Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiLatest imagesRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz istorije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 16, 17, 18
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:09

Udaljenost između Moskve i Čikaga je manja nego udaljenost između Čikaga i Rio de Ženeira.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:10

Samo u Sаnkt Peterburgu nalaze se 221 muzej, 2.000 biblioteka, više od 80 pozorišta, preko 100 koncertnih dvorana i veliki broj ustanova kulture.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:10

U ruskom jeziku nema reči za reč "zabava" ili "privatnost".
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:10

Postoji na zemlji moreuz koji spaja dva mora i dva okeana, a razdvaja dve države, dva kontinenta i dva poluostrva. To je Beringov moreuz. On spaja Cukotsko i Beringovo more, kao i Severni i ledeni okean i Tihi okean, istovremeno razdvaja Rusiju i SAD, Aziju i Ameriku, poluostrva Cukotku i Aljasku.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:11

Rusija drži polovinu globalne zalihe visoko obogaćenog uranijuma, što iznosi 695 tona. Drugi po redu je SAD, koji poseduje 604 tone.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:11

Sankt Petersburg je najseverniji grad na svetu sa populacijom preko milion stanovnika.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:11

Ruski jezik jedan je od 5 najzastupljenijih jezika na svetu.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 122437

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Pon 2 Dec - 22:08

Балкански професор и непокорна жена
Ксенија Атанасијевић, прва жена доктор наука у Србији, и филозоф Бранислав Петронијевић платили су скупу цену платонске везе



[You must be registered and logged in to see this image.]



Kсенија Атанасијевић, професора филозофије, Бранислава Петронијевића заволела је још на првом часу филозофије, у гимназији. Професорка је ученицама поменула дела већ тада цењеног и уважаваног, младог професора Петронијевића и Ксенија је, истог дана, у кући пронашла и прочитала неке његове радове. Била је опчињена начином на који је он представљао филозофију. Својом појавом и надахнутим предавањима трасирао је пут младој девојци, одредио јој живот.
Био је то живот који је започео једног фебруарског јутра у последњој деценији 19. века, када је њена мајка Јелена, из угледне свештеничке породице, умрла пар сати по рођењу девојчице. Деси се, понекад, да се ствари мало поравнају и Ксенија је добила једну слободоумну, паметну жену за маћеху, професорку Више женске школе, Софију, која није имала деце с Ксенијиним оцем, али се посветила подизању шесторо деце, која су остала за Јеленом. Расла је у интелектуалном окружењу које јој је одредило изборе и приоритете у животу. Најбољи друг и другарица су јој били песник Растко Петровић и његова сестра, касније чувена сликарка Надежда. После сјајно положене матуре уписује се на студије филозофије с класичним језицима и главни професор јој је, по строгости и захтевности, чувени Петронијевић.
Бритке мисли
На студијама је скренула пажњу на себе и професор је, неформално, проглашава за своју наследницу, одушевљен њеним бритким мислима и огромном жељом за знањем. Петронијевић је у добу зрелог мушкарца и сигурно зна какав утисак оставља на младу студенткињу која га гледа као бога. То што и он осећа симпатију према њој њега нимало не мења у ставу. Напротив, још је строжи према овој младој девојци којој је омогућено да студира шта жели, па касније и да спрема докторат у Швајцарској.
Можда у томе има и мало љубоморе на услове које има Ксенија. Лако је учити кад имаш подршку и финансијску подлогу. Он је није имао.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Бранислав Петронијевић

(Фото Википедија)

Рођен је у малом селу Совљаку код Уба. Први разред гимназије породица успева да финансира, али у другом Бранислав прелази код тече, где бесплатно станује, али и подучава њиховог сина и ради ситније послове. Одрастање по туђим кућама и тежак пут до академског звања обликовало је паметно сељаче с Уба у маркантну интелектуалну фигуру, једног од водећих интелектуалаца свог времена. Одлази у Беч да студира медицину и филозофију. Докторирао је и постао ванредни професор на високој школи.
Ксенија узима за докторску тезу дело Ђордана Бруна „Учење о најмањем”, а како о њему није било никакве литературе, кренула је Европом трагајући за ретким књигама и списима.
За то време колале су приче по чаршији о вези професора с двадесет година млађом студенткињом. Оно што зли језици нису знали, ни могли да разумеју, јесте да је везе било, али да она није прешла границу која је била постављена по моралним начелима тадашњег времена. Емотивна веза и дивљење, које су осећали једно за друго, није се могла сакрити. Озареност лица кад професор уђе у салу за предавања била је уочљива сваком ко је погледао у Ксенијино лице. Професор је осећао понос када је на неко замршено филозофско питање само Ксенија нудила одговор. Петронијевић је био неожењен и неосетљив на женску пажњу. Љубазан, али на одстојању, то је био његов став према женскињама које је сретао. Према студенткињама је био немилосрдан, нарочито ако би намирисао да су залутале на универзитет. Такве су одустајале или мењале студије.
Одбрана Ксенијиног доктората била је својеврсни догађај и сала универзитета је била пуна као да је вашар. Нажалост, и јесте био вашар таштине и мизогиније професора, који су је испитивали. Петронијевић је одлучио да буде посебно суров, не би ли тако оповргао причу о вези која је колала по ходницима факултета.
У комисији су били још Милутин Миланковић и Веселин Чајкановић, све признати научници и касније академици. Ксенијин рад је био за дивљење. Знали су то и испитивачи, али нису хтели да пусте једну жену да докторира. Да је била мушкарац, добила би овације и честитања, а овако је добила и један задатак из више математике, иако, нити је била математичар, нити је то требало за рад. На изненађење свих, она је лако и елегантно решила проблем. На то један Милутин Миланковић, онакав математичар и научник, дозвољава себи да се спусти на ниске гране мушког шовинизма и пита Петронијевића: „Колега, да ли је све у реду с хормонима наше кандидаткиње?” Ксенија успева да победи све препреке и да одбрани дисертацију. Имала је само 28 година.
Да је била мушко, одмах би била постављена на место доцента које је постојало упражњено. Оно што је најтужније у целој причи јесте што су се тако понели врхунски интелектуалци ове земље. Ксенију прво шаљу да предаје у гимназији у Нишу, па је враћају у Београд. Чувени Јован Цвијић се буни против тога јер му је несхватљиво да тако блистав ум труне деградиран у гимназији.
Иако су захладнели односе после одбране доктората, Петронијевић схвата да је био безразложно неправедан и да његово непримерено строго понашање уопште није смањило чаршијске приче. Њено враћање из Ниша за Београд приписује се Петронијевићу. Он, са своје стране, жели да се искупи па поставља пред савет Филозофског факултета предлог да се Ксенији Атанасијевић додели место доцента. она постаје прва жена у наставном кадру универзитета. Дочекали су је уздржано, један број колега је био искрено срдачан, а етнолог др Тихомир Ђорђевић, један од оних који је подржао њен избор, рекао јој је: „Честитам, колегинице. Добро дошли у пакао.”
За њу и јесте настао пакао. Интриге, ухођења, јавна исмевања и подметања почели су одмах. Како на факултету постоје разне групе и клике, Ксенија не улази ни у једну.
Разилажење је почело и није се могло зауставити. Бранислав јој није опростио независност и оригиналност, за њега је она била паметни продужетак њега и његов наследник.
Пред Ксенијом су године врло плодног рада. Она објављује радове, држи предавања, пише за стране научне часописе. Док јој на њеном факултету још увек оспоравају стручност, стиже вест из Лондона да је Енциклопедија Британика уврстила њен докторат као веома вредан рад за проучавање Ђордана Бруна.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Тих година, пре него што ће Ксенија постати професор, стиже решење о пензионисању професора Петронијевића. За то нема никаквог објективног разлога, али Бранислав зна због чега је то. Краљ Александар, кога је лично познавао, није му опростио негодовање и незгодна питања у вези са Солунским процесом, на коме је на смрт осуђен пуковник Драгутин Димитријевић Апис, Бранин пријатељ из школе. У Србији се није смело гласно питати за пуковника, сви су у пола гласа препричавали шта се догодило, али јавно се није говорило. Пре тог процеса Александар и Петронијевић заједно су прешли Албанију са српском војском и више пута у предаху играли преферанс. Ценили су се међусобно, али, тврдоглав и поштен какав је био, Петронијевић је јавно прозивао краља и Пашића, који су били организатори овог срамног суђења. Тако је професор уклоњен из активне наставе на универзитету, али је наставио да ради и објављује књиге, есеје и текстове по страним часописима. Оне необјављене је дао у залог за неплаћене рачуне у кафани „Мажестик”, где се тада окупљао његов интелектуални круг. За време рата му је спаљен стан и цела библиотека. Ослобођење дочекује буквално без ичега. Једно време живи у малој собици хотела „Палас”, а после се сели у још мању и јефтинију у хотелу „Балкан”. Сахрањен је у Београду, скромно, испраћен од неколицине пријатеља и родбине.
Негде после пензионисања, његови и Ксенијини путеви су се потпуно разишли. Она добија професорско место 1928, али неуморна мушка клика не мирује. Оптужују је за плагијат због две реченице које је цитирала не наводећи аутора. Одузима јој се звање, без могућност да се одбрани. У том ружном каменовању једне жене, незаштићене приватно и професионално, учествују неки блиски пријатељи, али завршни ударац стиже од њеног идола. Њен Брана, како га је називала у приватним писмима, придружио се хајци пишући представку савету факултета и изјашњавајући се против Ксенијиног пријема у звање ванредног професора. Никада јој није опростио одвајање од његових мисли, његовог пута. Она, после година сизифовске борбе, тражи да је пензионишу. Нису јој дали пензију. Не дају јој звање, али је не пуштају да оде када она хоће. У то време почињу да колају приче о њеној вези с једним познатим београдским лекаром, ожењеним, што је био смртни грех. Ксенију су разапињали лично професионално и нису имали мере.
У време немачке окупације показује луду храброст када одбија да потпише Апел српском народу, кога су потписале многе њене колеге. То је био позив народу да не учествује у акцијама против Немаца и да осуди комунисте. Како је још пре рата писала против национализма и стала у одбрану Јевреја, било је више него довољно да је ухапси Гестапо.
Чињеница да су је хапсили Немци није јој помогла да је не ухапси и нова власт. Не зна се због чега, осим што није била у партизанима. Пошто јој нису могли прикачити никакав грех, пуштена је из затвора с губитком грађанских права и забранама на све њене књиге и радове. Њени радови нису укључивали марксистичку мисао па су, самим тим, непожељни.
Тврдоглаве нарави
Тешке године муке за голу егзистенцију нису је сломиле и она пише радове под туђим именом.
Тако су живели у истом граду двоје људи које је некада повезивала необична емоција, мешавина љубави и дивљења. Двоје необичних и тврдоглавих личности које је много тога спајало, а раздвојио их је, највише, став балканског мушкарца да му жена мора бити покорна, чак и када има ум исто толико блистав колико и мушкарчев. Иза ње остало је преко 400 радова, ауторских и превода класичних грчких филозофа.
Ксенија је сахрањена на Новом гробљу, али је гроб раскопан и парцела продата новим власницима. Ни њени земни остаци нису нашли мира у Београду, из кога није отишла иако је могла. Остала је због једног човека, а није имала ни њега.


politika.rs










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 122437

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 29 Mar - 23:43

MOD VAGNER – PRVA ŽENA TATU MAJSTOR U AMERICI

Iznad ramena, ona je klasična žena iz edvardijanskog perioda, ali telo prekriveno tetovažama i haljina bez bretela, čine da Mod Vagner izgleda kao da se rodila ceo jedan vek kasnije. Prva žena tatu majstor u Sjedinjenim Američkim Državama je sa svojim suprugom utabala put umetnosti crtanja po telu, koja će nekoliko decenija kasnije dostići ogromnu popularnost.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mod Vagner (rođ. Stivens) je rođena u Kanzasu 1877. godine i svoj poziv našla je u cirkusu nakaza, gde je radila kao akrobata, putujući po Americi. Nomadski cirkuski život odredio je njenu sudbinu, jer je na jednom od putovanja upoznala svog budućeg muža.

Bio je to Avgust “Gas” Vagner, koji je plovio po svetu krajem 19. veka i vratio se kući sa oko 300 tetovaža na telu. Njih dvoje su se sreli na Svetskom sajmu u Sent Luisu 1904. godine, u vreme kada je i on putovao po Americi, izazivajući oduševljenja ljudi svojim umećem. On je tvrdio da je zanat tetoviranja izučio kod poglavica na azijskim ostrvima Java i Borneo. Fascinirana crtežima na njegovom telu, Mod je pristala da izađe na sastanak sa Gasom, u zamenu za čas tetoviranja i tako je počela njihova avantura. Par se nekoliko godina kasnije venčao, posle čega je dobio ćerku Lotevu, koja je nastavila stopama svojih roditelja i postala majstor tetoviranja već sa devet godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gas se prvi put susreo sa tetovažama u dvanaestoj godini, kada je video cirkuskog izvođača poznatog kao “Kapetan Konstentenus, grčki Arbanas”. On se divio ovom čoveku, koji je tvrdio da su ga kineski Tatari kidnapovali i celog istetovirali protiv njegove volje. Posle nekoliko godina, Gas je, kao pomorski trgovac, počeo da izučava ovaj zanat kod domorodaca Jave i Bornea, uz pomoć alata ručne izrade. Kada se vratio u domovinu, bio je spreman da ostavi svoj trag na američku rastuću kulturu tetoviranja.


Unikatna tehnika Gasa i Mod Vagner


Kao šegrt svoga muža, Mod je učila tradicionalnu umetnost ručno bockanih tetovaža. Iako su ubrzo postale dostupne i mašine za tetoviranje, Vagnerovi su preferirali staromodni način crtanja po telu, a Mod je ubrzo i sama postala istaknuti majstor ovog zanata. Većinu, ako ne i sve, tetovaže na njenom telu, bile su delo njenog supruga. Na telu Mod Vagner bile su iscrtane divlje i mitske životinje iz udaljenih zemalja, egzotične biljke, domorodačke žene i reči, kao i njeno ime. Vagnerovi su zaslužni za širenje umetnosti tetoviranja širom Amerike, na samom početku 20. veka. Oni su takođe bili dva poslednja umetnika koji su isključivo radili tehnikom ručnog bockanja, bez moderne tehnologije, zbog čega je njihov rad bio detaljniji, a izrada komplikovanija. Iako nije poznato da postoji fotografija ili skica rada Mod Vagner, upućeniji tvrde da je njen stil bio isti kao stil njenog muža.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada su odlučili da završe svoje karijere u cirkusu, Vagnerovi su nastavili da putuju po SAD, radeći kao majstori tetoviranja u noćnim klubovima ili po sajmovima. Gas Vagner je preminuo 1941. godine, a njegova supruga 1961, ostavivši iza sebe ćerku Lotevu koja je, prateći stope svojih roditelja, postala vrhunski majstor tetoviranja. Zanimljivo je da Loteva nije imala nijednu tetovažu na svome telu. Posle rođenja njihove ćerke, Mod je zabranila svom suprugu da crta po telu male Loteve, želeći da to bude isključivo njena odluka, kada bude odrasla. Međutim, posle smrti oca, Loteva se zavetovala da, ako nije mogao njen otac da je tetovira, neće moći niko, pa je tako, što je neuobičajeno za jednog majstora tetoviranja, bila bez kapi mastila na svom telu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

kafenisanje










[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Uto 8 Mar - 18:59

1886.godine u Tuzli je otvorena Opštinska bolnica u Kojšinu u kojoj su u to vrijeme radili austrijski ljekari i apotekari.U okviru ove bolnice prvi puta u istoriji uvodi se zdravstvena služba za zaštitu žena.S obzirom da su žene nerado pristajale na preglede kod ljekara muškog pola,iskazala se potreba za ženama ove struke.
Prva žena ljekar,ginekolog u Bosni i Hercegovini,koja je radila u Službi za zdravstvenu zaštitu žena u Tuzli bila je poljakinja Theodora Krajewska.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Uto 18 Okt - 14:12

U Povelji bana Stjepana II Kotromanića iz 1323. godine, knez Grgur Stjepanić je od bosanskog bana Stjepana II Kotromanića dobio pet sela u tadašnjoj oblasti Usori: “prvo Čečava drugo Hrastuš, treće sela u Nenavištu Jakeš, Volović i Modrič.”
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 30 Jul - 6:52

Pomorski kapetani iz petnaestog i šesnaestog vijeka vrlo su često držali svinje na brodu. Roktalice nisu vodili na osvajanja novih prostranstava kako bi mogli štogod prizalogajiti po putu, već zato što su vjerovali kako će, u slučaju brodoloma, ove inteligentne životinje uvijek otplivati do najbliže obale.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 30 Jul - 7:00

Kečap je prvobitno bio umak u kojem su drevni Kinezi čuvali ribu. Recept su u devetnaestom vijeku preuzeli britanski mornari, koji su u umak od paradajza dodali šećer
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 30 Jul - 7:02

[You must be registered and logged in to see this image.]



Legendarna Annie Oakley (1860. – 1926.), koju možete vidjeti na fotografiji iz 1899. godine, slavu je stekla zbog vještog baratanja puškom, a najpoznatiji trik joj je bio metkom prepoloviti igraću kartu u zraku. Često je nastupala pred okrunjenim glavama: hrabri njemački kralj Vilim II. tražio je od nje da mu metkom otrese pepeo s cigarete, što je uspješno izvršila.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 30 Jul - 7:04

 Isaac Newton (1642. – 1717.), jedan od najvećih prirodnih naučnika u istoriji, kao tinejdžer je bio izbačen iz škole, i to na zahtjev vlastite majke. Gospođa Newton je, naime, htjela da njen sin postane – farmer!
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 30 Jul - 7:05

Svaki kralj u francuskim igraćim kartama predstavlja jednog vladara iz istorije: pik kralja Davida, tref Aleksandra Velikog, herc Karla Velikog, a karo Julija Cezara.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 30 Jul - 7:06

Grčki filozof Aristotel (384. p.n.e. – 322. p.n.e.) nedvojbeno je bio jedan od najmudrijih i najuticajnijih ljudi svih vremena. Osnivač logike, polihistor, naučni sistematičar te odgajatelj Aleksandra Makedonskog, čovjek kojeg su u srednjem vijeku nazivali jednostavno Filozofom, imao je, međutim, prilično osebujno viđenje ljudske fiziologije. Smatrao je npr. da su muškarci s malim penisima sretnici, zato što se sperma u velikom spolovilu nepotrebno hladi, što otežava začeće.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 30 Jul - 7:07

Henrietta “Hetty” Green (1834. – 1916.) bila je jedna od rijetkih uspješnih poslovnih žena svog vremena. Finansijerka koju su nazivali “vješticom s Wall Streeta” bila je strahovito škrta. Poznato je npr. da je odbila platiti liječenje sinu koji je slomio potkoljenicu, pa je dječaku zbog neadekvatne njege na kraju amputirana noga!
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sub 5 Avg - 6:25

Reč aja u imenu Aja Sofije dolazi od reči "svetac" dok je sofija od reči sophos što na drevnom grčkom znači "mudrost". Stoga ime "Aja sofia" znači "sveta mudrost" ili "božanska mudrost". Današnja zgrada Aja Sofije takođe je poznata i kao "Treća Aja Sofija", jer je u stvari treća zgrada sagrađena na istom mestu. Prve dve crkve su uništene tokom nereda. Centralna kupola Aja Sofije, najveća kupola svoje ere, srušila se mnogo puta tokom vizantijskog perioda, ali je opstala kasnije kada je čuveni otomanski neimar Mimar Sinan dodao potporne zidove zgradi.

Ova građevina, koja stoji 15 vekova, spada među remek-dela istorije umetnosti i arhitekture i simbol je vizantijske arhitekture sa kupolom. Travel Magazine vas upoznaje sa relativno nepoznatim činjenicama koje se tiču Aja Sofije…

Graditelji Aja Sofije su bili…

Aja Sofiju su projektovali vizantijski graditelji Antemije iz Trala i Isidor iz Mileta. Tipična karakteristika vizantijskih građevina je prelaženje kvadratne osnove u kružnu, na kojoj se, kao kruna čitave građevine, nalazi velika kupola čiji teret nose četiri luka postavljena na četiri pilastra.

Pisani podaci potvrđuju da je u izgradnji radilo oko 10.000 ljudi. Kada je konačno izgrađena, car Justinijan je prema legendi uzviknuo na otvaranju: "Salomone, nadmašio sam te". Time je aludirao na poznatog jevrejskog vladara koji je izgradio Prvi hram u Jerusalimu. Inače, u vreme izgradnje ove katedrale (bazilike), u Zapadnom Rimu i hrišćanskom svetu postojale su velike crkve sa ogromnim kupolama, ali Hagia Sophia je bila prva tog tipa na Istoku i najveća od svih hrišćanskih crkvi u svetu.

 Legende tvrde da je najbrže izgrađena hrišćanska crkva

Jedna od najvećih zanimljivosti u vezi sa Aja Sofijom je činjenica da je ogromna crkva izgrađena za samo pet godina. 

Kako je Hagia Sophia pretvorena u Ayasofya


Nakon osvajanja Konstantinopolja, sultan Mehmed II Osvajač odlučuje da Aja Sofiju pretvori u carsku džamiju dodavanjem minareta i drugih islamskih atributa crkvi. Osmanlije su tada pokušavale da sačuvaju originalnost i detalje spomenika, a ne da ih unište. Na isti način, Aja Sofija zadržava svoje ime sa nekoliko promena kao "Ajasofija", a njeni zlatni i plavi mozaici se ne uništavaju, već se po naredbi sultana prekirvaju. To je glavni razlog zašto su mozaici sačuvani vekovima, i dan-danas mogu da se vide na zidovima.

Aja Sofija ne gubi ništa od svoje slave i slave tokom Osmanlija, kada postaje glavna džamija Carstva. Sultani su se molili u ovoj džamiji svakog petka, a ovde su se obavljale pogrebne molitve sultana, prinčeva i princeza. Takođe su izgradili svoje mauzoleje (turbe) u bašti Aiasofie. Osmanlije su takođe dodale još nekoliko zgrada u okolini Aiasofie i pretvorili je u ogroman kompleks iz jedne džamije. Pored mauzoleja, postepeno su građene i dodavane osnovne škole, fontane, astrološka soba, medrese, kuhinja, biblioteka i drugi islamski elementi.

Aja Sofija je bila najveća hrišćanska crkva na svetu skoro 1000 godina

Bila je najveća hrišćanska crkva na svetu skoro hiljadu godina, sve dok nije izgrađena Seviljska katedrala 1520. godine. 

 Aja Sofija je deo Unesco baštine

Od 1985. je pod zaštitom Uneska kao jedan od najznačajnijih primeraka svetske kulturne baštine. 

Veličina Aja Sofije je…
Aja Sofija je bila najveća crkva vizantijskog i osmanlijskog carstva sa ogromnom kupolom prečnika 31.61 m i visine 55 m od osnove. Najveću kupolu sveta podržava šest manjih kupola oko nje. Ukupna površina muzeja je 7570 metara. Dužina je više od 100 metara. Imala je 7 vrata, a najveća je koristio samo car
  
Posvećena je …


Najočuvaniji mozaik unutar Aja Sofije se nalazi na glavnim izlaznim vratima. Ta se vrata nazivaju i "careva vrata" jer je vizantijski car tuda ulazio u crkvu. Mozaik potiče iz 11. veka, a na njemu je oslikana Devica Marija kojau sredini drži Isusa u ruci, dok se s njene desne strane nalazi car Konstantin koji joj daruje sam grad, a sa njene leve strane car Justinijan koji joj daruje katedralu Aja Sofiju.

 Aja Sofija je bila najraskošnija crkva u doba Vizantije, kao i džamija u doba Osmanlija

Unutar muzeja videćete koliko je Aja Sofija bila i ostala jedinstveni simbol mira i tolerancije dve najveće religije sveta, jedna prema drugoj. Dok s jedne strane na zidovima vidite hrišćanske mozaike i freske, sa druge strane na kupoli vidite stihove iz Kurana u kupoli i kaligrafsku ploču s islamskim imenima. Ajet "Alah je svetlost neba i zemlje" (Nur 34/35) je dodan u vreme sultana Abdulmecida (1847-1849) sa osam velikih ploča sa imenima Allah, Muhammed, Ali, Hasan, Huseiin, Abubekir, Omer i Osman. Ovi paneli su obešeni u uglovima plafona te ispisani prelepom kaligrafijom a danas su najveći primeri kaligrafije islamskog sveta.

Četiri puta je obnovljena

Kada je sultan Abdulmecid odlučio da obnovi Ajasofiju 1847-1849. godine, pozvao je italijansku braću Fossati iz Švajcarske da urade kompletnu restauraciju. Braća Fossati su započela obnovu sa 800 radnika. Oni su bili prvi ljudi koji su otkrili i restaurirali mozaike i freske na zidovima Aja Sofije. Te iste mozaike je Mehmet II prekrio odmah nakon osvajanja grada.
Poslužila je mnogima kao inspiracija za nove džamije

Vizantijska građevina je poslužila kao inspiracija za izgled mnogih drugih verskih objekata, uključujući i Plavu džamiju koja se smatra jednim od najvećih simbola otomanske kulture. Bez obzira na raskoš ove, i drugih građevina čija je inspiracija bila Crkva Svete Mudrosti, retko koja od njih može da se uporedi i izjednači sa neprikosnovenom Aja Sofijom.

Bila je pod opsadom krstaša

Tokom 1204-1267, Carigrad su napali i pljačkali krstaši čija je namera bila da zauzmu Jerusalim. Aja Sofiju su napadali i pljačkali krstaši, a Vizantijsko carstvo nije uspelo da povrati svoju moć i bogatstvo nakon krstaških ratova. Aja Sofija je bila u očajnoj situaciji i stanju sve dok sultan Mehmet II nije osvojio grad i naredio hitnu obnovu.

Jednu od najvećih kupola na svetu ima Aja Sofija

U stara rimska vremena, takmičenje za najveće kupole u ​​crkvama i hramovima vladalo je među graditeljima i pokretačima projekta. Kupole su predstavljale nebo i večnost u rimskoj kulturi. Ova kupola u Aja Sofiji najviše liči na onu koja se nalazi unutar Panteona u Rimu, i koja je druga po veličini na svetu (prečnik 43.30). Najveća je i dalje ona koja se nalazi u crkvi Santa Maria del Fiorre, u Firenci.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sub 5 Avg - 6:34

[You must be registered and logged in to see this image.]

Aja Sofija
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sub 5 Avg - 6:42

[You must be registered and logged in to see this image.]

Godine 1959. američki geolog Paul Walker odlučio je zakopati bocu s porukom na otoku Ward Hunt u Kanadi. Poruka je zatražila od osobe koja ju pronađe da izmjeri udaljenost od mjesta boce do ruba ledenjaka.

Ako je 1959. udaljenost do ledenjaka bila 51 metar, 2013. se ta udaljenost povećala na 122 metra, što dokazuje da je Paul Walker 1959. bio u pravu: ledenjaci su se počeli topiti.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sub 5 Avg - 6:44

Mamut Yuka

[You must be registered and logged in to see this image.]


Godine 1997. dva su buldožera slučajno iskopala mamuta. Primitivna životinja ostala je izuzetno dobro očuvana 39.000 godina u vječnom mrazu Sibira.


Znanstvenici su mu dali ime Yuka i čak su uspjeli uzeti uzorke krvi za istraživanje. Zahvaljujući DNK dobivenom iz Yukina tijela, južnokorejski znanstvenici namjeravaju klonirati mamuta i “oživjeti” vrstu.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sub 5 Avg - 6:47

Mumija Ötzi

[You must be registered and logged in to see this image.]


Dvojica turista otkrila su ostatke smrznutog čovjeka u Alpama 1991. godine. Mislili su da su pronašli penjača koji je nedavno umro, ali su istraživači došli do izvanrednog otkrića: radi se o izuzetno dobro očuvanom lešu čovjeka koji je umro prije 5300 godina.

Znanstvenici u otkrili da je Ötzi bio je žrtva napada strijelom, a u želucu su se nalazili neprobavljeni ostaci posljednjeg obroka, što ukazuje na to da je preminuo prilično iznenada.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sub 5 Avg - 6:49

 Blago iz aviona


[You must be registered and logged in to see this image.]
U septembru 2013. francuski penjač koji se popeo na Mont Blanc naišao je na metalnu kutiju koja je virila iz ledenjaka Bossons. Kad je otvorio kutiju, pronašao je nekoliko vrećica, od kojih su neke bile označene sa “Made in India”, napunjene sa oko 100 dragog kamenja – rubina, smaragda i safira.
Nakon što je kutija predana policiji, vlasti su otkrile da je došla iz zrakoplova Air India koji se srušio 1966. godine u Mont Blancu, pri čemu je poginulo svih 117 ljudi na brodu.
Nazad na vrh Ići dole
kreja

Master
Master

kreja

Ženski
Poruka : 5777

Lokacija : prva lijevo

Učlanjen : 18.12.2021

Raspoloženje : super


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sub 5 Avg - 6:51

Posmrtni ostaci vojnika Prvog svjetskog rata

Na području talijanskog sela Peio, na sjeveru zemlje, stanovnici redovito pronalaze posmrtne ostatke vojnika koji su izgubili živote u Prvom svjetskom ratu.

Vojnici Austro-Ugarskog Carstva i talijanskih postrojbi sudjelovali su u bici na ovom planinskom području, mnogi su jednostavno umrli od hipotermije jer su mrazi bili jaki, a temperatura paldala na -22 stepena. Tijela su prekrivena lavinama, a nakon 100 godina na površini su se pojavili deseci vojničkih tijela zbog otapanja ledenjaka.

Niska temperatura dobro je očuvala tijela vojnika, a istraživači su u džepovima pronašli mnoge zanimljive stvari, čak i ljubavna pisma primljena od djevojaka ostavljenih kod kuće.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz istorije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Najmisterioznije šifre istorije
» Istorija medicine
» Muzeji i galerije Srbije
» Fotografija svedok srpske istorije
» Najveći ratnici u povijesti, junaci i zločinci
Strana 18 od 18Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 16, 17, 18

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-