Religijska kulturna bastina kroz vekove

Opus sakralnih objekata zauzimaju posebno mesto u istoriji covecanstva.
Podrucje arhitektonskog stvaralastva kojem genezu mozemo potraziti u samom osvitu civilizacije zacijelo je sakralna arhitektura. Sakralna arhitektura je materijalna interpretacija susreta totaliteta i coveka. Njezina je zadaca otvoriti holistički prostor mogucnosti da covek istupi iz svoga svakodnevnog ophodjenja sa svetom, postavi se u totalitet odnosa i postavi pitanje o smislu vlastitog postojanja.

Arhitektura je umjetnost oblikovanja prostora volumenom.
Ona je likovna umetnost koja ima prakticnu namenu.

Odmah nakon kuce za sebe, ljudi su razvili gradjevine za svoje bogove.
U sakralnu arhitekturu spadaju: hramovi, svetista, mauzoleji (monumentalna grobne gradjevine), crkve, manastiri, samostani,sinagoge, dzamije,pagode ... Hramovi sirom sveta (od mezopotamskih visokih stepenastih hramova, ogromnih egipatskih, ili potpuno prekrivenih skulpturama u Indiji), gradjeni su da budu velicanstveni i bogati kako bi se bogu udobrovoljilo i navelo da poseti ta mesta za molitve i obrede.

Stari svet

Egipat




Grobni hram Hatsepsute, Deir-el-Bahari, oko 1480.p.n.e.

Abu Simbel, Grobni hram Ramzesa II.

Stari Bliski istok

Dur-Untas, ili Coka zanbil, iz 13. veku p. n. e. je jedan od najbolje ocuvanih zigurata na svetu. Nalazi se u blizini Suze, Iran.

Grcka

Posejdonov hram (oko 460.g.p.n.e.)

Partenon ( 448-432 g.p.n.e.) Akropolj, Atina

Karijatide u Erehtejonu, Atena, (421.-407. g.p.n.e.)
U Erehtejonu nalazilo se svetiste Atene, Posejdona i Erehteja.

Akropolj

u prevodu “grad na brdu“, sa hramovima podignutim u slavu bogova je svakako najvece i najlepse svetiliste stare Atine, gde se preplicu svi stilovi klasicne grcke arhitekture i umetnosti.



Akropolj ili Acropolis u originalu, što na grckom znaci visoki grad, sagradjen je na vrhu Svete stene i simboluzuje snagu i zastitu gradjana. Ogromno svetiliste posveceno Atini verovatno je sagradjeno sredinom 6.v. p.n.e. Gradjevina od krecnjaka u Dorskom stilu naziva se i "Plavobradi hram" po uklesanim skulpturama tri coveka - zmije sa plavim bradama.



Vecina originalnog Akropolja, ukljucujuci i stari Partenom, unistena je pod naletom Persijanaca 480.godine p.n.e. Kada su se Peloponeski ratovi zavrsili Atinjani su obnovili sveto mesto i ceremonijalno zakopali objekte obožavanja i umetnička dela. Tokom 5. veka pre nove ere Akropolj je dobio svoj konacan izgled. Hramovi Akropolja postali su jedan od najpoznatijih arhitektonskih dela anticke i moderne istorije. Danas je Partenom jedinstveni internacionalni simbol grcke civilizacije. Njegova graficka ilustracija se cak nalazi na logou UNESCO-a simbolizujuci kulturu i edukaciju.

ETRURSKA UMETNOST

Etrurska umetnost je umetnost drevnog naroda Etruraca koji su ziveli u sredisnjoj Italiji od 9. do 3. v. p. n. e. Najznacajniji primeri ove kulture je tzv. sepulkralna (grobna) arhitektura. Etrursko verovanje u zagrobni zivot je vera da covek nastavlja ziveti na mestu na kojem je pokopan.



bracni sarkofag Cerveteri (6. v.p.n.e.)
Ikonografija na sarkofagu. Muskarac i zena prikazani su u terakoti, u lezecem polozaju i plahta preko njih je simbol mlade i braka.

Seianti Hanunia Tlesnasa (Chiusi, severna Etrurija).
Sarkofag je otkriven 1886.

Etrurska kamena grobnica

Herkulov hram ili Hram Herkula pobednika u Rimu

Frulaš - zidna slika iz grobnice

Najstarije etrurske grobnice, ciji je spoljni oblik bio obelezen zemljanom humkom, svojim unutrasnjim izgledom podsecale su na kuce zivih, sa zidovima od kamena i tavanicom od naslaganih nizova kamena, dok se svod oslanjao na kameni stub.

grobnice sa humkom, Cerveteri

Unutrasnjost etrurske grobnice

detalj zidne slike iz tzv. Grobnice leoparda “Dva plesaca”
480-470 g.p.n.e. Monterozzi, Tarkvinija, Italija.

Kapija Boginje Istar, Vavilon


Vavilonska Boginja Istar. U Vavilonskim svetim zapisima, bila je nazivana kao "Svetlost Sveta", "Boginja nad Boginjama" i "Dodelilac Snage". Kapija Boginje Istar, napravljena od prilike oko 575 godina pre nove ere, i bila je glavni ulaz u Vavilon.
Bila je osma od osam kapija unutrasnjeg grada, ali je smatrana glavnom. Vavilonski kralj Nebukodonozor II posvetio je kapiju Boginji Istar. To je jedna od najimpresivnijih spomenika Bliskog Istoka. Istar Kapija je ukrasena zmajevima, bikovima i lavovima.
Ova kapija poslednji ostatak drevnog Vavilona jer je jedina bila sagradjena od kamena i emajliranih plocica. Sve ostalo bilo je sagradjeno od nepecene cigle, koja se vremenom pretvorila u blato.
Kapija se ispocetka, zajedno sa Zidiniama Babilona, smatrala jednim od Sedam svetskih cuda, sve dok je nije zamenio Svetionik u Aleksandriji.


Nekoliko godina pre Drugog svetskog rata Nemci su ovu kapiju otkopali, podelili je na delove i odneli je u Berlin, gde su je ponovo sastavili. Rekonstruisana kapija danas se nalazi u muzeju Pergamon u Berlinu. Kapija je visoka 14 m., siroka 30 m.



detalj kapije Boginje Istar

p.s. Boginja Istar je boginja rata, ljubavi i plodnosti. Izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je sa neba palo u reku Eufrat. U starom Vavilonu bila je slavljena i obozavana. U njenu cast gradjeno je mnostvo hramova koji su bili ukrasavani obojenim jajima.
Ove svetkovine smatraju se pretecom Uskrsa.

RIM

U rimskoj umetnosti preovladava arhitektura. Arhitektura antickog Rima nastala je iz praistorijskog razvoja gradnje na Apeninskom poluostrvu, kao i uticaja grcke arhitekture, ali i kulture civilazacija koje su joj prethodile, prevashodno bliskoistocnih. U rimskoj arhitekturi pojavljuje se shvatanje koje ne zatvara, već pokriva prostor – i statičnost jeste jedna nova karakteristika.
Bazilikarni oblik jeste takođe karakteristika rimske arhitekture. Uzimajuci grcke elemente, Rimljani su stekli preduslove za monumentalnost, tako i sasvim nove pojmove kao sto je luk i svod bez kojih ne bi postojala arhitektura zapada.

Razvoj arhitekture od samog pocetka odrazava specificno rimski karakter i rimski nacin privatnog i javnog zivota, tako da su svi elementi pozajmljeni od Etruraca i Grka ubrzo dobili nesumnjivo rimsko obelezje. Rimljani su shvatili etrurski polukruzni luk i koristili sve njegove mogucnosti. Redjanjem lukova u istom smeru dobija se oblicasti svod, a ukrstanjem dva oblicasta svoda pod uglom od 90º stvara se krstasti svod. Rotacijom polukruznog luka za 360º stvara se kupola
(najpoznatija je Hadrijanova kupola Panteona ).

Sve ove rimske konstrukcije izvedene su zahvaljujući jednom od najvecih dostignuca rimske civilizacije, a to je cement ( oko 4. veka pre nove ere ). Od 2. veka pre nove ere u rimskoj arhitekturi se upotrebljava i beton, u koji se moze umesati kamen i tako ga je lakse oblikovati. Na taj nacin su izgradjeni mnogi objekti, a elementi luka i kupola koje on omogucava su postali karakteristika rimske arhitekture.

Zgrade ogromnih dimenzija po pravilu se grade od opeka u malteru, dok se na povrsini upotrebljava kamen koji se donosi iz Azije i Afrike. Sjaj i raskos u koji su Rimljani bili zaljubljeni, ogledali su se u unutrasnjem prostoru.

FORUM ROMANUM

Rimski forum (latinski: Forum Romanum) je anticki trg ili forum koji je nastao u doba rane rimske republike oko 509. godine p.n.e. Forum se prostirao na oko 5 hektara i ukljucivao je nekoliko objekata i okvirnih komponenata od kojih su najvaznije:
Sveti put -Via Sacra, hramovi, svetilista i dr.


Forum Romanum, rimski forum ne tako velika dolina izmedju Palatina i Kapitola, mesto gde je Rim poceo da se razvija kao grad, pruza u svom sadasnjem stanju rusevina i razvalina svedocanstvo istorije. Glavno srediste politickog, gradjanskog, duhovnog zivota Rima smatran je centrom sveta. Avgust je 20.g.p.n.e. podigao MILIARUM AUREUM, od koga su se merile razdaljine do svih gradova Rimskog Carstva. Grandiozan po svojim arhitektonskim delima u republikansko doba, impozantan u doba Carstva, zaboravljen u srednjem veku, nepristupacan oko 1000 godina, izlozen pljacaknju i prvim otkricima u vreme renensanse, Forum je doziveo prva arheoloska istrazivanja tek pocetkom 20.v.

Sveti put, (Via Sacra) Rim

PANTEON

Velicanstveni Pantenon je jedna od svetski najinspirativnijih arhitektura. Izgradjen kao Hram za Bogove za vreme vladavine Hadrijana. Njegov savrseno proporcijalan krov je oslonjen na cvrste i postojane mermerne stubove. Jedini izvor svetlosti koji prolazi kroz centralni okulus je bio koriscen od Rimljana kao jedinica za merenje vremena, kao i za datiranje ravnodnevnice i suncevih prekretnica.

Kao sto mu ime nagovestava Panteon je bio posvecen “svim bogovima” ili tacnije receno, sedmorici bogova planeta. Prema tome, izgleda logicno pretpostaviti da zlatna kupola ima simbolicno znacenje i da je predstavljala nebeski svod.


Unutrasnjost Panteona u kojoj se dosta verno odrazava prvobitna struktura iako je od 608.g. preuredjen u hriscansku crkvu.

Hram Fortune virilis. Kraj 2.v.p.n.e.

Sibilin hram, Tivoli, pocetak I v.p.n.e.