|
| |
Autor | Poruka |
---|
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:39 | |
| OBLACI RATA Sonji
Ispod nemirna dva-tri čuperka varnica blista u crnom oku. Gledam je gde me kroz osmeh merka i već je stigla u jednom skoku.
Prvo se mazi, pa mi se smeši, pa hoće nešto 'još malo samo'. Zatim se nešto sledeće reši, sada je ovde - za tren već tamo.
Onda su došli oblaci rata i sakrili je u svoje krilo... Svakog trenutka svakoga sata u meni vapaj: Šta joj je bilo?
Prošlo je vreme dugo k'o svemir, oblaci crni postaše sivi... U njenom glasu osećam nemir dok priča: ¨Tu smo, svi smo još živi...¨
Slušam je pomno dok mi pred okom treperi obris poznatog lika. Olujom lik bi zbrisan žestokom, na istom mestu sad - druga slika.
Gde je sad ono nestašno mače? Gde su sad iskre očima njenim? U meni nešto poče da plače za tim detinjstvom već ubijenim.
I sad ja pitam sve naše ljude i one druge širom planete: Šta će od svih nas ikad da bude kad joj nedasmo da bude dete?
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:39 | |
| ŽENA U CRNOM
Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena, nemoćno korake pruža protiv sopstvene volje. Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena što guši nadu da išta može da bude bolje.
Korača nemo dok kraj nje promiču neka lica čiji pogledi beže kao da nje nigde nije; daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica i osta još samo tuga da joj niz pleća lije.
I nije više ona ni setna ni zamišljena, davno je prošlo to vreme kad je imala snove, davno je živela život, davno je bila žena, sada je jos samo ljuska koja se ženom zove...
Prepuklo srce jos tuče i nikako da stane, broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema... Zagasli život još tinja, još traje neke dane dok usahla ruka žudi da mazi čega nema...
Umorno diže glavu kao da hoće da pita očima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja: ¨Zašto, kažite, zašto...?¨ Dok zamućen pogled skita, osta da čezne za dugom večitog zagrljaja.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:48 | |
| LALOŠKA Đoletu
Polako, polako, natenane tišina miluje polja. Sve k'o da stoji na sve strane sem jata ptica koja pletu vremena bolja u niskom letu u duge letnje dane.
Tek cvrčku nekom zaigra žica, zacvrči iz guste trave. Prospe se pesma tamburica pa boja zvuka skoci s tišine i usred jave k'o zvezda sine šarenog, vedrog lica.
Lakog vetrića nemirna ruka obori klasove žita. A onda podigne dva tri struka i iznenada sred polja snena evo gde skita bulka crvena sačinjena od zvuka.
Dalje se razvlače lenja stada sto žućkastu travu pasu. A sunce peče i nigde hlada, i sred tog mira tek dorat rže, u punom kasu dok juri brže remeti mir što vlada.
Tu čiča skriven ispod šešira sa đerma zahvata vodu. Promuklo čekrk poče da svira kad vasiona sive prašine dobi po svodu šare fine koje već sunce spira.
Na kraju svega čuči kolona kuća u jednom nizu. Odatle dopiru crkvena zvona i put se sivi pruža k'o strela, prilazi blizu početku sela otkad je našeg eona.
U svakoj avliji paor živi natenane, polako. Misli mu uvek u svojoj njivi dok mlada snaša s pendžera gledi veče svako kad dan izbledi na sokak prašni, sivi.
Ova idila je večnost naša i nema tog ko je briše. Dok je nas biće i salaša, svitanja zorom, sunca i neba, trave sto diše, paorskog hleba i mirisnog vetra dašak.
I ja sam sanjala s teškom morom oluje vetrova mraka. Izroni lice sa novom borom, al' nesta i opet oči moje večnog dečaka osmehe broje dok šetamo našim šorom. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:48 | |
| ZIMA
Zima se svija pod mojim svodom i crta šare dahom od leda dok njen mraz guši krik za slobodom nečeg u meni što se još ne da.
Polako, tiho, poslednjom snagom ruka se pruža do male škrinje, prozirne, krhke, što skriva blago, i sklanja sa nje ledeno inje.
A iz nje zrači zemlje te grumen nabijen setom svakog trenutka, list moga hrasta od Sunca rumen i dva tri dobro znana belutka.
Načas me ispuni nešto nežno, neka toplina blaga i setna poče da topi hladno i snežno, ožive neka proleća cvetna.
I gledam, svaki taj kamen diše, tuguje sa mnom, seća se, smeje, i svaka mrva zemlje miriše, s uvelim listom prolećem greje.
I načas nesta inja i mraza i zima ledeni popusti steg; ipak, duga je ta zimska staza, a u meni pada tek prvi sneg...
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:49 | |
| BILA JEDNOM JEDNA LASTA
Bila jednom jedna lasta, krila su joj bila duga, oči krupne, sitnog rasta, inače k'o svaka druga.
Želela je da ostane u okrilju svoga gnezda i kad jesen zlatom zlati i kad vetar kiše prati. Želela je da sve dane živi ispod svoga krova, plašila je ta najezda ptica koje beže jugu čim zapeni dah jeseni, snevala je mnoštvo snova i htela budućnost drugu.
Nije htela da se stalno šeta negde tamo - amo, da se seli neprestalno čim tom Suncu na um padne da donese dane hladne. Htela je da život celi više nigde se ne seli i da živi ovde samo!
Laste su u vidokrugu već skupile svoja jata i pošle ka toplom jugu, što dalje od hladnog zlata.
Ona nije. Nije htela. Dosta joj je bilo bega, dosta joj je bilo svega. Gledala je polja svela koja slute hladne dane al' je htela, baš je htela da tu bude, da ostane.
I tako je smelo, ćutke, u svom gnezdu ispod krova ostala da živi dane i trenutke svojih snova.
Bilo joj je malo zima pogotovo svako veče, al' ne tako strašno jer je zagrejano bilo perje vrućim srcem u nedrima. Al' kad Sunce je upeče ono zimsko usred dana i zaseni zrakom novom neviđenom, nepoznatom, na toj zraci hladnim zlatom poruka je ispisana: Šta ćeš još pod ovim krovom?
Shvatila je, nije zima ono od čeg' ptice beže, već od Sunca sa zracima, od tog zraka koji reže. Od tog jednog hladnog zraka što ih bezdušno seljaka tamo - amo, tamo - amo, onda opet sve ukrug... Shvatila je šta je tera ali ipak, čekaj samo, ako mora preko gora ona hoće put severa, zašto mora baš na jug?
Nije više zima važna da l' je hladna, da l' je vlažna, ne plaši se baš ni zrnce ako ima drugo Sunce!
Spremila je svoje stvari, pogledala dom svoj stari, i krenula odmah zatim ka zemljama nepoznatim.
I donela su je krila - malo krila, malo snovi, na taj sever snežni, beli gde ne mora da se seli. Počela je život novi i ponovo gnezdo svila tu pod jednim krovom novim.
I pošto je Sunce drugo nije teralo s tog krova i pretilo nije jugom, živela je život snova.
Živela je podaleko ali to i nije važno. Važnije je da je nekom voljom svojom dosta snažnom ostvarila šta je htela: Na svoj cilj je doletela. Živela je život miran, dom joj nije bio diran, selila se više nije niti tada nit kasnije.
Ponekad bi samo s žarom prosanjala o svom starom rodnom gnezdu negde tamo, ali, to su snovi samo...
Nisu ti sni tol'ko bitni iako su neumitni.
Važnije je da je bila ista k'o sve laste druge al' veoma dugih krila, krupnog oka, sitnog rasta, da je jedne noći duge svoje snove ostvarila, i da o njoj pesma nasta:
Bila jednom jedna lasta...
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:49 | |
| NOVA ZORA
Usnulo sunce šapuće tiho, crveno... Hvata ga prvi san. Osećam kako sa svakim stihom pada sve niže. Odlazi dan...
U modri zapad polako tone. Boje tamne, šapata nesta... Već sluti zvezdane milione sumrakom kojeg začas presta.
Dok brojim zvezde u meni bunca svaka ćelija, svaka pora poslednji šapat crvenog sunca: Dolazi neka nova zora... |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:50 | |
| LOVCU NA JELENE Đuri Maljkoviću
Gledam te kroz misli kako u vrh čuke, dok vetrovi ore i prvi sneg drema, sam sred šumskog mira trljaš svoje ruke da ugreješ telo dok se nišan sprema.
Vatra je vec zgasla, tek neki žar bljesne, tišina blaženstva tiho dušu dira, tek poneka grana zapucketa, kresne kada zver zaluta il' vetar zasvira.
Da li je baš ovo ono što ti čekaš? Vidim da iz grudi uzdah ti se ote dok očima šaraš i pušku pripremaš, sam sred večne šume i večne lepote.
Šćućuren u leglu gledaš šta će proći dok ti preko crne cevi pogled zrači. U rukama držiš zakon ljudske moći, al', da l' samo zato postaješ najjači?
I ova je šuma kolevka nas sviju jer svi ponikosmo iz istoga stenja, i njene tišine isti zakon kriju i za zverad i za naša pokolenja.
Poslušaj šta vetar hoće da ti šapne dok ćutiš u srcu tog šumskog prostranstva. Poštuj Šumski zakon kad se puška zapne i molim te, nemoj simbol dostojanjstva...
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Ned 2 Feb - 23:50 | |
| KOSOVO Predragu Obradoviću Gagiju i ostalima koji su morali da odu
Na Kosovu zemlja crnja je od druge, plavlje plavo nebo, zelenija trava... Tamo su snažnije i sreće i tuge a legende jače i od zaborava.
Tamo je u muci, u krvi i boju poniklo korenje naših naraštaja što izrodi ljude koji u svom znoju nose večit beleg prokletstva tog kraja.
Sad posmatram tužne, pretužne kolone tih ljudi sa dušom i srcem do neba što ne znaju gde bi mogli da se sklone ni kako da dođu do korice hleba.
Oko njih se sleže kosovska prašina da prikrije ono sto je bilo sveto, dok u svakom oku čita se praznina i bol za svim onim što im je oteto.
Žuljevite ruke krše se i lome, na svakom je licu nikla nova bora, pogledi uprti al' se ne zna kome - tuga i jad tu su mesto odgovora.
Možemo li mi da smanjimo te muke? Da njih nije bilo ni nas bilo ne bi... Otvorimo oči, pružimo im ruke, pomažući njima pomažemo sebi!
Ta kosovska zemlja crnja je od druge, ima plavlje nebo, zeleniju travu... Kosovske su veće i sreće i tuge a ljudi-legende prkos zaboravu.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:45 | |
| POLETNA PESMA
Upamti, na ovom svetu ti si samo u prolazu na tren, na delić trena, na delić jednog delića...
Tvoj život tako liči na zahuktalu kometu koja na čas zasvetli kroz treptaje tvog bića pre no što je pojede sena.
Previše kratko sve traje.
U jednom času u tebi opijena moćnim sjajem tih šarenih staklića tvoja misao drema.
U drugom druguješ s krajem, u trećem te već nema.
Zato se probudi. Udahni vazduh duboko. Potpuno budan budi i živi iz sve snage kroz osmeh, kroz reč, kroz oko.
Uživaj časove drage. Ne misli na one druge. Nedaj da jedan čas sivi pomrači lepotu daha jer nemaš ništa od tuge.
Opusti se i živi.
Vredi li uopšte briga? Vredi li uopšte tuga? Vredi li uošpte išta što bledi tvoje boje?
Oslobodi se straha.
Oni što tvoj sjaj blede samo su tužne lutke što omlitavelo sede i drugom bi sudbu da kroje.
Ne shvataju jadne da im to ništa ne vredi: dok seju varnice hladne, sopstveni sjaj im bledi...
Ti nisi kao oni. Nisi i nećeš da budeš jer sve te duše sitne uopšte nisu bitne.
Oko tebe eoni beskrajno vreme broje. Tvoj život jos svetluca bojama što nešto znače.
Ti sijaš svojim plamičkom i samo je do tebe da li ces sinuti jače.
Zato gledaj put Sunca i diši punom snagom, i živi do svog vrhunca, živi, beskrajno živi dok tvoj život treperi.
Ostavi svoje stope na putu svojih sanja jer te od mračnih dveri večnog nepostojanja deli još samo prag.
Jednom te više neće biti na ovom nebu ali će iza tebe barem ostati trag.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:46 | |
| PESMA O POVRATKU
Znam: neću se nikad vratiti. Ne znam ni gde bih, ne znam ni kuda.
Daleko nadamnom, obasjan nečim, srebrom oivičen oblak krivuda.
Jedna je stvar na kratko svratiti; usniti odjek poznatih reči; upiti šapat večeri blage što se prosipa duž aleja;
na tren baciti pogled da luta kroz neke osobe znane i drage, pa onda dalje duž prašnog puta, dalje, duž pruge, dunavskog keja…
Zaleđen pogled vraća mi svu surovost jave…
Jesam li kleta? Još ne znam da l' mi je kuća tu, il' ovde negde, preko p'o sveta…
Svaki dan ponešto novo sine a ja mrem hiljadu malih smrti. Ustajem, padam, kopam visine od kojih mi se u glavi vrti.
Kad hoćeš da te obmane varka sedneš na vrtešku dva tri kruga; ipak, ne živi se sred luna parka. Živeti život – to je stvar druga.
Nošena vetrom, od snova sva sam. Pitam se, ko sam? Pitam se, šta sam?
Pitam se, ko li je izrek'o reči – ko je to slagao da vreme leči?
Prosuta nada u beskraj briše, izmiče, beži, a nema nove… U uglu oka dosadne kiše. Imam još samo nezgasle snove…
Znam: neću se nikad vratiti. Nemam ni gde, nemam ni kuda.
Ipak, magličast san me zove, opija, mami me kojekuda…
U meni drema čežnjivom ćutnjom osmeh beogradskog aprila, pogled ukraden neveštom slutnjom uz žamor turskih karanfila.
I niko ne zna niti će znati ona bulevarska jutra rana čije još tajne, tužne i sjajne, čuvaju krošnje nekih platana.
U dahu osećam miris prašine dok letnje sunce ulicom peče; san se kotrlja niz vrele šine u neko daleko, setno veče, u ruku što topao osmeh pruža kroz neke male, sitne radosti.
Miris dunja i miris ruža… Jeli to san il' senka mladosti?
Misao mi se Dunavom plavi. Sunčevo crveno zlato se prosu. Maslačci plešu u modroj travi dok duge senke rađaju rosu.
Začujem cvrčke, ugledam svica – da, to noć već navlači halje… Pozdravljam ulice, poznata lica. Nešto u meni tera me dalje…
Zenicom milujem obrise grada. Sivilo sluti jesen sve više…
Otvaram kapke ali ni tada ne dam da jesen, ne dam da zima, ne dam da vetrovi, ne dam da kiše ubiju sve to što još imam.
Nošena vetrom, od snova sva sam. Pitam se, ko sam? Pitam se, šta sam?
Snovi su snovi, to znam, samo, i snovi imaju lice i boje… I tačno je: ja nemam ništa tamo al' opet, nekako, sve je to moje.
Nadamnom posrebren oblak vrluda. Lomim u sebi: da li ga pratiti?
Ne znam ni gde bih, ne znam ni kuda. Znam samo: neću se nikad vratiti. Znam: neću se nikad vratiti.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:46 | |
| MOST NA VEDARCU
Prašnjav i izbrazdan pruža se puteljak i vezuje selo s blagim šumskim hladom. Zasavačka bara cakli kroz kiseljak, stapa se s mostićem i grli ga kradom.
Na obronku hlada, na rubu svežine natruleli mostić utočište nudi dok glasanja čaplji i rojeve ine žablji hor potiska i titrajem budi.
Pogled se rastače duž zelene duge, obilazi trsku, miluje lokvanje... Na tom čarnom mestu nema misli druge, sve su jedne iste stopljene u sanje.
Rascvetali lokvanj uz mace se stiska. Upijam sve zvuke što mile kroz pruće. Osećaj prostranstva sve drugo potiska i sve što je lepo postaje moguće.
U magičnom plesu u senci Vedarca stapam se sa nebom i sa ptica pojem. Dok me nežno njiše miris povetarca, čas sam trska, voda, čas nijansa boje.
Protežem se šibljem, vijugam duž bare, klizim poput kosca što po vodi šeta... Udišem tu čežnju, gladim grede stare na tom mestu gde se dotiču dva sveta.
Godine su prošle, mosta više nema, samo bara sama na mahove sine, al' već izrođena moja čežnja drema i kroz most u meni nazire daljine.
Dragana Konstantinović |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:47 | |
| SAN ILI JAVA
Vidim crvenu jesen, prosula se duž šuma, zlatna joj kosa pala i zakitila travu... U smeđem ruhu hrast sav raskošan i zanesen šara mi granice smisla i krajnjeg besmisla uma, i ne znam da li sve vidim kroz san ili kroz javu...
Čujem jelenju riku, razleže se i ječi, navlači se k'o plašt i priziva i zove... Tupi udarci roga privlače lovačku kliku i dok na pustoj čuki lovac već pripremljen kleči, ja ne znam da li sve čujem kroz javu ili kroz snove...
Nazirem lik u daljini, magličast obris vesnika, kako u sneno jutro polako podiže glavu... I znam, i on se vidi, i isto mu se čini, da ne postoji prolaznost za čoveka i pesnika, i ne znam da li to znam kroz snove ili kroz javu...
Rekla bih, neka plava i zlatnim protkana rima po snovima mi luta i šara moje stvarnosti... Rekla bih, moja java napojena je snima... Šareno spletenim snima, tim slikama... realnosti...
Dok nekom sivi dani polako postaju sivlji, drugi sve isto živi u spletu duginih tkanja. Koji je od njih živ? Koji je od njih življi? Verujem, čovek je živ onoliko koliko sanja.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:47 | |
| PRVA NACIJA
Bičevi crne kose spuštaju se do struka - slapovi divljeg vetra i beskrajne širine. Ležeran, mačkast hod ritmično prati ruka dok snen, zakošen pogled krije neke dubine...
Privlači me taj tamni vrisak njegovog oka te u trenu uronih poneta bojom krika. Nesvesna sve te snage nađoh se usred skoka i odjednom mi puče jasna i živa slika:
Vetrovi šibaju nebom. Navlače se oluje. Duž prostrane ravnice krdo bizona gega. Dok se stapa sa nebom on kroz oblake čuje da je sve njega deo, da je on deo svega.
Po uzburkanom moru pluta kedrova ljuska. U zagrljaju moći potiska veslom jače. Voda se stapa sa njim kroz kanonadu pljuska dok se on stapa s orkom koja uz njega skače.
Uz vonj spaljenog kedra sušen losos miriše. U senci svog totema pored vigvama seda. Dok svaki njegov predak njegovim dahom diše, on kroz vrisak divljine okom predaka gleda...
Odvajam se polako od ovog deteta vode, nepojmljivog prostranstva, daha zemlje i neba. Kroz vrevu koja se razli vrisak se rastoči, ode, a on nastavi meko, korakom koji vreba.
Upravo ovaj vrisak boji njegovu tminu koja u gradskoj džungli nekad zaiskri samo. Dok pratim tužnu senku kroz Sunčev dah mi sinu: on može tu da živi al' srce mu je tamo...
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:48 | |
| ŽVAKA
Odluka je pala čvrsta, jos me drže bube, kada malo još porastem biću Dr. za zube.
I kod mene neće biti onih strašnih sprava, plombi, burgija, igala - ničeg što je strava.
Izmisliću nešto ekstra što će bol da spreči - specijalnu slatku žvaku koja zube leči.
Prožvaćeš je dva tri puta i pogledaj čuda, odjednom ti osmeh krase zdravi zubi svuda!
Odluka je pala, ipak, ovo dete moli da ga prvo gornja dvojka prestane da boli.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:48 | |
| CRNO-BELA PRIČA
U beloj sobi beloga dvora kraljica uze haljinu letnju, belu, naravno, jer tako mora, pa zatim klisnu sama u šetnju.
Nije odmakla mnogo daleko od svoga blještavo belog dvorca kad je odjednom prepade neko u liku opakog crnog lovca.
Šta sad da radi? Oh, da je samo slušala savet svog belog kralja! Sad mora u beg tamo il' amo, jedno je jasno: ovde ne valja!
Okrenula se ka jednoj strani i pokušala da baš požuri. Da je bar svita tu da je brani sad kad je opaki lovac juri…
Spas joj je doneo njen konj beli i ozario je smeškom sreće. Ali, za šetnju sad zna dvor celi - slučaj dobija razmere veće…
Beli je kralj bio jako besan. Ne sme kraljicu niko da dira! Dvor mu je beli postao tesan, zato sad ratnička truba svira!
Na polje isplovi bela reka: svita, topovi, konji, dva lovca… Videće crni šta ih tek čeka kad oni krenu put crnog dvorca!
Crni je kralj na sve bio spreman pa se sakrio u crnom hladu. Da bi odbio tu belu neman, naredio je hitnu rokadu!
Poče u neki čas da se ježi od nepoznatog i čudnog vonja… I sebe uhvati kako beži od jednog običnog belog konja!
Ubrzo stiže ostala svita da ga zaseni svojom belinom. Crni kralj htede svoje da pita, bore li se svi istom žestinom?
Nažalost, brzo ga prođe volja i shvati da se najgore sprema kad baci pogled na prazna polja i vide da nikog crnog nema!
Pokušao je da beži dalje ali bi steran u jedan kutak. Beli kralj popravi svoje halje pa glasno rece: ¨Sad je trenutak!
Izliću te u crnu baricu u ovaj za tebe najcrnji sat! Niko ne dira moju kraljicu i zato evo ti jedan šah-mat!¨
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:49 | |
| KOGA SVE VOLIM
Mamu i tatu volim stvarno jer su po meni bez mane, sestru i kad je diram stalno a svi mi baš to brane.
Mnogo volim i moga dedu, vodi me gde god da krene, mislim, to je sasvim u redu jer i on voli mene.
Volim puno i moju baku zato što džempere plete, od svakog strica sestru svaku, ujake, strine, tete...
Ipak, jos nikom nisam rek'o, kad bi ih baš sve skupio, najviše volim onog nekog ko mi je loptu kupio. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:49 | |
| DEČJI SVET
Slušam mudre retke moje drage tetke:
Kad porasteš veliki jednoga dana i kad zaboraviš loptu i patike, putovaćeš svetom na hiljadu strana i postaćeš profesor matematike!
Ali, tata sve to čuje pa se odmah nadvikuje:
Kad jednoga dana porasteš k'o tata i kada napustiš sve svoje drugare, u svet će ti biti otvorena vrata i postaćeš stručnjak za sve računare!
Čuje sve i deda pa se ni on ne da:
Kada jednog dana budeš malo veći i prerasteš igre iz tog dečjeg sveta, poletećeš u svet naglavce, trčeći, i bićeš košarkaš il' neki atleta!
Ja slušam kako se tetka trudi, tata pali i deda štreca, i pitam se jesu li ti ljudi ikada bili samo deca. I moram da kažem veoma glasno da svima već jednom bude jasno:
Pustite vi te svetske stvari i profesore matematike, moji drugari su moji drugari i to su lično moje patike. I ni za kakve računare tamo ja ne dam moju loptu u letu, sportista mogu da budem al' samo u ovom mojem dečjem svetu.
Ja hoću da budem ovde gde sam i da ostanem ovo što jesam!
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:50 | |
| SVETI SAVA
Bio je dete od glave do pete, zvao se kratko - Nemanjić Rastko.
Hteo je da uči, da znanje svije, al' škole bilo nijedne nije.
Zato je ustao u ranu zoru i pobegao na Svetu Goru.
Tu je u osami manastira učio staze ljubavi, mira.
Post'o je mudra, učena glava, svetitelj srpski - Sveti Sava.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:50 | |
| PAHULJE
Pahulje bele plešu u letu dok ćutke klize dole s visine, pa se zavrte u piruetu k'o prave nebeske balerine.
Od snežnog plašta sve je već belo ali se one još nebom roje, u snenom ritmu tiho al' smelo dodaju svetu još bele boje.
Hoce l' ovako padati slepo dok ne obele celu planetu? Ne znam ali bi baš bilo lepo živeti u tom skroz belom svetu.
Pošto mi nije zima ni malo jer mi rukavice ruke greju i glavu čuva kapa sa šalom, samo nek' plešu i neka veju! |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:51 | |
| PUSTE ŽELJE
Želela sam kuče maleno, belo što ima tufnu žutu, da ga jurim unezvereno kad iz parka krene ka putu, da ga volim i da ga mazim kao najboljeg mi drugara, da ga hranim i da ga pazim i vodim kod veterinara. Ali, razbiše sve moje sne kad su mi kazali svoje: ¨Ne!¨
Želela sam macu na pruge da joj vežem dve vrpce sjajne, da joj šapćem u noći duge svoje male velike tajne, da je posmatram kako jede, da je grdim kad negde zbriše, da sve oprostim kad zaprede, da je volim od svega više. Mislila sam ovo ce proći al' su mi rekli: ¨Neće moći!¨
Želela sam bar papagaja, nije ni važno koje boje, da me budi njegova graja, da imam nešto što je moje. Shvatili me nisu ni zrnce, samo se pogledaše važno, pa dok sam ja brojala trnce rekoše glasno, vrlo snažno i majstorski poput maestra: ¨Mani sve to, evo ti - sestra!¨
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:51 | |
| ŽUTI CVET
Jedan je žuti cvetuljak smeo strašno i puno da leti hteo.
Tol'ko je silna ta želja bila da su mu najzad izrasla krila.
Dobi i tufni šarenih dosta pa mali leptir od njega posta.
Sad plavi cvet bi leptir da bude, a što još nije svi mu se čude.
Možda ne želi dovoljno jako, a možda to baš ne može svako.
Kakva bi naša planeta bila kad bi svo cveće imalo krila?
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:51 | |
| LOVAČKA PRIČA
Orno sam poš'o u lov na vuka, u ruci puška, o vratu dvogled; Jest' da još nemam nijednog brka al' imam hrabrost i opak pogled.
Staj'o sam tiho miran i spreman sakriven iza poveće stene kad iznenada ugledah neman - vuka što skoči pravo pred mene!
Puška mi pade - koja sramota, moj opak pogled za čas se svali, a on se nadmoćno zakikota pa spremno reče: ¨Dobar dan, mali!¨
I jos mi reče: ¨Da li bi hteo da mi daš dvogled na dva tri sata? Tako bih rado sad negde seo i malo gledao ptičja jata...¨
I šta ću, skidoh moj dvogled s mukom jos zbunjen od tog iznenađenja, a on ga uze, odmahnu rukom pa reče: ¨Hvala i doviđenja!¨
Dok je on stavljao oko vrata ono za čim je tol'ko žudio, ja začuh zvonjavu moga sata pa sam se konačno probudio.
I nije važno on sada gde je ni da l' se s dvogledom važan pravi, čućemo ko se poslednji smeje kada ja krenem u lov na javi.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:52 | |
| JEDNA ANA
Ima u mom razredu jedna Ana koja se nosi svakog dana po poslednjoj modi, sa puno stila, koja šeta bele sokne, osmeh na licu, i mašnu lila što joj čuva plavkaste lokne.
A u svakoj lokni tajna skrivena, i ako baš nekog zanima, kad me pogledaju dva oka njena ja sam izgubljen danima.
Hteo sam da vidi šta ja sve umem pa sam hteo u isto vreme bar sa dva dečaka da se potučem, ili da je za loknu povučem ili da joj se smejem zbog svega, al' čudo jedno - ne razumem, ništa nisam mog'o zbog treme, il' njenog stila il' mašne lila, ili zbog ne znam ni ja čega.
Kažu, dečaci su jača strana. Kažu, dečaci su prava sila i ne padaju na boju lila. Kažu, dečaci baš sve mogu... Kako onda da kad prođe Ana ja ne smem ni da joj podmetnem nogu?
Ne, tako stvarno ne može dalje. Rešio sam da okrenem novu stranu. Da vam sad ne pričam sve detalje, al' jednog dana kad sretnem tu Anu, te lokne u koje je tajne skrila, te osmehe vajne i mašnu lila i oči zbog kojih moj nemir raste - pobediću muški, sa puno stila, i nju i sve te njene tajne.
Čekajte da samo malo porastem.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:52 | |
| ODRASTANJE
Kada porasteš veća od lutke, veća od stolice, od pidžame, kada detinjstvo napustiš ćutke i stanes s mamom rame uz rame...
Kada porasteš veća od škole i od školica na trotoaru, kada 'Nena i Aca se vole' počne da bledi u spomenaru...
Kada porasteš od neba veća, prevrni zvezdana jata daleka! Negde u njima krije se sreća koja samo na tebe čeka... |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović Pon 3 Feb - 12:53 | |
| ŠTA JE DOMOVINA
Kada kraj ograde nešto izviri, gvirne i zvirne, zasvrbi maštu, pa deran ne može da se smiri, pa baci pogled u tuđu baštu pre nego otrči dalje niz put, to žuto nešto što mami vešto - to vam je deco neven žut.
Kada na odžak crvenog krova doleti nešto veliko, belo, pa dok lomata krilima smelo prizove male crne ptice koje začas prhnu sa žice, začas naprave piruetu kad se spuste u niskom letu do onog derana što večno raste - to su vam deco rode i laste.
Kada taj deran se zaleti ulicom svojom iz sve snage, pa se usput u trku seti da mu je dosta jurke i žmurke, lopte i igre, praćke i mača, pa se zavrti poput čigre, okrene se k'o suncokret u pravcu bakinih kolača - to vam je deco dečji svet.
A kad se sve to u srce sapne, neveni žuti neotkinuti, laste i rode, dečije zgode, miris kolača bakinoga i još puno, puno toga, tu se šćućuri i zažmiri, pa se tek ponekad zatalasa i nešto šapne u pola glasa, tiho i setno k'o violina - e, to je deco domovina.
|
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Dragana Konstantinović | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 6 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 38 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 38 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|