Zelena krastava žaba - Bufo viridis



Telo je zdepasto, prekriveno mnogobrojnim bradavicama. Telo je žutosive boje sa krupnim zelenim mljama.
Poseduju kožne žljezde koje luče otrovan sekret. Parotidne žljezde su jako izražene. Sekret ovih žljezda sadrži otrovne i ljute sokove, koji služe za odbranu od neprijatelja. Nemaju zube. Zadnji ekstremiteti su relativno kratki. Za razliku od Bufo bufo, mužjaci Bufo viridis, imaju jednu rezonatorsku kesu. Zenica je horizontalna.
Mnogo je manja od Šumske krastave žabe(B.bufo), najviše do 10cm.
Bufo viridis živi pod korenjem, skladištima građe, pod kamenjem, česte su u ljudskim naseljima. Penje se do velikih planinskih vrhova, nađena je na Himalajima na visini do 4572m; u našoj zemlji ide do visine od 2000m.
Zelena krastača hrani se tvrdokrilcima, mravima, paucima, kišnim glistama, stonogama, itd.
Jaja polažu u vodu u nizovima dugim 3-5m. Jedna ženka snese do 6840 jaja. Metamorfoza traje od 77-91 dan; polnu zrelost dostižu u četvrtoj godini. Adultne jedinke žive na kopnu, dok se parenje i metamorfoza odigravaju u vodi.

Šumska žaba - Rana dalmatina


Od svih vrsta roda Rana ova žaba je se najviše odvojila od vodene sredine i živi skoro isključivo - izuzev samo u doba parenja, koje uostalom traje vrlo kratko vreme - daleko van vode, pretežno po listopadnim šumama, prema čemu je i dobila ime šumska žaba. Telesna dužina ove žabe iznosi 6-9 cm. Telo je izduženo i pozadi jako suženo. Glava je dugačka koliko i široka i završava se napred izvučenom, zašiljenom njuškom, koja štrči ispred donje vilice. Nosni otvori leže od prilike na sredini između vrha njuške i očiju; njihovo međusobno rastojanje je veće od širine interokularnog prostora, koji je uži od očnog kapka. Bubna opna je vrlo obimna, skoro kao i oko i od ovoga udaljena od prilike samo za polovinu svoga prečnika. Prvi prst prednjih nogu je nešto duži od drugoga. Jednu od glavnih karakterističnih odlika ove žabe sačinjavaju snažno razvijene i jako izdužene zadnje noge, čiji petni zglob kod odraslih životinja znatno prevazilazi vrh njuške. Kožna ispupčenja na zglobovima prsta i prednjih i zadnjih nogu su snažno razvijena. Unutrašnji metatarzalni jastučić na tabanima zadnjih nogu je ovalnog oblika, dugačak od prilike koliko polovina palca iznad njega. Opne za plivanje su nežne i ne dopiru do vrhova prsta. Koža je glatka i zategnuta, samo mestimično sa zrnastim ispupčenjima.

Mužjaci nemaju mehure za pojačavanje zvuka. Snažne i dugačke zadnje noge sa jako izraženim žuljevitim ispupčenjima na zglobovima prsta i napred i pozadi karakterišu ove žabe već na prvi pogled kao odlične skakače. Ustvari one mogu da izvode ogromne skokove od dva metra dužine i više od pola metra visine.


Gornja strana tela je svetlo-mrke boje, žućkasta, crvenkasta ili svetlo-siva u raznim nijansama, bez tamnih mrlja ili tačaka. Samo ivicom gornje usne pruža se jedna tamna pruga, dok je donja usna posuta tamnim mrljama ili tačkama. Donja strana tela je mlečno-bele boje, bez ikakvih tamnih pega. Bokovi tela su takođe bez tamnih mrlja ili pruga. Samo se na zadnjim nogama odozgo nalaze tamne poprečne pruge.

Rana dalmatina u proleće vrlo rano napušta zimsko skrovište i obično već u februaru pristupa parenju. Mužjaci su daleko mnogobrojniji nego ženke. Po završetku parenja, koje traje kratko vreme, životinje većinom odmah napuštaju vodu i samo u retkim slučajevima se zadržavaju duže vremena u vodenoj sredini. Ženka polaže obično nekoliko hiljada jaja u galertnim gužvama, koje odmah padnu na dno, ali kasnije nabubre i dižu se na površinu vode. Larvena faza mladunaca traje oko dva i po meseca i preobražene larve obično već u junu napuštaju vodu. Šumska žaba živi pretežno u retkim listopadnim šumama, po livadama i sličnim terenima ravnica i brežuljkastih predela. Areal njenog prostranstva je dosta uzan i obuhvata srednju i južnu Evropu na sever do Švedske i južno do Pirineja, kao i zapadni deo Azije do Kavkaza i Persije.

Mala zelena žaba - Rana lessonae


Zadnji deo jezika je slobodan i zasečen. Prsti na zadnjim ekstremitetima sa plovnim kožicama. Očna pupila je horizontalna. Telo je zdepasto. Njuška je umereno oštra. Dorzalna koloracija obično zelena, žuto-zelena, maslinasto-zelena ili sivo-zelena prekrivena tamnim pegama koje variraju brojem i veličinom. Na leđnoj sttrani medijalno kao i laterarno prisutne su brazde. Trbuh beo ili žuto-beli, obično bez tački. Mužjaci za razliku od ženki, imaju par vokalnih kesa ispod ugla usana i jastučasti deo prvog prsta.


Aktivna je preko dana i u toku noći. Hrani se pretežno insektima, slatkovodnim puževima, paucima i rakovima. Ženka polaže oko 1 000 jaja u grupama na submerznu vegetaciju.
Rana lessonae je prisutna u gotovo čitavoj Evropi. Na istoku od južnih Uralskih planina u Rusiji. Vrsta nije prisutna na Pirinejskom poluostravu- osim, introdukovanih u Španiji; delu Skandinavije, centralnoj i južnoj Italiji. U južnom delu areala mogu se naći i na 1550m nadmorske visine.
Prisutna je u lišćarskim i mešovitim šumama, šumo-stepama, stepama, livadama i poljima.
Može se naći u plitkim vodama kao što su: jezera, močvare, bare, kanali i to među gustom vodenom vegetacijom.

Velika zelena žaba - Rana ridibunda


Najveća i najčešća žaba kod nas. Dostiže veličinu do 15-17cm. Trajno živi u vodi ili pored nje. Zatvoreno je zelane boje sa crnim ili tamnozelenim mrljama sa dorzalne strane. Donja strana bela, katkad posuta sitnim mrljama ili tačkama. Zadnje noge duge(tibiotarzalni zglobdopire do vrha njučke, pete se preklapaju) po pravilu posute tamnim mrljamakoje su ponekada spojene u nepravilne poprečne pruge. Plovne kožice na zadnjim ekstremitetima dopiru do vrhova prstiju.


Zemlje u kojima je prisutna vrsta su: Avganistan, Austrija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Češka, Danska, Francuska, Hrvatska, Iran, Irak, Kazahstan, Kirgizistan, Latvija, Litvanija, Makedonija, Mađarska, Moldavija, Holandija, Poljska, Rumunija, Rusija, Saudijska Arabija, Srbija, Slovačka, Tadžikistan, Turska, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan.
Naseljava lišćarske i mešovite šume, šumo-stepe, stepe i ostale travnate ekosisteme, polupustinje i pustinje.
Aridna staništa naseljavaju kolonizacijom kroz rečne doline I kanale. Ova žaba preferira otvorena, topla staništa obrasla gustom vegetacijom.

Močvarna žaba - Rana arvalis


Zadnji deo jezika je slobodan i zasečen. Prsti na zadnjim ekstremitetima sa plovnim kožicama. Očna pupila je horizontalna. Njuška je umereno oštra. Mužjaci imaju unutršnju grlenu vokalnu kesu. Golenjača je kraća od tela 1.9-2.6 puta. Kada se zadnji ekstremiteti ispruže duž linije tela, tibio-tarzalni zglob doseže oči, nosne šupljine, vrh njške ili je čak prelazi. Metatarsalne kosti su duge, ipak kraće od prvog prsta za 1.1-2,3 puta. Dorzalna koloracija je siva, svetlo maslinasta, braon ili žuta. Po telu su rasute veoma gusto tamne pege u prečniku od 1-3mm. Medijalno na dorzalnoj strani svetla traka često je prisutna, koja može doseći i vrh njuške. Ventralna strana je bela ili žuta sa svetlo braon ili sivim tačkama na vratu i grudima. Mužjaci za razliku od ženki imaju jastučiće na prvom prstu, parne rezonatorske kese, i tokom sezone parenja svetlo plavu boju tela(ženke su braon ili mrke). Vrsta spada u "braon" grupu žaba.


Ova žaba naseljava male nadmorske visine ali može se naći i na visinama do 1500m(Altajske planine).
Zemlje u kojima je nastanjena: Austrija, Belorusija, Belgija, Crna Gora, Češka, Danska, Estonija, Finska, Holandija, Nemačka, Mađarska, Kazahstan, Latvija, Litvanija, Norveška, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Ukrajina.
Izumrla je u Švajcarskoj.

Grčka žaba - Rana graeca


Rana graeca živi u hladnim vodama planinskih krajeva. Vrlo je brza i okretna žaba. Veličine do 8cm. Boja tela jako varira i odlično je prilagođena boji okoline. Većinom žućkasta ili crvenkasta, maslinasta ili sivomrka, često posuta mrljama i tačkama raznih boja. Donja strana svetla, bela ili žućkasta. Prednji deo glave je relativno kratak i prilično ovalan. Telo je relativno dugo i spljošteno. Pupila je horizontalna. Timpanalna zona je teško uočljiva a dužine je 3/5 prečnika oka. Postoje individue koje na leđima nose krupne pečurkolike svetle izraštaje. Vratni deo je tamnije pigmentisan sa karakterističnom svetlom linijom na sredini. Mužjaci menjaju boju u crnu ili mrku tokom sezone parenja, a koža im postaje poput želea usled akumulacije limfe u podkožnim žljezdama.

Vrsta preferira relativno hladne i vlažne areale, dok izbegava suve i vrele areale isto kao i sa jakom i dugom zimom. Staništa ove vrste su bistri potoci, izvori i rečice, kroz koje teče voda tokom cele godine, smešteni uglavnom u liščarskim i mešovitim šumama, ali isto i u brdskim i planinskim dolinama. U ovakvim biotopima, Rana graeca živi uz vodu tokom godine, retko istražujući daleko od nje, a i onda obično noću ili posle kiše, kada je vlažnost visoka.
Ipak postoji par izveštaja o pronađenim jedinkama na izvanrenoj udaljenosti od vode. U Grčkoj se pojavljuje na nadmorskim visinama od 240 do 1400m, u Bugarskoj od 280 do 1150m.
Retko se vrsta pronalazi na nižim nadmorskim visinama.