Gustav Klimt - Zivot i deloGustav Klimt (jul 14, 1862 – februar 6, 1918) bio je austrijski simbolisticki slikar i jedan od najistaknutijih clanova pokreta becke secesije.
Njegovi najveci radovi su slike, murali i skice.
Klimtova glavna tema bila je zensko telo, i u njegovim delima se moze spaziti blaga crta erotike – nigde se ovo ne moze vise videti nego u njegovim mnogobrojnim crtezima radjenim olovkom.
Mladost i skolovanjeGustav Klimt je rodjen u Baumgarten-u, blizu Beca, i bio je drugo od sedmoro dece. Njegov otac, Ernst Klimt bio je gravir zlata. Ozenio se Anom Klimt, koja je imala neostvarenu zelju da postane muzicki performator.
Klimt je ziveo u siromastvu vecinu detinjstva, jer posla nije bilo a ekonomska situacija za imigrante bila je t
1876. godine Klimt je dobio stipendiju za becku skolu umetnosti (Vienna School of Arts and Crafts (Kunstgewerbeschule)), gde je studirao do 1883. godine kao arhitektni slikar. Tada je prihvatao principe konzervativnog ucenja i studija, njegovi rani radovi se mogu svrstati u one akademskog stila.
1877. njegov brat Ernst, koji je kao i otac postao gravir, upisao je istu skolu. Braca i njihov prijatelj Franz Matsch poceli su da rade zajedno – i do 1880. dobili su mnogobrojne pohvale kao tim zvan "Company of Artists" i pomagali su ucitelju da slika murale u Kunsthistorisches muzeju u Becu. Klimt je zapoceo svoju profesionalnu karijeru slikajuci unutrasnje murale i plafone u velikim javnim zgradama u delu Beca zvanom Ringstraße.
1888. Klimt je dobio “the Golden order of Merit” od strane Franza Josefa I od Austrije za murale naslikane u Burgtheater–u u Becu. Takodje je postao pocasni clan Minhenskog Univerziteta kao i Beckog Univerziteta.
1892. godine Klimtov otac i brat Ernst su umrli, i Klimt je morao da preuzme novcanu odgovornost oceve i bratovljeve porodice. Ovi dogadjaji su promenili njegovu umetnicku viziju i ubrzo je promenio svoj stil zivota.
U ranim 1890im godinama, Klimt je upoznao Emilie Flöge koja ce biti njegov saputnik do kraja zivota, uprkos njegovim vezama sa drugim zenama. Da li je njihova veza (ili prijateljstvo) bilo seksualne prirode ili ne, ne zna se, medjutim, za to vreme Klimt je postao otac 14oro dece.
Godine becke secesijeKlimt je postao jedan od vodja i osnivatelja becke secesije 1897. godine. Ostao je u Secesiji do 1908. Cilj grupe bio je da pravi izlozbe za nekonvencionalne mlade umetnike, da donose najbolje strane radove u Bec, i da izdaju sopstveni casopis ne bi li promovisali sopstveni rad.
Grupa nije podrzavala neki odredjeni tip umetnosti – naturalizam, realizam i simbolizam su bili jedno. Vlada ih je podrzavala i dala im prostor za izlozbe. Simbol grupe bila je Pallas Athena, Grcka Boginja mudrosti i umetnosti.
1894. Klimtu je zadato da naslika tri slike ne bi li dekorisali plafon velikog hola univerizteta u Becu. Njegove tri slike, Filozofija, Medicina i Jurisprudencija su bile kritikovane zbog svojih radikalnih tema, sto su tada nazvali “pornografijom”.
Klimt je transformisao tradicionalnu alegoriju i simbolizam u novi jezik, koji je bio vise seksualan i vise nego uznemirujuci. Kritike su bile raznovrsne – od politickih, preko estetskih do religioznih. Kao rezultat ovoga, slike nisu postavljene na plafon velikog hola univerziteta. Ovo je bio poslednji javni zadatak koji je slikar prihvatio. Sve tri slike su unistene maja 1945. godine za vreme povlacenja ruske vojske. Njegova Nuda Verita (1899) definisala je njegovu odluku; na slici je bila gola crvenokosa zena koja drzi ogledalo istine, dok iznad nje pise citat jedne Schiller-ove recenice, napisan stilizovanim pismom: “Ako ne mozes da zadovoljis sve sa svojim delima i umetnoscu, zadovolji samo par njih. Zadovoljavati vise njih je lose.”
Za vreme ovog perioda Klimt nije izlagao sebe javnosti i javnim komisijama. Isao je veoma cesto sa porodicom Flöge na obale Attersee-a i tamo naslikao mnoge od njegovih najpoznatijih pejzaza.
Klimta je najvise zanimalo slikanje figura i oblika, medjutim ove slike pejzaza su se pomalo razlikovala uprkos klimtovoj veoma velikoj zainteresovanosti ka slikanju kroz raznovrsne oblike. Pejzazi su karakteristicni po istom stilu i nacinu slikanja kao kod njegovih figuralnih slika. Smatra se da je Klimt neke pejzaze slikao gledajuci ih kroz teleskop.
Zlatna faza i kriticki uspehKlimtova “zlatna faza” imala je dobru kriticku reakciju. Za mnoge slike u ovom periodu koristio je “gold leaf” – istucano tanko zlato. Najpoznatija dela iz ovog perioda su Portret Adele Bloch-Bauer I (1907) i Poljubac (The Kiss (1907–1908)). Klimt je retko putovao, medjutim misli se da putovanja u Veneciju i Ravenu, obe poznate po svojim mozaicima, su insirisala njegovu zlatnu tehniku i Vizantijsku sliku i stil. 1904. radio je zajedno sa jos nekim umetnicima na dekoraciji kuce (Palais Stoclet) bogatog belgijskog indusrtrijalca, koja ce kasnije biti jedan od najvecih spomenika pokrtea art nouveau.
Klimtovi radovi u trpezariji, medju kojima su "Fulfillment" i "Expectation", su neki od njegovih najboljih dekorativnih radova.
Izmedju 1907. i 1909. godine, Klimt je naslikao 5 slika zena u krznu. Njegova ocigledna ljubav prema kostimu izrazena je u mnogim fotografijama Emilie Flöge pozirajuci u odeci koju je on dizajnirao.
Dok je radio i odmarao se u svojoj kuci, Klimt je obicno nosio sandale i dugi ogrtac ili haljinu bez donjeg vesa. Vodio je jednostavan zivot, posvecen najvise umetnosti, porodici i secesiji. Izbegavao je bilo kakva umetnicka okupljanja uprkos slavi. Iako seksualno veoma aktivan, bio je diskretan i izbegavao je pravljenje skandala i privlacenje paznje.
Klimt je malo pisao o sebi, svojoj umetnosti i viziji svojih metoda. Vecinom je pisao razglednice upucene Emilie Flöge. Napisao je “Komentar o nepostojecem autoportretu”: “nikada nisam naslikao auto portret. Manje se interesujem za sebe kao modela za slikanje nego za druge ljude, pogotovo zene. Nema niceg specijalnog u vezi mene. Ja sam slikar koji slika dan za danom, od jutra do noci. Ko god zeli da zna nesto o meni trebalo bi pazljivo da posmatra moje slike."
Kasniji zivot i posmrtna slava
1911. godine njegova slika Death and Life osvojila je prvu nagradu na svetskoj izlozbi u Rimu. 1915. godine njegova majka Anna je umrla. Klimt je umro tri godine kasnije u Becu, 6. februara, 1918. godine, od mozdanog udara i upale pluca. Sahranjen je na groblju Hietzing u Becu.
( galerija.fit.edu.rs )
[You must be registered and logged in to see this image.]Najpoznatija slika Gustava Klimta je "Poljubac" koja je naslikana 1907-1908.god.
[You must be registered and logged in to see this image.]Slika "Portret Emilie Floge" je naslikana 1902.god.