Zanimljivosti iz istorije

Да ли сте знали да су, по Фулшеу из Шартра крсташи у току Првог крсташког рата у Ма'арат ал-Ну'ману у сред велике несташице хране прибегли канибализму тако што су одсецали "парчад од задњица (мртвих) Сарацена… које су кували.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Да су у бици код Аженкура 1415. године Французи изгубили око 4.500 ратника, од чега је страдало око 1.500 племића, док су Енглези остали без стотинак људи. Најзнаменитији великаш који је страдао са енглеске стране био је Едвард, војвода од Јорка, који је у току битке умро од капи.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Бугарски кан Крум (803—814) je направио пехар од лобање пораженог византијског цара Нићифора.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Римски војсковођа Веспазијан, будући римски цар, пао је у немилост цара Нерона јер је заспао приликом једног од Неронових песничких рецитала.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kрсташи под вођством тарентског кнеза Боемунда у Првом крсташком рату заузели су Антиохију у Сирији захваљујући томе што их је у град у току раних јутарњих часова 2. јуна 1098. пустио извесни Јерменин Фируз, свега један дан пре него што је граду притекла у помоћ огромна војска мосулског емира.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Краљ Милан Обреновић наложио је да се метак, који га је промашио у београдској Саборној цркви током Илкиног атентата 1882, обложи рубинима и брилијантима и да му се од тог зрна олова направи игла за крaвату.



Игла је припадала краљу Милану Обреновићу V. Израђена је од метка  којим
је, у Саборној цркви, 11. октобра 1882, Јелена-Илка Марковић, огорчена
због погибије свог мужа Јеврема покушала атентат на краља Милана. На
златном  прстену, са наизменично постављеним рубинима и дијамантима,
наставља се игла. У  самом прстену фиксирана је глава метка од олова.

Римски цар Кар 283. погинуо је од удара грома током опсаде персијске престонице Ктесифона.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Енглеског краља Едварда VII (1901—1910),је излуђивао звук звецкања
металног новца па је зато забранио да било ко у његовој околини носи
ситниш у џеповима.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Aтентатори на византијског цара Лава V Јерменина прерушили су у свештенике како би на Божић 820. упали у цркву Св. Софије и погубили цара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Француски Краљ Сунце, Луј XIV, окупао се само два пута у животу, и то оба пута по препоруци лекара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Византијског цара Јустинијана I (527-565) његови исцрпљени сарадници звали су цар који никад не спава јер је имао необично велику радну способност која му је омогућавала да сам води све своје послове.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Самољубљем до Сунца


У језуитској школи у Клермону с узбуђењем се чекала посета Луја XVI. Године 1674. у госте им је стигао краљ Сунце, како су још звали овог француског владара. У то време овај колеџ похађао је и Франсис Селдон, син богатих ирских велепоседника. Одгајан у слободарском духу, шеснаестогодишњи Франсис непрекидно је професорима стављао примедбе што Луја XVI сувише хвалишу и о њему говоре као да је важнији и од Бога.


Кад је Франсис Селдон напокон уживо видео краља, остало је забележено, био је непријатно изненађен. Главу владара красила је огромна перика. Младић се тихим гласом нашалио на рачун краљеве ћелавости због које Луј мора да се „кити туђим перјем”. Селдона је очигледно чуо неко ко не треба и то пренео владару.

Луј XVI речи младића није схватио као шалу, напротив. Издао је наредбу да се Франсис ухапси, спроведе у Париз и баци у злогласну Бастиљу. Владар је у први мах одлучио да Селдон чами у тамници извесно време, а да га потом пусте на слободу. На младићеву жалост, како је време одмицало, Луј је био све више обузет бесом, проговорила је његова огромна таштина. Написао је нову наредбу по којој се одређује да Франсис Селдон доживотно остане у затвору.

Кад су схватили да сувише дуго нема никаквих вести од сина, а да професори у школи избегавају да кажу шта је посреди, Франсисови родитељи напокон су чули поражавајућу вест: дете им је нетрагом нестало и нико не зна шта се с њим догодило. Франсисови мајка и отац нису ни у најгорим слутњама могли да претпоставе шта се десило, јер се ипак радило о угледној школи и није било разлога да не поверују професорима.

Франсис Селдон остао је у затвору тридесет једну годину. Кад је његово заточеништво загазило у четврту деценију, неки од језуитских наставника заинтересовали су се за судбину свог несрећног бившег ученика. Сазнали су да су Франсисови родитељи у међувремену умрли и за собом оставили велико богатство. Тајним каналима и добрим везама наставници су успели да дођу до Селдона с којим су се договорили да ће га, у замену за деведесет осам одсто богатства, ослободити из тамнице. Наравно да је Франсис пристао на тако неправичну погодбу, било му је важно само да се поново нађе на слободи.

Иако у средњим годинама, од толиког самовања и тамновања, Франсис Селдон био је сасвим оронуо и личио је на изгубљеног старца. Био му је организован бег не само из Бастиље, већ и из Француске. Кад је стигао у Ирску, веома кратко уживао је у богатству, јер је готово читаву имовину, какав је и био договор, морао да уступи језуитима.


Луј XVI владао је од 1643. до 1715. године, односно седамдесет две године и сто десет дана. Сматра се једним од најдуговечнијих владара у историји.
Овај француски монарх, висок само сто шездесет два центиметра, веома рано је оћелавио. Зато је увео моду ношења огромних перика, али и мушких ципела с високим потпетицама. С великом периком и на штиклама осећао се мужевнијим и моћнијим.
У време његове владавине, о чему смо много пута писали, није се баш много марило за чистоћу. Богаташи јесу мењали гардеробу и облачили чисту и попеглану одећу, али су зазирали од купања. Веровали су да их прљавштина штити од зараза.   Занимљиво је да је Луј XVI био сасвим другачији. Остало је записано да, ако се не би окупао сваки дан, тело би му слуге макар истрљале алкохолом. Некад се пресвлачио и по три пута на дан.  Лекари кажу да је та краљева манија за чистоћом умногоме допринела његовој дуговечности.





Политикин забавник

[You must be registered and logged in to see this image.]

Римљани су сматрали да им се хиспански ратници подсмевају с оног света.
Ибери су наиме носили са собом брзоделујући отров добијен из корена
сардинијског љутића (Ranunculus sardonia) који су узимали у
случају безизлазне битке. Отров је изазивао контракцију доње вилице тако
да се чинило да жртва има злобан осмех на лицу који је плашио римске
легионаре.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Иван IV Грозни, руски цар који је свој надимак добио захваљујући
изузетно суровим методама обрачунавања с противницима као и зато што је у
наступу беса убио сопственог сина, био је толико ужаснут вешћу о покољу
хугенота у Француској на дан св. Вартоломеја 24. августа 1572, да је
изјавио како су Французи обични дивљаци.

Пре Ангорске битке (1402) татарски емир Тамерлан исплатио је својим
војницима седмогодишње плате унапред како би их мотивисао да се срчаније
боре против Османлија.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Шведски краљ Карло XII (1697—1718) је током своје владавине увек лично
предводио своју војску у време ратних похода тако да је за себе говорио
да је ожењен војском

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Винстон Черчил је био физички кажњаван у школи зато што није знао како се зове коњ Александра Македонског.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Хитлер је рекао енглеском новинару Вернеру Бартлету да му је између
осталог, много помогло да се дочепа власти и то што су га многи сматрали
будалом?

Француски краљ Луј XVI био је веома сујеверан и по савету свог
астролога, веома је добро пазио да ништа не ради сваког 21. дана у
месецу. Испоставило се да је астролог био у праву — број 21 је био
поприлично баксузан за француског монарха: након избијања Француске
револуције, 21. јуна 1791. краљ је био ухапшен; 21. септембра 1792. у
Француској је била укинута монархија; и коначно 21. јануара 1793.
године, Луј је био погубљен на гиљотини

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]


Српски краљ Петар I Карађорђевић је у време живота у иностранству као члан Легије странаца учествовао у Француско-пруском рату (1870—1871) тако да је стекао чин поручника.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Симеон од Сакс-Кобурга и Готе (рођен 16. јуна 1937) био је као малолетник бугарски цар Симеон II (1943—1946), да би затим од 2001. до 2005. године био председник владе Републике Бугарске.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Узун Мирко Апостоловић je у бојевима допао седам тежих рана и под њим je у биткама страдало укупно десет коња.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mилански војвода Лодовико Моро (1452—1508; владао 1489—1500), у сталном страху од атентата, у одаји за аудијенције примао je посланике седећи иза високе ограде.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dan kada je nastao nogomet

Suvremena nogometna igra razvila se u Engleskoj poslije stvaranja prvog nogometnog saveza davne 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a s manjim promjenama održala su se i do danas.


Igre koje su se temeljile na napucavanju lopte odigravale su se u mnogim zemljama tijekom povijesti. Najstarija igra o kojoj postoje važeći dokumenti jest Cuju, spomenuta tijekom vojnih vježbi za vrijeme Dinastije Čin u Kini (255.-206. prije Krista). Ostale pradavne igre bile su Kemari u Japanu te Harpastum u Starom Rimu.

Pravila nogometa donesena su sredinom 19. stoljeća da bi konačno ujedinila sve vrste nogometa koje su se igrale po raznim školama diljem Ujedinjenog Kraljevstva. Prva su pravila izmišljena u Cambridgeu 1848. No, ta pravila nisu bila usvojena. Tijekom 50-ih godina 19. stoljeća, brojni klubovi diljem država s engleskim kao materinskim jezikom igrali su nogomet koji se razlikovao od jednog do drugog mjesta. Neki su klubovi donosili vlastita pravila, a najpoznatija su bila Sheffieldska nogometna pravila iz 1867. Također, 1862., John Charles Thring iznio je svoju vrstu pravila koja su imala utjecaja u stvaranju prvih fiksnih pravila.

Sva ova pravila za pozitivnu su posljedicu imale stvaranje prvog nogometnog saveza, dana 26. listopada 1863.. Prvo okupljanje saveza bilo je u Freemason's Tavern u ulici Great Queen Street, London.

(Wikipedija)

ČETIRI NAJVEĆE LAŽI U ISTORIJI: Zablude u koje veruje ceo svet!

Neko se u prošlosti "našalio" sa istorijskim mitovima i legendama, pa ih "začinio" nekom informacijom

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li se neko u prošlosti "našalio" sa istorijskim mitovima ilegendama, pa ih "začinio" nekom informacijom ili je sve stvar nege velike teorije zavere, nije poznato, ali predstavljamo vam četiri velike zablude u koje danas mnogi veruju.

O Milošu Obiliću

U borbi nije učestvovala samo srpska vojska i samo Srbi, već je tu bila i bosanska vojska. Takođe, Vuk Branković nije izdao nikoga, nego je čak jedini imao uspeha u celoj bici i odneo pobedu na svom krilu. U turskim arhivama čak piše da su oni u stvari izgubili Bitku na Kosovu i to pre svega zahvaljujući upravo Vuku Brankoviću.

U istorijskim spisima i knjigama ne postoji ni jedno jedino verodostojno i nedvosmisleno svedočanstvo u istorijskim izvorima o Milošu Obiliću. Čovek najverovatnije nije ni postojao. Neki istoričari tvrde da pošto Obilić najverovatnije nije postojao, već je plod epske poezije i simbol svetle tačke namučenog srpskog naroda, da je Murat poginuo u metežu bitke, jer on nije sedeo u svom šatoru i čekao vesti sa megdana, već se borio sa svojim podanicima.

Nekoliko cenjenih istoričara poput Aleksandra Solovjeva, Hansa Viznera, ili Dženi Votson čak kažu da je Kosovska bitka bila samo jedna od uobičajenih oružanih sudara u tom periodu i da nije bila ništa važnija od preostalih sedam koje su se dogodile. Isti autori kažu da je od tih sedam bitaka po svemu sudeći, tri dobila turska vojska, dok su tri završene u korist srpske vojske, a jedna je završena zapravo nerešeno (bitka na Sitnici – 1382.).

Jabuka i Njutn

Njutn baš nikada nije spomenuo nikakvu jabuku, o kojoj priča ceo svet, uz tvrdnje da je smislio svoj zakon pošto mu je ona pala na glavu. Zapravo je ceo mit sa jabukom smislio Džon Konduit nekih 60 godina kasnije, koji takođe nije tvrdio da je Njutna udarila jabuka u glavu, već da je on samo posmatrao kako ona pada, i u tom trenutku mu je sinula ideja o velikom zakonu.

Kolumbovo otkriće Amerike

U 15. veku je malo ko verovao da je Zemlja okrugla. Čak ni crkveni inkvizitori nisu spaljivali ljude zbog toga. Inače, prvu teoriju o Zemlji kao lopti je osmislio još Pitagora u Antičkoj Grčkoj. Zapravo, Kolumbo je koristio navigacione tehnike koje se zasnivaju na činjenici da je Zemlja okrugla. Takođe Kolumbo nije prvi otkrio Ameriku a uz to nikada nije ni kročio nogom na kopno, pošto je uglavnom bio na ostrvima Bahama i Kariba.

Krivac za ovu zabludu je šaljivdžija po imenu Vašington Irving, koji je napisao novelu o Kolumbu 1838. A onda svi su poverovali u njegove avanturističke priče.

Ajnštajn je bio veoma loš matematičar

Istina je takva da je Ajnštajn bio fantastičan matematičar. Sa 12 godina je bio bolji nego što ćete vi ili bilo ko koga znate ikada biti. Toliko je dobro znao aritmetiku da je smatrao da ga škola usporava. Čak je i držao predavanja kao tinejdžer.

Inače, ova dezinformacija je prvobitno objavljena u rubrici „Verovali ili ne” još 1935. godine. I ljudi su poverovali.

Autor: Dnevno.rs

U Aspenu kod Beča 1809. godine, Francuskog imperatora pitali su da li je on najveći vojskovođa.

"Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je Crni Đorđe, njemu pripada slava najvećeg vojskovođe", odgovorio je Napoleon.

[You must be registered and logged in to see this image.]