Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Moda u Srbiji kroz vekove

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 7 Nov - 13:43

U Srbiji se za vreme 19. veka osetio veliki uticaj Evrope u varoškom odevanju. Tridesetih godina su prve promene zabeležene u Beogradu i Kragujevcu, a kasnije i u drugim oslobođenim gradovima. Do tada su se strogo poštovala pravila oblačenja koja je propisivala Turska carevina. Srbija je najveću transformaciju u kulturi odevanja doživela baš tada, kada je polako krenula da se, iz turskog pašaluka, malo po malo pretvara u evropsku državu.

Muška varoška nošnja se na početku 19. veka sastojala od čojane kape – fesa, košulje koja se šila od domaćeg platna, anterije (kod muškaraca vezeni prsluk sa rukavima do članaka), svilenog pojasa, gunja (kaput od životinjskog krzna, uglavnom ovčijeg), čakšira, vunenih čarapa, tozluka (danas su to „grejači“ za noge) i jemenija (vrsta plitke obuće, poput papuča u boji). Svi navedeni odevni predmet su bili izrađeni od skupocenih materijala, većina od čoje, i bili su ukrašeni  gajtanima i trakama.

Kasnije, sredinom 19. veka, menja se boja muškog odela, nogavice na pantalonama se šire i one dobijaju današnju, uobičajenu širinu. Takođe se menja i dezen pantalona, iz jednobojnih i prugastih prelaze u karirane.



Sedamdesetih godina, izgled muškaraca u gradu se drastično menja. Pojavljuje se kratak žaket – sako, uglavnom crne boje sa različitim svilenim postavama, koji se visoko zakopčavao i imao je male revere. Košulje se više ne šiju, kupuju se, bele su i sa uzdignutim kragnama. Uz njih obavezno ide i kravata srednje veličine. Na sve to dolazi i prsluk, jednobojan ili uklopljen dezenom uz pantalone, sa obaveznim malim džepom za sat sa lancem.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta


Poslednji izmenio katarina dana Čet 6 Feb - 23:39, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 7 Nov - 13:43

Sedamdesetih godina, izgled muškaraca u gradu se drastično menja. Pojavljuje se kratak žaket – sako, uglavnom crne boje sa različitim svilenim postavama, koji se visoko zakopčavao i imao je male revere. Košulje se više ne šiju, kupuju se, bele su i sa uzdignutim kragnama. Uz njih obavezno ide i kravata srednje veličine. Na sve to dolazi i prsluk, jednobojan ili uklopljen dezenom uz pantalone, sa obaveznim malim džepom za sat sa lancem.



Za svečane prilike nosi se crno odelo, obavezan je cilindar, polucilindar ili mekani šešir. U modu ulaze cipele sa potpeticom. Da bi se pokazao materijalni i društveni status vlasnika novog odela iz Beča, Pariza ili Pešte, obavezan je sat sa srebrnim lancem, duvankesa, kožna kesa za novac, čibuk (preteča lule za duvan) ili nešto drugo.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 7 Nov - 13:51

Iako je bilo pokušaja da se samo pomoću muškog odela stvori nacionalni kostim, odeća varošanki je postepenim kombinovanjem orijentalnih i evropskih odevnih predmeta uspela da se nametne kao srpska nošnja. Ženski kostim koji se najduže održao tokom 19. veka činili su košulja, fistan (duga haljina sa srcolikim izrezom oko vrata), libade (jelek/prsluk sa dugim, širokim rukavima), bajader (svileni široki pojas), fes (kapa od čoje) sa barešom (traka od somota ukrašavana bisernom granom ili prstenom – kao oznaka bračnog statusa žene) ili tepeluk (mala ženska kapa).



U pojedinim krajevima, kao i u Beogradu i Kragujevcu, žene su već tridesetih godina počele da odbacuju orijentalne elemente poput šalvara i marama, dok u nekim krajevima Srbije ostaju prisutni do kraja veka.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 7 Nov - 13:52

Šezdesetih godina, na žensku modu utiču stilovi iz Evrope i, samim tim, u modu ulaze krinoline, a malo kasnije i turniri. Krinolina je široka suknja rastegnuta obručem od žice u obliku zvona, dok je turnir malo i elastično jastuče koje su žene stavljale pozadi ispod suknje. Uz ovakvu suknju i turnir, gornji deo je obavezno bio uz telo, sa uzanim rukavima. O krinolinama smo već pisali, više možete pročitati ovde.

Upotreba ove odevne kombinacije dovela je do toga da se fistan povuče u potpunosti iz ženske toalete. Libade i tepeluk su ostali prisutni do kraja veka, uz male izmene, uglavnom u dezenima i materijalu. Siromašniji slojevi društva su ostali verni nekim delovima nošnje, posebno u vreme verskih i državnih praznika.

Kao što je bio slučaj kod muškaraca, i žene su nekim detaljima izražavale društveni i materijalni položaj. Pored skupocenog nakita, žensku toaletu krasile su torbica, lepeza, šeširi, marame i suncobrani.



Wannabe








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Pon 16 Dec - 21:25

Muška varoška nošnja se na početku 19. veka sastojala od čojane kape – fesa, košulje koja se šila od domaćeg platna, anterije (kod muškaraca vezeni prsluk sa rukavima do članaka), svilenog pojasa, gunja (kaput od životinjskog krzna, uglavnom ovčijeg), čakšira, vunenih čarapa, tozluka (danas su to „grejači“ za noge) i jemenija (vrsta plitke obuće, poput papuča u boji). Svi navedeni odevni predmet su bili izrađeni od skupocenih materijala, većina od čoje, i bili su ukrašeni gajtanima i trakama.



Kasnije, sredinom 19. veka, menja se boja muškog odela, nogavice na pantalonama se šire i one dobijaju današnju, uobičajenu širinu. Takođe se menja i dezen pantalona, iz jednobojnih i prugastih prelaze u karirane.
Sedamdesetih godina, izgled muškaraca u gradu se drastično menja. Pojavljuje se kratak žaket – sako, uglavnom crne boje sa različitim svilenim postavama, koji se visoko zakopčavao i imao je male revere. Košulje se više ne šiju, kupuju se, bele su i sa uzdignutim kragnama. Uz njih obavezno ide i kravata srednje veličine. Na sve to dolazi i prsluk, jednobojan ili uklopljen dezenom uz pantalone, sa obaveznim malim džepom za sat sa lancem.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Pon 16 Dec - 21:27

O pomodarstvu 19. veka

"Stvari od ništa"

Budući da je karikatura u štampi pratila društvene tokove i previranja, umetnicima je kritika mode bila inspiracija za šalu i podsmeh. Karikaturisti su pre svega ismevali modu preuskih midera u kojima su žene teško disale, nezgrapno i neproporcionalno velike šešire koje su jedva držale na glavama, dugačke šlepove koji su se vukli po podu, te veliki broj podsuknji. I srpska štampa je oštro kritikovala ženski modu krajem XlX i početkom XX veka, a podsmeh na račun ovdašnjih pomodarki koje su od 'metle postale dame' srpski karikaturisti su predstavljali u listovima: Brka, Satir, Šaljivi astronom, Vrač pogađač i Abukazemov šaljivi kalendar.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta


Poslednji izmenio katarina dana Uto 24 Feb - 15:03, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:40


Srpski srednjovekovni kostim

Srpska država se razvila na razmeđu Istoka i Zapada, tako da se uticaj različitih kultura ogleda i u kostimu. Najjači je uticaj Vizantije, zatim Zapadnoevropske mode, a od XV veka sa javlja turski uticaj. Zbog nejasnih i nepotpunih izvora o nošnji Srba u srednjem veku, nemamo sasvim jasnu sliku o svim odelima koja se tada nose.

Odeća, kao i nakit, jasno odvaja društvene slojeve, pa je možemo podeliti na: seljačku, građansku, plemićko-vladarsku nošnju i carski ornat. Ne postoje podaci o zabranjivanju luksuza, ali se u pojedinim dokumentima navode boje i ornamenti koji su bili propisani na dvoru.

Materijali koji se najviše koriste su vuna, lan i konoplja. U seljačkoj nošnji koriste se ovčje krzno i koža, a kod bogatih slojeva na ceni je hermelin. Krzno i koža su inače korišćeni i kao sredstvo plaćanja još u VI veku i taj se običaj dugo zadržao. Vlastela je nosila svilu, somot i taft, koji su bili uvoženi iz Grčke, Italije i Flandrije preko Dubrovnika. Javljaju se i tkačke radionice u Srbiji – u okolini Dečana i u Prizrenu se proizvodi svila, a na dvoru kralja Dragurina se javlja zlatotkana tkanina. Karakteristika srpskog srednjovekovnog kostima je vez u boji, koji se pominje u putopisima iz tog vremena.



Ruganje Hristu, manastir staro Nagoričino (1317/18). U donjem delu slike prikazani su ljudi u seoskoj odeći.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:41

Muška seljačka nošnja je bila od grubih vunenih tkanina – sukna, konoplje i lana. Sastoji se od košulje i čakšira do kolena, u početku uskih, a kasnije širih. Košulja je ovalno sečena oko vrata i potpasana pojasom u struku. Preko toga se nose ogrtači od krzna domaćih životinja ili od ćebaste belo-mrke tkanine. U upotrebi su i kabanice i plaštovi plave ili zelene boje, kao i gunjevi, često ukrašeni srebrnim pucadima. Šuba je ogrtač od krzna sa rukavima. Na glavama nose šubare, šešire i razne plitke kape, a na nogama neku vrstu grubih opanaka.



Pastiri, Pećka patrijaršija (XIV vek)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:42

Ženska seljačka nošnja se sastoji od košulje i haljine, izrađene od grubog platna i izvezene po rubovima svilenim koncem i raznobojnom vunom. Oko vrata se nosi puno nakita, a na rukama grivne od sitnog novca. Neudate žene nose puštenu kosu, a udate je povezuju maramom (ubradačom) tako da skrivaju i vrat.

Muško građansko odelo je pod istočnjačkim uticajem. Preko bele košulje bez okovratnika, koja se kopčala na grudima, nosio se kaftan – tamni haljetak, koji se takođe kopčao spreda sitnom dugmadi, ali ne do vrata, tako da gornji deo formira veliki, čvrst okovratnik. Široki pojas se spreda vezivao u krupan čvor. Preko svega je nošen dugačak, širok kaput sa rukavima prosečenim ispod pazuha, koji vise skoro do zemlje. Bogatiji građani oblače se slično vlasteli, u duge tunike sa ogrtačima. Na glavi se nose kape.



Rudarski zakonik despota Stefana. Na slici je prikazano dvadeset rudarskih čelnika Novog Brda, u odeći nalik na vlastelinsku.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:43

O ženskoj građanskoj nošnji nema mnogo podataka. Sastojala se od bogato nabrane haljine dugih rukava, stegnute u struku, sa bordurom oko vrata i po rubu. Nekada se preko nje nosila druga haljina, sa dubljim izrezom oko vrata i bez rukava ili sa visećim rukavima. Glava je bila pokrivena dugim velom.



Večera u domu Lazarevom – Bođani (XV – XVI vek)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:44

Muški plemićki kostim je u početku bio vrlo sličan vizantijskom, a kasnije trpi promene. Odelo dugo do zemlje, kakvo se može videti na ktitorskim portretima počev od XIV veka, sa kosim preklopom preko grudi, bogato ornamentima i pervazima, bez sumnje je istočnjačkog karaktera. Bogati ukrasi od zlata i dragog kamenja se nalaze oko vrata, na zarukavljima, mišicama i grudima. Sredinom XIV veka duga tunika uskih rukava je ravno krojena, bez nabora, a pojas pada na kukove po zapadnoj modi. Kaftan se kopča napred celom dužinom. Početkom XV veka odelo se skraćuje do članaka, znatno je šire i optočeno krznom, sa rukavima u dužini peševa. Na nogama se nose cipele ili čizme.



Župan Stefan sa bratom i ocem, Dobrun (XIV vek). Donji deo tunike je prorezan napred i sa strane kako bi se olakšalo jahanje.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:46

Ženski plemićki kostim se sastoji od duge, zatvorene tunike sa malim prorezom ispod vrata, zakopčanim sitnom dugmadi. Rukavi su bili uzani i završavali su se preko nadlanice u špic. Odelo je bilo od dezenirane tkanine, ukrašeno pervazima. Ogrtač je bio bez rukava ili sa prosečenim visećim rukavima. Velike minđuše su zbog težine postavljane iza ušiju. U drugoj polovini XIV veka se može videti i jedna slobodnija varijanta: puštena kosa, otkriven vrat i dve haljine – donja, sa uskim dugim rukavima, i gornja, sa prorezanim rukavima, u struku presečena širokim pojasom, odakle pada u bogatim naborima.



Ktitori, manastir Psača (XIV vek)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:48

Svakodnevno odelo vladara je bilo isto kao plemićko, ali se izdvajalo Carskim insignijama. To su delovi odela ili predmeti kojima se davao poseban značaj jer se smatralo da su božanskog porekla. Insignije su: kruna, odelo (plašt, pojas, čizme), oružje (koplje, mač, buzdovan), žezlo ili skiptar, akakija, presto, zastava… Akakija se u balkanskim zemljama pojavljuje u vidu maramice ili svilene vrećice okačene o pojas, ali kod Srba je samo u obliku svitka (povelje) i vladar je nosio u desoj ruci.



Car Dusan i carica Jelena, Manastir Lesnovo, XIV vek








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:49

Vladarski ornat se sastoji od crvene ili tamnomodre (skoro crne) uske tunike (divitision ili bagrenica), duge do zemlje, uskih rukava, sa širokim zlatnim okovratnikom koji dopire do ramena (kotomadon ili manijak), prednjom i zadnjom širokom trakom do ispod kolena (lor ili loros), ukrasima na mišicama (peribrahonije) i na zarukavlju (epimanike). Od kraja XIV veka tunika dobija široke rukave i naziva se sakos. Zadnji kraj lora se prebacuje spreda preko leve ruke. Izuzetno car Dušan ima dva ukrštena lora (dijadima) na grudima, što je i odlika kostima arhanđela. Kruna je otvorena u gornjem delu (po zapadnoj modi) ili poluloptasta, sa crvenom štofanom podlogom. Na vrhu krune je krst, na čeonom delu orfanos, a sa strane oboci (prependulije). Od kraja XIV veka nestaje crvena kapa . Skiptar je u obliku krsta. Obuća je crvena, bogato izvezena.



Kralj Milutin, kralj Dragutin i kraljica Katalina, crkva Sv.Ahilija, Arilje (XIII vek)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:50

Ornat kraljice je crvena haljina sa dugim rukavima – granaca. Rukavi su u gornjem delu uski, ali se naglo šire pri dnu, tako da otkrivaju uzane rukave donjeg odela. Deo rukava koji je visio je obično bio «ojačan» kamenom da bi bolje padao. I žensku svečanu odeću upotpunjuje ogrtač. Visoka, gore otvorena kapa-kruna se širi naviše i sa nje pada veo od tanke prugaste tkanine. Velike minđuše su gotovo obavezan detalj (zanimljivo je da se, zbog svoje veličine, nisu kačile na uši, već na tračicu koja se postavljala prekeo glave).



Gračanica, Kraljica Simonida Simonida (1294?-1340?), ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa (r. 1282-1328), četvrta žena kralja Stefana Uroša II Milutina (r. 1283-1321)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:51




Prsten kralja Stefana Prvovenčanog, riznica manastira Studenica, prva polovina XIII veka.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   Čet 6 Feb - 23:52




Naušnice XIV vek / Srbija, zlato, livene, tordirane

modanekadisad.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: odevanje i nakit u srba   Uto 24 Feb - 15:00

Moda srednjovekovne Srbije – Zlatni pojas i svita biserna (1)


Važno pitanje kako su se odevali stanovnici srednjovekovne Srbije, da li su pratili ondašnje modne trendove i da li su postojali posebni protokoli, nešto što bismo mi danas nazvali dres-kod, kada je reč o odevanju u posebnim prilikama kakve su i velike javne i/ili vladarske gozbe, svadbe i praznici. O odevanju piše najmlađi član tima Artisovog projekta Živeti Prošlost ~ student istorije Vladimir Rodić.


Odevanje u srednjovekovnim srpskim zemljama predstavlja jedinstveni spoj različitih uticaja istoka i zapada koji su se, zbog specifičnog geografskog položaja srpske države, susretali na karakterističan način u nošnji ovdašnjeg življa. Iako je srpska srednjovekovna država od svog nastanka spadala u zemlje takozvanog vizantijskog komonvelta, njen geografski položaj, izlaz na Jadransko more i u kasnijem periodu na Dunav kao plovni put, značili su jake trgovinske veze sa Italijom i Srednjom Evropom. Naposletku, tursko osvajanje Balkanskog poluostrva doneće u modu srednjovekovne Srbije snažni uticaj Bliskog istoka i specifičnog odevanja muslimanskog življa.
O načinu odevanja u srednjovekovnoj Srbiji saznajemo iz mnoštva pisanih i likovnih izvora, u prvom redu srednjovekovnog zidnog slikarstva i minijatura, ali isto tako i na osnovu retkih sačuvanih delova odeće i tkanina koji su izmakli zubu vremena. Ktitorski portreti vladara i vlastele predstavljaju neprocenjiv izvor za proučavanje srednjovekovne odeće ovih prostora. Takođe, mnoštvo sačuvanih trgovinskih ugovora, kao i povelja naših vladara svedoče o uvozu tkanina, nazivima određenih odevnih predmeta, njihovoj proizvodnji, pa čak i cenama.
Način odevanja koji su Srbi doneli sa sobom na Balkan u ranom srednjem veku bio je staroslovenski. Reč je o odeća jednostavnog, svedenog kroja, izrađenoj najčešće od vune, lana ili konoplje, ali i raznih životinjskih krzana. Tokom vremena, izložena različitim uticajima ona će se menjati, postajati složenija i formirati u srednjovekovni kostim osobit za naše okruženje.
Najveći i najneposredniji uticaj na srpsku srednjovekovnu nošnju izvršila je Vizantija. Kao politički i kulturni naslednik Rima, Vizantija je nasledila, ili bolje rečeno nastavila tradiciju karakterističnog odevanja i precizno definisanih ceremonijala tipičnih za poznoantičko Rimsko carstvo. Međutim, hiljadugodišnje carstvo čije je postojanje obeležilo gotovo čitav srednji vek nije mogla ostati imuna na promene. Tokom nešto više od hiljadu godina njene istorije, odeća se u Vizantiji postepeno menjala poprimajući brojne uticaje sa istoka, prvenstveno iz Persije i centralne Azije, a preko ovih oblasti i trgovačkih puteva, uticaje iz Kine. Za vreme vladavine cara Justinijana I, vizantijski monasi uspeli su da iz Kine prokrijumčare larve svilene bube. Vizantija je tako osposobila sopstvenu proizvodnju svile koja će postati njen glavni izvozni artikal u Evropu. Proizvodnja svile bila je tajna koja je vekovima ljubomorno čuvana, a ovaj fini materijal osnovna za izradu luksuznu vizantijsku dvorsku odeću.
Vizantijski dvorski ceremonijal imao je strogo utvrđena pravila koja su definisala izgled i funkciju odeće careva i velikodostojnika, kao i prilike u kojima je ona nošena. Poseban vid odeće činila su carska dostojanstva. Ona su pored odevne, igrala i ulogu simbola carske vlasti. Purpurna svilena haljina, takozvani divitision, bila je ceremonijalno odelo vizantijskih careva, a karakteristična purpurna boja bila je rezervisana samo za carsku odeću. Duboke čizme crvene boje ukrašene zlatovezom i biserima bile su još jedan odevni predmet dostupan samo carevima. Skupocene tkanine, mnoštvo dekorativnih, porubnih traka i ukrasnih aplikacija izvezenih zlatnom i srebrnom žicom, niske bisera i drago kamenje, sve je to činilo veličanstvenu dvorsku odeću Vizantije, i imalo za cilj da istakne njeno prvo mesto u hijerarhiji srednjovekovnih država.
Usled naglog teritorijalnog širenja srpske srednjovekovne države krajem 13. i tokom prve polovine 14. veka, veliki deo vizantijske teritorije dospeo je u njen sastav. Širenje na račun Vizantije značilo je izlaganje njenom sve većem kulturnom uticaju, a nastojanja srpskih vladara da podignu značaj i ugled svoje države omogućila su sve brži prodor vizantijskog ceremonijala, kao i odeće na srpski dvor. Stupanjem u rodbinske veze sa vizantijskim carevima, i srpski kraljevi su počinjali da se kite određenim dostojanstvima nekada rezervisanim isključivo za vizantijske careve.  Teodor Metohit, vizantijski pisac i član delegacije koja je posredovala u sklapanju braka između kralja Milutina i princeze Simonide, ćerke cara Andronika II Paleologa, svedoči o tome kako su dvor i odeća srpskog kralja i vlastele bili raskošni poput vizantijskih, a sam vladar obučen u raskošnu odeću protkanu zlatom i biserom.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: moda kroz vekove   Uto 24 Feb - 15:06

Moda srednjovekovne Srbije – Zlatni pojas i svita biserna (2)



Poput Vizantije, i na srpskom dvoru vladala su određena pravila koja su regulisala način odevanja. U zakoniku cara Stefana Dušana pojedine odredbe bave se odećom. Pojas izrađen od mnoštva pozlaćenih ukrasa i optočen biserima bio je znak vlasteoskog dostojanstva koji je car dodeljivao svom plemstvu. Pored dragocenog pojasa, još jedan odevni predmet koji je vladar dodeljivao plemstvu bila je svita, veliki ogrtač izrađen od skupocenih tkanina i često optočena draguljima i biserima. Legendarni Zakonik cara Dušana iz sredine 14. veka propisuje da zlatni pojas i svita biserna nakon smrti vlastelina ostaju u nasleđe njegovom najstarijem sinu, dok se konj i oružje koje je pokojnik za života koristio, imaju predati caru.
Dušanovo zakonik nas, takođe, obaveštava da su stroge kazne propisane za onoga ko drugome skine kapu sa glave. U svom nastojanju da uredi prilike na srpskom dvoru, despot Stefan Lazarević je propisao da se na dvoru ne sme psovati, a odeća njegovih dvorjana ne sme biti neuredna. Ovakve odredbe jasno ukazuju da srpski dvor poznaje svojevrsni dres-kod, i da odeća ima posebno statusno značenje, odnosno da se očekivalo odevanje primereno specifičnim prilikama među kojima čast da se sedne za vladarsku trpezu svakako predstavlja svojevrsn ekskluzivitet.
Svakodnevno odelo srpskih vladara i vlastele, ali i ostalog stanovništva, nije se razlikovalo u osnovi, međutim vrednost materijala i broj ukrasa na odeći svedočili su o položaju onih koji su je nosili. Samo je najviše plemstvo moglo da poseduje odeću optočenu mnoštvom porubnih traka izrađenih od zlatotkanih tkanina, ili ukrašenu aplikacijama izvezenim zlatnom i srebrnom niti. Svojevrstan ukras na odeći bila su i dugmad, koja su tokom 14. veka po zapadnoevropskim uzorima ukrašavala rukave u gustom nizu sve do lakta. Pojedine gornje haljine su po persijskoj modi, pristigloj posredovanjem Vizantije na naše tle, imale dugačke prosečene rukave koji su slobodno visili, ili su bivali zadenuti za pojas.
Dužina odela takođe je govorila o statusu osobe koja ga je nosila. Imućniji ljudi srednjovekovne Srbije nosili su dugačke haljine, kavade i kuntuše, koje su u nekim slučajevima sezale i do tla, za razliku od zapadnoevropske mode 14. veka u kojoj sve više preovladava kratka muška odeća koja je naglašavala figuru.
Ženske haljine bile su široke, uskih  i dugačkih rukava, i duge do tla. Nosile su se potpasane oko struka uskim i bogato ukrašenim pojasem ili češće, slobodno puštene. Poseban deo ženske odeće činio je ukras za glavu, oglavlje. Plemkinje su pored svilenih i platnenih velova na glavama nosile krune ukrašene dragim kamenjem i biserima. Velike minđuše, oboci, zbog svoje težine i veličine nisu kačene na uši, već su niskama bisera bile povezane sa krunom ili počelicom. Udate žene pokrivale su svoj vrat maramom, ali je ona u nekim slučajevima, naročito u kasnijem periodu izostajala.
Razvoj odeće tokom 14. veka doveo je do složenijih krojeva i formi, krojački zanat je napredovao, a dobri krojači bili su veoma traženi. Moćna vlastela je pored skupocenih tkanina sebi obezbeđivala i usluge najboljih krojača. Novobrdski Zakon o rudnicima iz 1412. godine pruža nam dragocene podatke o delatnosti krojača i obućara na teritoriji Srbije. Pravi primer krojačkog umeća predstavlja sačuvana haljina kneza Lazara koja je sastavljena od dvanaest uzdužnih klinova, izrađena od brokata koji po tipu protkanih motiva odgovara tkaninama proizvedenim u italijanskom gradu Luki.
Izlaz na more i postojanje primorskih gradova poput Kotora, Bara i Budve, kao i neposredni kontakt sa Dubrovačkom Republikom, predstavljali su neprekidnu vezu srednjovekovne srpske države sa Mediteranom, a samim tim i velikim trgovačkim centrima Italije. Brojni luksuzni predmeti među kojima svakako vrlo skupocene tkanine, stizali su na trgove širom Srbije. Razvoj rudarstva tokom 14. veka i stvaranje velikih gradskih centara poput Novog Brda, značili su bogaćenje države i uvoz sve skupljih proizvoda. Godišnji uvoz tkanina za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića iznosio je neverovatnih 250.000 dukata. Među tkaninama koje su uvožene iz Italije bilo je svilenih pliševa i brokata izrađenih u radionicama Luke i Firence, lakih svilenih tkanina za postave, ali i finih vunenih tkanina i platna iz Flandrije. Skupoceno krzno, kao i tkanine od kojih je šivena odeća, bilo je lukzuz koji su sebi mogli da priušte samo najbogatiji. Krzna vuka, kune, kao i veveričje krzno, korištena su za postavljanje zimskih odela i kapa.
Karakterističan geografski položaj Srbije u srednjem veku izlagao ju je različitim kulturnim uticajima koji su se međusobno prožimali na njenoj teritoriji. Srpsko plemstvo prihvatalo je određene elemente zapadnoevropske, vizantijske i istočnjačke mode, i kombinovalo ih u sopstvenim stilovima raskošne odeće koja je krasila dvorane širom srednjovekovne srpske države. Različiti izvori svedoče visoku kulturnu svest koja je vladala na ovim prostorima tokom srednjeg veka. Otuda nećemo preterati ako kažemo da su se otmeno i raskošno obučeni plemići sa luksuznog božićnog banketa vojvode od Berija kakav nam prikazuje legendarna minijatura meseca januara iz čuvenog vojvodinog brevijara, mogli videti i na dvorovima srpskog kraljevstva i despotovine u poznom srednjem veku. Svi raspoloživi izvori jasno ukazuju da je na vrhuncu svoje ekonomske i političke moći aristokratska elita srednjovekovne Srbije za vladarsku trpezu sedala u raskošnom ruhu, onako kako to dolikuje pripadnicima visoke državne, vojne i crkvene hijerarhije.








“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Moda u Srbiji kroz vekove   

Nazad na vrh Ići dole
 
Moda u Srbiji kroz vekove
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Moda u Srbiji kroz vekove
» Niš kroz vekove
» Nakit u Srba kroz vekove
» Dobro posudje-pola posla-posudje kroz vekove
» Muška moda u Srbiji i svetu
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija :: Tradicionalna Srbija-