|
| Misli o knjizi i knjizevnosti | |
| |
Autor | Poruka |
---|
tamoneki Master
Poruka : 5128
Lokacija : svuda negde
Učlanjen : 07.02.2014
| Naslov: Misli o knjizi i knjizevnosti Čet 16 Avg - 16:40 | |
| Knjizevnost nije skup knjiga , napisanih, objavljenih, iscitanih...knjizevnost je spektar mudrosti , iskustva i istine od iskona do beskraja... |
| | | Poly Master
Poruka : 15512
Lokacija : Beograd
Učlanjen : 04.03.2017
Raspoloženje : hm...
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Pet 5 Okt - 17:48 | |
| Haruki Murakami..izbor Ponekad se osjećam kao čuvar muzeja - ogromnog, praznog muzeja u koji više niko ne dolazi, i ja gledam preko svega toga ni u kog drugog do sebe sama. 1. Ako možeš voljeti nekog svim srcem svojim, makar to bila i jedna osoba samo, tvoj život ima spas. Čak iako ne možeš ostvariti vezu s njom. 1Q84 2. Dvoje ljudi mogu spavati u istom krevetu i biti usamljeni kada sklope oči. Zakuvana zemlja čuda i smak svijeta 3. Ono što misliš da najbolje znaš o meni ništa je sem sjećanja. Avantura oko ovce 4. Možeš sakriti svoje uspomene, ali ne možeš obrisati istoriju koja ih je načinila. Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća
5. Potroši svoj novac na stvari koje novac može kupiti. Potroši svoje vrijeme na stvari koje novac ne može kupiti. Hronika ptice koja navija sat 6. Jedno srce nije povezano s drugim samo kroz harmoniju. Ona su, zapravo, uvezana dublje putem njihovih rana. Bol je povezan sa bolom, lomnost sa lomnošću. Ne postoji tišina bez plača nepravde, niti zaborav bez krvoprolivanja, nema saglasja bez prolaska kroz bolne gubitke. To je ono što leži u korijenu istinske harmonije. Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća 7. Ponekad, se mogu osjećati usamljeno dok spavam s tobom. Avantura oko ovce
8. Ponekad se osjećam kao čuvar muzeja - ogromnog, praznog muzeja u koji više niko ne dolazi, i ja gledam preko svega toga ni u kog drugog do sebe sama.
Fliper 9. Šta se desi ljudima kad otvore njihova srca? - Osjećaju se bolje.
Norveška šuma
10. Ali čak i to, svako moje "sada" i "onda", osjećao bih kao žestok ubod mog usamljeništva. Svaka voda koju bih pio, svaki vazduh koji bih disao, osjećao bih kao dugi, bolni suvišak. Stranice knjige u mojim rukama zadobile bi metalni sjaj brijača. Mogao sam čuti kako korijenje samoće puže kroz mene dok je svijet bio ućutkan u četiri sata ujutru. Hronika ptice koja navija sat
11. Svako od nas gubi ponešto od onoga što nam je značajno. Izgubljene prilike, izgubljene mogućnosti, osjećanja koja se više ne mogu vratiti. To je dio onoga procesa što znači biti živ. Kafka na morskoj obali 12. Da li je moguće, u krajnjoj analizi, za jedno ljudsko biće da dostigne savršeno razumijevanje za drugo? Mi možemo ulagati vrijeme i energiju u ozbiljne napore da spoznamo drugu osobu, ali na kraju, koliko blizu smo došli do suštine te osobe? Ubjeđujemo se u to da dobro znamo te druge osobe, ali da li mi zaista znamo bilo šta važno o nekome? Hronika ptice koja navija sat
13. Ako me se sjećaš, onda me nije briga što su me svi drugi zaboravili. Kafka na morskoj obali Preveo Radomir D. Mitrić Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi |
| | | Salome Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Uto 9 Okt - 19:37 | |
| „Čitalac živi hiljadu života pre nego što umre… Čovek koji ne čita knjige živi samo jedan.“
Džordž Martin, "Ples sa zmajevima" |
| | | Salome Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Uto 9 Okt - 19:38 | |
| „Nikada nemojte verovati ljudima koji sa sobom ne nose knjige.“
Lemoni Sniket
|
| | | Salome Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Uto 9 Okt - 19:39 | |
| "Pisac samo započinje knjigu. Čitalac je završava.“
Semjuel Džonson
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Pon 7 Jan - 18:17 | |
| Откуд нама реч спорт: порекло и значење речи
Реч спорт је страна реч и дошла нам је из енглеског језика. Њен корен, међутим, јавља се још у латинском језику, којим су говорили стари Римљани.
Колевка савременог спорта, коме је циљ јачање тела и развијање такмичарског духа, била је Енглеска. Није онда ни чудно што нам је из те земље, из енглеског језика, дошла и сама реч спорт. Она је настала скраћивањем израза disport.
Disportare је код њих значило: разносити. Како се од тога disportare у енглеском језику развило disport (забављати се, играти се), није лако рећи. Вероватно су се људи забављали неком игром у којој се нешто разносило трчањем или сл. Но то није толико ни важно. Важно је да знамо како и ова, поред многих других данашњих речи, има свој корен у латинском језику.
Приметићете да се реч спорт исто пише и на енглеском језику и на српском – спорт (sport).
Јесте ли знали да су се велика спортска такмичења одржавала на грчком острву Криту још пре више од 4.000 година, а касније и у Атини и Спарти, где се телесној снази посвећивала велика пажња?
У табели је приказана реч спорт писана различитим језицима. Приметићете да се у већини светских језика реч спорт исто пише.
Језик Како се пише Albanian sport Basque kirol Belarusian спорт Bosnian sport Bulgarian спорт Catalan esport Croatian sport Czech sport Danish sport Dutch sport Estonian sport Finnish urheilu French sport Galician deporte German Sport Greek αθλητισμός Hungarian sport Icelandic íþrótt Irish spórt Italian sport Latvian sports Lithuanian sportas Macedonian Спорт Maltese isport Norwegian sport Polish sport Portuguese esporte Romanian sportiv Russian спорт Serbian спорт Slovak sport Slovenian sport Spanish deporte Swedish idrott Ukrainian спорт Welsh chwaraeon Yiddish ספּאָרט
Језик Како се пише Armenian սպորտ Azerbaijani idman Bengali খেলাধুলা Chinese Simplified 体育 Chinese Traditional 體育 Georgian სპორტი Gujarati રમતગમત Hindi खेल Hmong kev ua si nawv Japanese スポーツ Kannada ಕ್ರೀಡಾ Kazakh спорт Khmer វិស័យកីឡា Korean 스포츠 Lao ກິລາ Malayalam കായിക Marathi खेळ Mongolian спорт Myanmar (Burmese) အားကစား Nepali खेल Sinhala ක්රීඩා Tajik варзиш Tamil விளையாட்டு Telugu క్రీడ Thai กีฬา Urdu خبریں Uzbek sport Vietnamese thể thao
Језик Како се пише Arabic رياضة Hebrew ספורט Persian ورزش Turkish spor
Језик Како се пише Afrikaans sport Chichewa masewera Hausa wasanni Igbo egwuregwu Sesotho papali Somali cayaaraha Swahili michezo Yoruba idaraya Zulu sport Језик Како се пише Cebuano sport Filipino isport Indonesian olahraga Javanese olahraga Malagasy fanatanjahan-tena Malay sukan Maori hākinakina Језик Како се пише Esperanto sporto Haitian Creole espò Latin sport |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Sre 9 Jan - 10:19 | |
| Tajna sapioseksualnosti: zašto je inteligencija tako privlačna?
Primećuje se da u poslednje vreme sve češće nailazimo na reč sapioseksualnost – kako u govoru, tako i u medijima. Ova takoreći kovanica stala je tako u ravan sa rečima kao što su hipster i selfi i zagospodarila društvenim mrežama u vrlo kratkom roku.
Prema nekim istraživanjima na internetu, na sajtovima za upoznavanje postalo je odjednom veoma popularno okarakterisati sebe kao sapioseksualca. Očekuje se zadovoljstvo i prijatno iznenađenje osobe preko puta ekrana kada u opisu vašeg profila ugleda baš ovu reč.
O tome kako je sapioseksualnost naprasno postala sveprisutna nemački list Bild piše:
„Sapioseksualnost je nova reč i označava privlačnost inteligencije. Reč je o trenutku u kom osoba shvata da je inteligentni sagovornik svojom pričom ne samo animira nego i seksualno privlači.”
Međutim, pitanje koje se sa donekle naučnog stanovišta obrađuje u ovom tekstu jeste: da li je reč sapioseksualnost otkrovenje za sve one koji do sada nisu jednom rečju mogli da obuhvate ovo kompleksno osećanje ili je to, pak, izlizana oznaka za svakog pripadnika ljudske vrste?
Šta sve spada u inteligenciju? Da bismo dublje zašli u tematiku, potrebno je prvo da razgraničimo šta označava pojam inteligencije. Pre svega, inteligencija je reč latinskog porekla i u doslovnom prevodu glasi – sposobnost čitanja nekom preko ramena iliti sposobnost uviđanja. Otuda se engleska obaveštajna služba Intelligence Service prevodi kao služba uviđanja, dakle ona koja ima uvida u inače nepristupačne podatke.
Čovekova inteligencija ne temelji se samo na opterećenosti podacima i saznanjima, već obuhvata emotivnu, socijalnu, kognitivnu i ostale podtipove inteligencije, te je veoma složena pojava.
Inteligentnog čoveka odlikuju oštroumnost, duhovitost, dovitljivost, šarm i kad se sve ove osobine sažmu – takođe i sposobnost zavođenja.
Ako se već ovde zamislimo, lako ćemo shvatiti da ove osobine nisu „rezervisane” samo za takozvane sapioseksualce, već za gotovo svakog čoveka. One su ključne u odabiru partnera, bili mi toga svesni ili ne.
Kako je, dakle, došlo do toga da inteligencija postane presudni faktor?
Naučno objašnjenje sapioseksualnosti U poslednje 2,5 milijarde godina ljudski mozak trostruko se uvećao. Nijedna druga vrsta nije razvila tako neverovatan stepen inteligencije kao što je čovek. Ali zašto? Čovek bi mogao gotovo jednako produktivno i bez smetnji da funkcioniše i sa dosta manjim mozgom, ali ova osobina iz nekog razloga poprilično je evoluirala.
Seksualna selekcija, originalno Darvinova teorija, nudi objašnjenje za ovu pojavu. Naime, ova teorija predstavlja nastanak osobina za koje nedvosmisleno možemo da zaključimo da odmažu svojim nosiocima u preživljavanju, ali im pomažu u reprodukciji i toliko su učestale da postaju tipične za jednu vrstu.
Ovakvom vrstom selekcije objašnjavaju se paunov abnormalno veliki i raskošni rep (zbog kog mu je onemogućeno letenje ako se nađe u opasnosti), jelenovi rogovi, glasna pesma ptica (kojom odaju svoje skrovište i izlažu se nevoljama) i ljudski mozak (što je kompleksniji i veći, postoji više šansi za oštećenje nervnog sistema).
Sve ove osobine razvile su se da bi služile u borbi za seksualnog partnera između jedinki istog pola ili za zavođenje jedinki suprotnog.
Takođe, otkriveno je da se geni koji utiču na inteligenciju i geni koji utiču na plodnost nalaze na istom x hromozomu. Kako obe karakteristike zahtevaju kompleksnu genetsku mrežu, smatra se da su evoluirale zajedno.
Biolog Džefri Miler rekao je da je inteligencija „indikator opšteg zdravlja osobe”, tako da se može izvući zaključak da su naši preci, birajući partnera na osnovu njegove inteligencije zapravo birali partnera sa kojim mogu da ostvare plodno potomstvo.
Miler dalje objašnjava:
„Inteligencija se genetski prenosi na potomke u vidu širokog spektra najrazličitijih osobina, poput elokvencije, bistrine uma i smisla za humor.”
Dakle, izražen intelekt kod partnera povećavao je šanse za opstanak potomaka.
Um caruje, snaga klade valja Iako postoje i druga objašnjenja za neverovatno razvijanje inteligencije kod čoveka, kao što su ta da je inteligencija evoluirala da bismo bolje razumeli društvo u kom živimo (teorija društvene inteligencije Nikolasa Hamfrija) ili da bismo mogli da manipulišemo drugim ljudima (teorija makijavelističke inteligencije Vajfena i Birna), teorija seksualne selekcije ostala je do danas najšire prihvaćena.
Čak i da se ogradimo od ove teorije i porazmislimo o stanju stvari, jasno je da klišeirane izreke – Lepota je prolazna, inteligencija ostaje; Najvažnija je unutrašnja lepota; Um caruje, snaga klade valja. – zaista nisu ni najmanje besmislene, koliko god im se smisao zagubio u nedoglednom ponavljanju.
Prihvatali mi sebe kao sapioseksualce ili ne, činjenica je da ova reč na širem planu definiše svakog od nas. Možda se danas više nego ikad čini da su neke druge vrednosti pogazile ovu osnovnu i da je fizički izgled prevagnuo u svakom smislu.
Ipak, očigledno je da ljudska populacija ne bi stigla dovde gde jeste i inteligencija ne bi nastavila da se razvija i danas, neumorno i nezaustavljivo, da ipak nismo kroz vekove birali po ključnim osobinama. |
| | | Salome Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
| Naslov: Misli o knjizi i knjizevnosti1 Čet 14 Feb - 20:06 | |
| „Ostati ravnodušan prema knjizi - znači lakomisleno osiromašiti svoj život.”
Ivo Andric |
| | | Gost Gost
| Naslov: Citati o knjigama i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:48 | |
| Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu . – Kineska poslovica |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:48 | |
| Knjige mogu biti opasne. Na najbolje bi trebalo staviti upozorenje: „Može promeniti vaš život“. – Helen Eksli |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:50 | |
| Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život. – Mark Tven |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:50 | |
| Nema šarmantnijeg nameštaja od knjiga. – Sidni Smit |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:51 | |
| Napraviti biblioteku u kući, znači podariti joj dušu. – Ciceron |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:51 | |
| Knjiga je jedinstvena, prenosiva magija. – Stiven King |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:51 | |
| Dobru knjigu čini dobar čitalac. – Ralf Voldo Emerson |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:52 | |
| Književnost otkriva ono što stvarnost skriva. – Džasmin Vest |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:52 | |
| Šta je drugo čitanje nego razgovor u tišini. – Volter Sevidž Lendor |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:52 | |
| Veći greh od spaljivanja knjiga je ne čitati knjige. – Josif Brodski |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:52 | |
| Čitaj da bi živeo – Gustav Flober |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:53 | |
| Biblioteke se ne prave, one rastu. – Agustin Birel |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:53 | |
| Birajte pisca kao što biste birali prijatelja. – Ventvort Dilon |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:54 | |
| Samo saznanje da te na kraju dana čeka dobra knjiga čini dan veselijim. – Ketlin Noris |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:54 | |
| Ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osiromašiti svoj život. – Ivo Andrić |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:54 | |
| Nema knjige a da u njoj ne može ništa dobro da se nađe. – Servantes |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti Ned 4 Avg - 8:54 | |
| Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji. – Sokrat |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Misli o knjizi i knjizevnosti | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 9 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 400 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 399 Gosta :: 3 Provajderi EmelieNajviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 |
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|