Nađeno 6 pogodaka

nteresantno je da kada pogledate u nebo kada je vedra noć, čini vam se da vidite na milione zvezda, što ipak nije tačno, iako je njihov broj zaista ogroman. Zapravo, čovek sa bilo koje tačke na Zemlji, po savršeno čistom nebu bez oblaka najviše može da vidi svega oko 2.500 zvezda.

#4 Mlečni put je stvoren od drugih galaksija
Mlečni put nije oduvek bio onakav kakav je danas – lepa, iskrivljena spiralna galaksija. U stvari, galaksija Canis Veliki patuljak je najbliža galaksija Mlečnom putu, locirana na oko 25.000 svetlosnih godina udaljenosti od Sunčevog sistem. Njene zvezde se trenutno pridodaju Mlečnom putu. Od svog nastanka do danas, Mlečni put je kontinuirano sebi pridodavao brojne patuljaste galaksije, a jedna od najpoznatijih je Sagittarius patuljasta galaksija.

#5 U centru Mlečnog puta postoji crna rupa
Najveće galaksije u svemiru imaju supermasivnu crnu rupu u svom centru, a od Crne rupe nije izuzet ni Mlečni put. Centar naše galaksije se naziva Sagittarius A*, i predstavlja masivni izvor radio talasa zbog čega naučnici veruju da je u pitanju Crna rupa čiji je poluprečnik oko 22,5 miliona kilometara, što je otprilike ista dužina onoj koju ima Merkurova orbita.

#6 Mlečni put je star skoro koliko i svemir
Najnovije naučna istraživanja procenjuju da je Univerzum star oko 13,7 milijardi godina, a da je naš Mlečni put nastao pre oko 13,6 milijardi godina. Najstarije zvezde u našoj galaksiji se nalaze u globularnim klasterima (skupovima zvezda), i starost naše galaksije se određuje na osnovu starosti ovih zvezda. Naime, naučnici nad njima primenjuju određene zakonitosti i na osnovu dobijenih rezultata uspeli su da izračunaju starost naše galaksije.

#7 Mlečni put je deo Virgo Superklastera
Galaksija Mlečni put pripada grupi većih galaktičkih struktura. Naši najbliži susedi su Veliki i Mali Magelanov oblak kao i galaksija Andromeda – nama najbliža spiralna galaksija. Uz 50-tak drugih galaksija i oblaka, Mlečni put i njegovo neposredno okruženje čine klaster poznat pod nazivom Lokalna Grupa.

Ali, ovo je samo mali deo našeg zvezdanog susedstva. Ako krenemo dalje, videćemo da je Mlečni put deo još većeg skupa galaksija poznatog kao Virgo Superklaster. Istraživanja iz 2014. godine su pokazala da je Virgo superklaster samo deo većeg superklastera pod nazivom Laniakea (beskrajno nebo), koji je koncentirsan oko Velikog Atraktora.

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih pesama
« Odgovor #4 poslato: Novembar 15, 2012, 08:25:14 pm »

**

SRPSKE EPSKE NARODNE PESME — CIKLUSI


Naše narodne epske pesme bile su neprekidni poziv na borbu, vaspitač novih generacija i primer kako se valja boriti za slobodu, pravo i dostojanstvo svoga naroda.


PRETKOSOVSKI CIKLUS

Pretkosovski ciklus epskih pesama odnosi se na istorijski period pre kosovskog boja, tj. na uspon srpske feudalne države. Stevan Nemanja je doprineo objedinjavanju srpskih zemalja i učvršćivanju hrišćanske crkve i vere. Car Dušan je zaslužan za napredak srpske države u društvenom i ekonomskom pogledu. Međutim, zbog borbe oko prestola i prestiža između ondašnje srpske vlastele, srpska država je slabila i bivala razjedinjavana. (U to vreme turski osvajači već su bili na granicama srpske države.)

Narodni pevač vrlo je malo znao za dinastičke borbe oko prestola, za razne zavere i proterivanja— u dinastiji Nemanjića, te ove događaje nije ni opevao u epskim pesmama.—

Vuk Stefanović Karadžić, pišući o epskoj poeziji pre Kosova, kaže: ,"Ja mislim da su Srbi i prije Kosova imali junačkih pesama od starine, no budući da je ona promjena tako silno udarila narod da su gotovo sve zaboravili što je donde bilo, pa smo odande počeli dalje pripovjedati i pjevati."

Najpoznatije pesme pretkosovskog ciklusa jesu: Sveti Sava, Ženidba Dušanova, Uroš i Mrnjavčevići, Ženidba kralja Vukašina, Zidanje Skadra i dr.

U pesmi Ženidba Dušanova istaknut je ponos narodnog pevača na slobodu i veliku i bogatu srpsku državu. Nosioci ondašnje njene kulture, bogatstva i moći bili su feudalni vladari. Cela pesma je lepa jer pokazuje sjaj i veličinu srpskih vladara i domaće vlastele, uopšte srpske države. Ali je lepa i zato što se ističe čovek iz naroda, Miloš Vojinović, i njegove osobine koje je narod duboko poštovao i voleo. On je i jači, i lepši, i bolji od Latina. Narodnom pevaču je to imponovalo, naročito kasnije, kada, je srpska država potpala pod Turke.

"Je l' slobodno, care gospodine,
da preskočim tri konja viteza?"
"Jest slobodno, moje drago d'jete!
Nego skini bugar-kabanicu,
bog ubio onog terziju
koji ti je toliku srezao!"
Govori mu Miloš Vojinović:
"Sjedi, care, pak pij rujno vino,
ne brini se mojom kabanicom!
Ako bude srce u junaku,
kabanica neće ništa smesti:
kojoj ovci svoje runo smeta,
onđe nije ni ovce ni runa!"

Ženidba Dušanova

U pesmi Uroš i Mrnjavčevići narodni pevač izrazio je svoje shvatanje o uzrocima propasti srpske feudalne države. U ovoj pesmi nalazimo i njegovo saznanje, stečeno životnim iskustvom, da čovek biva često stavljan pred primamljiva obećanja, da može imati velike lične koristi, ako kaže neistinu. Međutim, junak Kraljević Marko nije se podao ličnim koristima i uživanjima. U njemu je bila jača ljubav prema istini i pravdi, kakvu je voleo i cenio narod.

"Carevi se otimlju o carstvo,
među se se hoće da pomore,
zlaćenima da pobodu noži...
"Marko sine, jedini u majke,
ne bila ti moja rana kleta,
nemoj sine, govoriti krivo,
ni po babu ni po stričevima,
već po pravdi boga istinoga!
Nemoj, sine, izgubiti duše!
Bolje ti je izgubiti glavu
nego svoju ogrešiti dušu."

Uroš i Mrnjavčevići

U pesmi Zidanje Skadra iskazana je misao da nema velikih dela bez velikih žrtava. Žrtva u ovoj pesmi bila je mlada majka, još nejakog deteta, Gojkovica. U ovoj pesmi ima veoma dirljivih opisa: susret muža i Gojkovice, bol za voljenom ženom, zaziđivanje u temelje grada, materinski bol za detetom.

"Kad je bila na vodu Bojanu,
ugleda je Mrljavčević Gojko,
junaku se srce ražalilo...
pa od lica suze prosipaše.
Ugleda ga tanana nevjesta,
kratko hodi, dok do njega priđe,
kratko hodi, tiho besjeđaše:
"Što je tebe, dobri gospodaru,
te ti roniš suze od obraza?"
Al' govori Mrrjavčević Gojko:
"Zlo je, moja vijernice Ljubo!
Imao sam od zlata jabuku,
pa mi danas pade u Bojanu,
te je žalim, pregoret ne mogu."

Zidanje Skadra


KOSOVSKI CIKLUS

Godine 1389. bio je veliki boj na Kosovu između srpske i turske vojske. Turski car Murat bio je ubijen— a srpski knez Lazar zarobljen je i pogubljen.— Oružani poraz od jačeg i spremnijeg osvajača ostavio je velike i duge posledice u istoriji našeg naroda.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu: Zidanje Ravanice, Dolazak Muratov na Kosovo, Kneževa večera, Uhođenje turske vojske, Car Lazar i carica Milica, Musić Stevan, Banović Strahinja, Smrt majke Jugovića, Kosovka devojka i druge.

Pesmom Zidanje Ravanice izraženo je predviđanje o propasti srpske države, tj. da će "Turci carstvo preuzeti", a u pesmi Kneževa večera istaknuti su teški međusobni razdori feudalaca.

"Zdrav, Milošu, vjero i nevjero!
Prva vjero, potonja nevjero!
Sjutra ćeš me izdat na Kosovu,
i odbeći turskom car-Muratu! ...
Jer, tako me vjera ne ubila,
ja nevjera nikad bio nisam,
nit sam bio, niti ću kad biti,
nego sjutra mislim u Kosovu
za rišćansku veru poginuti!
Nevjera ti sedi uz koljeno,
ispod skuta pije ladno vino" ...

Kneževa večera

U pesmi Car Lazar i carica Milica opevano je rodoljublje svih naših predaka, bez obzira na društveni položaj.

"Al' govori Boško Jugoviću:
Idi, sestro, na bijelu kulu,
a ja ti se ne bih povratio,
ni iz ruke krstaš barjak dao,
da mi care pokloni Kruševac." ...

Car Lazar i carica Milica

Pesmom Musić Stevan narodni pevač detaljnije opeva spremnost naših junaka da pođu u boj. Musić Stevan ne želi da na njega ukazuju prstom, da govore da je izdajica. Iako je zakasnio, on odlazi u boj i herojski gine.

U ovom ciklusu pesama pominju se i dva ženska lika — Majka Jugovića i Kosovka devojka. Majka je oličenje mnogih heroja majki koje su svoj porod s ponosom davale za slobodu domovine. Kosovka devojka predstavlja mnoge devojke kojima je rat uništio san o sreći i lepoj budućnosti.

„Kad devojka saslušala reči,
proli suze niz bijelo lice,
ona ode svom bijelu dvoru
kukajući iz bijela grla:
"Jao, jadna, ude ti sam sreće!
Da se, jadna, za zelen bor vatim,
i on bi se zelen osušio!"

Kosovka devojka

U pesmama kosovskog ciklusa opevano je nekoliko junaka: Miloš Obilić, Boško Jugović, Banović Strahinja, Srđa Zlopogleđa i drugi. U svakom od njih narodni pevač našao je opšteljudske vrednosti, odnosno dao osobine koje su se najviše cenile u narodu.

Pesme kosovskog ciklusa vekovima su krepile naš narod da istraje u borbi protiv turskih osvajača i dočeka nacionalnu i socijalnu slobodu.

Iako postoje pesme koje nas upućuju na misao da je Vuk Branković bio izdajnik, istorija to nije potvrdila. Uzroci poraza na Kosovu polju nisu bili u izdajstvu, već u brojnosti neprijateljskih vojnika, boljoj opremljenosti i organizovanosti turskih osvajača.


CIKLUS KRALJEVIĆA MARKA

U istorijskim izvorima nalazi se da je Kraljević Marko bio turski vazal i da je morao pomagati turskim osvajačima u ratovima. Kraljević Marko bio je sin kralja Vukašina, a poginuo 1395. godine na Rovinama. Narodni pevač je od ove— istorijske ličnosti stvorio velikog junaka s najrealnijim osobinama naših predaka.

U epskim pesmama o Kraljeviću Marku narodni pevač je opevao skoro ceo život Kraljevića Marka, od rođenja pa do smrti. On se nije držao činjenica već je gradio lik Kraljevića Marka u skladu s težnjama i mislima porobljenog naroda. Kraljević Marko je junak ogromnih sposobnosti, ali zna i da se uplaši. On je veliki junak i veliki zaštitnik sirotinje i potlačenih; neustrašivi borac protiv nasilja i nepravde.

U bitkama Kraljević Marko pobeđuje nasilnike i turske siledžije. Iako je priznavao tursku vlast, o čemu govore pesme, Kraljević Marko nije bio ropski pokoran. Kraljević Marko je mrzeo cara, a kad je išao u rat za njega, išao je radi dobra svoga naroda.
Kraljevića Marka krase mnoge pozitivne osobine: nežnost prema majci, ljubav prema nezaštićenima i poštenima, a naročito prema siromašnima. U pesmama o Kraljeviću Marku nalazimo i njegove negativne osobine kao što su pohlepnost, samovolja, on je i kavgadžija, ubojica, plah i prek itd. Ali ove mane čine Marka potpunom ličnošću. Jer, kakav bi to bio junak, zaštitnik sirotinje i potlačenih kad bi bio miran, pokoran, stidljiv, bojažljiv i sl. Osvetničke i oslobodilačke težnje naših predaka tražile su jakog, lukavog, snažnog borca koji se neće plašiti, niti pokoravati. One su ga našle u liku Markovom.

Junak Kraljević Marko prema pesmi, nije poginuo. Nije ni umro. Narodni junak u prošlosti je zaspao, pa ako ustreba narodu, on će se ponovno probuditi. Ovo se tumači opštim stavom naroda i njegovih pevača da slobodarska misao nikada ne umire, pa ni junak koji je stvoren prema težnjama naroda.

Pesama o Kraljeviću Marku ima najviše u našoj narodnoj epskoj poeziji. Najpoznatije su pesme: Marko Kraljević i Mina od Kostura, Marko Kraljević poznaje očinu sablju, Kraljević Marko ukida svadbarinu, Marko Kraljević i beg Kostadin, Oranje Kraljevića Marka i druge.

U pesmi Kraljević Marko ukida svadbarinu pokazana je velika ljubav prema čoveku koji je u nevolji. Sirota devojka ne želi da bude ljuba osvajaču. Kraljević Marko bio je do suza potresen zbog njene nesreće pa zato, kao zaštitnik sirotinje raje, nasrće sam na Arapina i njegove vojnike i pobeđuje ih.

"Trže Marko buzdovana svoga,
pak udari Arapina crna:
kako ga je lako udario,
iskide mu iz ramena glavu!
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
Otsad više nema svadbarine,
Marko za sve svadbarinu plati.
Sve povika malo i veliko:
"Bog da živi Kraljevića Marka,
koji zemlju od zla izbavio,
koji satr zemlju zulumćara!
Prosta m' bila i duša i telo!"

Marko Kraljević ukida svadbarinu

U pesmi Kraljević Marko i Mina od Kostura narodni pevač je prikazao da je Marko okretan, lukav i obazriv junak. On je nadmudrio i pobedio u boju Minu od Kostura.

U pesmi Marko Kraljević i beg Kostadin prikazana je Markova ljubav ne samo prema siromašnima, već i prema roditeljima. Kraljević Marko smatra da je velika uvreda kada neko ne poštuje svoje roditelje.

"Treće ti je, beže, nečoveštvo:
ti imadeš i oca i majku,
nijednoga u astalu nema,
da ti pije prvu čašu vina".

Marko Kraljević i beg Kostadin


POKOSOVSKI CIKLUS

Pesme pokosovskog ciklusa odnose se na otpor turskim osvajačima i na prilike u našoj zemlji posle poraza na Kosovu. Istorija je utvrdila, da je srpska država bila osvajana još oko sedamdeset godina posle kosovskog boja. Kad su turski osvajači zauzeli srpsku državu, u zemlji je nastao veliki teror osvajača. Mnogi Srbi iselili su se u Južnu Ugarsku, stupali u mađarsku vojsku i borili se protiv turskih osvajača. U tim otporima isticali su se braća Jakšići, Vuk Grgurović, vojvoda Prijezda, Oblak Radosav i drugi.

Najpoznatije pesme o Brankovićima i Jakšićima jesu: Bolani Dojčin, Smrt vojvode Prijezde, Smrt vojvode Kajice, Zmaj-ognjeni Vuk i Porča od Avale, Margita devojka i Rajko vojvoda, Oblak Radosav i Dioba Jakšića.

U ovim pesmama je opevan viteški otpor prema nasilju, nepravdi i zulum turskih osvajača. Naši preci ponosno su branili svoju čast i domovinu. Mržnja prema bezdušnom osvajaču bila je velika. Ona je davala ogromnu snagu i učvršćivala misao da je bolje umreti stojeći, nego živeti klečeći.

U pesmi Bolani Dojčin opevan je otpor prema nasilju i osvajačima. Kada je Turčin nasrnuo na čast njegove sestre, Bolani Dojčin, iako teško bolestan platnom obavija svoje kosti, uzjahuje nepotkovanog dorata i snagom koju mu daje mržnja na tiranina, izlazi na megdan i ubija Turčina.

U pesmi Smrt vojvode Prijezde opevan je viteški otpor prema turskom osvajaču. Vojvoda Prijezda brani svoj grad, ali kad vidi da je otpor uzaludan živ se ne predaje u ruke neprijatelju, niti predaje svoja dobra. Takva je bila i njegova ljuba žena. Jelica gospođa je lik naše žene koje više voli časnu smrt sa svojim mužem, nego da ljubi osvajača.

"O Prijezda, dragi gospodaru,
Morava nas voda od'ranila,
nek Morava voda i sa'rani."
Pa skočiše u vodu Moravu.
Car je Me'med Stalać osvojio,
ne osvoji dobra ni jednoga".

Iz pesama nastalih u ovom periodu saznaje se da su u Crnoj Gori pružili snažan otpor turskim osvajačima Crnojevići. Najpoznatija pesma o Crnojevićima, koja je i naša najduža narodna epska pesma, jeste Ženidba Maksima Crnojevića.

Takođe se iz pesama ovog perioda saznaje da su u Hrvatskoj pružali snažan otpor turskim osvajačima Nikola Jurišić, Nikola Šubić Zrinjski i drugi. Naročito su bile čuvene bitke na Krbavskom polju i na Mohaču.

Da bi se sprečilo tursko nadiranje preko Save i Dunava, osnovana je tzv. Vojna krajina. Tu su se nalazili Srbi, odakle su se žestoko borili protiv nadiranja Turaka.

Najpoznatije pesme o Zrinjanima i Ugričićima su: Ban Zrinjanin i Begzada devojka i Ban Derenčin.


HAJDUČKI CIKLUS

Turski osvajači smatrali su naše pretke za niža bića koja su stvorena samo da služe i robuju. Za vreme robovanja pod Turcima naši preci bili su ekonomski izrabljivani i politički unazađivani. Turčin je mogao da ubije "rajetina" kad-god to hoće, a da za to nikom ne odgovara. Naši preci morali su da argatuju za Turke, da plaćaju razne poreze od kojih je bio najteži danak u krvi (odvođenje muške dece od 10— 13 godina).

Zbog preteškog ekonomskog i političkog izrabljivanja u mnogim krajevima naše domovine javljaju se hajduci kao zaštitnici i osvetnici naroda. Hajduci su u zasedama sačekivali turske osvajače, otimali opljačkano blago, oslobađali pohvatano roblje i svetili se turskim osvajačima za počinjena nedela.

"Borbe i osvete hajduka krepile su moralne snage naroda, jačale nacionalnu svest i održavale veru u pobedu."

Najpoznatije pesme o hajducima jesu: Starina Novak i knez Bogosav, Stari Vujadin, Mali Radojica, Bajo Pivljanin i beg Ljubović, Grujica i paša sa Zagorja i druge.

U pesmama ovog ciklusa govori se o odmetanju hajduka u goru, odnosima među hajducima, druželjublju, jatacima, pobedama i porazima, tamnovanju i pogibijama.

Hajduci su bili u borbi plahoviti, lukavi, nemilosrdni prema turskim osvajačima. Inače, hajduci su prema svojima i prema "raji" bili nežni i dobri.

U pesmi Rašta ode Novak u hajduke narodni pevač je objasnio osnovne uzroke zbog kojih se narod odmetao u hajduke.

"Ora', kopa — ne dadoše Turci,
ovce paso — poklaše mi vuci,
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Još se Turka okaniti neću,
dok je moja na ramenu glava."

Starina Novak i knez Bogosav

U pesmi Stari Vujadin opevana je vernost i izdržljivost hajduka i pored saznanja da ih čekaju memljive tamnice i krvava mučilišta. Stari Vujadin uči sinove da budu junaci pred neprijateljem, da čuvaju hajdučki ponos, viteško dostojanstvo i pokažu dubok prezir prema osvajačima.

Reči Starog Vujadina sinovima, pune roditeljske nežnosti i hajdučkog ponosa bile su upućene svim hajducima i celom narodu.

O sinovi moji sokolovi,
ne budite srca udovička,
već budite srca junačkoga,
ne odajte druga nijednoga,
ne odajte vi jatake naše"

Stari Vujadin

Pesma Mali Radojica prikazuje čvrstinu i postojanost hajduka. Nikakvi svirepi postupci prema zarobljenom hajduku nisu mogli slomiti veru u pobedu. Mali Radojica je izdržao vatru na prsima, zmiju u nedrima i klince pod noktima. Činjenica, pak, da nije mogao da se uzdrži pred devojačkom lepotom, dokazuje da je nepoznati stvaralac imao razvijen pesnički talenat.

"Lože njemu vatru na prsima,
al' je Rade srca junačkoga,
ni se miče, ni pomiče Rade ...

Uvatiše zmiju prisojkinju,
pa turaju Radu u njedarca,
al' je Rade srca junačkoga,
ni se miče, ni se od nje plaši...
I uzeše dvadeset klinaca,
udaraju pod noktove Radu, —
i tu Rade tvrda srca bio,
ni se miče, ni dušicom diše ..."


USKOČKI CIKLUS

Iz istorije saznaje se da su naši preci od Austrije dobijali pravo da se nastane duž granice prema Turskoj. Ti krajevi dobili su ime Vojna krajina, a graničari su nazivani uskocima. Uskoka je najviše bilo u Klisu i Senju. Po načinu ratovanja s turskim osvajačima, razlikovali su se od hajduka time što su se borili u velikim grupama i frontalno. Uskoci nisu živeli kod svojih prijatelja — jataka, niti u šumi, već kod svojih porodica. Nalazeći se i blizu mora češće su svojim brodićima napadali druge i plenili njihovu robu.

Austrijske i mletačke vlasti su pomagale uskoke u borbi protiv Turaka, ali kada bi odnosi sa Turcima bivali mirniji, onda su uskoke zlostavljali.

Čuvene uskočke vođe bile su Ivo Senković, Stojan Janković, Ilija Janković, Smiljanić Ilija i drugi.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu: Janko od Kotora i Mujin Alil, Kuna Hasan-aga i Dragić vojvoda, Ivo Senković i aga od Ribnika, Ropstvo Janković Stojana, Senjanin Tadija i Junaštvo Komnena barjaktara.

U ovim epskim pesmama naročito su opevani megdani uskoka. Megdani su dati slikovito i živo, s raznim promenama situacija, što dovodi do raznih dramatičnih momenata.

Druga karakteristika (odlika) pesama uskočkog ciklusa jeste slikanje smene stare generacije, mladom generacijom. Sinovi zamenjuju ostarele očeve. Uzimaju očevo oružje i mada nevični megdanima, suprotstavljaju se svojom srčanošću lukavim i veštim turskim megdandžijama. U ovim pesmama nalaze se mnoge šale koje mlađi čine kada se nađu u situaciji nadmoći i sigurnosti.

U pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika opevan je motiv smene stare generacije u borbi protiv turskih osvajača. Proslavljeni uskok Đurđe "suze roni" što zbog starosti i nemoći ne može da izađe na megdan obesnom Turčinu — Agi od Ribnika koji traži sramni poklon kao znak pokornosti. Ali, tu je njegov sin koji odmenjuje ostarela baba (oca).

"Ko l će babu hlebom dohraniti?
Ko l' po smrti baba sahraniti?
Al' govori Senković Ivo:
"Što b' se, babo, ruva poplašio?
Ja s' ne bojim ni živa kurjaka,
akamoli mrtvih kožetina!
Ako može Turčin podviknuti,
i ja mogu, babo, podviknuti,
već daj meni testir i blagoslov
da Turčinu na mejdan iziđem,
dok je, babo, tvoga čeda Ive,
nećeš Turkom ti presti košulja!"

Ivo Senković i aga od Ribnika

Pesme o hajducima i uskocima, koje su naši preci slušali uz gusle, jačale su snage za sve nove i nove otpore protiv turskih osvajača i uvek novim ognjem palile oslobodilačku misao porobljenog naroda.


CIKLUS OSLOBOĐENJA SRBIJE

Pesme ovog ciklusa odnose se na oslobođenje Srbije i najmlađe su po postanku. Tursko nasilje koje se stalno pojačavalo i opšte revolucionarne prilike u Evropi, doprineli su da otpor naroda preraste u veliku osvetu — u ustanak. Ceo narod bio je jatak, a skoro svaki deseti čovek hajduk. Širom Srbije stvarale su se hajdučke družine koje su izolovano vodile borbe. No, vrlo brzo, hajdučke družine su se povezivale i protiv turskih osvajača započela je zajednička i organizovana borba — ustanak. Udruženim snagama pobedili su tursku vojsku na Mišaru, Deligradu, Loznici i drugim mestima širom Srbije.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu: Boj na Mišaru, Boj na Deligradu, Početak bune protiv dahija i Boj na Čokešini. Najpoznatiji junaci su Karađorđe, Stevan Sinđelić, Tanasko Rajić, Stanoje Glavaš, Veljko Petrović i mnogi drugi.

Slavna borba protiv turskih osvajača jedne male ustaničke vojske rodila je svoje narodne pesnike, a među njima i guslara Filipa Višnjića. On je u pesmi Početak bune protiv dahija slikovito opevao knezove, ali uvek kao glavnog pokretača i nosioca borbe — narod.

"Tu knezovi nisu radi kavzi,
nit su radi Turci izjelice,
već je rada sirotinja raja
koja globe davati ne može,
ni trpeti turskoga zuluma"
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Turci misle da je raja šala,
al' je raja gradovima glava,
niče raja ko iz zemlje trava."

Početak bune protiv dahija

Narodni pevač radovao se velikoj pobedi nad turskim osvajačima i sa suzama radosnicama gledao u svetle dane slobode. Pobedila je ljubav prema slobodi koju je prekalila mržnja prema nasilju, ropstvu i životu bez časti.


CIKLUS OSLOBOĐENJA CRNE GORE

Turski osvajači pokušavali su da porobe i pokore Crnu Goru, crnogorski narod, ali nikada u tome nisu uspeli. Cela Crna Gora bila je veliki ustanički tabor.

Turski osvajači pokušavali su mitom, povlasticama, obećanjima da pridobiju crnogorske vođe. Oni koji su poklekli pred obećanjima i povlasticama, bili su poturice. U vreme vladavine vladike Danila Petrovića iz plemena Njeguša poturice bivaju istrebljene.

Najpoznatije pesme ciklusa oslobođenja Crne Gore jesu: Osveta Batrića Perovića, Šćepan Mali, Nikac od Rovina, Tri sužnja, Istraga poturica i Perović Batrić.

Pesme ovog ciklusa stvarali su sami učesnici u bitkama, pa je prirodno što u njima ima više istorije nego poezije. Beležeći pesme Vuk Stefanović Karadžić je to isto uočio. U ovim pesmama opevani su istorijski događaji XVIII i prve polovine XIX veka.

U pesmi Osveta Batrića Perovića opevana je pogibija slavnog crnogorskog junaka Batrića i osveta njegova oca nad bezdušnim krvnikom Osmanom.

U pesmi Šćepan Mali opevan je zajednički pohod Mlečića i Turaka na Crnu Goru, ali ko će slomit "gnijezdo sokolovo".

Pesme ovog ciklusa nicale su u jeku borbi koje su se vodile bez predaha. Po svojoj umetničkoj vrednosti, toplini osećanja i bogatstvu detalja, one su dragoceno blago naše poezije.

U ličnostima junaka Vuka Mićunovića, Vuka Mandušića, braće Martinovića i drugih junaka opevane su pozitivne osobine Crnogoraca: poštenje, hrabrost i ponos.

"Tahir-pašo, zemlji gospodaru,
što ti išteš harač od Pipera,
harač težak od šedam godina,
uz harače osam djevojaka,
uz djevojke dvanaest talaca,
čini, pašo, što si naumio,
ne damo ti ništa do kamena,
da s njim biješ u oba ramena!"

Piperi i Tahir-paša

Autor teksta nepoznat

Telefoni bivaju sve veći, a ekrani zauzimaju sve više i više njihove površine. Proizvođači se trude da naprave telefone bez ivica (Bezel Less) jer je to sada hit, ali to donosi nekoliko mana. Pre svega korišćenje telefona jednom rukom je postalo gotovo nemoguće. Zato viđamo sve više aplikacija koje su kreirane, ili imaju opciju, za korišćenje na telefonima sa velikim ekranima.



U ovom članku možete pronaći 5 takvih aplikacija.

#1 Omni Swipe
Ova aplikacija vam nudi dosta opcija i prečica prostim svajpom iz donjeg levog ugla telefona. Možete ubaciti česte kontakte, aplikacije i opcije telefona u ovaj okrugli panel tako da možete brzo i lako doći do željenog sadržaja korišćenjem samo jedne ruke. Aplikacija teži svega 1mb i ni ne vidi se ako je ne koristiti, odnosno ne vidite je nigde na ekranu sve dok je ne aktivirate prevlačenjem prsta.

#2 Simple Control
Ako imate velik telefon znate koliko može korišćenje navigacionih tastera biti teško. Svi tasteri telefona su negde pri vrhu, a mnogi imaju tamo i senzor otiska prsta, pa je potrebno dobro rastegnuti šaku ako želite da dodirnete neki taster za navigaciju na dnu telefona.

Ova aplikacija rešava taj problem  tako što vam nudi mogućnost postavljanja navigacionih tastera sa strane, negde pri vrhu ekrana.

#3 Circle Sidebar
Kod velikih telefona i otvaranje liste aplikacija može biti problem. Zato je kreirana aplikacija Circle Launcher koja će vam omogućiti pristup željenim aplikacijama u jednom potezu. Potrebno je samo da svajpujete palcem od ivice telefona ka sredini i pojaviće se okrugli panel sa aplikacijama. Sad je podrobno samo još da odaberete neku i to je to! Aplikacija je besplatna ali postoji i plaćena verzija koja nudi neke dodatne mogućnosti.

#4 SwiftKey (tastatura)
Ova tastatura je, po meni, trenutno najbolja za telefone. Već sam pisao o njoj dosta pa možete pročitati, a sada je pominjem jer ima jednu korisnu opciju – korišćenje jednom rukom. Ova tastatura vam daje mogućnost da je koristite jednom rukom tako što možete podesiti njenu širinu i potom je smestiti u donji desni ili levi ugao.

#5 Assistive Touch
Ova aplikacija postavlja mali taster koji „lebdi“ negde na ekranu i otvara panel sa odabranim opcijama ako ga tapnete. Možete dodati opcije i aplikacije po želji, ali takođe i akcije koje će se desiti u zavisnosti kako tapnete taster. Recimo, možete podesiti da se otvori kamera ako dva puta brzo tapnete taster, ili da se ekran isključi ako ga dugo držite. Ima dosta opcija tako da se taster može podesiti prema svačijim potrebama i navikama.

Neke nedoumice tiču se pravilnog izgovora, druge pravilne upotrebe apostrofa, a treće toga da li se određene reči pišu spojeno ili odvojeno.

U nastavku Vam razjašljavamo dvanaest čestih nedoumica u srpskom jeziku.

NEDOUMICA {#}1{/#}: NE SMEM /NESMEM TO DA URADIM

Pravilno: “Ne smem to da uradim”

Pojašnjenje: jedine negacije (glagoli) koje se pišu spojeno su neću, nemam, nemoj i nisam. Takođe, kod prideva, NE je spojeno sa baznom reči (npr: nemoguća, neizvesna, neverovatna…).



NEDOUMICA {#}2{/#}: TREBA/TREBAMO DA KRENEMO

Pravilno: “treba da krenemo”

Pojašnjenje: glagol “trebati” je bezličan ako se u rečenici koristi uz drugi glagol, što znači da se ne menja po licima. Naime, može se menjati samo po glagolskim oblicima (trebalo je, trebalo bi…).



NEDOUMICA {#}3{/#}: DOĆI ĆU/DOĆIĆU KOD TEBE

Pravilno: “Doći ću kod tebe”

Pojašnjenje: nastavak -ĆU se piše odvojeno od glagola koji se u infinitivu završavaju na – ĆI (stići ću, naći ću) ali se piše spojeno kod glagola koji se završavaju na -TI, s tim što se to -TI gubi (gledati –> gledaću, videti –> videću)



NEDOUMICA {#}4{/#}: KUĆI SAM / KOD KUĆE SAMSova

Pravilno: “kod kuće sam”

Pojašnjenje: reč “kući” je dativ, tj. kazuje kuda smo krenuli, a reč “kod kuće” je pozicija na kojoj se nalazimo (kod Petra, kod Ane, kod kuće...).



NEDOUMICA {#}5{/#}: MI BI SMO/BISMO VOLELI

Pravilno: “Mi bismo voleli”

Pojašnjenje: glagol biti se pravilno menja po licima: bih, bi, bi, bismo, biste, bi. Pažnja: kada je “smo” pomoćni glagol onda se piše odvojeno od glavnog glagola (npr: došli smo, našli smo…)



NEDOUMICA {#}6{/#}: JEL’/JER SI GLEDAO UTAKMICU?

Pravilno: “Jel’ si gledao utakmicu?”

Pojašnjenje: “Jel`” je skraceno od “je li” (“jesi li”), a “jer” je uzročni veznik koji znači “zato što”.

Primer: Jel’ si gledao utakmicu? -Nisam, jer me to ne zanima



NEDOUMICA {#}7{/#}: GDE IDEŠ / KUDA IDEŠ

Pravilno: “kuda ideš”

Napomena: “gde” se odnosi na lokaciju na kojoj se nalazimo (gde si?), a “kuda” na lokaciju ka kojoj se krećemo (kuda ideš?). Stoga je izraz “gde ideš?” nepravilan!



NEDOUMICA {#}8{/#}: TAOC / TALAC

Pravilno: “talac”

Pojašnjenje: kada se reč završava na -LAC prelazi u -OC u svim padežima, sem u nominativu jednine i genitivu množine (talac, taoca, taocu, taocem… taoci, talaca, taocima…)



NEDOUMICA {#}9{/#}: BIO SAM U UŽICU/UŽICAMA

Pravilno: “bio sam u Užicu”

Pojašnjenje: Naziv grada se ne odnosi na množinu ženskog roda, već na jedninu srednjeg roda (to Užice, a ne te Užice), pa je stoga nepravilno reći “u Užicama”.



srpski-jezik-pismo-cirilica_500x300

NEDOUMICA {#}10{/#}: DOBRODOŠLI/DOBRO DOŠLI NA ZABAVU

Pravilno: “Dobro došli na zabavu”

Pojašnjenje: slično kao što nekome želite “dobro jutro” ili “dobro veče”, isto mu želite i “dobro došao”. Međutim, kada se koristi kao pridev ova reč se piše spojeno “dobrodošao” (npr: Petre, kod mene si uvek dobrodošao).



NEDOUMICA {#}11{/#}: BIO SAM NA ŽURKI/ŽURCI

Pravilno: “Bio sam na žurki”

Pojašnjenje: iako “žurki” možda neobično zvuči, razlog za neizvršavanje sibilarizacije u ovom slučaju, kako se ističe u Pravopisnom rečniku srpskoga jezika Milana Šipke, jeste taj što je u pitanju reč stranog porekla, i spada u one koje nisu tako davno počele da se koriste u našem jeziku. Takav je odnos u sledećim parovima: joga – jogi, liga – ligi i sl. Takođe, ni kod vlastitih imena se ne vrši pomenuta glasovna promena (npr. Desanka-Desanki).



NEDOUMICA {#}12{/#}: I-MEJL / IMEJL

Pravilno: “Imejl”

Napomena: može se koristiti i izraz u izvornom obliku: “e-mail” (npr. na vizi karticama), ali nikako i-mejl.

Svaki student zna koliko je organizacija vremena, i ostalih resursa bitna, i zato je neophodno imati ličnog asistenta u vidu nekakvog rokovnika ili još bolje – u vidu aplikacija!

Pored 6 aplikacija za produktivnost generalno koje sam predstavio u prethodnom članku, sada pišem o aplikacijama koje će, nadam se, pomoći studentima u savladavanju gradiva i svakodnevnih problema sa kojima se susreću.

#10 Trello


Odličan servis za upravljanje zadacima. Trello će vam pomoći da na jednom mestu organizujete sastanke, delite ideje, fajlove… sa vašim kolegama. Kreirajte tablu, dodajte kartice, u karticama fajlove, komentare, slike, to-do liste, dodelite zadatke, rokove…

#9 Any.do

Ovo je jedna to-do aplikacija koju sam u početku koristio svakodnevno, ali je više ne koristim jer sam pronašao zamenu – Google Keep, a i uveli su neke Pro planove pa je Free dosta uskraćen opcijama. Međutim, stavio sam je na listu jer verujem da će drugima odgovarati jer nema svako isti ukus, a aplikacija odlično obavlja svoj posao. Ima opciju da vam prikaže ujutru dnevni plan koji ste kreirali i još dosta drugih koje će vam se, verujem, dopasti.

#8 Prezi

Prezi je već uveliko poznat alat za kreiranje lepih prezentacija. PowerPoint je ok, ali Prezi je odličan. Ne bih spomenuo ovaj servis da nema neki besplatan plan za studente. Ima besplatan plan za sve ali je dosta ograničavajući. Ako se prijavite preko fakultetske email adrese (tu email adresu potražite u studentskom servisu svog fakulteta) možete izabrati plan za studente. Kreiranje prezentacija je krajnje jednostavno, sve je na drag-n-drop.

To se sve radi na računaru, a za telefon možete preuzeti aplikaciju pomoću koje ćete pregledati prezentacije. Ovo je svakako veoma korisno ako želite da vežbate prezentovanje pre samog nastupa.

#7 Studious


Fenomenalna aplikacija za rasporede testova, predavanja, učionica… Dodajte predmete, profesore, učionice, rokove, testove… i aplikacija će ih sve držati na jednom mestu i obavestiti vas o dolazećim obavezama! Na početku posta sam spomenuo Any.do aplikaciju koja se bavi to-do listama, ali je univerzalna pa je Studious bolji izbor u ovom slučaju. Svakako, možete koristiti obe.

#6 Google Drive ili DropBox

Aplikacije za smeštanje fajlova u cloud i pristupanje istim sa više uređaja i lokacija. Ako koristite već neke Google usluge, preporučujem Drive, ali uz njega možete i DropBox koristiti ako imate potrebu.


#5 Memrise

Doba studiranja je pravo vreme da radite ono što volite i ono što mislite da će vam trebati u životu, učite, razvijate se… Memrise je servis za učenje stranih jezika, a nudi i odličnu mobilnu aplikaciju. Prednost ovog servisa je ta što možete vrlo brzo naučiti makar osnovni nivo koji vam je potreban ako putujete preko fakulteta u inostrantsvo. O Memrise sam skoro pisao koliko je fenomenalan, pa pročitajte.

#4 Puzzle alarm clock

Ako imate problema sa buđenjem za ispit nakon neprespavanih noći zbog učenja, Puzzle alarm će se pobrinuti da ustanete na vreme! Odaberite problem koji morate da rešite kako biste ugasili alarm, podesite alarm, i spavajte sa mirom jer znate da ćete sutra ujutru sigurno ustati.

#3 Microsoft Office Lens

Aplikacija koja je kao stvorena za studente koji vuku za sobom uvek gomilu papira. Microsoft Office Lens na jednom mestu čuva vaše papire koje ste uslikali. Ok, i galerija isto to radi, ali, ova aplikacija je brza i tačna, pravi digitalni dokument od uslikane table, papira, bilo kog papirnog dokumenta. Kasnije ih možete sačuvati negde, podeliti, pogledati… Pisao sam o ovoj aplikaciji ranije pa pročitajte.

#2 Wallet – budget tracker

Ovu aplikaciju sam spomenuo u prethodnom članku kao korisnu aplikaciju za studente. U osnovi, pomaže vam da vodite svoje finansije. Korisna je pogotovo ako studirate i stanujete u drugom gradu pa imate limitiran budžet.

#1 SimpleMind Free – mind mapping



Mind mapping, tj. mentalna mapa, pomaže u pamćenju i razumevanju gradiva i organizaciju određenog tipa znanja kako bi se rešio neki problem ili donela odluka. Mentalna mapa je veoma korisna metoda koju možete primeniti za učenje obimnog gradiva, što je čest slučaj kod studenata.

Možete je crtati i na papiru, ali naravno bolje je kada imate u digitalnom obliku. Besplatnih aplikacija nema mnogo, pa sam izdvojio dve: SimpleMind Free i MindMeister. Dajte šansu ovoj tehnici i verujem da ćete postizati bolje rezultate na testovima!


S Marjanov

{#}1{/#} Maftet

{#}2{/#} Amut

{#}3{/#} Šezmu

{#}4{/#} Babi

{#}5{/#} Ahti

{#}6{/#} Satet

{#}7{/#} Menhit

{#}8{/#} Mizis (Mahes)

{#}9{/#} Paht

{#}10{/#} Am-Heh