Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz istorije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 16, 17, 18
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:09

Udaljenost između Moskve i Čikaga je manja nego udaljenost između Čikaga i Rio de Ženeira.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:10

Samo u Sаnkt Peterburgu nalaze se 221 muzej, 2.000 biblioteka, više od 80 pozorišta, preko 100 koncertnih dvorana i veliki broj ustanova kulture.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:10

U ruskom jeziku nema reči za reč "zabava" ili "privatnost".
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:10

Postoji na zemlji moreuz koji spaja dva mora i dva okeana, a razdvaja dve države, dva kontinenta i dva poluostrva. To je Beringov moreuz. On spaja Cukotsko i Beringovo more, kao i Severni i ledeni okean i Tihi okean, istovremeno razdvaja Rusiju i SAD, Aziju i Ameriku, poluostrva Cukotku i Aljasku.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:11

Rusija drži polovinu globalne zalihe visoko obogaćenog uranijuma, što iznosi 695 tona. Drugi po redu je SAD, koji poseduje 604 tone.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:11

Sankt Petersburg je najseverniji grad na svetu sa populacijom preko milion stanovnika.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Sre 2 Okt - 9:11

Ruski jezik jedan je od 5 najzastupljenijih jezika na svetu.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 119018

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Pon 2 Dec - 22:08

Балкански професор и непокорна жена
Ксенија Атанасијевић, прва жена доктор наука у Србији, и филозоф Бранислав Петронијевић платили су скупу цену платонске везе



[You must be registered and logged in to see this image.]



Kсенија Атанасијевић, професора филозофије, Бранислава Петронијевића заволела је још на првом часу филозофије, у гимназији. Професорка је ученицама поменула дела већ тада цењеног и уважаваног, младог професора Петронијевића и Ксенија је, истог дана, у кући пронашла и прочитала неке његове радове. Била је опчињена начином на који је он представљао филозофију. Својом појавом и надахнутим предавањима трасирао је пут младој девојци, одредио јој живот.
Био је то живот који је започео једног фебруарског јутра у последњој деценији 19. века, када је њена мајка Јелена, из угледне свештеничке породице, умрла пар сати по рођењу девојчице. Деси се, понекад, да се ствари мало поравнају и Ксенија је добила једну слободоумну, паметну жену за маћеху, професорку Више женске школе, Софију, која није имала деце с Ксенијиним оцем, али се посветила подизању шесторо деце, која су остала за Јеленом. Расла је у интелектуалном окружењу које јој је одредило изборе и приоритете у животу. Најбољи друг и другарица су јој били песник Растко Петровић и његова сестра, касније чувена сликарка Надежда. После сјајно положене матуре уписује се на студије филозофије с класичним језицима и главни професор јој је, по строгости и захтевности, чувени Петронијевић.
Бритке мисли
На студијама је скренула пажњу на себе и професор је, неформално, проглашава за своју наследницу, одушевљен њеним бритким мислима и огромном жељом за знањем. Петронијевић је у добу зрелог мушкарца и сигурно зна какав утисак оставља на младу студенткињу која га гледа као бога. То што и он осећа симпатију према њој њега нимало не мења у ставу. Напротив, још је строжи према овој младој девојци којој је омогућено да студира шта жели, па касније и да спрема докторат у Швајцарској.
Можда у томе има и мало љубоморе на услове које има Ксенија. Лако је учити кад имаш подршку и финансијску подлогу. Он је није имао.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Бранислав Петронијевић

(Фото Википедија)

Рођен је у малом селу Совљаку код Уба. Први разред гимназије породица успева да финансира, али у другом Бранислав прелази код тече, где бесплатно станује, али и подучава њиховог сина и ради ситније послове. Одрастање по туђим кућама и тежак пут до академског звања обликовало је паметно сељаче с Уба у маркантну интелектуалну фигуру, једног од водећих интелектуалаца свог времена. Одлази у Беч да студира медицину и филозофију. Докторирао је и постао ванредни професор на високој школи.
Ксенија узима за докторску тезу дело Ђордана Бруна „Учење о најмањем”, а како о њему није било никакве литературе, кренула је Европом трагајући за ретким књигама и списима.
За то време колале су приче по чаршији о вези професора с двадесет година млађом студенткињом. Оно што зли језици нису знали, ни могли да разумеју, јесте да је везе било, али да она није прешла границу која је била постављена по моралним начелима тадашњег времена. Емотивна веза и дивљење, које су осећали једно за друго, није се могла сакрити. Озареност лица кад професор уђе у салу за предавања била је уочљива сваком ко је погледао у Ксенијино лице. Професор је осећао понос када је на неко замршено филозофско питање само Ксенија нудила одговор. Петронијевић је био неожењен и неосетљив на женску пажњу. Љубазан, али на одстојању, то је био његов став према женскињама које је сретао. Према студенткињама је био немилосрдан, нарочито ако би намирисао да су залутале на универзитет. Такве су одустајале или мењале студије.
Одбрана Ксенијиног доктората била је својеврсни догађај и сала универзитета је била пуна као да је вашар. Нажалост, и јесте био вашар таштине и мизогиније професора, који су је испитивали. Петронијевић је одлучио да буде посебно суров, не би ли тако оповргао причу о вези која је колала по ходницима факултета.
У комисији су били још Милутин Миланковић и Веселин Чајкановић, све признати научници и касније академици. Ксенијин рад је био за дивљење. Знали су то и испитивачи, али нису хтели да пусте једну жену да докторира. Да је била мушкарац, добила би овације и честитања, а овако је добила и један задатак из више математике, иако, нити је била математичар, нити је то требало за рад. На изненађење свих, она је лако и елегантно решила проблем. На то један Милутин Миланковић, онакав математичар и научник, дозвољава себи да се спусти на ниске гране мушког шовинизма и пита Петронијевића: „Колега, да ли је све у реду с хормонима наше кандидаткиње?” Ксенија успева да победи све препреке и да одбрани дисертацију. Имала је само 28 година.
Да је била мушко, одмах би била постављена на место доцента које је постојало упражњено. Оно што је најтужније у целој причи јесте што су се тако понели врхунски интелектуалци ове земље. Ксенију прво шаљу да предаје у гимназији у Нишу, па је враћају у Београд. Чувени Јован Цвијић се буни против тога јер му је несхватљиво да тако блистав ум труне деградиран у гимназији.
Иако су захладнели односе после одбране доктората, Петронијевић схвата да је био безразложно неправедан и да његово непримерено строго понашање уопште није смањило чаршијске приче. Њено враћање из Ниша за Београд приписује се Петронијевићу. Он, са своје стране, жели да се искупи па поставља пред савет Филозофског факултета предлог да се Ксенији Атанасијевић додели место доцента. она постаје прва жена у наставном кадру универзитета. Дочекали су је уздржано, један број колега је био искрено срдачан, а етнолог др Тихомир Ђорђевић, један од оних који је подржао њен избор, рекао јој је: „Честитам, колегинице. Добро дошли у пакао.”
За њу и јесте настао пакао. Интриге, ухођења, јавна исмевања и подметања почели су одмах. Како на факултету постоје разне групе и клике, Ксенија не улази ни у једну.
Разилажење је почело и није се могло зауставити. Бранислав јој није опростио независност и оригиналност, за њега је она била паметни продужетак њега и његов наследник.
Пред Ксенијом су године врло плодног рада. Она објављује радове, држи предавања, пише за стране научне часописе. Док јој на њеном факултету још увек оспоравају стручност, стиже вест из Лондона да је Енциклопедија Британика уврстила њен докторат као веома вредан рад за проучавање Ђордана Бруна.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Тих година, пре него што ће Ксенија постати професор, стиже решење о пензионисању професора Петронијевића. За то нема никаквог објективног разлога, али Бранислав зна због чега је то. Краљ Александар, кога је лично познавао, није му опростио негодовање и незгодна питања у вези са Солунским процесом, на коме је на смрт осуђен пуковник Драгутин Димитријевић Апис, Бранин пријатељ из школе. У Србији се није смело гласно питати за пуковника, сви су у пола гласа препричавали шта се догодило, али јавно се није говорило. Пре тог процеса Александар и Петронијевић заједно су прешли Албанију са српском војском и више пута у предаху играли преферанс. Ценили су се међусобно, али, тврдоглав и поштен какав је био, Петронијевић је јавно прозивао краља и Пашића, који су били организатори овог срамног суђења. Тако је професор уклоњен из активне наставе на универзитету, али је наставио да ради и објављује књиге, есеје и текстове по страним часописима. Оне необјављене је дао у залог за неплаћене рачуне у кафани „Мажестик”, где се тада окупљао његов интелектуални круг. За време рата му је спаљен стан и цела библиотека. Ослобођење дочекује буквално без ичега. Једно време живи у малој собици хотела „Палас”, а после се сели у још мању и јефтинију у хотелу „Балкан”. Сахрањен је у Београду, скромно, испраћен од неколицине пријатеља и родбине.
Негде после пензионисања, његови и Ксенијини путеви су се потпуно разишли. Она добија професорско место 1928, али неуморна мушка клика не мирује. Оптужују је за плагијат због две реченице које је цитирала не наводећи аутора. Одузима јој се звање, без могућност да се одбрани. У том ружном каменовању једне жене, незаштићене приватно и професионално, учествују неки блиски пријатељи, али завршни ударац стиже од њеног идола. Њен Брана, како га је називала у приватним писмима, придружио се хајци пишући представку савету факултета и изјашњавајући се против Ксенијиног пријема у звање ванредног професора. Никада јој није опростио одвајање од његових мисли, његовог пута. Она, после година сизифовске борбе, тражи да је пензионишу. Нису јој дали пензију. Не дају јој звање, али је не пуштају да оде када она хоће. У то време почињу да колају приче о њеној вези с једним познатим београдским лекаром, ожењеним, што је био смртни грех. Ксенију су разапињали лично професионално и нису имали мере.
У време немачке окупације показује луду храброст када одбија да потпише Апел српском народу, кога су потписале многе њене колеге. То је био позив народу да не учествује у акцијама против Немаца и да осуди комунисте. Како је још пре рата писала против национализма и стала у одбрану Јевреја, било је више него довољно да је ухапси Гестапо.
Чињеница да су је хапсили Немци није јој помогла да је не ухапси и нова власт. Не зна се због чега, осим што није била у партизанима. Пошто јој нису могли прикачити никакав грех, пуштена је из затвора с губитком грађанских права и забранама на све њене књиге и радове. Њени радови нису укључивали марксистичку мисао па су, самим тим, непожељни.
Тврдоглаве нарави
Тешке године муке за голу егзистенцију нису је сломиле и она пише радове под туђим именом.
Тако су живели у истом граду двоје људи које је некада повезивала необична емоција, мешавина љубави и дивљења. Двоје необичних и тврдоглавих личности које је много тога спајало, а раздвојио их је, највише, став балканског мушкарца да му жена мора бити покорна, чак и када има ум исто толико блистав колико и мушкарчев. Иза ње остало је преко 400 радова, ауторских и превода класичних грчких филозофа.
Ксенија је сахрањена на Новом гробљу, али је гроб раскопан и парцела продата новим власницима. Ни њени земни остаци нису нашли мира у Београду, из кога није отишла иако је могла. Остала је због једног човека, а није имала ни њега.


politika.rs








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 119018

Učlanjen : 06.12.2012


Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610Ned 29 Mar - 23:43

MOD VAGNER – PRVA ŽENA TATU MAJSTOR U AMERICI

Iznad ramena, ona je klasična žena iz edvardijanskog perioda, ali telo prekriveno tetovažama i haljina bez bretela, čine da Mod Vagner izgleda kao da se rodila ceo jedan vek kasnije. Prva žena tatu majstor u Sjedinjenim Američkim Državama je sa svojim suprugom utabala put umetnosti crtanja po telu, koja će nekoliko decenija kasnije dostići ogromnu popularnost.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mod Vagner (rođ. Stivens) je rođena u Kanzasu 1877. godine i svoj poziv našla je u cirkusu nakaza, gde je radila kao akrobata, putujući po Americi. Nomadski cirkuski život odredio je njenu sudbinu, jer je na jednom od putovanja upoznala svog budućeg muža.

Bio je to Avgust “Gas” Vagner, koji je plovio po svetu krajem 19. veka i vratio se kući sa oko 300 tetovaža na telu. Njih dvoje su se sreli na Svetskom sajmu u Sent Luisu 1904. godine, u vreme kada je i on putovao po Americi, izazivajući oduševljenja ljudi svojim umećem. On je tvrdio da je zanat tetoviranja izučio kod poglavica na azijskim ostrvima Java i Borneo. Fascinirana crtežima na njegovom telu, Mod je pristala da izađe na sastanak sa Gasom, u zamenu za čas tetoviranja i tako je počela njihova avantura. Par se nekoliko godina kasnije venčao, posle čega je dobio ćerku Lotevu, koja je nastavila stopama svojih roditelja i postala majstor tetoviranja već sa devet godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gas se prvi put susreo sa tetovažama u dvanaestoj godini, kada je video cirkuskog izvođača poznatog kao “Kapetan Konstentenus, grčki Arbanas”. On se divio ovom čoveku, koji je tvrdio da su ga kineski Tatari kidnapovali i celog istetovirali protiv njegove volje. Posle nekoliko godina, Gas je, kao pomorski trgovac, počeo da izučava ovaj zanat kod domorodaca Jave i Bornea, uz pomoć alata ručne izrade. Kada se vratio u domovinu, bio je spreman da ostavi svoj trag na američku rastuću kulturu tetoviranja.


Unikatna tehnika Gasa i Mod Vagner


Kao šegrt svoga muža, Mod je učila tradicionalnu umetnost ručno bockanih tetovaža. Iako su ubrzo postale dostupne i mašine za tetoviranje, Vagnerovi su preferirali staromodni način crtanja po telu, a Mod je ubrzo i sama postala istaknuti majstor ovog zanata. Većinu, ako ne i sve, tetovaže na njenom telu, bile su delo njenog supruga. Na telu Mod Vagner bile su iscrtane divlje i mitske životinje iz udaljenih zemalja, egzotične biljke, domorodačke žene i reči, kao i njeno ime. Vagnerovi su zaslužni za širenje umetnosti tetoviranja širom Amerike, na samom početku 20. veka. Oni su takođe bili dva poslednja umetnika koji su isključivo radili tehnikom ručnog bockanja, bez moderne tehnologije, zbog čega je njihov rad bio detaljniji, a izrada komplikovanija. Iako nije poznato da postoji fotografija ili skica rada Mod Vagner, upućeniji tvrde da je njen stil bio isti kao stil njenog muža.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada su odlučili da završe svoje karijere u cirkusu, Vagnerovi su nastavili da putuju po SAD, radeći kao majstori tetoviranja u noćnim klubovima ili po sajmovima. Gas Vagner je preminuo 1941. godine, a njegova supruga 1961, ostavivši iza sebe ćerku Lotevu koja je, prateći stope svojih roditelja, postala vrhunski majstor tetoviranja. Zanimljivo je da Loteva nije imala nijednu tetovažu na svome telu. Posle rođenja njihove ćerke, Mod je zabranila svom suprugu da crta po telu male Loteve, želeći da to bude isključivo njena odluka, kada bude odrasla. Međutim, posle smrti oca, Loteva se zavetovala da, ako nije mogao njen otac da je tetovira, neće moći niko, pa je tako, što je neuobičajeno za jednog majstora tetoviranja, bila bez kapi mastila na svom telu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

kafenisanje








[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz istorije   Zanimljivosti iz istorije - Page 18 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz istorije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 18 od 18Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 16, 17, 18

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Istorija-