Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Niš kroz vekove

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Šajni

  

avatar

Ženski
Poruka : 1661

Učlanjen : 31.03.2011


PočaljiNaslov: Niš kroz vekove   Ned 3 Apr - 20:48

Praistorija i ime grada

Kao jedan od najstarijih gradova Evrope, Niš poseduje bogatu riznicu istorijskog nasleđa, od samog nastanka civilizacije do danas.

Praistorijska nalazišta - Bubanj, Velika humska čuka i Medijana svedoče o postojanju prvih naselja u okolini Niša još u dalekom neolitu, eneolitu i bronzanom dobu. Osim kuća pronađenih na navedenim lokalitetima, koje i po lokaciji i po načinu gradnje govore o naprednom civilizacijskom stepenu razvoja prastanovnika ovog prostora, pronađeni su i brojni upotrebni predmeti koji obeležavaju ove periode praistorije.



Poreklo imena grada nije pouzdano utvrđeno, mada postoje priče o Keltskom mitu da je grad dobio ime Vilin grad po Vilinoj reci jer su ga vile iz reke, nakon čestih rušenja, preko noći obnavljale. Pod imenom Naisus prvi put ga spominje Klaudije Ptolomej u knjizi Geografija sredinom II veka, a navodi ga kao najveći grad u Dardaniji.

Doba Rimljana i car Konstantin Veliki



Razvoj antičkog Naisusa išao je od samog osnivanja uzlaznom putanjom. Podigunt je krajem I veka pre Hrista kao vojna baza na desnoj obali Nišave, na prostoru koji danas zauzima niška Tvrđava i Gradsko polje, da bi nakon formiranja provincije Gornja Mezija, od 15. godine posle Hrista, postao, osim vojnog i strateškog, i značajan trgovački centar. Tokom vladavine Marka Aurelija (161. – 180. godine) grad toliko dobija na značaju da dobija status «municipijuma» - grada sa određenim stepenom samoupravnog prava. Od vremena Dioklecijanove vladavine (284. – 305. godine), Naisus pripada provinciji Sredozemna Dakija, a u IV veku postaje i episkopsko sedište. Pravi procvat antički Naisus doživljava u periodu od III do V veka. U doba kada je u njemu rođen čuveni rimski imperator i vojskovođa Flavije Valerije Konstantin (Konstantin Veliki), 274. godine, Niš postaje snažan i neosvojiv «kastrum», a u doba kada Konstantin postaje vladar cele Rimske imperije, Niš, koga je Konstantin bogato ukrasio postaje značajan administrativni, ekonomski i vojni centar provincije Gornja Mezija.
Konstantin Veliki predstavlja značajnu istorijsku figuru kako u svetskoj tako i u istoriji Niša. Poznat je ne samo kao vladar i mudar vojskovođa već i kao veliki vizionar i pobornik hrišćanstva. Njegove vizije i snovi u kojima mu se ukazivao «labarum» ili «hristov monogram» i reči Hristove: «Pod ovim znakom ćeš pobediti» (In hoc singno vinces) vodili su ga u mnoge bitke u kojima je pobeđivao daleko mnogobrojnije neprijatelje, tako da je logičan sled događaja bilo priznavanje hrišćanstva za zvaničnu rimsku religiju 313. godine čuvenim Milanskim ediktom. Svetska istorija i istorija hrišćanstva zauvek će ga pamtiti kao nekog ko je hrišćanstvo iz katakombi i gladijatorskih arena izveo na svetlost dana i utro put daljem razvoju jedne od najrasprostranjenijih svetskih religija. Njegov portret – glava cara Konstantina u bronzi (IV vek), pronađen u koritu reke Nišave, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu (kopiju možete videti u Arheloškoj sali Narodnog muzeja u Nišu)kao značajno istorijsko i nacionalno blago.



Vladavina Rima uticala je i na umetnike sa ovog područja, pa tako i skulptura Jupitera na tronu (kraj I veka) pronađena 1938. godine u reci Nišavi, na slikovit način prenosi umetničke afinitete žitelja Naisusa. Ova skladna i jednostavna figura, koja zrači snagom i dostojanstvom, svojom lepotom prevazilazi mnogo slične primerke.

Stalna postavka u Arheološkoj sali u kojoj je izložena skulptura Jupitera, od nedavno je obogaćena još jednim umetnički vrednim eksponatom iz tog perioda, a to je oltarska pregrada paganskog hrama – «ograda sa hermama», sa predstavama antičkih božanstava Lune i Asklepija sa arheološkog nalazišta Medijana.

Osim ostataka antičkog Naisusa koji su pronađeni na prostoru Tvrđave (ostaci antičke ulice, objekti sa svodovima i terme) o bogatstvu života Rimljana svedoči i arheološko nalazište Medijana, koja otkriva da su stanovnici Naisusa naseljavali ne samo uže jezgro grada već i njegovu okolinu. Tako se pretpostavlja da je Medijana predstavljala značajan centar za distribuciju i snabdevanje osnovnim životnim namirnicama kako grada tako iu sistemu distribucije na nivou Carstva.

Vizantijski i srednjovekovni Niš



U Atilinom pohodu 441. godine Niš je doživeo ogromna razaranja. Poznati vizantijski diplomata Prisk opisuje stanje koje je zatekao prilikom prolaska kroz Naisus 448. godine: «Kad smo stigli do Niša, nađosmo grad sasvim opusteo pošto je do temelja bio porušen od neprijatelja (Huna)...».

Grad doživljava novi procvat i obnovu tek u VI veku kada počinje da ga iz temelja obnavlja vizantijski car Justinijan. Istoričar Prokopije navodi da Justinijan Niš « ...utvrdi i učini neosvojivim za neprijatelja...».

Iz ovog perioda, u okolini Niša, na lokalitetu Kulina u selu Balajnac, na ostacima vizantijskog foruma, pronađen je portret vizantijske carice i jedini poznati primer ranovizantijske skulpture (početak VI veka) na ovom delu Balkana. Istoričari umetnosti imaju dve teorije o tome koga zapravo prikazuje portret – vizantijsku caricu Teodoru, ženu Justinijana ili suprugu Justinijanovog ujaka vizantijskog cara Justina I - vizantijsku caricu- Eufemiju. U svakom slučaju, ovaj prelep portret žene nedokučive vizantijske lepote i blagog osmeha predstavlja značajno umetničko i istorijsko otkriće i predstavlja nesumnjivo kulturno blago našeg grada.

Od polovine VI veka Niš je na udaru slovenskih plemena, koji će ga polovinom VII veka osvojiti i početi njegovo naseljavanje. Time započinje srednjovekovno razdoblje grada.

Period naseljavanja Slovena (VII i VIII vek) nije nam ostavio pisana svedočanstva, tako da se o tom vremenu ne može puno govoriti. Istorijski značajan period za grad ponovo počinje u XI i nastavlja se kroz XII vek, kada Niš, u doba velikog župana i poznatog srpskog vladara Stefana Nemanje, ulazi u sastav srpske države. Krstaški pohod koji je krenuo iz Francuske i Nemačke, doveo je u ove krajeve nemačkog cara Fridriha I Barbarosu, koga je 1189. godine u Nišu, u porti današnje Pantelejske crkve, primio Stefan Nemanja. Pored bogatih poklona i hrane za vojsku, Nemanja je Barbarosi ponudio vojnu pomoć i vazalski odnos za sve osvojene i neosvojene vizantijske oblasti. Osamsto godina kasnije, stanovnici Niša podigli su spomenik, ispred Tvrđave, u čast postignutog dogovora između Stefana Nemanje i nemačkog cara.

Period petovekovne vladavine Turaka


Turci 1386. godine osvajaju Niš i drže grad sa kraćim prekidima (austrijska osvajanja u 17. veku) sve do 1878. godine. Tokom petovekovne Turske vladavine Niš postaje središte vojne i upravne vlasti. Niška Tvrđava građena je u periodu od 1719 do 1723. godine i spada u najlepša i najočuvanija turska zdanja na Balkanu.

Stanovništvo Srbije više nije moglo da trpi turska ugnjetavanja, tako da 1804. godine, na čelu sa Karađorđem Petrovićem, podiže ustanak. Jedna od čuvenih bitaka I srpskog ustanka dogodila se na brdu pokraj Niša - Čegru, 31.maja 1809. godine. Tog dana je vojvoda Stevan Sinđelić, koji nije mogao da se izbori sa daleko brojnijom turskom vojskom, pucao u skladište baruta i poginuo dostojanstvenom smrću zajedno sa svojim saborcima. O tragičnoj pogibiji u ovoj bitci govore spomenici Ćele kula i spomenik na Čegru.





Oslobođeni Niš

Posle oslobođenja od Turaka, Niš konačno prestaje da bude orijentalna «kasaba», izgrađuje se prema savremenim urbanističkim planovima, doživljava kulturni procvat i politički se razvija u pravi evropski grad. Narednih godina Niš dobija :

  • prvu gimnaziju 1878. godine
  • prvu bankarsku ustanovu 1881. godine
  • železničku prugu Beograd - Niš 1884. godine
  • Pozorište Sinđelić1887. godine
  • Narodnu biblioteku 1889. godine
  • Pasterov zavod 1900. godine
  • Likovnu koloniju u Sićevu koju je osnovala slikarka Nadežda Petrović 1905. godine
  • Hidrocentralu na Nišavi u Sićevu 1908. godine


I i II svetski rat

Nakon ubistva austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, Austrougarska optužuje srpsku državu kao odgovornu za ubistvo i priprema vojni pohod na nju. Želeći da odbrani svoju državu srpska vlada 25. jula 1914. naređuje evakuaciju Beograda i premešta vladu u Niš, koji postaje tzv. «ratna prestonica Srbije». Samo par dana kasnije u Niš stiže i telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji. 7. decembra 1914. godine Narodna skupština zaseda u zgradi oficirskog doma u Nišu i donosi tzv. «Nišku deklaraciju» u kojoj su obrazloženi ciljevi oslobodilačkog rata i najavljeno ujedinjenje južnih Slovena - Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, tako da Niš nazivaju i «rodnim gradom Jugoslavije».

Od oktobra 1915. godine do oktobra 1918. godine. Niš je pod okupacijom nemačkih, austrijskih i bugarskih trupa. Oslobađa ga srpsko-francuska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovića. Iz ovog perioda u Nišu nalazimo staro vojno groblje, koje se nalazi u današnjem naselju Delijski vis, gde su sahranjivani srpski vojnici iz Balkanskih ratova, iz I Svetskog rata, a delimično i nemački vojnici iz I Svetskog rata. Jedan deo ovog groblja je izdvojen i čini vojno groblje Britanskog Komonvelta, gde su sahranjeni britanski vojnici poginuli u I Svetskom ratu. Interesantna je činjenica da groblje i danas predstavlja deo teritorije Britanskog komonvelta u području Niša.

U periodu između dva svetska rata Niš je središte Moravske banovine i tada je imao 25096 stanovnika.

U periodu II svetskog rata od 1941. godine do 1945. godine Niš je važna strategijska tačka na putu za Solun i Crno more. Pretrpeo je žestoka bombardovanja i brojne represalije od strane nemačkih okupacionih trupa o čemu svedoče koncentracioni logor Crveni Krst i memorijalni park Bubanj. Niš je oslobođen 14. oktobra 1944. godine kada je posle žestokih borbi uništena 7 SS brdska divizija «Princ Eugen».





Od oslobođenja do danas

U periodu nakon II svetskog rata, grad se intenzivno izgrađuje i postaje središte jugoistočnog regiona.

  • 1966. godine - Osnovani Filmski susreti - festival jugoslovenskog glumačkog ostvarenja
  • 1969. godine - Osnovane Jugoslovenske horske svečenosti
  • 1971. godine - «Narodne novine» postaju prvi niški dnevni list
  • 1975. godine - Niš postaje centar Niškog regiona
  • 1975. godine - Niš postaje centar Niškog okruga
  • 17.novembar 1996 - 27. januar 1997. godine - Posle drugog izbornog kruga i velike krađe glasova na lokalnim izborima, u Nišu počinju masovni građanski protesti. Potaknuti buntom nezadovoljnih radnika, protestima se pridružuju studenti i ostali građani Niša. Protesti su trajali 96 dana na centralnom trgu u Nišu, koliko je bilo potrebno da se prizna izborna volja naroda. Inicirani primerom Nišlija, u Beogradu i ostalim gradovi Srbije počinju protesti protiv Miloševićevog režima. Na Savin dan 27 januara 1997. godine konstituisana je demokratska Skupština grada Niša.
  • 24. mart – 12.jun 1999. godine - Za vreme NATO bombardovanja, u Nišu je poginulo 25 osoba, od čega 22 civila, 2 vojnika i 1 policajac. Tokom 78 dana neprekidnog bombardovanja, NATO vojska je bombardovala Niš 40 puta, od čega 28 puta noću i 12 puta po danu. Na grad je bačena 161 avionska bomba, 71 krstareća raketa "tomahavk", 36 kontejnerskih kasetnih bombi i osam paketa grafitnih bombi za onesposobljavanje elektroenergetske mreže. Srušeno je 120, a oštećeno više od 3.400 stambenih, poslovnih, infrastrukturnih i vojnih objekata.



Izvor:nistourism
Nazad na vrh Ići dole
bata Đura

Član
Član


Poruka : 68

Učlanjen : 26.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Čet 28 Apr - 21:14

Uf nisam znao ja sve ove stvari o Nišu, baš su interesantni podatci i odlične ove informacije i što sam nešto naučio.
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75034

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Sre 14 Jan - 17:35

Niš


Niš, jedan od najstarijih gradova na Balkanu poznat kao "Kapija" Istoka i Zapada zbog svog geografskog položaja. Naime, grad se nalazi na raskrčću puteva Zapadne Evrope sa Bliskim istokom i Grčkom.

Grad je nastao mnogo vremena pre nego su stigli Rimljani u ove krajeve. Geograf Ptolomei je prvi put pomenuo 140 A.D. kao Rimska tvrdjava na putu za Vizantiju. Iperator Konstantin je rodjen u Nišu 274 A.D.. Tokom njegove vladavine je izgradjena luksuzna rezidencija i tokom tog vremena grad je postao vazni administrativni centar. Huni su tokom svoje opsade 441 A.D., gotovo totalno uništili grad. Sredinom VI veka, Vizantiski car Justinian Veliki je renovirao grad i nazvao ga Naissopolis. Godine 550 A.D., Sloveni su opsedali grad ali je on ovog puta poštedjen razaranja tako da je mogao dalje da se razvija. Kako je grad lociran na putu za Konstantinopol, Krstaši su nekoliko puta prolazili kroz grad tokom njihovih pohoda na Vizantiju. U leto 1189. godine, Stefan Nemanja, veliki vladar Srpske države, susreo se u Nišu sa Frederikom I Barbarosom u vreme drugog Krstaskog pohoda.

Turci su prvi put okupirali Nis 1386 godine, tri godine pre Kosovske bitke. Od 1454 godine Nis je okupiran sve do 1877 godine.

U Prvom Svetkom Ratu, Niš je "pao" 1915 godine pod okupacijom Nemačke i Bugarske vojske koja je trajala 4 godine, do Oktobra 12-og 1918 godine. Grad je pretrpeo velika razaranja tokom Drugog Svetskog Rata a stanovnistvo je pretrpelo velike represalije. Kao dokaz imamo koncentracioni logor na Crvenom Krstu. Niš je konačno oslobodjen 14-og Oktobra 1944 godine.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75034

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Sre 14 Jan - 17:36

Bogata istorija i konstantna borba za slobodom kroz vekove, ostavila je Nišu vredna kulturna znamenja i istoriske spomenike kao sto je:

MEDIANA - letnja rezidencija Cara Konstantina;

TVRDJAVA turska gradjevina (sagradjena 1723);

ČEGAR - spomenik u znak bitke na Čegru i herojske pogibije Vojvode Stevana Sindjelića i njegovih 3000 saboraca naspram 10.000 Turaka;

ĆELE KULA - jedinstveni svetski spomenik koga su sagradili Turci posle bitke na Čegru, napravljen od lobanja Srpskih heroja;


SPOMENIK OSLOBODJENJA NIŠA (konj) u samom centru grada simbol borbe za slobodom: 1874, 1877, 1917 i 1918.









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75034

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Sre 14 Jan - 18:10

Niške bune sredinom 19. veka


O Niškim bunama kada je samo nekoliko kilometara od Niša bila slobodna Srbija, a odatle počinjala Turska, ili Azija, na osnovu hatišerifa iz 1830. godine i utvrđenih granica između Srbije i Turske 1833. godine pisalo je dosta istoričara. Najkompletnije Sevdelin Andrejević, niški istoričar, novinar i publicista ( "Niške bune", izdanje niške "Prosvete" 2003. godine ) i istoričar i akademik Vladimir Stojančević ( Jugoistočna Srbija u 19. veku - 1804 1878 ).

Kako navodi S. Andrejević, "do početka 1834. godine srpsko - turska granica je bila ne samo presečena, već i potpuno uređena. Niš, sa svojom širom okolinom, osta za tom granicom, u Turskoj." "Nišlije to zabole do samoga srca". Za takvo razočaranje, bilo je i razloga. Jer, granica je postavljena na domaku Niša, pri čemu je - kod Supovca i Knez - sela udaljena od njega samo desetak kilometara. Tolika razdaljina delila je Nišlije od slobode ! za stanovnike pojedinih sela ta razdaljina je iznosila samo po nekoliko stotina metara. razumljivo je što se u niškom kraju i na jugu Srbije podiglo više buna za oslobođenje od vekovnog Turskog ropstva, Turci su ih krvavo i zverski ugušili, a da knez Miloš Obrenović, a zatim i knez Milan Obrenović nisu bili u stanju, koliko god da su hteli, da pomognu ustanicima.

Naprotiv, pokušavali su da smire Niševljane jer je tadašnja Srbija još bila vojno i ekonomski nejaka da stupi u otvoreni sukob sa Turskom.

Priredio : Dušan Milosavljević
Izvor : "Niški Vesnik"








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 345

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Čet 13 Sep - 16:42

Kako se menjao izgled Niša kroz vekove
Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ i EU Info kutak Niš i ovog semestra organizuju seriju akademskih predavanja. Ciklus počinje predavanjem „Arhitektonski vremeplov grada“ koje će držati vanredni profesor Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Nišu dr Aleksandar Keković, u Svečanoj sali Univerzitetske biblioteke, u sredu, 18. oktobra 2017. godine, sa početkom u 17.30 sati.

U fokusu predavanja biće izgled Niša kroz istoriju i strani uticaji na arhitekturu grada kroz različite periode. Prof. Keković će se osvrnuti na nekoliko razdoblja – od perioda pod Turskom i nakon oslobođenja od Turaka kada je dominirao austrougarski uticaj, arhitekturu između i tokom dva svetska rata, do kasne moderne i postmoderne.

Prof. Aleksandar Keković rođen je u Sarajevu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i Arhitektonski fakultet. Magistrirao je na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu 2004., doktorirao na istom fakultetu 2009., a 2014. je izabran u zvanje vanrednog profesora na Katedri Zgrade za stanovanje, gde trenutno obavlja dužnost šefa. Tokom karijere uradio je nekoliko stotina projekata i realizacija i učestvovao na različitim arhitektonsko-urbanističkim konkursima, gde je u više navrata bio nagrađivan.
Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 345

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Čet 13 Sep - 16:45

Niška tvrđava kroz vekove
EU info kutak u utorak, 29.maja, organizuje stručno vođenje kroz Nišku tvrđavu u okviru obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa.
Posetu će voditi dr Aleksandra Mirić, arhitekta-konzervator koja će zainteresovane provesti kroz svedočanstva života različitih civilizacija koje su ostavile trag, sa posebnim osvrtom na ostatke Osmanskog perioda koji svedoče o verskom, administrativnom i svakodnevnom životu tog vremena. Ovo je jedna od poseta važnim lokalitetima i spomenicima kulture u Nišu koje će EU info kutak organizovati ove godine u želji da se naši sugrađani bliže upoznaju sa istorijom i identitetom svog grada. Vođene posete se organizuju u partnerstvu sa istaknutim istraživačima sa idejom da ove aktivnosti doprinesu valorizaciji nasleđa, da spomenici kulture postanu mesto okupljanja i kulturne razmene.
Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 345

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Čet 13 Sep - 16:49

Jedna istorija: Niš, carski grad u pravom smislu
Ako o stanete na neko uzvišenje iznad grada, bilo na severu, zapadu, jugu ili istoku, učiniće vam se da iz sadašnjeg trenutka gledate u vekove istorije, možda će te poput Murata videti zmaja opruženog u dolini, a možda, poput Konstantina, viziju nečeg uzvišenijeg i boljeg. Svejedno je. Niš i dalje ostaje tajna. Skraćenica za ništa, raskršće, turska kasaba i "jevropski" grad istovremeno, zanavek sputan bremenom svoje prošlosti, večito licem okrenut ka onom što dolazi
Jedna istorija: Niš, carski grad u pravom smislu
Foto Profimedia


Jedna stara mudrost kaže: "Čovek se navikne na sve, sem Nišlija na padeži".

Ta jezička specifičnost grada na Nišavi nije jedina stvar koja ga izdvaja, tu je njegova istorija, tu su merak i "agresivno" južnjačko gostoprimstvo, tu je specifičan spoj starog i novog, tu je, o koncu, i raskrsnica puteva na kojima su naši preci sagradili kuću i uvek kukali zbog toga.

Na toj raskrsnici, grad Niš kao da je postojao oduvek. Legenda kaže da su ga sagradile vile, štaviše, po jednoj od njih je dobio ime. Keltska vila Naisa, po nekima, i danas čuva grad, a Nišlije su joj se odužili tako što su gran-pri Filmskih susreta nazvali po njoj.

Druga legenda kaže da je Niš dobio ime po plemiću koji se zvao Niza, bio je možda Rimljanin, Vizantinac ili Got, neki kažu i Sloven. Niza je video lepo mesto na obali reke, sa njene desne strane, i tu odlučio da se nastani sa svojim podanicima. Donosio je kamen sa humske čuke i njime sazidao tvrđavu.

Treća legenda datira iz modernog doba. Jedan moj prijatelj i kolega, književnik, tvrdi da je Niš skraćenica za ništa.

"Niš' ti ne verujem!", govorio je Atanasko moler svom pobratimu i kardašu Kalči dok su sedeli ispijali pivo u kafani "Kod Margera". A Kalča je bio čuveni lažov, naročito kada su u pitanju bile njegove lovačke dogodovštine. Kasnije je profesor Sremac, koji je u Niš došao nakog oslobođenja, te Kalčine laži i izmišljotine iskoristio kao književnu građu. Kalča se bio strašno naljutio kada je prvi put video "Ivkovu slavu", toliko, da je tvrdio da je Sremac veći lažov i od njega.

Ali pre Kalče i pre Sremca, bilo je more istorije, neku su zapisali hroničari i letopisci, a neka je ostala neispričana i zaboravljena. Ko zna zašto je to dobro.

Preko raskrsnice na kojoj je iznikao Niš prelazile su vojske, rađali su se vladari, sužnji i proroci. Jedan od velikih Nišlija, Konstantin, utro je put novom carstvu i novoj veri. Svoj rodni grad nikad nije zaboravio. Otišao je iz njega kao neposlušni dečak, koga je otac poslao svom rivalu kao taoca, a vratio se u rodni Naisus kao car. U međuvremenu je ratovao, od Afrike do Britanije, ukrotio pobunjena germanska plemena, porazio takmace za tron, spoznao novog Boga i srušio stare, sproveo jednu od najingenioznijih ekonomskih i državnih reformi u istoriji civilizacije, Rimljanima ukinuo privilegije i gladijatorske borbe, a onda kada je spustio stilos i mač, odlučio da sebi pronađe novu prestonicu. Jer Rim, koji je oslobodio iz kandži uzurpatora nije želeo da njime vlada jedan hrišćanin. Zato se Flavije Valerije Konstantin vratio rodnom gradu, ukrasio ga i okotio kao nikada pre, čak razmatrao da mu on bude nova prestonica. U njemu se odmarao i kovao planove, na letnjikovcu kod Medijane, tom čudesnom mestu iznad kojeg se plete ruža vetrova i gde vreme stoji, nepomično poput statue od mermera, pogledom je krotio zvezdano nebo. A nema zvezdanijeg neba od onog iznad Medijane.

Ostavio je Nišu večito nasleđe koje će ga obeležiti i zanavek učiniti drugačijim. Zato je Niš carski grad, u pravom smislu te reči.

Konstantinovi naslednici nisu imali harizmu i genij svog oca, povadili su noževe da njima ucrtaju granice carstva i ubrzo potonuli u bratoubistvo i zaborav. A onda su došla mračna vremena, kada su Huni razorili grad i sa njim snove o lepoti i moći. Atila hunski i njegove varvarske horde satrće Niš da na njemu ne ostane ni kamen na kamenu. Iz krvi nevinih nikli su izdanci novog doba, korenima u zemlji a pogledom prema nebu, neki novi ljudi naseliće ubijeni Naisus, i grad će ponovo biti tu, na desnoj obali reke, pokušavajući da poveže pokidane niti svoje istorije. Negde, niko ne zna kako, u doba koje se ne pamti i o kome letopisci nisu ostavili zapis, u grad Niš stići će mošti jednog velikog sveca i ratnika. Iznad njegovog odra nići će kapela, a hodočasnici će pohoditi Niš da bi se poklonili Prokopiju i zatražili od njega blagoslov, zdravlje i dug život.

Baš tu, u Nišu, prvi put će se susresti jedan vizantijski car i jedan srpski vladar. Stefan Nemanja, na putu ka održavljenju i posvećenju, sklopiće kratkotrajni savez sa Romejskim carstvom, zapečativši ga obećanjem datim baš u Nišu, ali već tada se videlo da ovaj mladi gospodar ima veće ambicije.

Mnogo godina kasnije, u porti Pantelejske crkve, Stefan Nemanja, sada veliki župan, dočekaće i velikog nemačkog cara Fridriha zvanog Barbarosa i sa njim potpisati dokument koji će biti označen kao prvi srpsko-nemački sporazum u istoriji. Taj savez neće trajati dugo, jer će Fridriha odneti talasi jedne maloazijske rečice a Nemanja će se odreći trona i zameniti carstvo zemaljsko Carstvom nebeskim.

U godinama koje će doći, nakon blistavog perioda srpske carevine pod nikad neprežaljenim Dušanom Nemanjićem kome su takmaci i podanici nadenuli nadimak "Silni", kada srpska država potone u građanski rat i strašni rasap pogodi oblasne gospodare, Niš će ostati predstraža na granicama krhke kneževine. Kao veći i bogatiji grad od Kruševca, tadašnje prestonice moćnog kneza Lazara Hrebeljanovića, zapašće za oko osmanlijskom sultanu Muratu I Hudavendigaru i njegovim sinovima Bajazitu Jildirimu i Jakubu Čelebiji. Vođen željom za večnom slavom, mučen žeđu za zlatom, Murat će pokrenuti opsežni napad na srpske zemlje i jedan od prvih ciljeva biće grad na vilinskoj reci.
Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 345

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Čet 13 Sep - 16:49

Nazad na vrh Ići dole
Taisa

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 345

Lokacija : U obrnutom smeru

Učlanjen : 03.08.2018

Raspoloženje : Kuglasto


PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   Čet 13 Sep - 16:51

Kada se sa svojom vojskom bude našao nadomak njega, gledajući ga sa jedne uzvišice i diveći se njegovoj neobično konstruisanoj fortifikaciji, gde su bedemi i ispusti na njima formirali neku vrstu nepravilne zvezde, emir Murat će reći svojim savetnicima i seizima da ga Niš podseća na "nakostrešenog zmaja". Biće potrebna opsada duga dvadeset i pet dana da se taj zmaj obori i pokori, nakon čega su Turci, uz velike gubitke ušli i poharali grad. Mošti svetog ratnika Prokopija nisu zatekli u njemu. Bile su na vreme odnešene u pravcu zapada, ka neprohodnim šumama u slivu reke Toplice. Možda je baš zato mudri agarenski vladar odlučio da krene za njima, kroz mračne hrastove šume pune duhova, umesto da svoju vojsku okrene ka Kruševcu, prestonici svog neprijatelja. Grad u kome su, prema nekima, ostaci moštiju svetog Prokopija danas se zove Prokuplje, a mesto nedaleko od njega, koje narod zove Pločnik, poprište je najvećeg osmanlijskog poraza u dotadašnjoj istoriji njihove države. Silni sultan Murat je sa njega jedva izvukao živu glavu. Poraz kod Pločnika i osvajanje Niša, imaće svoj logičan sled u velikoj bici na Kosovu gde će oba vladara, i Murat i Lazar, izgubiti živote.

Nakon toga, Niš će potonuti u mutnu vodu viševekovnog ropstva, gde će biti Turcima podjednako važan kao i onima narodima koji su pre toga stolovali njime. Postaće bitan i nezaobilazan trgovinski centar, vojno uporište, u njemu će se čak zapaliti iskra janjičarske pobune koja će potrseti čitavo carstvo. A onda, doći će još jedan rat, ovoga puta između austrijske i osmanske carevine u kojem će Niš prelaziti iz ruke jednih u ruke drugih, poput neženjene neveste, i grad će goreti i krvariti u bezumnim vojnama koje neće doneti dobro ni jednima ni drugima.
Sve dok jednog dana plamen pobune ne bude zapaljen od Karađorđa i njegovih ustanika i vojska, predvođena Stevanom Sinđelićem, ne dođe na brdo nadomak Niša sluteći tragediju i slavu koja ih čega. U čuvenoj bici koja će potresti čitavu Evropu i nagovestiti slom prvog srpskog ustanka Niš je dobio obeležje kakvo nema nijedan grad na planeti. Lud od besa zbog velikih gubitaka i silne pogibije svojih askera, Huršid paša, zapovednik Niša, naredio je da se poseču glave izginulih ustanika i sazidaju u kulu koja će biti večna opomena svima onima koji se usude da se dignu protiv carstva i njega. To morbidno obeležje podignuto je na istočnom ulazu u grad ali nije ispunilo svrhu koju mu je njen tvorac, kukavica i ludak, namenio. Umesto da utera strah u kosti pobunjenih Srba, ono je samo raspirivalo prkos i duh pobune.

Sloboda, ipak nije bila na domaku.

Proći će više od pola veka, dok deputacija iz Niša ne ode na noge mladom srpskom knezu i zatraži da oslobodi njihov grad. Milan Obrenović staviće se na čelo vojske koja će konačno doneti oslobođenje Nišu i proterati zauvek Turke. Knez Milan je tada imao svega 24. godine. On će neobično zavoleti Niš, videće u njemu svoju drugu prestonicu, sagradiće konak gde će često boraviti družeći se sa pitomim i srdačnim Nišlijama, piće sićevačko vino i, prema legendi, ići u lov sa Kalčom. Sagradiće prugu, uvešće telefonske linije, dovešće učene ljude za profesore i učitelje. Niš će od pogranične kasabe konačno postati grad.

Mirni dani niške varoši na prelazu dva veka biće obeleženi napretkom i promenama, stari Nišlije uzdisaće nostalgično za nekim drugim vremenima, kada je bilo "ubavo živuvanje" i podozrivo će gledati neke nove ljude, obučene "po jevropski" kako dolaze u njihov grad i otvaraju obućarske i fotografske radnje, pozorišta, novine i bioskop. Sve dok jednog dana, za stolom u hotelu "Evropa" Nikola Pašić ne dobije telegram iz Beča u kome će biti odluka koja će ceo kontinent gurnuti u rat. I u to ratno vreme, Niš će opet postati druga prestonica, utočište za kralja i vladu, mesto gde će se pod slavolucima okićenim cvećem uzaludno čekati dolazak saveznika. Nakon što i ta golgota prođe, Niš će opet doživeti svoju renesansu, u zlatnom periodu između dva rata dobiće zgradu pozorišta i aerodrom, prodavnice "Stenvejevih" klavira i "Fordovih" automobila... Nicaće zgrade, sve lepša od lepše, projektovane od strane ruskih arhitekata izbeglih u kraljevinu SHS pred crvenim terorom, kasnije će se taj period nazvati "niškom modernom".

Dobar deo toga razneće prvo nemačke a potom savezničke bombe tokom Drugog svetskog rata. Kada se on bude završio, neće biti skoro nijedne čitave ulice u gradu. Od dela raznetog mosta na Nišavi kod tvrđave, Nišlije će, u nastupu neke čudne ironije, podići spomenik susretu Stefana Nemanje i Fridriha Barbarose. Druga polovina dvadesetog veka doneće obnovu, mir i prosperitet. U Nišu će se roditi princ pesnika Branko Miljković, biće obnovljena "Gradina", jedan od najstarijih književnih časopisa u Evropi, na zelenoj travi Čaira zakotrljaće se fudbalska lopta za kojom će potrčati Dragan Stojković Piksi, pevaće se pesme Kerbera i Šabana Bajramovića... I dan-danas radi prvi televizor proizveden u Srbiji u pogonima Elektronske industrije Niš davne 1958. godine.

Kraj jednog idiličnog doba i jedne fantazmagorične države uređene po principima "koka-kola socijalizma" doneće glad, nemaštinu, ratove i - ulične proteste. Neka se zapamti da je plamen uličnih protesta protiv jednog nenarodnog i diktatorskog režima počeo u Nišu novembra 1996. i da su niški studenti na čelu kolone koja je svaki dan išla u protestnu šetnju nosili transparent na kome je pisalo "Dan više", jer su krenuli u proteste dan pre svojih beogradskih kolega.

Kraj najkrvavijeg veka u istoriji čovečanstva je Nišu doneo NATO bombe i nova razaranja, ali to nije slomilo njegov duh i duh njegovih žitelja. Ratovi dolaze i prolaze, sa njima uzurpatori, krvnici i dušmani, ali grad stoji, na levoj i desnoj obali vilinske reke, promenjen pa opet isti. Sa svojim tajnama i neispričanim pričama, sa svojim merakom i tri padeža, sa sudbinom koja je vazda neizvesna jer vetar duva sa sve četiri strane na raskršću puteva i niko ne zna šta i koga će doneti.

A grad živi... U uskim sokacima na Čairu i Paliluli, u kafanama gde se merak meša sa mirisom najboljeg roštilja u Srbiji, gde se nazdravlja životu i zdravlju, gde se ispredaju priče, neke istinite a neke lažne, kao u Kalčino vreme, voda na Pantelejskoj česmi i dalje leči vid, a na Konstantinovoj Medijani se u vetru još čuju glasovi zaboravljenih rimskih bogova.

Ako o stanete na neko uzvišenje iznad grada, bilo na severu, zapadu, jugu ili istoku, učiniće vam se da iz sadašnjeg trenutka gledate u vekove istorije, možda će te poput Murata videti zmaja opruženog u dolini, a možda, poput Konstantina, viziju nečeg uzvišenijeg i boljeg.

Svejedno je.

Niš i dalje ostaje tajna.

Skraćenica za ništa, raskršće, turska kasaba i "jevropski" grad istovremeno, zanavek sputan bremenom svoje prošlosti, večito licem okrenut ka onom što dolazi.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Niš kroz vekove   

Nazad na vrh Ići dole
 
Niš kroz vekove
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Niš kroz vekove
» Nakit u Srba kroz vekove
» Dobro posudje-pola posla-posudje kroz vekove
» Moda u Srbiji kroz vekove
» Odeca kroz vekove
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja :: Gradovi :: Niš-