|
| |
Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Sre 29 Jun - 11:01 | |
| NE PRIZNAJEM RASTANKE
Ne priznajem rastanke i nikad neću.
Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek niče;
kada na samom početku priče vreme zatreperi i stane, baš kada bleda, još prazna zora mesečevo srebro ućuti;
i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane...
Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora, da s tobom dišem i da te volim i vatrom noći i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato neću, i zato rastanke ne priznajem.
Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim, želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima, dok postojim.
Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi;
da razvejano seme maslačka tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke, u žute duge na modrom tlu.
Zato ne dam i zato neću. Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke. Zato ću uvek biti sa tobom, u dašku misli ili u snu.
Još uvek naš cvet negde niče, još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću.
Svi su rastanci tužne priče, zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pet 29 Jul - 16:55 | |
| SEĆANJE
Dok jurim drumom, ista prašina večno zelene šumarke praši a sunce razbija sene... Lete kraj mene sneni putaši... Poznah u kosi vetar s visina al', da l' on prepozna mene?
Ulicom znanom sećanje veze, istim stopama smelo se šeta a misli korake broje, i pitaju se i ovog leta da l' još, dok tiho šumore breze, šapuću i ime moje.
Gasi se plamen nad mojim gradom i prepušta ga letnjem sutonu, plašt modri pada na pleća; sećanja moja polako tonu i gase misli s poslednjom nadom da me se bar neko seća... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pet 29 Jul - 16:56 | |
| ŽENA U CRNOM
Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena, nemoćno korake pruža protiv sopstvene volje. Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena što guši nadu da išta može da bude bolje.
Korača nemo dok kraj nje promiču neka lica čiji pogledi beže kao da nje nigde nije; daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica i osta još samo tuga da joj niz pleća lije.
I nije više ona ni setna ni zamišljena, davno je prošlo to vreme kad je imala snove, davno je živela život, davno je bila žena, sada je jos samo ljuska koja se ženom zove...
Prepuklo srce jos tuče i nikako da stane, broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema... Zagasli život još tinja, još traje neke dane dok usahla ruka žudi da mazi čega nema...
Umorno diže glavu kao da hoće da pita očima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja: ¨Zašto, kažite, zašto...?¨ Dok zamućen pogled skita, osta da čezne za dugom večitog zagrljaja. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pet 29 Jul - 16:57 | |
| SUSRET
Jedan se pogled iskrao kradom iz plavog sna sa dna tišine, zasjao iskrom, bljesnuo nadom i zaživeo usred tmine.
I poput duge u kišnom danu na tren tama poče da plamti kad lagan dodir na mome dlanu ostavi nešto što se pamti.
Prebrzo sve su prekrile sene, i sjaj u oku, i to lice... Ostaše reči nedorečene za neke druge pozornice.
I ništa više. Sve što je bilo začas se pokri velom ćutnje. Sve sakri plavi san svojim krilom i nesta svega osim slutnje. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pet 29 Jul - 16:57 | |
| Crno - bela priča
U beloj sobi beloga dvora kraljica uze haljinu letnju, belu, naravno, jer tako mora, pa zatim klisnu sama u šetnju.
Nije odmakla mnogo daleko od svoga blještavo belog dvorca kad je odjednom prepade neko u liku opakog crnog lovca.
Šta sad da radi? Oh, da je samo slušala savet svog belog kralja! Sad mora u beg tamo il' amo, jedno je jasno: ovde ne valja!
Okrenula se ka jednoj strani i pokušala da baš požuri. Da je bar svita tu da je brani sad kad je opaki lovac juri…
Spas joj je doneo njen konj beli i ozario je smeškom sreće. Ali, za šetnju sad zna dvor celi - slučaj dobija razmere veće…
Beli je kralj bio jako besan. Ne sme kraljicu niko da dira! Dvor mu je beli postao tesan, zato sad ratnička truba svira!
Na polje isplovi bela reka: svita, topovi, konji, dva lovca… Videće crni šta ih tek čeka kad oni krenu put crnog dvorca!
Crni je kralj na sve bio spreman pa se sakrio u crnom hladu. Da bi odbio tu belu neman, naredio je hitnu rokadu!
Poče u neki čas da se ježi od nepoznatog i čudnog vonja… I sebe uhvati kako beži od jednog običnog belog konja!
Ubrzo stiže ostala svita da ga zaseni svojom belinom. Crni kralj htede svoje da pita, bore li se svi istom žestinom?
Nažalost, brzo ga prođe volja i shvati da se najgore sprema kad baci pogled na prazna polja i vide da nikog crnog nema!
Pokušao je da beži dalje ali bi steran u jedan kutak. Beli kralj popravi svoje halje pa glasno rece: ¨Sad je trenutak!
Izliću te u crnu baricu u ovaj za tebe najcrnji sat! Niko ne dira moju kraljicu i zato evo ti jedan šah-mat!¨ |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pet 29 Jul - 16:58 | |
| Zašto
Kroz žamor ispraznih priča poneka reč me zapeče. Iz senke nehajnog osmeha tvoj pogled nemušto bode. Osećam, gasi se bliskost, svežina donosi veče... Uz pljusak poslednjih podsmeha prijateljstvo nam ode... Da li je moglo drugačije? Da li je sve moglo bolje? Uzdah ponesen sećanjem proteklo trajanje broji... Za sve je potrebno hrabrostii samo po tračak volje... Sva su iskustva dragocena al' zbog njih ne postojim. Kroz tamu koja se spušta gase se poslednja lutanja. Više i ne pitam zašto,to nije pravo pitanje... Obavijena slutnjom prihvatam naša ćutanja i svaka nova misao donosi novo svitanje. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:26 | |
| POMEN JEDNOM MOSTU
Mostovi se prave da spajaju ljude i ti si svoj pos'o obavljao smerno, živeo si usred naše rodne grude i čuvao svakog od nas neizmerno.
Ponosna sam bila na lukove tvoje i volela svaki kamen tvoga tela dok su njima lile kolone da spoje jedan deo sa tlom onog drugog dela.
Reka ispod tebe brojila je leta i delila s tobom lepote i muke, a ja bih svaki put kad tobom prošetam dotakla ogradu da ti pipnem ruke.
Rasla sam sa tobom, učila od tebe i od reke što je ispod večno tekla, pa sam te na kraju upila u sebe da sacuvam sve to što sam do tad stekla.
Jednog dana rekom potekla je zloba koju su nanele neke davne kiše, jača i od tebe i od kraja oba pa ti se lukovi na dva polomiše.
Plakala sam nemo i jos uvek plačem što su te ubili u jeku mladosti, što zlo postalo je od ljubavi jače, što si post'o žrtva zlobe i pakosti.
Jednog dana neki nov most će da svane odmah pored mesta gde si slavno pao pa će da nastavi da spaja dve strane - nastaviće tamo gde si nam ti stao.
I to valjda tako i treba da bude, dobro je da puno svud mostova ima, mostovi i treba da spajaju ljude, a ljudi da žive sa svim mostovima.
Ipak, ja sam tužna što te nema više i što sada gledam samo tvoje seni, al' pamtim tvoj nauk pa ne dam da kiše ubiju i taj moj most što je jos u meni. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:26 | |
| Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom, slučajem pometen, i u tmurne dane oplakane kišom uneo sjaj snova dugama prepleten.
Zaigraju misli pa se čini lako dve duše se spoje, u treptaju rose čini se da svako može da poleti baš kao nas dvoje.
Prepuštam se sneno zovu iz daljine lude noći ove; znam, imam te samo kroz šapat tišine, ali nedam nikom da mi gasi snove. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:26 | |
| ŽELJA
Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji, rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji... Probuđena želja talasa u slutnji koja se kroz nemir iscrta u pretnji.
Šta ako je sve to samo igra čula, samo treptaj rose,kratki ples leptira...? Ako s prvim daškom vetrometnih frula sve ovo u nama počne da se spira...
Zagledam u sebe,tražim tvoje oči, i plaši me pogled s tim osmehom smelim. Obojena slutnjom strahujem da kročim i ne mogu ništa osim da te želim... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:27 | |
| VEČERA
Uči
Na sred stola žuta treperava sveća našarala lica, u oči se slila, zaigrala kolo, pa kraj suvog cveća i obris detinjstva senkom ukrasila.
Misli kradom žure i preleću stolom dok trpeza mami i opija gosta; iznad, na ormaru, s razigranim kolom dunje šapću tajne mirisom što osta.
Klize reči s lica, previru u žaru, tek poneka skoči i žamor nadjača; najzad se sve sliše u tu ruku staru što sa setom pruža dah sitnih kolača.
Već dugo sad liju neke druge kiše al' misao beži, otima se, skreće, još bi da prosanja čega nema više kad oči zacakle uz titraje sveće. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:27 | |
| ŠETNJA GRADOM
Danas sam bila u gradu voljenom, dragom i starom, prisela na Taš u hladu pa krenula Bulevarom.
Kad stigoh čak do Liona onako nogu pred nogu, prebacih se do Londona svog zavijenog u smogu.
Onda prošetah do Ade dok je još sunčanog dana, obiđoh zemunske zgrade, stigoh do Kalemegdana.
Usput sam srela i kumu, raspoloženje joj palo, imam li, pita, na umu da dođem na duže malo.
Neki glas tada me trže sa ovog tu kraja sveta - došao čas da što brže napustim svet interneta... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:28 | |
| ŽENA U CRNOM
Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena, nemoćno korake pruža protiv sopstvene volje. Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena što guši nadu da išta može da bude bolje.
Korača nemo dok kraj nje promiču neka lica čiji pogledi beže kao da nje nigde nije; daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica i osta još samo tuga da joj niz pleća lije.
I nije više ona ni setna ni zamišljena, davno je prošlo to vreme kad je imala snove, davno je živela život, davno je bila žena, sada je jos samo ljuska koja se ženom zove...
Prepuklo srce jos tuče i nikako da stane, broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema... Zagasli život još tinja, još traje neke dane dok usahla ruka žudi da mazi čega nema...
Umorno diže glavu kao da hoće da pita očima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja: ¨Zašto, kažite, zašto...?¨ Dok zamućen pogled skita, osta da čezne za dugom večitog zagrljaja. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:28 | |
| SUSRET
Jedan se pogled iskrao kradom iz plavog sna sa dna tišine, zasjao iskrom, bljesnuo nadom i zaživeo usred tmine.
I poput duge u kišnom danu na tren tama poče da plamti kad lagan dodir na mome dlanu ostavi nešto što se pamti.
Prebrzo sve su prekrile sene, i sjaj u oku, i to lice... Ostaše reči nedorečene za neke druge pozornice.
I ništa više. Sve što je bilo začas se pokri velom ćutnje. Sve sakri plavi san svojim krilom i nesta svega osim slutnje. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:29 | |
| A MOL
Sanjao sam ti oči, Begej u njima teče dok negde u daljini Bečkerek ljulja zvona; sunce tone za gradom, radja čežnjivo veče, budi zvezdu po zvezdu, svih trista miliona.
Svaka se zvezda cakli u ritmu tvoga daha, bojama davnih tajni tvoje zenice kupa. Istina puče praskom u om nebeskog praha: da sam ostao paor, bili bi večno skupa...
Nije mi duša htela da ore rodne njive, nesto jače i lepše dade mi violinu; zažmureh na Bečkerek, na dane tihe, sive... Pesma mi rodi krila, poleteh u visinu...
Još uvek letim nebom, s oblacima se družim, al' još treptave zvezde van domašaja cakle. Prizivam cigansku krv što mi venama kruži... Note u meni samo što ih nisu dotakle...
Napisaću ti pesmu, zasjaće iz A-mola, mastilom moga srca u vetru oslikana, svetom da se razleti k'o mace od topola, tiho, nežno, lagano, u titraj snenog dana.
Napisaću ti pesmu, sviraću ti polako, tako setno ti niko na uvce svir'o ne bi; spojićeš se sa nebom neosetno i lako, ti, osmeh moje pesme, ja s mojom pesmom u tebi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:29 | |
| Zašto
Kroz žamor ispraznih priča poneka reč me zapeče. Iz senke nehajnog osmeha tvoj pogled nemušto bode. Osećam, gasi se bliskost, svežina donosi veče... Uz pljusak poslednjih podsmeha prijateljstvo nam ode... Da li je moglo drugačije? Da li je sve moglo bolje? Uzdah ponesen sećanjem proteklo trajanje broji... Za sve je potrebno hrabrostii samo po tračak volje... Sva su iskustva dragocena al' zbog njih ne postojim. Kroz tamu koja se spušta gase se poslednja lutanja. Više i ne pitam zašto,to nije pravo pitanje... Obavijena slutnjom prihvatam naša ćutanja i svaka nova misao donosi novo svitanje.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:30 | |
| [size=16 Ove besane noći moju radost gaze jedan pogled u nebo , svuda naše staze Evo , već dugo ima kako nemogu da prebolim Ovako vise voleti neću ... Ako dočekam jutro neka vreme stane sada ponovo teku neke stare rane Evo , već dugo ima kako nemogu da prebolim Ovako nikad bolelo nije ....
Dodirni me, poljubi me ... meni tako malo treba poljubi me , promeni me...pa , me digni sve do neba Da pored tebe stojim i predam ti ponos svoj Ovako ne mogu da shvatim ... da više nisi moj ….!
Gde da dočekam jutro , gde mi seta kreće ? dve , tri kapi na dlanu , gledam zvezda sleće Evo , več dugo ima godina i ne mogu da prebolim al` jos se nadam i zato molim i zato volim ....! ] [/size] |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:30 | |
| Pesma za Lidiju
Tebi ne mogu da napišem pesmu. Ne umem. Ne nalazim te rime, ne nalazim te reči...
Uz misli upućene tebi tonem u neke modre dubine koje kriju uzdasima prošarane tajne obojene živim bojama poput onih nemuštih šarenih stvorenja što se lenjo vuku peščanim okeanskim dnom uživajući u sopstvenoj lepoti... Neke tople struje raznose uzdrhtale zajedničke šapate i slivaju se u šuštavim vodopadima kroz doline titravih algi i šume iskićene snenim koralima... A do ustalasane površine u nestašnim skokovima dopiru naša Suncem pozlaćena smejuljenja...
Lutam modrim dubinama naših sećanja ponesena moćnom zlatastom plimom osećanja i bliskosti... I znam, moja plima je i tvoja iako sad živimo na dva kraja okeana.
Ne brinem, uopšte ne brinem što nemirni talasi na površini rađaju vrtloge ćutanja jer su i ta ćutanja naša, jer i ti talasi zapljuskuju obe obale. Nije to ni važno. Ta talasava površina ionako je samo varljiv odraz treptavog noćnog neba okićenog zvezdama koje ti i ja zajedno iscrtavamo mislima povezujući zvezdu po zvedu u samo nama razumljiva sazvežđa. I ta sazvežđa, te čežnjive misli isprepletane u večnost, uranjaju kroz vrtloge naših ćutanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje smo obe sazdane...
Šta još da ti kažem? Sve što poželim da ti prenesem već se nalazi u našim dubinama nevešto maskiranim ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples tog nemirnog, talasavog pokrivača.
Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napišem pesmu. Jednostavno... ne umem... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:31 | |
| VESTI
Čitam neke vesti, sve pisano jasno, sve je tol'ko dobro da boljega nije, pa se pitam ako je sve tako krasno, zašto mi drug piše iz Australije?
Čitam neke vesti, sve je tako fino, kako sunce sija, kako cveće cveta, pa se pitam što mi brat ode sa sinom čak na Novi Zeland, s one strane sveta?
Čitam neke vesti, sve pisano lepo, kako neki ljudi bolji život grade, pa se pitam kom sam verovala slepo i što ja sad pišem pesme iz Kanade? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:31 | |
| Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem,taj oblak beskrajne čežnjei nežnosti i topline...Da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebii nastavi da teče...Da obavijem ti sve bi'najčulnije dubine...Prizivam bledo veče protkano žutim sjajem. Da li je ovo već bilo ili će sve tek da bude? Svejedno. Ljubav mi teče i ja bih samo da dajem dok se juče kroz dana su isto trajanje slilo.Da li ce stići do tebe? Ne sumnjam više ni trena. U meni čežnje ima da poruši sve planine. U meni nežnost snena jača od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine. Samo se pitam tiho dok niti šaraju sne: hoće li zaista moć i da ti prenesu sve...? Tebi ljubavi Dragana Kostatinović(drugi dio) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Uto 18 Okt - 14:32 | |
| Nisi uspeo skriti Oka Drhtaj. Nebo u njemu Ostalo je vedro. Za mene |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Čet 20 Okt - 20:44 | |
| Bojim se, strašno se bojim ako me nađeš da ćemo zajedno da potečemo istom snagom, istom silinom, istom žestinom, i da ću početi da postojim, stvarno postojim od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane i bujice i reke, moji snovi će da dobiju lice i da ostvare želje daleke. Ali, šta je sve to? Sve će to jednom morati da stane jer kad tad stane sve što jednom krene, jer kratak je ovaj ljudski vek i prolazan poput lepote maja. A ako me ne nađeš, ako me nikada ne nađeš, ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene odavde pa do večnosti, zauvek, bez početka i bez kraja.
/Prva ljubav - Dragana Konstantinović/
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 7 Maj - 11:01 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 18 Feb - 14:15 | |
| POMEN JEDNOM MOSTU
Mostovi se prave da spajaju ljude i ti si svoj pos'o obavljao smerno, živeo si usred naše rodne grude i čuvao svakog od nas neizmerno.
Ponosna sam bila na lukove tvoje i volela svaki kamen tvoga tela dok su njima lile kolone da spoje jedan deo sa tlom onog drugog dela.
Reka ispod tebe brojila je leta i delila s tobom lepote i muke, a ja bih svaki put kad tobom prošetam dotakla ogradu da ti pipnem ruke.
Rasla sam sa tobom, učila od tebe i od reke što je ispod večno tekla, pa sam te na kraju upila u sebe da sacuvam sve to što sam do tad stekla.
Jednog dana rekom potekla je zloba koju su nanele neke davne kiše, jača i od tebe i od kraja oba pa ti se lukovi na dva polomiše.
Plakala sam nemo i jos uvek plačem što su te ubili u jeku mladosti, što zlo postalo je od ljubavi jače, što si post'o žrtva zlobe i pakosti.
Jednog dana neki nov most će da svane odmah pored mesta gde si slavno pao pa će da nastavi da spaja dve strane - nastaviće tamo gde si nam ti stao.
I to valjda tako i treba da bude, dobro je da puno svud mostova ima, mostovi i treba da spajaju ljude, a ljudi da žive sa svim mostovima.
Ipak, ja sam tužna što te nema više i što sada gledam samo tvoje seni, al' pamtim tvoj nauk pa ne dam da kiše ubiju i taj moj most što je jos u meni. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 18 Feb - 14:15 | |
| MOJA ZEMLJA
Učili su me kako da volim svaki krajičak te zemlje moje, da sam njen deo i da postojim kroz njene zvuke, mirise, boje.
I volela sam nebo i ptice i hladovinu u Bulevaru, ulične tezge, tramvajske žice, školice dečje na trotoaru.
I boje duge nad mokrim gradom, i gradsku buku, i huk sirena, dvorište moje s debelim hladom i hrpom dragih mi uspomena.
I sunčan dan i pokislo veče, putovanja u prašnjavom vozu, miris kestenja kada se peče, knjige što gaje rimu i prozu.
I svako polje, livadu, šumu, i sve planine, vrleti, stene, i svaku štraftu na svakom drumu, i sve, sve drugo tu oko mene.
Tek kad odleteh negde daleko gde sunce pada kad tamo rudi, shvatih da nije nešto već neko što čini zemlju - da su to ljudi!
Sad je već nemir u meni sveo, ostaše samo još uspomene... Ja više nisam te zemlje deo, sad je ta zemlja deo mene. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 18 Feb - 14:16 | |
| SEĆANJE
Dok jurim drumom, ista prašina večno zelene šumarke praši a sunce razbija sene... Lete kraj mene sneni putaši... Poznah u kosi vetar s visina al', da l' on prepozna mene?
Ulicom znanom sećanje veze, istim stopama smelo se šeta a misli korake broje, i pitaju se i ovog leta da l' još, dok tiho šumore breze, šapuću i ime moje.
Gasi se plamen nad mojim gradom i prepušta ga letnjem sutonu, plašt modri pada na pleća; sećanja moja polako tonu i gase misli s poslednjom nadom da me se bar neko seća. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 5 od 6 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 35 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 35 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|