Naučnici su uspeli da kloniraju embrion žabe "Rheobatrachus silus" koja je izumrla pre 30-ak godina i koja je poznata po tome da svoje potomke šalje u svet tako što ih izbacuje/povraća iz usta. Ovaj uspeh naravno ne znači da će uskoro početi masovno kloniranje dinosaurusa iz dobe jure...
Platipus žabe gutaju svoja jaja posle polaganja, puštaju ih da se razviju šest nedelja - jaja se inkubiraju u stomaku – tehnika poznata kao "gastrološko uzgajanje" – nešto slično onome kako se u drugoj fazi razvijaju "tuđini" u "Osmom putniku". Jedino što su bebe ovoga puta sasvim bezopasne i ne izlaze kroz grudni koš ili stomak svojih domaćina, već jednostavno u svet stupaju kroz usta. Jaja se razvijaju u supstanci (prostaglandin) koja sprečava uticaj kiseline i koja tako omogućava embrionima da se pravilno razviju.
Do 1983. godine ove žabe su potpuno izumrle, a razlog za to i dalje nije poznat (naučnici smatraju da ljudi uglavnom nisu bili zasužni za istrebljenje).
Portal "Popular Science" objašnjava proces kloniranja, nazvan "Projekat Lazar" (Lazarus Project), koji je izveden na Univerzitetu Njukasl u Australiji, gde su ove žabe i živele u istočnom delu najmanjeg kontinenta: prvo je izabrana odgovarajuća "moderna" žaba (Mixophyes fasciolatus), pa neutralisana njena jaja, a onda zamenjena sa jajima koja su izvučena iz "gastric-brooding žaba", decenijama ranije i koja su čuvana u kriogenim uslovima u običnom "kućnom" zamrzivaču. Embrioni nisu dugo opstajali od početnih ćelijskih deoba, ali naučnici su uvereni da je kloniranje sada više "tehnički, nego biološki problem".
Nema razloga za strah, ali uskoro bi australijske zombi-žabe mogle opet da povraćaju svoje bebe i da skakuću po svetu...
Žabe i žabe krastavice (ili krastače) čine najveću grupu vodozemaca, zvanih Anura. Krastače su bolje prilagođene kopnenim staništima sa debljom, bradavičastom kožom koja sprečava dehidraciju, dok obične žabe imaju tanku, glatku kožu kojoj je stalno potrebna vlaga. Većina vrsta sledi sličan životni ciklus. Repate larve zvani punoglavci legu se iz jaja zvanih ikra i razvijaju se u vodi pre nego što im niknu noge, pre nego što izgube rep i izađu na kopno.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Surinamske krastače imaju spljošteno telo sa trouglastom glavom i velikim zadnjim nogama sa razapetom kožom između prstiju. Njihove prednje noge imaju osetljive prste zbog snalaženja u mutnoj vodi .Ženka može da nosi do 100 oplođenih jaja na leđima.
Surinamske krastačee provode ceo život u vodi.Prsti ove žabe imaju zvezdu ili veoma osetljive pipke na vrhu, koje koriste da bi osetile plen na blatnjavom dnu mutnih potoka i jezeraca. Takođe imaju čulne organe sa strane koji otkrivaju kretanje vode uzrokovano drugim životinjama. Oči su smeštene na vrhu glave tako da žabe vide opasnost koja vreba iz vazduha. Ove žabe se pare tokom najvlažnijeg dela godine. Mužjak zgrabi ženku oko pojasa i par se zavrti u vodi nekoliko puta. Ženka ispušta jaja, a mužjak koristi zadnje noge da ih smesti u prostor između njenih leđa i svog trbuha. Njegova sperma oplođuje jaja, koja se zatim usađuju na majčina leđa. Posle tri ili četiri meseca jaja se razvijaju u sitne punoglavce.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Darvinove žabe imaju malo, tanko telo sa šiljatim nosom i dugim prstima. Gornji deo tela je zelen ili smeđ, a potrbušje tamnosmeđe ili crno. Dugi prsti na zadnjim nogama imaju između sebe razaptu kožu. Na zadnjim nogama postoje kožni izdanci nalik mamuzama - otuda im alternativni naziv kaubojske žabe.
Darvinove žabe žive u maglovitim planinskim šumama Anda u Čileu i Argentini. Uprkos tome što je njihovo prirodno stanište vlažno i bujno, one nemaju vodenu fazu koja je tipična za životni ciklus vodozemaca. Većina običnih žaba, žaba krastača i drugih vodozemaca provodi barem deo života - obično u larvenoj fazi - živeći u vodi, ali Darvinovim žabama ovo nije potrebno zbog neobičnog sistema razmnožavanja.
Ove žabe se razmnožavaju preko cele godine. Mužjak najpre privuče ženku zvonkim zovom. Ženka položi oko 20 jaja na pogodno vlažno mesto, a mužjak ih zatim oplodi i čuva oko 25 dana dok se ne izlegu u punoglavce. On zatim uzima punoglavce u usta. Mužjaci vrsta srodnih Darvinovim žabama nose punoglavce do najbliže vode, ali Darvinove žabe drže punoglavce u ustima dok se ne razviju u žabice. Punoglavci se dalje razvijaju u očevoj usnoj kesi još 50 dana pre nego što izađu i postanu nezavisni.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Južnoamerička žaba bukačica je velika, snažna, agresivna životinja sa dugim udovima i široko razmaknutim prstima bez kožice. Mužjaci brane teritorije na rubovima bara. Oni imaju oštru, crnu bodlju na svakom prednjem prstu. Tokom sezone parenja koriste ove bodlje kao oružje u borbi s rivalskim mužjacima za ženku.
Južnoameričke žabe bukačice nisu u bliskom srodstvu sa severnoameričkim bukačicama. Sve one imaju snažno telo i velike spoljne ušne bubnjiće, ali se tu sličnost završava.
Južnoamerička žaba bukačica uglavnom je noćna životinja. Danju se krije pod balvanima ili u rupama, što čini i tokom perioda kada je previše suvo da bi mogla da se kreće. Žaba bukačica navodno ispušta strašan krik kada je neko uzme. Verovatno je svrha ovoga zaplašivanje predatora koji od straha ispušta žabu, dajući joj tako šansu da pobegne.
Južnoameričke žabe bukačice razmnožavaju se tokom vlažne sezone, kada šumski potoci i jezera nabujaju od kiša. Mužjaci utuku sluz u grudvicu pene, koristeći zadnje noge, i prilepe je na granu iznad vode. Ženke tada biraju penasto gnezdo mužjaka u koje će položiti jaja. Punoglavci se izlegu i padnu u vodu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Četvorooke žabe se tako zovu zbog dva crna lažna oka na zadnjici.
Četvorooke ili lažnooke žabe nastanjuju tropske šume u blizini obale Atlantika u Južnoj Americi. Odrasle žabe provode vreme loveći po kopnu. Razmnožavaju se posle stvaranja jezeraca i lokvica usled obilnih kiša budući da tada punoglavci mogu da se razvijaju. Mužjak četvorooke žabe, kao i mužjak žabe bukačice, utuče sluz i napravi penasto gnezdo u blizini vode.
Dok se većina žaba oslanja na otrov ili alarmni zov u odbijanju predatora, četvorooke žabe imaju drugačiju strategiju. Kada im zapreti opasnost, one naduvaju telo tako da izgledaju mnogo veće. Zatim se zavrte i okrenu zadnjicu neprijatelju. Lažne oči na zadnjici ubede napadača da posmatra lice mnogo veće, potencijalno opasne životinje. Ove žabe takođe luče smrdljivu tečnost iz žlezde u preponama.
Južnoameričke žabe bukačice razmnožavaju se tokom vlažne sezone, kada šumski potoci i jezera nabujaju od kiša. Mužjaci utuku sluz u grudvicu pene, koristeći zadnje noge, i prilepe je na granu iznad vode. Ženke tada biraju penasto gnezdo mužjaka u koje će položiti jaja. Punoglavci se izlegu i padnu u vodu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Ženke morske krastače veće su od mužjaka. Oba pola imaju bradavičaste žlezde na leđima koje štrcaju mlečni otrov kada se stisnu.
Morske krastače su najveće žabe na svetu.morska krastačaImaju nekoliko drugih naziva, uključujući džinovske žabe i žabe šećerne trske, što je njihov australijski naziv. Morske krastače žive prirodno od južnog dela SAD preko Meksika do Čilea. Uvezene su u Kvinslend, Australija, tridesetih godina XX veka da bi doprinele uništenju buba koje su pustošile polja šećerne trske.Međutim, ove žabe nisu volele da žive u šećernoj trsci zato što nisu imale gde da se skone u toku dana. Usled toga one su se proširile van polja šećerne trske, gde su se hranile malim gmizavcima i sisarima, od kojih su neki sada retki zbog toga što su ih one istrebile. Danas su ove žabe ozbiljni nametnici u Australiji.
Morske krastače su neverovatno prilagodljive. Žive u mnoštvu raznih staništa, hraneći se gotovo svačim što mogu da strpaju u usta, od malih glodara, gmizavaca i ptica do beskičmenjaka kao što su puževi, stonoge, bubašvabe, skakavci, mravi i bube. Od napada se štite koristeći otrovne žlezde na leđima, koje luče tečnost koja može da ubije mnoge životinje koje je probave. U malim količinama kod ljudi ovaj otrov izaziva halucinacije.
Ženke morske krastače proizvode nekoliko hiljada jaja godišnje. Polažu ih u velikim nizovima, omotane oko vodenih biljaka. Jaja zatim oplode mužjaci.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Crvenooke žabe sa drveća imaju duge prste sa okruglim usisnim pločicama na vrhu. Njihovo telo je s gornje strane svetlozeleno. Ove živopisne žabe imaju plavobele pruge na bokovima i žuto - crvene noge. Porodica žaba sa drveća, sa oko 600 vrsta, prisutna je na svim kontinentima osim na Antarktiku.
Crvenooke žabe koje žive na drveću nastanjuju kišne šume Srednje Amerike. Njihove duge noge omogućuju im da dohvate grane i da rasporede telesnu težinu na širok prostor prilikom penjanja kroz tanko lišće. Pločice na vrhovima prstiju deluju kao usisne kapice pomoću kojih se žaba drži za ravne površine, kao što je lišće. Crvenooke žabe su noćne životinje. Njihove krupne oči skupljaju toliko svetlosti da žabe vide čak i po najmračnijim noćima. Tokom dana one se odmaraju na lišću. Svoje svetle noge stave ispod tela, pa se vidi samo gornji deo tela koji je zelen kao lišće.
U vreme razmnožavanja mužjaci se okupljaju na grani iznad vode i dozivaju ženke oglašavajući se coktanjem. Kad ženka dođe mužjak je zajaše i ona ga nosi do vode. Ona uzme vode i popne se natrag na granu gde odloži jaja na list. Mužjak oplodi jaja, koja se tada ostave. Pošto se izlegu, punoglavci padnu u vodu ispod grane.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Jagodaste otrovne strele imaju svetlocrveno telo sa plavim zadnjim nogama. Ove svetle boje služe kao upozorenje predatorima da je otrov na koži toliko smrtonosan da je dovoljno da ga liznu i uginu. Ova porodica ima oko 120 vrsta.
Mnoge obične i žabe krastače luče otrovne materije na svoju kožu. Većina tih materija bezopasna je za ljude, ali mnogim predatorima bude muka kada pojedu žabe. Međutim, jagodasta otovna strela i njoj srodne vrste imaju mnogo jače otrove. Dovoljno je da je neki predator samo lizne i da ugine.
Ove žabe su dobile ime zahvaljujući činjenici što njhovu kožu koriste ljudi iz šume za pravljenje otrovnih strelica. Otrovi nekih žaba su toliko jaki da samo jedna koža može da posluži kao vrh za 50 strelica. Lovci ih koriste za ubijanje majmuna i drugih šumskih životinja.
Jagodasta otrovna strela nije uvek crvena. Tokom sezone razmnožavanja mužjaci često bivaju smeđi, plavi ili zeleni. Iako se ove žabe retko penju na drveće kada love, ženke će se popeti uz debla drveća da polože jaja u duplje ispunjene vodom. Mužjaci tada oplođuju jaja.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Paradoksalne žabe imaju sluzavo telo i tamnozelenu i smeđu boju. Imaju veoma duge zadne noge sa razapetom kožicom izmedu prstiju. Na prednjim nogama imaju po dva veoma duga prsta.
Paradoksalna žaba se s pravom tako zove. Većina žaba je znatno veća od svojih punoglavaca. Međutim, odrasle paradoksalne žabe manje su od svojih odraslih punoglavaca, što predstavlja paradoks. Mlade paradoksalne žabe ostaju u larvenoj punoglavskoj fazi mnogo duže od drugih vrsta. Punoglavci rastu do 25cm dužine - što je 4 ili 5 puta veća dužina od odrasle žabe. Kod metamorfoze u odrasle žabe, dakle, one se smanjuju, uglavnom zbog apsorbovanja repa u telo.
Odrasla paradoksalna žaba ima telo odlično prilagođeno životu u vodi. Njihove snažne zadnje noge imaju kožice i koriste se kao glavno sredstvo pogona. Kao mnoge druge vodene žabe, ova vrsta ima duge prste koji su dobri za uranjanje u muljevita korita jezera i bara. One uzmute mulj i uznemire plen, hvatajući ga zatim u usta. Ženka odlaže jaja u plutajuće penasto gnezdo pre nego što ih mužjak oplodi.
biologija.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Žabe pripadaju vodozemcima, a od drugih vodozemaca se razlikuju po tome što nemaju rep. Rasprostranjene su na svim kontinentima osim Antartika. Najmanja je jedna kubanska vrsta, veličine samo 1 cm, a najveća je zapadnoafrička žaba, ponekad veća od 30 cm i teška oko 3 kg.
Postoji veliki broj otrovnih žaba čiji otrov može usmrtiti manju grabljivicu, ukoliko je pojede, a neke žabe sadrže toliko otrova da čak mogu usmrtiti i čoveka. Otrovne žabe su živih boja. Posebno su interesantne žabe Australije. Procenjuje se da u Australiji ima oko 200 miliona otrovnih žaba, koje predstavljaju ozbiljnu pretnju divljem životu u Australiji.
Australija ima četiri porodice žaba i jednu uvezenu vrstu žabe, trščanu žabu, koja je uvezena u Australiju 1935. godine, kako bi uništila jednu vrstu štetočina. Međutim, ove žabe su se toliko nakotile da su postale i same štetočina. Starosedeoci od njihovog otrova premazuju vrhove svojih strela, a otrov je dovoljno jak da ubije odraslog majmuna čak i ako ga samo okrzne.
U Australiji postoje i južne žabe, koje su najveća grupa žaba u Australiji, sa poznatih 120 vrsta. Takođe, tu su žabe koje žive na drveću, kao i australijska šumska žaba koja nastanjuje samo kišne šume.
"Cane toad" je vrsta žabe čiji otrov može ubiti psa, mačku, krokodila i veliku zmiju. Kod ljudi može dovesti do privremenog slepila i jake boli. Odrasle jedinke dugačke su u proseku 10-15 cm, a najveći zabeležen primerak težio je 2,65 kilograma sa dužinom od 38 cm.
Otrovne žabe vrlo su popularni sastojak tradicionalnih kineskih lekova. Otrov koje luče služi kao stimulans radu srca, kao diuretik i lek protiv upale sinusa i zubobolje. Koža i organi se takođe smatraju snažnim terapeutskim sredstvima.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Ova žaba je divno adaptirana podvrsta neotropske hilid žabe. Crvenooka žaba je potpuno uzdrmala pet industriju. Obično ima zelen kičmeni deo, ali nijanse zelene variraju zavisno od temperature, ili nekih drugih stresova, kao i od nivoa aktivnosti žabe. Boja na leđima može biti mutne maslinasto zelene boje kada je žabi hladno i kada je suva. Tamno zelena se može povezati sa odmaranjem, ili ukoliko su klimatski uslovi idealni, a žaba aktivno traga za hranom, može biti i jarke boje lišća. Bokovi su plavi oivičeni belom ili svetlo žutom bojom. Prsti su narandžasti. Stomak je beo. Crvenooke žabe imaju velike i dobro razvijene jastučiće na prstima i vešte su kako u skakanju, tako i u hodanju po svom uzdignutom domu. Dužice su tamno crvene, a zenice su vertikalno elipsoidne.
Crvenooka arborealna žaba je danas dostupna kao ksantik (krem žuta sa žutim očima) i kao albino (žuta sa crvenim očima) morf. Crvenooka arborealna žaba spada u noćne vrste. Mužjaci proizvode svoje nemelodične (nemelodičan zvuk za sve osim za ženke svoje vrste), obično jednosložne (ali ponekad uzlazne) pozive sedeći na vegetaciji pored bare.
Veličina i životni vek
Odrasle jedinke ove lepe arborealne žabe su dužine od 5.1 – 6 cm i mogu živeti više od 10 godina u zarobljeništvu.
Prirodna staništa
Crvenooka arborealna žaba, najverovatnije jedna od najprepoznatljivijih arborealnih žaba na svetu, nastanjuje podneblja od južnog Meksika do Paname. Moguće ih je naći i u severnoj Kolumbiji.
Nega u zarobljeništvu
Čuvanje jedne ili dve crvenooke žabe može biti ili jednostavno, ili komplikovano, kako god odlučite. Rezervoar kapaciteta 37.8 litara sa vlažnim papirnim ubrusom na dnu i uz dodavanje malog filodendrona ili šeflere u saksiiji, može biti dovoljno, mada je estetski prijatnije ukoliko propisno zasadite bilke i dodate mali vodopad ili jezerce.
Crvenooke žabe se mogu osećati kao kod kuće sa relativno suvom podlogom i malom posudom sveže vode. Održavajte kavez čistim. Nedostatak aposlolutne čistoće će najverovatnije preneti potencialno smrtonosne patogene organizme na Vaše žabe.
Crvenooke arborealne žabe su noćne vrste. Obično spavaju čvrsto u toku dana, povijene, čvrsto zatvorenih očiju, uvučenih stopala ispod tela. Bude se i love noću. Mogu skakati, mada obično polako hodaju u maniru šaka pred šaku. U većini slučajeva, poklopac u vidu mrežice se preporučuje (s obzirom da omogućava ventilaciju) mnogo pre neko stakleni poklopac. Odgovarajuća vlažnost u kavezu bi trebalo da se održava zamagljivanjem rezervoara ukoliko je neophodno.
Rezervoari kapaciteta od 110 do 378.5 litara ih donekle približavaju prirodnim uslovima. Pored lisnatih biljaka, stabiljke kao što je čvornata manzanita (ne koristite kedar ili bilo koje grančice tretirane sa insekticidima ili fungicidima) mogu biti obezbeđene. Vodu bi trebalo staviti u plitku posudu. Održavajte čistoću akvarijumskog stakla i vode.
Cvrčci, voštani crvi, kao i većina drugih insekata će se rado jesti. Za odrasle žabe, insekte bi trebalo zaprašiti vitaminom D3 i kalcijumom jednom nedeljno ili jednom u deset dana. Insekti koji se daju brzorastućim mladim žabama bi trebalo da budu zaprašeni dodatkom kalcijuma i D3 vitamina dva puta nedeljno.
Razmnožavanje
Crvenooka arborealna žaba ima specifičnu reproduktivnu biologiju. Dok se mreste, ženka postavlja grupu jaja na list koji visi iznad stajaće vode. Ženka crvenookih žaba će često presaviti list preko legla, kako bi sprečila isušivanje. Masa jajašca je želatioznog spoljnog sloja. Rastegljiva snaga želatina se menja u vreme inkubacije i, malo nakon toga će se punoglavci iskoprcati i pasti u vodu odakle će započeti svoje živote na tipičan način. Ukoliko se masa jajašaca premesti na mesto gde će im nedostajati voda u koju treba da upadnu, i ukoliko ne mogu da pronađu vodu nakon nekoliko energičnih koprcanja, larve će uginuti.
Veći uspesi kada je razmnožavanje u pitanju se mogu postići ukoliko se nekoliko crvenookih mužjaka drži na istom mestu sa jednom ženkom. Guranje i borba mužjaka izgleda da pospešuje plodnost. U stakleniku, uključivanje desetak mužjaka i nekoliko ženki može biti veoma produktivno.
Crvenooke arborealne žabe se obično pare nakon perioda polumirovanja ili posle suve sezone. Mužjaci se oglašavaju kratkim, grubim, odsečnim kreketom u cilju pozivanja ženke. Mužjaci crvenookih žaba obgrljuju ženke odmah ispod prednjih nogu. Ovo se zove aksilarni ampleksus. Povećanje temperature, svetlosti, i vlažnosti (posebno omogućavanje „kišnog“ sistema navodnjavanja) stimuliše parenje. Jedino se mužjaci zvučno oglašavaju. Većina odraslih ženki je veća i ima jače telo od odraslih mužjaka. Mužijaci dobijaju ojačanje na jabučicama prstiju kada su reproduktivno aktivni, i imaju tendenciju da sede u uspravljenijem stavu (prednji ekstremiteti su manje fiksirani nego kod ženki).
Leglo sadrži od petnaest do oko šezdeset jaja. Jedna ženka može izleći nekoliko legla za vreme sezone. Ženke iz zarobljeništva često biraju mesto za poleganje jajašca nekoliko inča iznad vode na staklu akvarijuma. Ova legla bi trebalo pažljivo pomeriti sa stakla pomoću blagog klizanja nakvašenog jednoivičnog žileta ispod jata, držeći sečivo čvrsto uz staklo. Jaja bi tako trebalo premestiti u drugu posudu i postaviti na list biljke nekoliko inča iznad posude sa čistom vodom. Zadržite vlažnost vazduha premeštenog legla tako što ćete posudu pokriti plastičnom vrećom ili staklenom pločom.
Sva voda koja se koristi mora biti bez hlora. Temperatura vode mora biti odgovarajuća za vrstu koja je u njoj. Normalna sobna temperatura (25.5-27.8 °C) je zadovoljavajuća za inkubaciju jaja ove tropske žabe.
Punoglavci ove žabe će jesti velike količine kvalitetne riblje hrane, uključujući hranu za pastrmke i soma. Vremenski period da se mladunci preobraze je oko dva meseca.
Osigurajte dovoljne količine sitnih insekata pre nego što uparite ove žabe. Zbog brzog rasta, za vreme metamorfoze jedinke mogu biti sklone razvijanju metaboličke bolesti kostiju u ovom stadijumu svog života. Nahranite ih izdašno i često, i zaprašite hranu sa kvalitetnom mešavinom vitamina D3 i kalcijuma.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Žabe Pon 29 Jul - 18:10
Providna žaba, jedna je od pet ˝izgubljenih˝ amfibija, nedavno je pronađena u Demokratskoj Republici Kongo.
Purpurna žaba može se naći u zapadnom Ghatu u Indiji. Uobičajeno ime za ovu životinju je purpurna žaba ili žaba sa svinjskim nosem. Pronađena je oktobra 2003. godine, i ustanovljeno je da je jedinstvena za region. Njeno kreketanje podseća na kokodakanje pileta.
Purpurna žaba većinu godine provodi pod zemljom, a izlazi po vazduh samo dve nedelje tokom sezone monsuna ili da bi se parila.
Hmm, verovatno se u toj regiji desila neka industijska katastrofa, pa su pojavu ove životinje prikrili pronalaskom nove vrste.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Naučnici su otkrili novu vrstu žabe na Borneu koja raste samo do veličine zrna graška.
Pronalaženje mini žabe, nazvanu Microhyla nepenthicola, pokazalo se kao vrlo zahtevan projekat, obzirom na njihovu veličinu. Odrasli mužjaci porastu u opsegu od 10,6 do 12,8 milimetara.
Ove žabe obično počinju da pevaju oko sumraka, praveći niz oštri i hrapavih tonova koji traju po nekoliko minuta, praćenih kratkim intervalima tišine. Ova ˝Amfibijska sinfonija˝ traje od zalaska sunca da bi svoj vrhunac dostigla i ranim večernjim satima.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Samo mužjaci ko-kvi žabe pevaju, ali njihov zov, koji beleži nekoliko stonina decibela, čini ih najglasnijim amfibijama.
Ove noćne žabe imaju dve pesme, ko i kvi. Prva pesma je ˝ko˝ i na nju mužijaci reaguju, tj. tom pesmom označavaju teritoriju, dok ženke reaguju na drugu pesmu ˝kvi˝.
U zemlji ko-kvi žaba, u Portoriku, žabe se smatraju prirodnim nasleđen ostrva. Ipak, na Havajima, gde se žabe smatraju tuđincima, stanovništvo je zbog pesme ovih amfibija provelo dosta neprospavanih noći, a njihovu pesmu opisuju kao zvuk kosilice za travu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Ovo je jedna od prvih ikada napravljenih fotografija rejnbou žabe iz Bornea, koja nije viđena još od 1924. godine.
Žaba, Ansonia latidisca, je ponovootkrivena u Maleziji, od strane profesora Indranelija Dasa sa Univerzita Saravak u Maleziji. Prošle godine ovaj profesor je pronašao najmanju žabu, veličine graška, u istoj oblasti.
Žaba je na listi ugroženih životinja Međunarodne Unije za očuvanje prirode, zbog relativno malog životnog prostora koje je izložen ekspataciji.
Das neće da otkrije precizno stanište ove zanimljive amfibije, kako bi sprečio hvatanje i trgovinu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Istočnjačka krastača vatrenog trbuha je samo jedna od nekoliko vrsta koje su danas dostupne na američkom tržištu. Boja na leđima je zelena (boje limete ili mahovine) sa crnim mrljama. Tipična boja trbuha je jarko crvena sa crnim mrežastim šarama. Međutim, istočnjačke krastače vatrenog trbuha iz zarobljeništva, koje su imale deficit beta katotina u ishrani, mogu imati umesto crvene boje stomaka, žutu ili sivu boju. Vrhovi prstiju su im crveni (povremeno sivi kod vrsta iz zarobljeništva). Ovo je uglavnom korpulentna krastača malih dimenzija sa bradavičastom kožom. Oči su joj istaknute i usmerene bočno i ka leđima, zasigurno adaptirane da omoguće ovoj krastači da lakše spazi neprijatelja koji se približava odozgo dok pluta među vodenom vegetacijom.
Vokalna kesa je unutrašnja. Zvukovi koje ipuštaju se brzo ponavljaju, buka je šupljeg zvuka i vrlo se vrlo jasno čuje u zatvorenom prostoru, mada nema preveliko značenje u divljini.
Istočnjačka krastača vatrenog trbuha živi više od 10 godina u zarobljeništvu. Oba pola dostižu punu zrelu veličinu od 4.4 cm. Ženke su jače građe od mužjaka.
Staništa
Ovo je lepa mala vodena krastača iz Koreje, Kine i Mandžurije. Naseljava mirne vode, bare gustih vegetacija, rovove, jezera i močvare. Može ih biti veoma puno ako su im uslovi idealni.
Nega u zarobljeništvu
Istočnjačka krastača vatrenog trbuha spada u vrlo otporne vrste, i ukoliko se čuva u čistim i mirnim uslovima, može živeti dugo godina u zarobljeništvu. Prilično su neaktivne, ali su gotovo uvek spremne da jedu. Akvarijum kapaciteta 37.8 litara će biti dovoljan za tri ili četiri odrasle jedinke.
Istočnjačka krastača vatrenog trbuha može biti čuvane bilo u vodenim ili poluvodenim uslovima. Ukoliko se drže u akvarijumu, voda mora biti čista i ne sme sadržati hlor. Tanak sloj plutajućeg bilja ili komadići kore drveta bi trebalo obezbediti kako bi žabe sedele na njima. Kada se čuvaju u poluvodenom akvarijumu, žabe će često sedeti na strani akvarijuma gde je suvo. Taj suvi deo bi trebalo da bude formiran od zemlje i pokriven šumskom mahovinom. Jače biljke mogu biti uvrštene u uređenje, i one služe da ulepšaju terarijum i mogu biti u službi vizuelnih barijera. S obzirom da istočnjačke krastače vatrenog trbuha nisu naročito oprezne, vizuelne barijere i mesta za skrivanje će im pomoći da se osete sigurno.
Dnevne temperature u terarijumu od 21-24°C i noćne od 18-20°C se smatraju prihvatljivim. Kožni sekret istočnjačkih krastača plamenog trbuha je prilično toksičan. Operite ruke pažljivo nakon nošenja ovih stvorenja. Treba napomenuti da je veoma bitno da Vam ruke budu čiste dok ih nosite, bez ikakvih tragova insekticida, sapuna, hlora ili mleka za sunčanje, s obzirom da su ovi preparati u stanju da prouzrokuju smrt žabe.
S obzirom da ćete moći jednostavno da ubacite hranu u suv deo poluvodenog terarijuma, biće Vam lakše ukoliko koristite dvostruko uređenje terarijuma. Hranjenje istočnjačke krastače plamenog trbuha u potpuno vodenim uslovima može biti zamornije i može oduzimati više vremena. Međutim, mogućnost da gledate prelep trbuh ovih istočnjačkih krastača dok mirno leže ustred plutajuće vegetacije, čini da potpuno vodeno uređenje bude vredno dodatnog napora kada je u pitanju hranjenja ovih žaba, procenjuju mnogi hobisti. Ukoliko je površina plutajućih biljaka dovoljno čvrsta (ili ukoliko je prisutna kora plute), mali cvrčci se mogu postaviti na njih. Međutim, pošto plameno trbušne krastače uživaju u raznolikoj ishrani, voštani crvi kao i sitni komadi kišnih glista mogu biti probodeni kroz slamčicu (obratite pažnju da kraj slamke ne viri) i spustite ga do žabe. Obično će vrlo rado prihvatati ovakve ponude.
Kada se ne pare, teško je odrediti pol istočnjačkim krastačama plamenog trbuha. Međutim, ženke imaju prirodnu predispoziciju da budu robusnije građe, da imaju užu glavu, mada ti faktori nisu od naročite pomoći ukoliko nisu prisutna oba pola, koje biste mogli da međusobno uporedite.
Kada se pare, mužjaci ispuštaju i razvijaju rogate jastučiće unutrar prednjih udova i u unutrašnjosti prstiju.
Da bi se istočnjače krastače plamenih trbuha pripremile za uspešno parenje, biće neophodno obezbediti im prirodne periode svetlosti, i hlađenje na oko 15.5 °C u periodu od 60 dana. Žabe će jesti tokom perioda hlađenja, ali vrlo malo. Nakon 60 dana povratite im njihovu prirodnu toplotu, nahranite ih izdašno, i postavite žbunaste biljke, kao što je Anacharis, u rezervoar. Mužjaci će obično početi da se oglašavaju zvucima nalik trubljenju nakon što je rezervoar ponovo ugrejan, pa će parenje najverovatnije uslediti ubrzo nakon toga. Zdrava ženka može izleći od 40 do oko 125 jaja, obično pričvršćujući ih za za potopljene vodene biljke. Temperatura vode od 18-22°C će biti pogodna i punoglavci će se izleći u periodu od tri do sedam dana. Punoglavci će pokazivati smanjenu aktivnost dva dana nakon izlegnuća, a nakon tri do četiri dana će početi traganje za hranom. Ješće infusorie i hranu za tropske ribice. Ukoliko su uslovi odgovarajući, metamorfoza će se desiti u roku od tri do četiri meseca.
Jedinke će prilikom metamorfoze zahtevati ogromne količine sitnih, vitaminski obogaćenih insekata ili drugih zglavkara. Postarajte se da su u ishranu uključeni beta karotini, ili će punoglavci biti uskraćeni za tradicionalno obojen crveni stomak. Termiti, mali cvrčci, mokrice, muve, će se najverovatnije rado pojesti.
Ostale žabe sa sličnim potrebama
Pirinčana žaba, Occidozyga lima, će se pravilno razvijati i u poluvodenom i u vodenom uređenju koji je naveden za istočnjačku krastaču. Mnoge druge žabe i krastače će se razvijati u navedenim uslovima, mada će veličina terarijuma i hrana varirati zavisno od vrste.
zivotinje.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Hitskin.com
Himna Haoss Foruma
Facebook
» Jedna stara stvar
» Uživo...
» A malo bluesa?
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
» Šta trenutno slušate?
» Pozdrav Haossu
» Leonardo da Vinči
» Edvard Hoper
» Salvador Dali
» Pablo Picasso
» Claude Monet
» Edvard Munch
» Misli nas "malih" ...
» Pesma za moju dušu
» Pusti nešto osobi iznad
» Joseph Lorusso
» Johanes Vermer
» Završava se na TOR
» Kaladont na drugu reč