Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Gustav Švab

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97404

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Pet 5 Jul - 22:59

Gustav Švab



Gustav Švab 4iM3RZ4

Gustav Benjamin Švab (nem. Gustav Benjamin Schwab; 19. jun 1792 — 4. novembar 1850) je bio nemački pisac, pastor i izdavač.

Gustavov otac Johan Kristof Švab (Johann Christoph Schwab) je bio tajni dvorski savetnik i privremeni profesor na tzv. Visokoj Karlovoj školi u Štutgartu (Hohe Karlsschule), koja je tada imala status univerziteta, a majka Friderika (Friederike) je bila iz bogate trgovačke porodice. Švab je rastao u luteransko-humanističnoj atmosferi švapskog obrazovanog građanstva. Pohađao je Štutgartsku gimnaziju, a od 1809. do 1814. je kao stipendista Evangeličke zadužbine u Tibingenu (Evangelisches Stift Tübingen) studirao na tamošnjem Eberhard-Karlovom univerzitetu (Eberhard Karls Universität Tübingen), najpre filologiju i filozofiju, a potom i teologiju.

Za vreme studija je ustanovio književni kružok i sprijateljio se sa Ludvigom Ulandom, Karlom Farnhagenom i Justinusom Kernerom (Ludwig Uhland, Karl Varnhagen, Justinus Kerner), s kojima je objavio i poznatu zbirku pesama Nemačka pesnička šuma (Deutscher Dichterwald, 1813). U proleće 1813. godine putovao je u severnu Nemačku, gde se, između ostalog, susreo sa Geteom i Šlajermaherom.

Krajem 1817. postao je profesor klasičnih jezika na Višoj gimnaziji u Štutgartu (današnja Eberhard-Ludvigova gimnazija, Eberhard-Ludwigs-Gymnasium). Svega nekoliko meseci posle toga oženio je Sofi Gmelin (Sophie Gmelin), kćerku profesora prava. Od 1825. godine pa nadalje radio je dvadeset godina na izdavanju Lista za književnu razonodu (Blätter für literarische Unterhaltung) izdavačke kuće Brokhaus (Brockhaus), a od 1828. godine dobija posao urednika književne rubrike čuvenog Jutarnjeg lista za otmene slojeve (Morgenblatt für gebildete Stände) jednoga od najplodnijih nemačkih izdavača, Johana Fridriha Kote (Johann Friedrich Cotta). Ovo je za nemački književni svet toga doba bio jedan od glavnih položaja, te Švab postaje mecenom za mlađe autore.

Za izdavačku kuću Mecler (Metzler) 1827. je otpočeo i uređivao najveću nemačku ediciju klasičnih autora u prevodu. Za svoju dužnost Švab je smatrao da treba deci što više približiti svet klasične mitologije, što mu je dalo ideju da 1835. godine objavi antologiju Pesnici stare Grčke za žensku omladinu prerađeni (Die Dichter des alten Griechenlands für die weibliche Jugend bearbeitet).

1828 — 1829. izlazi mu dvotomna zbirka pesama (Gedichter) sa slavnom baladom Jahač i Bodensko jezero (Der Reiter und der Bodensee). Švab je voleo i da putuje, te je u ovom periodu objavio dva vodiča – o Švapskim Alpama (1823) i Bodenskom jezeru (1827). Prevodio je i strane autore, posebno sa francuskog. Treba još spomenuti zbirku nemačkih priča za narod (Die deutschen Volksbücher, 1835).

Švaba su mnogobrojna zaduženja gušila, a političke prilike žestoko uznemiravale, te je duševni mir potražio u begu. Godine 1837. je dobio parohiju u selu Gomaringen u podnožju Švapskih Alpa, a propovedi su mu, pored učiteljskog rada, postale omiljenim zanimanjem. Iz Gomaringena je išao na nekoliko putovanja: 1839. u Švajcarsku, 1840. na Rajnu, 1841. u Švedsku i Dansku. Iz ovog nemirnog doba potiču dva putopisa – po Švapskoj i po Švajcarskoj, kao i obimni životopis Šilerov (1840) i teološki traktat (1840) izazvan Štrausovim Životom Isusa.

Upravo u Gomaringenu je Švab od 1838. do 1840. iz mnogobrojnih antičkih izvornika probrao najznačajnije i najupečatljivije priče, preveo ih na nemački i majstorski sjedinio. Za pojedine priče je koristio desetine izvora, stapajući ih rečenicu po rečenicu u jedinstvenu celinu. Neke delove je prepričao, ponešto skratio, a najokrutnije i erotske odlomke je, u pedagoške svrhe, ublažio. Od tada su njegove Najlepše priče klasične starine (Die schönsten Sagen des klassischen Altertums) postale jedan od najvažnijih posrednika antičke književne i religiozne tradicije na nemačkom govornom području, pa i šire. Uticale su i utiču na recepciju grčko-rimske mitologije ne samo među decom, kojima su prvenstveno bile posvećene, već i među odraslima.

Godine 1841. je preuzeo gradsku parohiju Svetog Leonarda u Štutgartu, 1842. je postao crkveni dekan (superintendent za Štutgartski okrug), od 1845. je viši prosvetni savetnik i stariji većnik duhovnog ureda za visoke škole u Virtembergu (Württemberg). 1847. je nagrađen počasnim doktoratom teologije Tibingenskog univerziteta.

Umro je u Štutgartu 1850. od srčanog udara, izazvanog premorom u javnom radu.

Najpoznatiji srpskohrvatski prevod Švaba uradio je Stjepan Hosu.


Izvor - Wikipedia








Gustav Švab Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97404

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Pet 5 Jul - 23:05



Jednom je bog Dionis sa svojim prijateljima odlutao iz svoje domovine u Frigiju. Šetali su se po vinorodnim visovima brda Tmola i po rodnim plodnim dolinama rijeke Paktola. Samo Silena nije bio s njima jer ga je vino uspavalo. Usnulog Silenu nađoše frigijski seljaci i dovedoše ga svome kralju Midi. Kralj ga srdačno primi, te ga stade gostiti deset dana i deset noći. Jedanaestoga dana povede kralj Mida svoga gosta bogu Dionisu. Sretan što mu se vratio njegov stari prijatelj, Dionis nagovori kralja Midu da zatraži od njega bilo kakav dar. Mida je zatražio da sve što dotakne postane zlato. Dionis mu je ispunio tu želju, te Mida sretan krene kući. Uz put kući Mida je brao jabuke, kidao grane i brao žito, a sve se to pretvaralo u zlato. Kada je došao kući ne znajući što bi od radosti i ushićenja, Mida zapovijedi slugama da mu spreme obilno jelo i piće. Međutim kada je počeo jesti sve se pretvaralo u zlato. Tada kralj shvati kakav je dar izmolio. Tako bogat, a ipak tako siromašan. Tada kralj počne moliti boga Dionisa da ga oslobodi te čarolije. Bog Dionis usliši njegove molitve, pa ga posla da se okupa na izvoru rijeke Paktola. Mida je to i učinio pa je tako nestalo te črolije. Od tada Mida je zamrzio svako bogatstvo, napustio svoju veličanstvenu palaču i najrađe lutao po poljima i šumama štujući seoskog i poljskog boga Pana. Tako je jednom naišao na natjecanje u sviranju između bogova Pana i Apolona. Sudac je bio stari gorski bog Tmol, koji je dosudio pobjedu Apolonu. Mida je bio nezadovoljan odlukom sudca, i tvrdio je kako nagrada pripada Panu. Tada Apolon, nevidljiv, uhvati Midu za oba uha i lagano ih povuče u vis. Od tada Mida na glavi ima magareće uši koje je golemim turbanom želio sakriti pred narodom. Ali momak koji ga je šišao nije to više mogao za sebe tajiti, već je otišao na obalu rijeke i iskopao jamu u zemlji te u nju šapnuo svoju neobičnu tajnu. Nedugo zatim na tom mjestu izraste gusta šumica od trske koje su čudnovato šuštale kada bi preko njih puhao vjetar. Činilo se kao da šapuću: "U kralja Mide magareće uši"! Tako je neobična tajna izašla na vidjelo cijelom svijetu.


NAJLJEPŠE PRIČE KLASIČNE STARINE - GUSTAV SCHWAB








Gustav Švab Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97404

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Pet 5 Jul - 23:06



Sizif je bio bogat i lukav čovjek, osnivač i prvi vladar grada Korinta. Svojom lukavošću stekao je veliko bogatstvo, ali je bio i vrlo lakom. Jednom je odao boravište boga Zeusa riječnom bogu Azopu, koji mu je zauzvrat učinio da na korintskoj tvrđavi iz stijene poteče vrelo Pirena. Zeus odluči da za tu izdaju Sizifa kazni te pošalje k njmu Smrt. Sizif uhvati Smrt i čvrstim je lancima okuje. Ali naišao je ratni bog Ares i oslobodio Smrt. Smrt odmah povede Sizifa u podzemni svijet. Sizif naredi svojoj ženi da ne prinese za njega posmrtne žrtve, zbog čega su se Had i Perzefona jako naljutili, a Sizif ih je uspio nagovoriti da ga puste natrag na gornji svijet kako bi opomenuo nemarnu ženu. Kada je tako izmakao iz podzemnog svijeta, Sizif se više nije mislio vratiti tamo, nego je nastavio uživati na gornjem svijetu. Veseleći se uspješnoj prevari iznenada opet dođe Smrt i neumorljivo ga odvuče u podzemni svijet. Sizifa je tamo čekala kazna za njegova nedjela. Morao je teški kamen gurati iz ravnice na visoko brdo i kad bi pomislio da je već dogurao dovrha kamen bi se okrenuo i ponovno otkotrljao u dolinu. Sizif je tako morao uvijek iznova gurati stijenu uzbrdo.

NAJLJEPŠE PRIČE KLASIČNE STARINE - GUSTAV SCHWAB








Gustav Švab Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Sub 10 Dec - 17:23

Priče u ovoj knjizi izbor su istoimene zbirke grčkih i rimskih priča nemačkog pesnika Gustava Švaba (1792 - 1852), objavljene u tri toma u Štutgartu, 1838 - 1840. godine. Oslanjajući se na grčke i rimske autore Švab je u ovoj zbirci ispričao i u skladnu celinu sastavio mnoštvo klasičnih priča. Ali, nije upotrebio samo velika pesnička dela klasične starine, nego vrlo često i mnoštvo malih podataka, katkad od nekoliko redaka ili stihova, koji su se našli u citatima starih učenjaka. Bio je to mučan posao. Sam Švab kaže da je na tom delu radio dvadeset godina. Želeo je da posebno mladima približi jedan deo kulturne baštine koji Evropa duguje antičkoj Grčkoj. I uspeo je, jer je knjiga odmah poslata vrlo popularna, a dosad je izašla u nebrojano izdanja, potpunih i skraćenih.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Sub 16 Feb - 15:01

Gustav Švab DSCF8661
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 119018

Učlanjen : 06.12.2012


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Sre 7 Avg - 11:20

Gustav Švab ZFW05Nz

Priče u ovoj knjizi izbor su istoimene zbirke grčkih i rimskih priča nemačkog pesnika Gustava Švaba (1792 - 1852), objavljene u tri toma u Štutgartu, 1838 - 1840. godine. Oslanjajući se na grčke i rimske autore Švab je u ovoj zbirci ispričao i u skladnu celinu sastavio mnoštvo klasičnih priča. Ali, nije upotrebio samo velika pesnička dela klasične starine, nego vrlo često i mnoštvo malih podataka, katkad od nekoliko redaka ili stihova, koji su se našli u citatima starih učenjaka. Bio je to mučan posao. Sam Švab kaže da je na tom delu radio dvadeset godina. Želeo je da posebno mladima približi jedan deo kulturne baštine koji Evropa duguje antičkoj Grčkoj. I uspeo je, jer je knjiga odmah poslata vrlo popularna, a dosad je izašla u nebrojano izdanja, potpunih i skraćenih.








Gustav Švab IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 119018

Učlanjen : 06.12.2012


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Sre 7 Avg - 11:21

Невероватна прича!

Пошто сам љубитељ Троје и легенди о овом необичном граду, заиста сам уживао у књизи. Принцеза Јелена, Парис, Хектор и многи други ликови представљени су као обични људи са врлинама и манама, и то ствара потпуну слику да су они заиста били људи од крви и меса, а не неки ликови из митологије, што је углавном осећај након предавања из историје на тему Тројанског рата. Ствари добијају неки смисао, описани догађаји су у чврстој вези са реалношћу (нпр. освајање Троје због злата и богатства, Јеленин бег са Парисом). Све су ово добро познате чињенице, али након читања овог романа, све то постаје реално и живо.
ТРОЈА – Густав Шваб








Gustav Švab IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 119018

Učlanjen : 06.12.2012


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Sre 7 Avg - 11:24

Gustav Švab 4Ane8AF

Pisac slavnih Priča iz klasične starine nije mogao zaobići velike pustolovine osvajača Troje, koje je Homer opevao u Odiseji. Na način legendarne proze izložene su ovde ključne epizode Odisejevih doživljaja.U Dodatku je kratak pregled grčke mitologije – tumačenje imena i mesta. Prevodilac s nemačkog Jovan Maksimović.








Gustav Švab IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 119018

Učlanjen : 06.12.2012


Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610Sre 7 Avg - 11:28

Prometej


AUTOR: GUSTAV ŠVAB


Prometej je prema grčkoj mitologiji bio sin Japeta i boginje Temide i brat Atlasa. Prema predanju, Prometej je stvorio čoveka od gline, ukrao vatru sa Olimpa i podario je ljudima. Zbog krađe vatre i suprodstavljanja bogu Zevsu bio je kažnjen tako što je morao vekovima biti prikovan za Kavkaz gde mu je orao svakoga dana kljucao utrobu. Lik Prometeja je jedan od najsnažnijih likova grčke mitologije jer predstavlja oličenje hrabrosti, ponosa i prkosa, velike čovekoljubivosti i težnje za slobodom. Njegov lik je i danas simbol borbe za napretkom i srećom čovečanstva, pa nas ne čudi što je upravo Prometej bio vekovima inspiracija mnogih pesnika, slikara i mislilaca.

Prometej je pomagao vrhovnom bogu Zevsu u pravljenju novog i pravednijeg poretka na zemlji. Nakon mukotrpne borbe i predanosti svim Zevsovim zahtevima Prometej nije dobio nikakvu nagradu, ni zasluge. Kada se Zevs odlučio da uništi ljudski rod, prometej je odlučio da mu se osveti i priklonio se ljudima, uprkos tome što je na sebe mogao da navuče gnev bogova sa Olimpa. Verovao je da ako ljudima ulije nadu i obdari ih snagom, moći će da pomognu drugima, ali i sami sebi.

Priče od kojih je sačinjena zbirka “Najlepše zbirke klasične starine”, kojoj pripada i priča “Prometej”, tiču se starogrčkih povesti iz grčke mitologije. Narodna predanja su stvarala mitove o bogovima i ljudima, o nadprirodnim junacima koji služe kao polazni model ponašanja. Od ovakvih junaka bi trebalo nešto da naučimo. Bilo da su u pitanju junaci ili antijunaci iz svakog možemo izvući neku poruku. U priči “Prometej” navode nam se skoro svi bitni likovi grčke mitologije, govori nam se o tome kako je nastao svet i kako su bogovi ljudima podarili život.

Pouka priče je da se ne treba predati pred iskušenjima i teškoćama, treba biti snalažljiv i otporan. Kao što kaže izreka “nada poslednja umire”, tako i treba verovati da će budućnost biti bolja.

Kratak sadržaj

Priča počinje činjenicom da je vrhovni bog Zevs lišio Prometeja prestola i zbog tog čina Prometej je odlučio da pomogne ljudima na koje se Zevs bio okomio da ih uništi. Učio ih je svemu kako bi se održali u životu. Svojom dovitljivošću i snalažljivošću Prometej uspeva nekoliko puta da prevari Zevsa. Kako na zemlji nije postojalo telo u kojem bi se mogao nastaniti Prometej od ilovače načini lik prema slici bogova. Atena, boginja mudrosti, divila se ovom Prometejevom delu i odlučila da mu udahne božanski duh. Tako nastadoše ljudi koji se brzo razmnožiše i nastaniše na zemlji. Kako nisu umeli da koriste svoje udove bila im je nepoznata svaka veština i tako se prometej zauzeo da im pomogne u svemu.

Tako se bogovi počeše interesovati za ljudski rod i sazvaše skup na kojem su se sastali smrtnici i besmrtnici u Mekoni. Prometej kao predstavnik ljudi uze ih u zaštitu, zakla velikog bika kojeg su bogovi odredili za sebe i podeli ga u dve gomile. Kosti umota u loj i na oko se činilo da je ta gomila veća, dok je u manju gomilu stavio meso. Zevs povučen većom gomilom izabra je i bi prevaren. Zevs gnevan zbog toga odluči da ljudima uskrati vatru, ali mudri Prometej je ukrade i podari ljudima. Kako bi se osvetio Prometeju Zevs stvori Pandorinu kutiju u koju smesti sve nedaće i tuge sveta. Tu kutiju posla Prometejevom bratu Epiteju koji je bio povodljiv i nesnalažljiv. Epitej opijen lepotom devojke koja je donela kutiju, primi poklon od Zevsa i otvori je. U tom trenutku izađe sva beda u svet, a boginja koja je znala da se na dnu kutije nalazi nada zatvori je pre nego što izađe. Otuda potiče verovanje da i Kada je sve izgubljeno ostaje nada. Uzalud su bila sva pričanja koja je Prometej upućivao bratu, da ne prima pokolone od Zevsa, šteta je bila učinjena.

Kako bi konačno savladao Prometeja Zevs naredi da se prikuje za stenu na Kavkazu i posla orla koji će mu svaki dan kljucati jetru. Prometej je bio besmrtan i jetra mu se stalno obnavljala te je za njega ovo bila velika muka. Osuđen je da na steni ostane sve dok se ne pojavi neko ko bi za njega dobrovoljno umro i time se na neki način ponudio da bude njegov zastupnik. Vekovima je Prometej trpeo muke, sve dok tuda nije prošao Herakle koji ga i oslobodi. Da bi uslov boga Zevsa bio ispunjen na Prometejevo mesto staviše kentaura Hirona koji je bio spreman život da da za Prometeja. Kako bi se bog Zevs mogao dičiti da je Prometej još uvek prikovan za Kavkaz, staviše mu prsten u kome se nalazio prsten sa kavkaske stene.

Iz priče možemo izvući razne pouke o tome kako se treba boriti u životu. Ukoliko posedujemo osobinu snalažljivosti, nedaće koje nas sustižu lakše ćemo rešavati, treba biti uporan i istrajan u svojim ciljevima. Prometej je primer snalažljivog i istrajnog lika. Pomogao je sebi, ali i drugima. Ono što je bitno u njegovom delanju je to što pomažući drugima nije ugrozio nikoga oko sebe. Pretrpeo je kaznu zbog toga što se suprostavio Zevsu, ali nije ga ugrozio svojom osvetom. Iako je prevarom oteo vatru i hranu za ljude time nije ništa oduzeo Zevsu, jer bogovi ne oskudevaju ni u čemu. Njegov cilj je bio pomoći ljudima kako bi preživeli i ono što je podario ljudima pripada svima, a ne samo bogovima, zbog toga je njegovo delo veliko.

Prometeja jeste pokrenula želja za osvetom prema Zevsu, ali ta osveta nije bila zla, već ga je vodila želja za dokazivanjem. To je ostvario tako što je pomogao onima koje je Zevs hteo da uništi. Pomogao je slabijima od sebe, sprečio je zlo svojim delovanjem. Ljudi su bespomoćni naspram bogova i Prometej nije dozvolio da pate zbog Zevsove obesti. Prometej u sebi nosi plemenitost i njegov cilj je bio taj da se zadovolji pravda. Zevs je hteo nauditi slabijim od sebe, onima koji mu ne donose nikakvu korist. Bog je podario život svima i niko nema pravo da oduzme bilo kome taj dar. Upravo to je Prometej dokazao i pokazao da ljudsko postojanje treba da se održi jer ne smeta nikome i da takva vrsta života treba da postoji.








Gustav Švab IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Gustav Švab Empty
PočaljiNaslov: Re: Gustav Švab   Gustav Švab Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Gustav Švab
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-