih legendi koje svedoče o milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija između ostalog jeste i priča da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispala beba iz kolevke. Budući da je se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, maltene uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine, veselo se smeškajući.

Oni koji ne veruju u priče poput ove, ipak se zamisle kada čuju istinitu činjenicu - požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo je oba manastira i obližnje kapele. Takođe, činjenica je da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba, ali nikada nije eksplodirala.

Ljudi koji su ikada spavali pod okriljem ove svete građevine, govore da je to bila najmirnija noć koju su prespavali. Zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama biraju da spavaju napolju - u konačištu pored manastira postoje kreveti, ali i pokrivači koji su svakom posetiocu na raspolaganju i dozvoljeno ih je iznositi napolje.

Jedino što nije dozvoljeno jeste fotografisanje unutar i u porti Gornjeg manastira. Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašicama, a koje se koriste radi lečenja. Treba poneti i vrećicu šećera, koja ostaje u manastiru i kojim se svi mogu poslužiti.
Međutim, najvažnije je da ponesete jedan par crnih, muških čarapa - priča se da su čarape Svetog Vasilija uvek pocepane jer noću ustaje i hoda, pa ih monasi svakoga dana menjaju.

Žene ne smeju ulaziti u kratkim suknjama, čak ni u pantalonama - obavezna nošnja je suknja bar do kolena, kao i pokrivena ramena i grudi, a treba staviti i maramu na glavu.

Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali tokom obilaska manastira, a svi koji su imali priliku da je vide otkrivenu, govore da ta ruka izgleda veoma živo, a ne kao deo tela nekog ko je preminuo pre skoro 400 godina.Takođe, u manastiru ćete imati prilike da čujete i da je nekim grešnicima svetac izmakao ruku, ne dozvolivši da je celivaju, a nemojte se usuditi ni da slažete monahe, jer se šuška da su vidoviti.

Svi koji žele da se krste na ovom posebnom mestu, mogu to učiniti u crkvi Svetog mučenika Stanka, smeštenoj na platou pored Donjeg manastira, posvećenu dečaku kome su, prema verovanju, odsekli prste jer nije želeo da otkrije neprijateljima gde se nalazi Sveti Vasilije.

U manastiru Ostrog ništa se ne naplaćuje - potrebno je samo da kažete monahu koji drži službu da pročita molitvu za onog kome je pomoć Svetog Vasilija potrebna, a čak je i obred krštenja potpuno besplatan.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Uto 1 Avg - 18:44

Sutra slavimo Svetog Iliju: Strogo pazite da se ne ogrešite, ne igrajte se vatrom!

Na ovaj praznik, majke deci mažu obraze medom, a u polju se ništa ne radi
Pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 2. avgusta, proslavljaju veliki praznik i crveno slovo, praznik Svetog Ilije.

Za Svetog Iliju se kaže da je nepokolebljivi svetac jer svojim gromovima prži i pali svakog grešnika bez mogućnosti iskupljenja greha.

Ilija je rođen u Tesvitu u Izraelu, u 9. veku pre Hrista (816. godine). Zbog mesta u kojem je rođen, prozvali su ga Ilija Tesvićanin. Prema predanju, kad se Ilija rodio, njegov otac Savah video je anđele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. To je bilo predskazanje Ilijinog plamenog karaktera i njegove Bogom dane ognjene sile.
Svu mladost svoju proveo je u molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Stara narodna poslovica kaže: "Od Svetog Ilije sunce sve milije", što znači da se od današnjeg dana vreme menja i da je od leta ostalo veoma malo.

Nje se plaše i vernici i nevernici: Ako ti se šta tog dana desi, ne možeš se izbaviti!
Prema predanju običaji nalažu da danas uzmete med i kako biste bili zdravi, a majke obavezno da deci namažu obraze medom kako bi cele godine deca bila čila i vesela.

Veruje se da se Sveti Ilija plamenim kočijama vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Predanje kaže i da će se Sveti Ilija Gromovnik vratiti pred kraj sveta, kako bi zaustavio Antihrista.

(Stil.kurir.rs)








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Pet 15 Sep - 10:34

Sveti Eleazar

Sin Aronov i drugi po redu prvosveštenik Izrailjski. Pomoćnik Mojsejev pri prebrojavanju naroda Izrailjskog i pomoćnik Isusa Navina pri podeli zemlje obećane na 12 kolena. Verno čuvao kovčeg zaveta u Silomu, i skončao mirno.

Praznovanje čuda sv. Bogorodice "Kalužske".


Mamant blagočesni, u tamnici rođen,
Od prvoga dana sa Isusom srođen;
Otac mu i majka, Božji mučenici,
Rodiše jedinca u mračnoj tamnici.
I sirotan Mamant svojih petnaest leta
Osamljen bejaše u tamnici sveta,
Jedina uteha i svetlost jedina
Sijaše mu s lica Božijega Sina;
Zadovoljan time i bogat od toga
Mamant proslavljaše svoga Hrista Boga,
Proslavljaše rečju, proslavljaše delom,
Molitvenom dušom i nevinim telom.
Prijateljstvo Boga njemu beše draže
Od lažljivog sveta što muči i laže,
Sprijateljen s Bogom i prečistim Hristom
On se sprijatelji i s prirodom čistom,
S pustinjom i šumom, s divljim zverovima,
Sa divokozama, s ljutim lavovima.
I Gospod obdari prijatelja Svoga
Čudesnim darima od Duha Svetoga,
Te posrami Mamant svoje gonitelje
I obrati Hristu mnoge mučitelje.
Car i carstvo behu protivu dečaka.
Al' desnica Božja držaše ga jaka,
Te otrpe muke, i proslavi Spasa;
Car s carstvom propade bez traga i glasa,
A Mamant i sada sa Hristom caruje,
S angelima Božjim na nebu likuje.
RASUĐIVANjE

Crkva Pravoslavna iz iskustva zna bezbroj primera, gde Bog Svemoćni projavljuje moć Svoju kroz malene i mrtve tvari, naročito kroz one, koje služe kao znamenja vaploćenja, života i stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista, kao što su: krst, ikone Bogorodice i svetitelja, osveštena voda, jelej, miro, i dr. Tako se dogodilo čudo od ikone sv. Bogomatere 1748. god. u domu bojara Hitrova, u blizini grada Kaluge, u Rusiji. Dve služavke bojareve preturajući jednoga dana starež na tavanu doma nađu jedno savijeno platno, na kome beše izobražen divan lik ženski. Svetost i pobožnost izražavaše taj lik. Jedna od tih služavki beše skromna i ozbiljna, a druga sujetna i brbljiva. Ona prva posmatrajući lik na platnu nazva ga "igumanijom". A Evdokija – tako se zvaše ona druga, sujetna i brbljiva – ne priznavaše to nego se podrugivaše svojoj smernoj drugarici. Pa da bi dala veću silu svojim drskim rečima, ona pljunu na sliku. U tom trenutku Evdokija padne na zemlju, skvrži se celim telom, oslepi i onemi, i počne bacati penu na usta. Te noći javi se Bogorodica roditeljima nesretne devojke, ispriča im šta se dogodilo s njihovom ćerkom, i rekne im još, da pozovu sveštenika, te da se ovaj pomoli pred nađenim likom i pokropi devojku svetom vodicom, pa će ozdraviti. Kada ovo bi učinjeno, Evdokija ozdravi, i od tog vremena promeni svoju narav i posta ozbiljnija. Tako se sazna da je to čudotvorni lik sv. Bogorodice. Ikona bude preneta u jednu crkvu u Kalugi, gde se i danas nahodi i čudodejstvuje.

SOZERCANjE

Da sozercavam kaznu Božju nad Davidom za preljubu i ubistvo (II Sam. 12), i to:
1. kako Bog preko proroka Natana reče Davidu, da će zbog uzete tuđe žene njegove žene biti uzete za druge ljude;
2. kako će mu umreti sin;
3. kako se mač neće odmaći od kuće njegove. Što se sve i zbi.

BESEDA

o Slovu Božjem – Stvoritelju sveta
Ono bješe u početku u Boga. Sve je
njime postalo (Jov. 1, 2–4)
O čudesnom Slovu Božjem, braćo, govori Jevanđelist, o Reči slovesnoj, smislenoj, o Mudrosti Božjoj večnoj, o Sinu Božjem savečnom. To čudesno Slovo beše jednobitno sa Ocem i Duhom Svetim, a ipostasno različno i od Oca i od Duha, jer se rađaše od Oca nerođenog. Beše, i jeste, i biće. Kada Ono beše u Boga? U početku, veli Jevanđelist. Šta znači ova reč: u početku: Znači isto što i prvo, ili najpre. Najpre, dakle, Slovo Božje beše u Boga, uvek jednobitno sa Ocem i ipostasno kao Sin ali još ne i vaploćeno. Po tom se to Slovo Božje vaplotilo, i u telu javilo rodu ljudskom. Dok beše kao nevaploćeno Slovo u Boga, sve je njime postalo. Nebo i zemlja, i sav svet nebeski i sav svet zemaljski – sve je postalo Njime, tim Slovom Božjim, dok Ono beše nevaploćeno u Boga. Bez Slova Božjeg ništa nije postalo što je postalo. Ono beše život i svetlost, i svetlost svetljaše u tami, a tama ga ne obuze. Pre svega smrt i greh predstavljaju tamu. Ta tama ne obuze Sina Božjeg. No i sav stvoreni svet je tama prema Bogu, ali, u toj tami svetli Slovo Božje, Mudrost Božja slovesna, rečita, veličanstvena. Svako bi stvorenje bilo tama, da iz njega ne sija tajanstvena svetlost Sina Božijeg, kojim je sve postalo što je postalo. Ono beše u početku u Boga. A po tom šta je bilo s Njim? I Slovo postade tijelo. Dovde je istorija stvaranja sveta, odavde istorija spasenja roda ljudskog. No postavši telom Slovo Božje nije se udaljilo od Boga Oca i Duha Svetoga, jer je Trojica božanska nerazdelna, nego se samo zaogrnulo telom i dušom ljudskom, da bi se u hladu tela moglo približiti ljudima – sunce nad suncima – i spasti ljude.
O braćo moja, kako je umilna i neiskazano čudna tajna vaploćenja Božjeg. Ako tu tajnu prigrlimo srcem, lakše ćemo joj se približiti umom.
O Gospode Spasitelju blagi, slavo Oca i radosti Duha Svetoga, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Čet 16 Nov - 11:55

Slavimo Đurđic: Ko ovo uradi na veliki praznik, teraće ga maler i sledeće godine!

Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik, pa sve teže poslove treba izbegavati
Pravoslavna crkva i njeni vernici 16. novembra proslavljaju veliki praznik - Đurđic.

Ovaj praznik posvećen je prenosu moštiju Svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke, i to po njegovoj želji koju je pred smrt saopštio jednom slugi.

Sveti Georgije stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.

Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.

Za razliku od Đurđevdana, koji je takođe posvećen Svetom Georgiju, odnosno njegovom rođenju, Đurđic nije crveno slovo.

Običaji na Đurđic

U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.
Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova.

Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.

Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.

(Stil.kurir.rs)








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Uto 21 Nov - 9:46

Српска православна црква данас слави празник Сабор светог архангела Михаила, у народу познат као Аранђеловдан, једну од најчешћих слава у Срба.По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава „оног који је као Бог“.

Према предању, архистратег Михаило, који је сабрао војску анђела да би се супротставили силама зла палог анђела Луцифера (Сатане), увршћен је у календар Христове цркве у четвртом вијеку, а СПЦ га обиљежава сваке године 8. новембра (21. новембра по Грегоријанском календару).

Често се на иконама представља са исуканим огњеним мачем којим чува врата земаљског раја из којег су изгнани Адам и Ева.

Архангела Михаила је као породичног заштитника поштовала српска владарска династија Немањића.Свети архангел Михаило, у православној иконографији има читав низ мотива и обележја. Он се појављује и пре стварања видљивог света као највећи борац и војсковођа небеске војске против побуњеног Луцифера. Он је са исуканим огњеним мачем чувао врата земаљског раја из којег су изгнани Адам и Ева. Слика се и као „мерач душа“ (у сценама Последњег суда), како душе упућује ка небу. Представљен са провидном куглом у руци, архангел Михаило означава се и као „Представник, заштитник, чувар Небеског царства“.

Архангел Михаило у Црквеном предању назива се још и Велики војсковођа, заповедник војске, архистратиг, или како га Његош у делу Луча микрокозма назива „полководац“ - вођа пукова небеске воске.

Сматра се чуварем вере православне и борцем против јереси.

Аранђеловдан је друга слава по заступљености међу Србима, одмах после Никољдана.

Народна веровања и обичаји
Многа су народна веровања ο "првом међу анђелима". Кажу да он обилази све болеснике и ако стане код ногу - није добро, а ако је код главе - болесник ће оздравити.

Слави се крајем јесени, 21. новембра по грегоријанском, односно 8. новембра по јулијанском календару. По народном веровању то је зато што кад су свеци делили улоге, Архангел Михаило добио је јесење и зимско време - време зиме и зимских тешкоћа.

Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима па зато на његов дан никако не треба сиромашне и просјаке отерати с кућног прага јер можда је баш то Архангел Михаило прерушен у једног од њих.

Жито - да или не? Овако се слави Аранђеловдан
Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан може одредити каква ће бити година. Каже се какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа. У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верује да само он може отерати вукове.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог архангела Михаила, да пошто га сматрају живим светитељем, не спремају жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли преци, у чију част се, такође, припрема слава, живи су пред Богом.

Да ли ће Аранђеловдан бити прослављен уз посну или мрсну трпезу, зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или петак, онда треба да буде посна, а жито је, свакако, обавезно.

Патријарх московски и све Руси Кирил, упозорио је данас да сви знаци указују на то да се приближава крај света, те да је потрбно да сви православни верници понаособ схвате одговорност за своју домовину и за цело човечанство.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Ned 3 Dec - 11:31

Sveci i predrasude o svecima

Promatrajući ljudske reakcije na pojam svetosti, kao i na spominjanje određenih svetaca, lako se uoči nekoliko predrasuda. Navedimo ovdje predrasude koje su nekako najuočljivije, i raskrinkajmo zablude koje su vezano uz to:

1. „Svetost je poziv za samo odabrane duše, ja nisam vrijedan/vrijedna toga.“

Ova se zabluda temelji na prevelikom uzdizanju svetaca u svijet mašte. Ljudi si previše predoče svece kao nedostižne, umjesto da ih gledaju ukorijenjene u konkretnoj svakodnevici, kao ljude od krvi i mesa1. Sv. Franjo Saleški je govorio kako ponekad toliko želimo biti anđeli da zaboravljamo biti dobri ljudi. Drugi vatikanski koncil govori kako je svetost poziv za svakoga. Bl. Majka Tereza spominje kako svetost nije luksuz za malobrojne, nego jednostavan poziv upućen tebi i meni, a Fulton Sheen govori kako je svetost jedino sredstvo kojim smrtnost može biti nadiđena i kako je ona kao sol – njena korist za druge mora početi s nama samima.

2. „Svetost je za one koji nisu pali u grijeh, ja jesam pa nisam dostojan/dostojna toga.“

Na ovu predrasudu odgovorimo riječima župnika arškog: ˝Svi sveci nisu dobro započeli, ali su svi dobro završili.˝ Ako to nije dovoljno, sjetimo se jednog sv. Augustina, koji je prije obraćenja upadao u niz zabluda i grijeha, ili sv. Marije Magdalene. Sv. Petar je zatajio Isusa, sv. Pavao progonio kršćane. Ali bitno što su oni doživjeli je obraćenje – unutarnja preobrazba i promjena, ustajanje nakon pada i nasljedovanje Krista.

3. „Neki je svetac živio u tom i tom razdoblju, pa mi sada nema što reći. Živio je u takvim i takvim prilikama, a ja živim u sadašnjem vremenu i u drugačijim prilikama.“

Svaki svetac nam ima nešto reći, ali iz svoje perspektive. U svakom je svecu ostvareno Evanđelje, život Kristov. To što su moje životne situacije drugačije od životnih situacija nekog sveca, ne znači da u njemu ne mogu vidjeti uzor i primjer kreposnog života. Svatko od nas ljudi je jedinstven i originalan, a u svecima ta jedinstvenost i originalnost zrači, stoga ih ne trebamo doživljavati kao nekoga koga bismo trebali imitirati i kopirati, nego kao osobe od kojih možemo nešto naučiti, neku krepost uočiti u kojoj se možemo vježbati. Sveci su naši prijatelji, ekipa koja nas čeka na nebu i zagovara. Ondje je drugačija logika, nema konkurencije, nego svatko baš u svojoj posebnosti pridonosi općinstvu svetih. Promatrajući svece i čitajući životopise svetaca, možemo uočiti koliko su oni utjecali jedni na druge, koliko je duhovno nasljeđe jednog sveca bila baština za mnoštvo iza njega, koliko su duhovnih blaga milosti crpili iz velike duhovne riznice Crkve, a to je i nama poticaj da crpimo iz te iste riznice, pogotovo u današnje vrijeme kada se može za ne toliko puno novaca obići knjižare i kupiti životopise svetaca, ili knjige koje su sveci pisali, te se nadahnjivati milošću Božjom koja je njima zasjala.

Želim svima blagoslovljen hod prema svetosti vlastitog života, obogaćen duhovnim prijateljstvima s pojedinim svecima, kao uzorima i primjerima vlastitog puta prema Gospodinu…

_____________________________________

AUTOR: Snježana Mijošević, mag. mat. i inf.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 30106

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   Ned 3 Dec - 11:36

VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE

Vavedenje se praznuje 4. decembra po Gregorijanskom kalendaru i predstavlja dan kada je Presveta Bogorodica ušla u hram i zaveštala se Bogu, a najčešće je slave porotkinje čija je ona zaštitnica
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vavedenje presvete Bogorodice, kod srba zvana i kao Sveta Prečista, i predstavlja dan kada je Presveta Marija postala prva zavetovana devica u istoriji Hrišćanstva.

Ovo je jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika i označava ulazak svete Bogorodice u hram.

Kada je imala tri godine, Marija je u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane ako dobiju porod da će dati dete u hram, dovedena u Jerusalim. Tu ju je dočekao otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije koji joj je na ulazu rekao:

Hodi, moga proroštva ispunjenje! Hodi, obećanja Gospodnjih izvršenje! Hodi, zaveta Gospodnjeg pečate! Hodi, saveta Gospodnjeg obelodanjenje! Hodi, tajni Gospodnjih punoćo! Hodi, svih proroka ogledalo! Hodi, oveštalih gresima obnovljenje! Hodi, onih što u tami sede svetlosti! Hodi, najbožanstveniji i najnoviji dare! Uđi u radost, u hram Gospoda tvoga: u donji deo hrama, dostupan ljudima, a kroz kratko vreme i u nedostupan za njih!

Boraveći tako sa anđelima u SVetinji nad Svetinjama, Marija je odlučila da večno ostane u anđeoskoj čistoti zbog čega se zaručila Bogu kojem je služila dan i noć.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva – vedro nebo obećava dobru letinu.

U pojedinim takovskim selima je bio običaj da se na današnji dan nakon službe ostane kod crkve i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni, a u selima južnog Pomoravlja sve žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu gde se čitavu noć mole kako bi dobile porod.

Srpska pravoslavna crkva Vavedenje praznuje 21. novembra po Julijanskom, odnosno 4. decembra po Gregorijanskom kalendaru.

(Telegraf.rs)








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Priče o Svecima   

Nazad na vrh Ići dole
 
Priče o Svecima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Priče o Svecima
» Paolo Veneziano
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-