|
| |
Autor | Poruka |
---|
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Sre 11 Sep - 15:24 | |
| Gledajući u drveće
(strah od toga da nećeš čuti)
Zdravo, tata. Ovde nema ničega novog pod nebom. Ali, procvetala je ona trešnja koju posadismo pred zgradom. Već dopire do četvrtog sprata, a bila je običan prutić. Nekada, kada bi sleteo
vrabac, težinom bi sasvim povio tananu granu. Sada sleće čitavo jato, i tek ponekad, čuješ, kako tiho zašušti. I s proleća, ujutru, vidiš dva-tri bela cveta, a već predveče, na njih stotine
obaspe koršnju kao iznenadni sneg što svetli, čas belo, čas ružičasto. I ne znaš, šušti li lišće ili perje; a na prozorskom simsu osvane još uvek lepljiva koštica, i pusti za sobom svetlo-crveni
trag. I pita se, svih ovih godina, gde si. A kada želim da povratim mir, setim se jednog jedinog trenutka; ti i ja, na dunavskom keju, u letnje popodne, napola u hladu, napola na suncu,
jedemo sendviče, i čitamo, svako svoje. Ti Seneku, ja lektiru za osnovnu, Alisu u zemlji čuda. I svetlost pada okomito na otvorene knjige, čije strane, u pauzi između čitanja, obeležavamo travkama
koje pamte, više od nas: kao i drveće, pod kojim se protrči, samo jednom. I to, tako dobro znamo, i ti, negde tamo, kao i ja, još uvek negde ovde.
Čuješ li kako šušti? Samo sam to htela da ti kažem. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Čet 12 Sep - 10:26 | |
| ZLATNI OTPAD
Noćas će pasti na hiljade zvezda padalica prosuće se nad nama zlatna kiša jednom u četrdeset godina
A znaš li da je ono što vidiš kao lepotu i čemu se diviš sad na vedrom nebu u stvari
samo meteorski otpad perutanje kože ljuštenje materice svrab pod prstima opadanje kose
Nešto od tog zlatnog otpada donelo je i život na Zemlju nekada |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 9:12 | |
| PRETPRAZNIČNA
Usukano magare vezano za uzicu koju drži pripiti deda dok mu iz džepa ispadaju crkveni kalendari i fluorescentne lizalice jede sneg sa gomilice leda usred Knez-Mihailove
Grudvice pod žednim nepcima njište i klize sporo niz topli tepih jezika večeras tako nečujnog u gomili biološki razgradivih šuštavih celofana
Irvasima su već okićene bračne postelje sveci se menjaju ko sličice fudbalera crveno-belom bradatom starcu je dečji aviončić slučajno napravio rupu na glavi iz nje na sve strane duž pločnika leti višak smisla lakim helijumom oduvan
Samo magare zna da na njegovom jeziku i jedna trunka uvek je kristal
VIDIŠ LI?
Sve vreme mislili smo da živimo među ljudima a to je u stvari bilo osakaćeno drveće koje se istrglo iz zemlje stremeći naopačke ka visinama:
Ta glava s kosom – vidiš li? – koren sa žilicama udovi ono što je ostalo od posečene krošnje – tragovi jednog davnog masakra.
Sve vreme mislili smo da smo i sami nešto drugo, ali, Vidiš li? – jagodice svojih prstiju: i na njima su godovi majušnih stabala koja su isuviše drsko gledala u nebo.
A misao? Ona izmaglica što se ujutru javlja nad zemljom, prolazna, a s vremena na vreme prisutna kao i testera koja se zabija u koru nemilosrdno mada i na njoj može da se svira tango. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 9:15 | |
| MAJČINSKI PRAVEDNA
Bilo je tako lako, bez bolova, bez jutarnjih mučnina, kiselih krastavčića, banana i čokoladnih srca u ponoć i usred zime, i onog prodiranja šupljeg u prazno, i ikakve pomisli na sutra, i svakog bez, tog i tog dana, ostvariti se kao majka.
I rodih loto-lopticu.
I bila je tako lepa i bela u licu, videlo se, od prvog trena dobro dete ispalo između nogu kao rafal spreman da nekoga sveopštom srećom pogodi pravo u čelo.
Otela mi je prvo babica, a beše to na dan izvlačenja.
Od babice ote je komšiluk, a od komšiluka i ulica.
Pupčanu vrpcu presekoh nožem za otvaranje ljubavnih pisama.
Izađoh napolje, vikah: ,,Ali, broj je, broj je …” A broj bila je 0.
TELO
Pre dvadeset godina sve ljude na ulici zamišljala bih kao gole skidala bih im odeću kao od šale, i smeškala bih se tome kako hodaju nesvesni onoga što vidim ja: obilje blještavih tela u njihovom nesavršenstvu i slavi.
Danas, dok hodam ulicama, ne vidim više naga tela, već njihove unutrašnje organe: srce onog čoveka zagledanog u male oglase za stan drhti skupljeno na veličinu bebine pesnice, creva onog tamo, umornog, na klupi u parku, ko mornarska užad u teškoj vreći, kosti one žene što sporo prelazi ulicu, već sasvim nalik krhim sviralama, vene one mlade prodavačice u radnji sa preskupom odećom u koju ne svraća niko, te munje na prolećnom nebu, pred grmljavinu, pluća, bubrege, jetru, slezinu, krv i lifmu, nečije unutrašnje uho u kojem odavno nema odjeka, materice na čijim zidovima dremaju senke još nerođene dece, spermu što napinje reaktore do pucanja, ali se vraća u svoj nemi bezdan testisa između dve trafike, i onog čoveka koji odlazi na pijacu da kupi nešto zeleniša vidim: mozak njegov i glavica kupusa gledaju se danas, sasvim koketno.
Pre dvadeset godina telo koje vidiš je moglo da ima samo kožu nakon dvadeset godina ima samo organe, tako valjda, i sam putuješ nekuda unutra |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 9:16 | |
| ISTORIJA
Jedan vek sedne u krilo svoje skulpture i onda se upiški onda to neko proglasi za fontanu i deceniju potom pije iz nje I kaže ne valja I onda pravi novu skulpturu i novu fontanu I tako ostanu uvek na dnu novčići sasvim privatnih želja i sirotinja to skuplja, kao luda |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 9:17 | |
| RENESANSA
Na hiljade običnih i neobičnih beba na slikama italijanskih slikara širom svih tih galerija širom čitave pre pre predivne Italije ostavljaju neku čudnu prazninu za sobom.
Ta lica počevši od Hrista u naručju pa sve do anđela što vedro putuju nebom i nad mislima lica su staraca a glave su im veće od udova dok njihove majke, bogorodice ili obične dame za bogatim stolom su baš onakve kakve i jesu u datom trenu.
Mlade. Skladne. Oko njih večna gozba svijenih kolena. U molitvi. A deca ostarela pre vremena. Gozba inače skrajnutog neba.
Ili je najteže naslikati tuđe dete, a ni anđeli nisu uvek baš sasvim tvoji, venecijanski slikaru. Kao ni device.
U Breri, doduše, usred Milana, u jednom uglu stoji slika bogorodice-crnkinje u njenom naručju je sasvim normalan Hrist-beba crn, doduše, ali na njoj ni potpisa a pod njom ni reči o slici ni slikarevog imena.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 9:18 | |
| SNOVI NA TOČKOVIMA
(Autobus 5)
Sanjala sam autobus koji prevozi samo snove. Tamo, na stanici, stajali su ljudi i ispraćali ih sa tremom, drhćući, kao malu decu koju prvi put samu šalju nekuda.
Autobus je bio sasvim prazan. Tek naizgled. Vrata su dugo stajala otvorena.
Neko sa stanice je čak duboko u sebi zamolio svoj san da ne dozvoli otvaranje prozora pomislivši na promaju. Ili nestanak.
Neko sa stanice se duboko u sebi kajao jer je pomislio kako to nije bio baš pravi san koji bi se mogao poslati tek tako, u bestraga.
Neko sa stanice je nosio sa sobom polovinu čokolade grickane u sitnim satima verujući da će njegovom snu zatrebati ostatak slasti.
Bilo je strašno i teško tek tako pustiti svoje snove nekuda gde će i sami možda sesti za volan.
Ali najstrašnije od svega, bilo je svima to da će se možda baš njihov san, u toj gužvi pomešati sa drugima.
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 10:08 | |
| ***
Šopenovo srce i srca svih Habsburgovaca imaju zajedničko jedno: njihov večni san daleko je od večnog sna njihovih tela. Stub varšavske crkve kucanjem bubnji iznutra i kripte u one dve crkve u palati Hofburg bubnje isto, horom od njih pedesetak iz dana u dan, iz veka u vek, a da to ne zna niko osim svih tih udaljenih srca: tap tap tap tap tap tap tap tap tap tap tap i tako se sudbinski, kad više ničega nema i kad nema razloga za bilo šta više od upravo toga slučajno izjednači želja umetnika i ono što su carske privilegije. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 10:08 | |
| ***
Na obali Bodenskoj jezera na raskrsnici Nemačke Austrije i Švajcarske u pauzi između dve podgrejane pozitivnosti i odmerene sreće protežu noge životni treneri. Patkice treniraju protezanje perja. Lišće tera svoje. Vinova loza proteže grozd. Život tera boje. Plastične šolje sa nes-kafom podrhtavaju u rukama trenera šćućurene ispod povučena dva-tri dima. Genetski modifikovani Alpi poprimaju oblik krave koja nije Milka i, dok švajcarski očekuju da ih pomuze neko iz Austrije, austrijski čekaju da to učini neko iz susedne Nemačke. Potom zamuču i Alpi u Italiji Francuskoj i Maroku a genetski modifikovane krave protrče poljem skokom zeca i snagom pume. Krave što mirišu na fišburgere i mafine a kad treba i na ananas-jagode i štedro piške po nestvarno zelenim obroncima u lepe kapljice upakovanu sveopštu sreću
***
Glave prženih papalina prepuštaš mi s ljubavlju na rubu tanjira kao što neko drugome prepušta poslednje parče čokoladne slasti i na hiljade nevidljivih, sićušnih astronauta o kojima će nešto reći tek možda budućnost spušta se ove večeri na podove, stolice, pragove, ruke ponovo otkrivajući Zemlju. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 10:11 | |
| ZLATNI OTPAD
Noćas će pasti na hiljade zvezda padalica prosuće se nad nama zlatna kiša jednom u četrdeset godina
A znaš li da je ono što vidiš kao lepotu i čemu se diviš sad na vedrom nebu u stvari
samo meteorski otpad perutanje kože ljuštenje materice svrab pod prstima opadanje kose
Nešto od tog zlatnog otpada donelo je i život na Zemlju nekada |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 10:12 | |
| Sve vreme mislili smo da živimo među ljudima a to je u stvari bilo osakaćeno drveće koje se istrglo iz zemlje stremeći naopačke ka visinama:
Ta glava s kosom – vidiš li? – koren sa žilicama udovi ono što je ostalo od posečene krošnje – tragovi jednog davnog masakra.
Sve vreme mislili smo da smo i sami nešto drugo, ali, Vidiš li? – jagodice svojih prstiju: i na njima su godovi majušnih stabala koja su isuviše drsko gledala u nebo.
A misao? Ona izmaglica što se ujutru javlja nad zemljom, prolazna, a s vremena na vreme prisutna kao i testera koja se zabija u koru nemilosrdno mada i na njoj može da se svira tango. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 10:13 | |
| TELO
Pre dvadeset godina sve ljude na ulici zamišljala bih kao gole skidala bih im odeću kao od šale, i smeškala bih se tome kako hodaju nesvesni onoga što vidim ja: obilje blještavih tela u njihovom nesavršenstvu i slavi.
Danas, dok hodam ulicama, ne vidim više naga tela, već njihove unutrašnje organe: srce onog čoveka zagledanog u male oglase za stan drhti skupljeno na veličinu bebine pesnice, creva onog tamo, umornog, na klupi u parku, ko mornarska užad u teškoj vreći, kosti one žene što sporo prelazi ulicu, već sasvim nalik krhim sviralama, vene one mlade prodavačice u radnji sa preskupom odećom u koju ne svraća niko, te munje na prolećnom nebu, pred grmljavinu, pluća, bubrege, jetru, slezinu, krv i lifmu, nečije unutrašnje uho u kojem odavno nema odjeka, materice na čijim zidovima dremaju senke još nerođene dece, spermu što napinje reaktore do pucanja, ali se vraća u svoj nemi bezdan testisa između dve trafike, i onog čoveka koji odlazi na pijacu da kupi nešto zeleniša vidim: mozak njegov i glavica kupusa gledaju se danas, sasvim koketno.
Pre dvadeset godina telo koje vidiš je moglo da ima samo kožu nakon dvadeset godina ima samo organe, tako valjda, i sam putuješ nekuda unutra |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Ana Ristović Pet 13 Sep - 10:13 | |
| ISTORIJA
Jedan vek sedne u krilo svoje skulpture i onda se upiški onda to neko proglasi za fontanu i deceniju potom pije iz nje I kaže ne valja I onda pravi novu skulpturu i novu fontanu I tako ostanu uvek na dnu novčići sasvim privatnih želja i sirotinja to skuplja, kao luda |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Ana Ristović | |
| |
| | | |
Strana 2 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 417 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 417 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|