Nagrade i priznanja

Nagrade i priznanja

Otvaramo posebnu temu za Nagrade i priznanja iz oblasti
Kulture i umetnosti.



Tanji Bošković „Brk” za Gretu


Tanja Bošković kao Greta Garbo

Zaječar – Četvrto festivalsko veče 21. Dana Zorana Radmilovića proteklo je u znaku
glumice Tanje Bošković, koja je za ulogu Grete u predstavi zemunskog Madlenijanuma
„Tajna Grete Garbo” (autor Miro Gavran, reditelj Đurđa Tešić) dobila „Zoranov brk”.

Publika je dugo aplaudirala na ovakvu odluku žirija (Božidar Đurović, Milivoje Mlađenović
i Milan Caci Mihailović), pozdravljajući, istovremeno, i ostale glumce u ovoj predstavi –
Miodraga Krstovića, Natašu Marković i Petra Benčinu.

Pre početka zemunske predstave, u foajeu zaječarskog teatra predstavljen je novi roman
„Delta” Miodraga Matickog, koji je posvetio svom bratu Milenku Matickom, bivšem
poznatom novinaru i uredniku „Politike”.

Govorili su autor, književnik Adam Puslojić i glumac Milan Caci Mihailović.

S. T.
politika.rs
14.11.2012.



„ZORANOV BRK” GLUMCU MIODRAGU PEJKOVIĆU



Po, tradiciji, odmah posle predstave „Jedan čovek, dvojica gazda”, druge takmičarske
večeri na 21. festivalu „Zoranovi dani”, nagrada za glumca večeri „Zoranov brk”
( za glumca ) dodeljen je Miodragu Pejkoviću za ulogu Frensisa u predstavi
„Jedan čovek, dvojica gazda”, sa kojom je kragujevački Knjaževsko-srpski teatar
nastupio na ovom festivalu u nedelju, 11. novembra.
Predstavu je po tekstu Ričarda Bina režirao Nebojša Bradić

Prvi, ovogodišnji festivalski „Zoranov brk” dodeljen je prethodne večeri, u subotu,
10. novembra glumcu Ivanu Bekjarevu za ulogu u predstavi „Putujuće pozorište
Šopalovići” teatarskoj kući grada domaćina Pozorištu Timočke Krajine
„Zoran Radmilović”.

U konkurenciji za nagrade ove smotre, sem našeg, kragujevačkog pozorišta
nastupiće još i teatri iz: Zaječara, Virovitice, Zemuna i Beograda
(„Zvezdara” i „Atelje 212”). U žiriju smotre su: Božidar Đurović, Milivoje Mlađenović
i Milan Caci Mihailović, dok je selektor festivala Milan Lane Gutović.

Posle učešća na zaječarskom festivalu, ansambl predstave „Jedan čovek, dvojica gazda”,
u nedelju 18. novembra „ponoviće” svoje izuzetno uspešno prošlomesečno gostovanje
na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

teklareka.com
12.11.2012.

Ordeni Francuske za troje srpskih umetnika

Glumici Mirjani Karanović, književnom prevodiocu Nedi Valčić Lazović
i reditelju Goranu Marković na svečanosti u ambasadi Francuske uručen
francuski orden umetnosti i književnosti.




BEOGRAD - Glumica Mirjana Karanović, književni prevodilac Neda Valčić Lazović i
reditelj Goran Marković dobitnici su francuskog ordena umetnosti i književnosti,
koji im je, u ime Ministarstva kulture i komunikacija te zemlje, večeras uručio
ambasador Fransoa-Gzavije Denio.

Ambasador Denio je, na svečanoj ceremoniji u francuskoj ambasadi, ukazao na veliki
doprinos ovih "profesionalaca i prijatelja Francuske" širenju uticaja srpske kulture u
svetu i francuske kulture u Srbiji.
Uručujući Mirjani Karanović orden u rangu viteza, Denio je kazao da je ona jedna od
najpriznatijih i najcenjenijih umetnica bivše Jugoslavije, i da pripada "veoma uskom
krugu ličnosti iz sveta filma" koje su u dva navrata dobile Zlatnu palmu u Kanu.

Nedi Valčić Lazović, urednici RTS-a, Denio je uručio orden u rangu viteza, istakavši
da su televizijski gledaoci upravo zahvaljujući njoj imali priliku da upoznaju najbolja
dela francuskog stvaralaštva.

Karanovićeva i Marković su, u izjavi novinarima, ukazali na to koliko im znači dodela
ovakvog odlikovanja.

Francuski Orden umetnosti i književnosti ustanovljen je 1957. godine i dodeljuje se
u rangu viteza, oficira i komandora.

novosti.rs
19.11.2012.

Goranu Paskaljeviću uručeno priznanje na filmskom festivalu u Slovačkoj

Bratislava – Gromkim aplauzom u punoj sali ispraćeno je preksinoć, na 14. Međunarodnom
filmskom festivalu Bratislava uručenje Nagrade za doprinos svetskoj kinematografiji
našem proslavljenom reditelju Goranu Paskaljeviću.



U obrazloženju Nagrade kao i u tekstu publikovanom u katalogu između ostalog se ističe evropska
i svetska reputacija Paskaljuvićevog opusa i naglašava da pravi velike filmove o tzv. malim ljudima,
filmove koji su izrazito obeleženi i visokim umetničkim dometima i popularnošću kod publike i
snažnim a nepretencioznim društvanim angažmanom.

Nagradu mu je uručila predsednica manifestacije Marija Rehakova a publika je aplauzom i zanimljivim
komentarima ispratila i, nakon uručenja prikazano, njegovo najnovije ostavarenje "Kad svane dan",
film koji kroz priču o ostarelom profesoru muzike i njegovom detinjstvu, između ostalog, pretapa
Drugi svetski rat i današnjicu, odnosno stradanje Jevreja i pošasti savremenog doba, fašizamn nekad i sad.

Paskaljević je u svom obraćanju, pretežno na slovačkom, govorio o filmu, pomenuo da je bio praški đak,
istakao koliko mu znači Nagrada a u izjavi za "Blic" rekao

- Koliko mi znači priznanje isto toliko ako ne i više mi znače reakcija gledališta, komentari publike.
Film je bio u Valjadolidu, Torontu i da ne nabrajam gde sve i uvek je publika vrlo zdušno prepoznavala
snažnu, pravu emociju kao ključnu nit filma. A iako znam da to danas, što bi se reklo, nije u modi il'
nije na ceni, hteo sam da napravim film kome je emocija i uporište i ishodište. Uveren sam da,
uprkos trendovima i štih-kasama, ako se emocija potpuno potisne sa filmskog platna nestaće
i filmska umetnost - kaže Paskaljević.

Kada je o reakcijama publike reč pomenimo da se g. Pavel Traubner, predsednik jevrejske zajednice
u Slovačkoj zdušno zahvalio Paskaljeviću na ovom filmu.

Jedna od scena koja je praćena s velikom naklonošću i kasnije apostrofirana je i ona u kojoj se
kroz razgovor glavnog junaka (Mustafa Nadasrević) i rabina (Predrag Ejdus) kaže da se zločini
ponavljaju, zločinci ostaju nekažnjeni a ravnodušnost sveta ostaje i traje. Među izgovorenim utiscima
u razgovoru nakon projekcije u više navrata se moglo čuti da film govori o tako teškim stvarima i velikim
stradanjima a bez ijedne eksplicitne scene nasilja ostavlja tako snažan utisak.

Paskaljević, koji je, podsetimo, nagrade za doprinos filmskoj umetnosti i/ili životno delo već dobio u
Italiji, Rusiji, Španiji, Grčkoj, imao retrospektive u Londonu i Njujorku, je na ovom festivalu i predsednik
žirija glavnog takmičarskog programa a održao je i masterklas.

blic.rs
14.11.2012.

“Paradi” nagrada publike u Briselu

Film srpskog režisera Srđana Dragojevića "Parada" dobio je Nagradu publike na
Festivalu mediteranskog filma koji je 17. novembra okončan u Briselu dodeljivanjem
nagrada.




Vredno priznanje filmu "Parada", koji je naišao na izuzetan prijem kod publike, u ime autora filma
primila je ambasadorka Srbije u Belgiji Vesna Arsić na svečanosti u briselskom kulturnom centru
"Botanik".

Velika nagrada žirija Festivala, na kojem je prikazano 66 filmova iz 25 zemalja Sredozemlja,
pripala je delu marokanskog reditelja Nabila Ajuša "Božji konji", dok je Specijalna nagrada
žirija dodeljena koprodukciji Bosne i Hercegovine, Nemačke, Francuske i Turske "Djeca"
rediteljke Aide Begić.

Za najbolju žensku ulogu je nagrađena Marija Pikić, glavna glumica filma "Djeca".

Nagrada za najbolju mušku interpretaciju dodeljena je Reneu Bitorajcu za ulogu u filmu
"Vegetarijanski kanibal" hrvatskog režisera Branka Šmita.

b92.net
18.11.2012.

Nemanji Đorđeviću nagrada FR Akademije

Beogradski slikar Nemanja Mate Đorđević dobitnik je prestižne nagrade
za slikarstvo koju dodeljuje Francuska Akademija lepih umetnosti.



Ova prestižna nagrada dodeljuje se dugi niz godina za različite oblasti umetnosti isključivo na predlog
članova Francuske Akademije, a Đorđević je nagradu dobio na predlog čuvenog slikara i akademika
Vladimira Veličkovića.

„Nemanja je izuzetno kvalitetan umetnik, izvanredan crtač i slikar, i bez ikakvih oklevanja i dvoumljenja
sam predložio njega“ rekao je Vladimir Veličković.


Prosjak (akril na platnu) i Unutrašnji autoportret (ulje na platnu), 2012.

Dodela negrade je na svečanoj sednici 21. novembra pod Kupolom Akademije, četiri veka stare institucije
sa velikom međunarodnom reputacijom.

Nemanja Mate Đorđević rođen je 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je na odseku za slikarstvo Fakulteta
likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je prve nagrade za crtež koju dodeljuje galerija Haos iz Fonda
„Vladimir Veličković“ 2009. godine.

Kao jedan od pobednika konkursa Udruženja likovnih umetnika tokom 2012. boravio je četiri meseca kao
rezident umetnik u pariskom Siteu (Cité internationale des arts Paris). Najnovija nagrada Francuske
Akademije lepih umetnosti predstavlja krunu njegovog dosadašnjeg umetničkog stvaralaštva.

b92.net
16.11.2012.

Evo sta je Nemanja Djordjevic rekao o nagradi i svom dosadasnjem radu listu "Politika ":

Umetnik je izgnan ma gde se nalazio

Više ne postoje umetnički centri. Glupost je kada neko kaže da bi uspeo
da se rodio u Njujorku, kaže Nemanja Đorđević


Nemanja Đorđević i Vladimir Veličković

Nagradu primam sramežljivo, ali je lepo kada neka sredina podržava rad. To je i zamka jer
se čovek tada nađe na putu preispitivanja. Nekako potone. Da bi opet isplovio, kaže slikar
Nemanja Mate Đorđević koji je ovogodišnji dobitnik nagrade za slikarstvo Francuske
akademije lepih umetnosti.

Mladi beogradski umetnik (Đorđević ima 29 godina) prestižno priznanje će primiti 21. novembra
na svečanosti u Parizu. Ime diplomca Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu već drugi put
se vezuje za ime velikog slikara i akademika Vladimira Veličkovića. Prvi put, kada je dobio
nagradu za crtež galerije „Haos” iz fonda „Vladimir Veličković” (2009), i sada, kada je postao
laureat u Francuskoj upravo na predlog Vladimira Veličkovića.

Đorđević je već imao iskustva sa Francuskom, omiljenim mestom za život i rad brojnih srpskih
slikara. Kao dobitnik francuske stipendije, proveo je četiri meseca u Parizu,

slikao i crtao u otvorenom ateljeu i obilazio muzeje. Tada je i sreo Veličkovića.

– Kada je Vladimir Veličković čuo da su u Parizu na stipendiji dva umetnika iz Srbije, pozvao nas
je, kupio papir za crtanje... Moram da kažem da se on pre svega ljudski poneo prema nama za
razliku od mnogih naših „prosvetitelja” i intelektualaca iza kojih se krije tiranski karakter, umotan
u samoljublje – kaže Nemanja Mate Đorđević.

Pred put u Pariz, on kaže da ne sanja o tome da se tamo preseli.

– Svaka umetnost je izgnanstvo. Ja se osećam izgnanim i ovde i u Francuskoj. Umetnost je mesto
ideja koje nema granice ili koordinate. Mislim da je umetnost fakt koji ne treba vezivati za teritoriju.

Pariz je godinama bio stecište umetnika koji je snagom magneta privlačio i velika imena sa ovih
prostora, između ostalih i pomenutog Veličkovića. Međutim, mladi slikar kaže da danas više nema
takvih centara kao da oni ni ranije nisu zaista bili potrebni da bi neko napravio ime.

– Niče je bio provincijski profesor a postao je filozof sveta. Više ne postoje umetnički centri. Čista je
glupost kada neko kaže da bi uspeo da se rodio u Njujorku. Osim toga, uspeh je ponekad i
nesporazum koji ima 1001 stranu.

Makar i stvarno imao više od hiljadu lica, uspeh jeste prava reč koja Đorđeviću trenutno pristaje. Svoje
slike i crteže ne svrstava ni u jedan pravac jer bi, kako veruje, to bilo isto kao kada bi nad samim sobom
vršio autopsiju. On dodaje da je ovo prva lepa vest posle dve godine „gnušanja” i odbijanja u Beogradu.

– Biti slikar danas u Srbiji znači biti izgladneli pas koji luta ulicama bez trotoara. Pas ima makar neki
oslonac – trotoar, a ja ni to. Dve godine sam se javljao svim galerijama i nijedna nije primila moje radove.
Tada sam osetio gnušanje prema sebi i stvarima koje su se dešavale. Ali svi ti sedimenti poraza bili su
utkani duboko u mene i samo kao takvi su mogli da postoje. Rečju, i dalje sam slikao – kaže u razgovoru
za „Politiku” Nemanja Đorđević.

J. Stevanović
2011.2012.

Паскаљевићев филм ''Кад сване дан'' награђен у Италији



БЕОГРАД –Филм Горана Паскаљевића Кад сване дан освојио је Гранд При за најбољи
филм на Међународном филмском фестивалу у италијанском граду Терни.

Фестивал је био одржан од 18. до 25. новембра, а програм су чинили филмови са
заједничком тематиком -Породица, народи и религије, саопштено је из ''Интермедиа нетворкса''.

Председник фестивала је пољски редитељ Кристоф Зануси, док су гости фестивала
били - италијански филмски редитељи Нани Морети, Лилиана Кавани, као и позната француска
глумица Катрин Спак и редитељ Лука Манфреди који је био председник овогодишњег жирија.

У писму којим програмски директор фестивала Оресте Крисостоми честита Паскаљевићу наводи
се: Публика је овацијама поздравила Ваш филм, који је по мишљењу присутних филмских
критичара право ремек-дело.

У одсуству нашег аутора, који је на путу за Лос Анђелес, награду на завршној вечери фестивала
преузео је Славољуб Матић, први секретар наше амбасаде у Риму.

Београдска премијера филма Кад сване дан, који је, иначе, српски овогодишњи представник за
награду Америчке филмске академије, популарног Оскара, биће одржана у понедељак, 24. децембра
у Центру ''Сава''.

Танјуг
politika.rs
26.11.2012.

Francuski orden Biljani Srbljanović

Dramska spisateljica Biljana Srbljanović odlikovana je Ordenom viteza za umetnost
i književnost koji vlada Francuske dodeljuje jednom godišnje kao priznanje za
značajan doprinos ovim vrstama stvaralaštva.




Biljana Srbljanović je izjavila za agenciju Beta da je za nju velika čast što je primila ovo odlikovanje,
koje godišnje dobije oko 200 ljudi iz celog sveta, i koje su ove godine iz Srbije dobili i Mirjana Karanović,
Goran Marković i Neda Valčić Lazović.

"Dodela je bila juče, u ambasadi Francuske u Beogradu, a odlikovao me je ambasador. Velika mi je čast,
i stvarno sam prezadovoljna", rekla je Biljana Srbljanović.

Nagrada Red zaslužnih za umetnost i književnost, uvedena 1957. godine, zvanično se dodeljuje za
"zvaničan doprinos bogaćenju francuske kulturne baštine".

U Red se može ući kao komandant, oficir ili vitez, a primalac može biti francuski državljanin, ali i
stranac, u oba slučaja stariji od 30 godina.

Proces selekcije traje godinu dana.

"Ova nagrada nema veze sa politikom, već sa slobodom izražavanja i ličnim doprinosom umetnosti
u zemlji iz koje dolaziti, ali je bitna i veza sa francuskom kulturom - da Francuzi znaju za vas",
rekla je Biljana Srbljanović.

Izdavačka kuća "L'Arche" je objavila sve njene drame na francuskom jeziku, i one se dostupne
u Francuskoj, Belgiji Švajcarskoj.

"Često sam u Francuskoj član žirija za izbor najbolje drame. Imam svoje mesto u pozorišnom
i literarnom životu te zemlje", kazala je Srbljanović.

Ove godine je Orden viteza za umetnost i književnost dobio američki glumac Džordž Kluni.

Biljana Srbljanović, rođena 1970. godine, napisala je pozorišne komade "Beogradska trilogija"
(1997), "Porodične priče" (1998), "Pad" (2000), "Supermarket" (2001), "Amerika, drugi deo" (2003),
"Skakavci" (2005), "Barbelo, o psima i deci" (2007) i "Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)" (2011).

Drame su joj prevedene na dvadesetak jezika a izvođene su u pedesetak pozorišta u Evropi i SAD.

Napisala je scenario za 13 epizoda TV serije "Otvorena vrata", a kao glumica se pojavila u nekoliko filmova.

Supruga je bivsšeg ambasadora Francuske u Srbiji, Gabrijela Kelera.

B92.net
30.11.2012.

Nagrade za "Paradu" u Tirani

Film Srđana Dragojevića "Parada" nastavlja da osvaja nagrade na međunarodnim
festivalima, pa je tako ovaj film nagrađen i na filmskom festivalu u Tirani, saopštio
je distributer "Sinefest".



Posle nagrade publike u Briselu, "Parada" je nagrađena i na Međunarodnom filmskom festivalu u Tirani.
Dragojević je dobio nagradu za najbolju režiju, a za najbolju montažu nagrađen je Petar Marković.

Za "Paradu" je ovo 27. nagrada na festivalima, a 19. na međunarodnim filmskim manifestacijama, na
kojima je učestvovao.

"Moguće da sam pre godinu dana, pred premijeru 'Parade' u Beogradu, zvučao previše optimistično
kada sam rekao da je ovo moj najbolji film. Izgleda da taj optimizam polako dobija 'pokriće'", izjavio
je Dragojević.

"Uspeh filma se ne može procenjivati samo na osnovu festivala, već i na osnovu toga u koliko će se
zemalja prikazivati u redovnoj distribuciji. Prekosutra počinje distribucija 'Parade' u Švedskoj, a u
desetak najvećih gradova u Francuskoj film će se prikazivati od 16. januara", dodao je on.
Film je do sada pobrao nagrade na festivalima u Nemačkoj, Italiji, Irskoj, Ukrijini, Hrvatskoj, Portugalu,
Crnoj Gori, Francuskoj,...

"Parada" je 15. juna prikazana u Strazburu, u Savetu Evrope, a nemačko Ministarstvo spoljnih poslova
izabralo je Dragojevićev film da bude prikazan u 22 zemlje Evrope u organizaciji nemačkih ambasada
u tim državama.



B92.net
30.11.2012.

„Златни ћуран” Јелисавети Секи Сабљић




ЈАГОДИНА –Позоришна, телевизијска и филмска глумица Јелисавета Сека Сабљић
добитник је највишег признања 42. Позоришног фестивала „Дани комедије” у Јагодини
„Златног ћурана” за животно дело.

Ову одлуку донео је данас Управни одбор (УО) фестивала, а награда ће бити уручена
на Данима комедије, који се по традицији одржавају од 20. до 27. марта наредне године.

„Сека деценијама припада глумачкој елити наше земље, особеног комичарског израза,
једноставна, омиљена код позоришне, телевизијске и филмске публике”, рекао је на
конференцији за новинаре председник Упрваног одбора фестивала Добрица Милићевић.

Он је потсетио да је Сабљићева добитник четири „ћурана” за глуму на Данима комедије,
а први је добила на првом фестивалу 1972. године за улогу Гоце у „Развојном путу Боре
Шнајдерта” Александра Поповића, Атеље 212 Београд.

Статуете је добила и за улогу Гине у „Ожалошћеној породица” Бранислава Нушића, „Дивне”
у престави „Др Шустер” Душана Ковачевића и за улогу „Мајке Даре” у „Свињском оцу”
Александра Поповића.

„Златни ћуран” се састоји од статуете ћурана, плакете и новчаног износа. Та награда је
установљена 2001. године и до сада су је добили: глумци: Миодраг Петровић - Чкаља,
Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Љубомир Убавкић - Пендула, Никола Симић,
Оливера Марковић, Бора Тодоровић, Властимр Ђуза Стојиљковић, Петар Краљ,
Милена Дравић.

Међу добитницима су и режисер Дејан Мијач, који је одбијо да је прими и писци и позоришни
критичари Мухарем Первић и Милосав Буца Мирковић.


politika.rs
07.12.2012.

"Dobričin prsten" za Mikija Manojlovića


Ovogodišnju nagradu "Dobričin prsten" za životno delo dobio je istaknuti glumac Predrag Miki Manojlović, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije.



Manojlović je 28. laureat tog visokog staleškog priznanja, a u konkurenciji je ovoga puta bilo ukupno 15 istaknutih glumica i glumaca.

Pored njega, kandidovani su bili i Radmila Andrić, Mirko Babić, Vlastimir Velisavljević, Milan Gutović, Milena Dravić, Sonja Jauković, Đorđe Jelisić, Mirjana Karanović, Dragan Nikolić, Marko Nikolić, Nikola Simić, Ljiljana Stjepanović, Renata Ulmanski i Đurđija Cvetić.

Podršku dodeli nagrade dali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda. Termin i mesto održavanja svečanosti uručenja zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića Predragu Mikiju Manojloviću biće saopšteni naknadno.

Manojlović je rođen u porodici pozorišnih glumaca, a posle završene Akademije 1972. uglavnom je igrao u pozorištu. Karijeru na televiziji počeo je u seriji "Otpisani" (1974). Igrao je u kultnoj seriji "Grlom u jagode" (1976) režisera Srđana Karanovića.

Posle filma "Podzemlje" (1995) Emira Kusturice, radio je i u inostranstvu, a neki od poznatijih domaćih filmova u kojima je ostavario velike uloge su "Crna mačka beli mačor", "Tuđa Amerika", "Tango argentino", "Mi nismo anđeli", "Zavet"...

Za zasluge u oblasti pozorišta i filma u jugoistočnoj Evropi, 2011. je proglašen za počasnog doktora Evropske filmske akademije.

(MONDO)

Nagrada "Nikola Tesla" za čarobnjaka svetla i zvuka


Volter Merc, američki montažer i dizajner zvuka, primio je specijalno priznanje
na dodeli filmskih nagrada "Satelit" u Los Anđelesu - nagradu "Nikola Tesla"
koja se dodeljuje za tehničko-tehloška dostignuća i inovacije u oblasti filmske
industrije.





Priznanje nazvano po imenu najčuvenijeg srpskog naučnika, otišlo je u ruke
višestrukog Oskrarovca koga nazivaju čarobnjakom svetlosti i zvuka. Svojim
umećem doprineo je atmosferi u filmovima "Apokalipsa danas" i sva tri dela
"Kuma", Frensisa Forda Kopole, kao i u "Engleskom pacijentu", Entonija
Mingele. Mesto u istoriji filma zauzeo je kao pisac i dizajner zvuka u prvom
filmu Džordža Lukasa "THX 1138", a svoje izvanredne veštine pokazao je i u
radu na filmovima "Amrički Grafiti", "Duh", "Prvi vitez", "Hladna planina" i
brojnim drugim ostvarenjima. Nagradu "Nikola Tesla" koju Internacionalna pres
akademija dodeljuje od 2004. godine, do sada su primili Džems Kameron,
Džordž Lukas, Ričard Doner, Džeri Luis. Statuetu je dizajnirao poznati skulptor
Dragan Radenović.


blic.rs
17.12.2012.

Glogovcu nagrada Branka i Mladja Veselinović



BEOGRAD, 26. decembra 2012. (Beta) - Glumac Nebojša Glogovac dobitnik je novoosnovane nagrade "Branka i Mladja Veselinović" za ulogu u komadu Branislava Nušića "Sumnjivo lice", u režiji Jagoša Markovića.

Nagrada će Glogovcu biti uručena u petak, 28. decembra na Sceni "Ljuba Tadić" posle izvodjenja predstave "Sumnjivo lice", navodi se u saopštenju.

Glumci Branka i Mladja Veselinović poklonili su Fondaciji JDP-a novac iz kojeg će se dodeljivati godišnja glumačka nagrada za najbolju interpretaciju u predstavama koje su igrane u toj kalendarskoj godini.

Odluku o dobitniku nagrade doneo je žiri u kome su bili Branka Petrić, Anita Mančić, Predrag Ejdus i počasni član Ljubica Radović Djurović.

Glumci Branka i Mladja Veselinović bili su članovi ansambla JDP-a od osnivanja tog pozorišta 1947. godine.


Beta

Filmu „Kad svane dan” nagrada publike u Francuskoj

Film „Kad svane dan” reditelja Gorana Paskaljevića, koji će 24. decembra biti
premijerno prikazan beogradskoj publici, osvojio je nagradu publike za najbolje
ostvarenje na Festivalu evropskog filma u Francuskoj.




Ovaj festival se održava ispod Mon Blana, u ekskluzivnom skijalištu Le Ark,
koji je evropski pandan američkom festivalu u gradu Sandensu.

U zvaničnom programu je predstavljeno dvanaest ostvarenja, od kojih su čak
tri filma ove godine konkurisala za Oskara.

Prve francuske kritike su izuzetno pohvalno propratile našeg predstavnika uz
konstatacije da film pogađa pravo u srce, te da Mustafa Nadarević hrabro nosi
ceo film, a da muzika Vlatka Stefanovskog opčinjava.



blic.rs
23.12.2012.

Kritčari SAD: "Ljubav" film godine


Nacionalno udruženje američkih kritičara odabralo je „Ljubav”
Mihaela Hanekea za najbolji film 2012. godine.





Zvezda Hanekeovog filma, Emanuel Riva, proglašena je za najbolju glumicu a
Danijel Dej-Luis (Linkoln) za najboljeg glumca.

Austrijanac Haneke je osvojio nagradu za režiju ovog filma na francuskom jeziku
o supružnicima osamdesetogodišnjacima. Kritičari su film pohvalili kao ogoljeni
pogled na starost i kraj života.

Ejmi Adams je odabrana za najbolju sporednu glumicu (The Master) a Metju
Mekonahej za sporednog glumca (Magic Mike, Bernie).

Nagradu za scenario dobio je Toni Kušner za film „Linkoln” a za fotografiju Mihai
Malaimaire (The Master).

Najbolji dokumentarni film je „The Gatekeepres” Drora Moreha o obaveštajnim
operacijama izraelske agencije Šin Bet.

Udruženje filmskih kritičara osnovano je 1966. kako bi radilo na promociji
očuvanja filma i istorijski značajnih ostvarenja. Ovogodišnje nagrade, o kojima
je odlučivalo 60 uglednih kritičara, bile su posvećene Endruu Sarisu, kritičaru
Village Voice-a i osnivaču Udruženja koji je preminuo prošle godine.



b92.net
06.01.2013.

NIN-ova nagrada Aleksandru Gatalici

Roman "Veliki rat" Aleksandra Gatalice nagrađen je NIN-ovom nagradom za roman 2012. godine,
saopšteno je 14. januara u redakciji tog beogradskog nedeljnika.



“Ne samo da ova nagrada povećava čitanost knjige koja je dobila nagradu, već svakako skreće pažnju na čitav piščev opus”, izjavio je Gatalica, dodajući da posle dobijanja NIN-ove nagrade ni za jednog pisca ništa nije isto kao što je bilo pre nje.

Komentarišući izjavu predsednika žirija Vase Pavkovića da je ove godine produkcija romana bila slaba, Gatalica je okupljenim novinarima rekao da svake godine članovi žirija kažu kako je sušna godina, a u finalu se nađu bar tri do četiri izvanredne knjige što je, smatra on, za srpsku književnost velika stvar.

Na pitanje šta posle NIN-a, Gatalica je rekao da pisac mora dobro da se odmori.

“Uložio sam veliki napor, ali ne vredi da se žalim, jer piščevo je da se muči, a na čitaocima je da uživaju”, istakao je on, dodajući da je njegov izdavač rasprodao čitav tiraž tri dana pre proglašenja pobednika i primetio da je tema Prvog svetskog rata mnoge zanima.

Gatalica je rekao da je ''inicijalna kapisla'' bila želja da napiše roman o smrti jedne epohe, a povod je bio taj što se 2014. obeležava 100 godina od smrti te epohe.

“Glavni razlog je bio taj što sam, dok sam pisao roman 'Vek', želeo da napišem nešto još veće i zanimljivije i komplikovanije za mene”, objasnio je Gatalica.

U obrazloženju žirija navodi se da se Gatalicin roman izdvojio od ostalih po umetničkoj reviziji odnosa u Prvom svetskom ratu. Prateći sudbine stotina slavnih i anonimnih junaka i kombinujući fantastični sa dokumentacionim pristupom autor je načinio ubedljivu sliku prelomnih događaja u svetskoj istoriji.

Suprotstavljajući se lokalnom i tradicionalističkom pogledu na prošlost, Gatalica koristi istoriju kao živo poprište ljudskog iskustva, dugog propadanja i neugasle nade, smatra žiri.






Knjigu “Veliki rat” objavila je izdavačka kuća “Mono i Manjana”, a sva naredna izdanja biće pod okriljem Vulkan izdavaštva, nove izdavačke kuće koju su zajedno osnovali “Mono i Manjana” i “Alnari”.

Roman je već počeo da prevodi Vil Fert, jedan od najboljih prevodilaca sa srpskog jezika na engleski, koji dobro poznaje prozu Aleksandra Gatalice. Objavljivanje se planira za 28. jun 2014. godine, tačno na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, uz promociju u Londonu u kongresnom prostoru Vojničkog groblja britanskih ratnika iz Prvog svetskog rata.

Svečano uručenje NIN-ove nagrade održaće se 21. januara u Skupštini Grada Beograda.

Žiri u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković,Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić izabrali su pobednika od šest kandidata koji su ušli u najuži izbor.

Od 164 pristigla naslova za NIN-ovu nagradu, u najuži izbor uvršćeni su i romani "Zoja" Mire Otašević u izdanju "Geopoetike" i "Veprovo srce" Draga Kekanovića u izdanju SKZ.

Sa njima u trci bili su i romani Katarine Brajović “Štampar i Veronika” (Oktoih i Štampar Makarije), Ivančice Đerić “Nesreća i stvarne potrebe” (Rende) i Lasla Blaškovića “Posmrtna maska” (Arhipelag).

Odlomak iz romana "Veliki rat" možete pročitati OVDE.

Novčana protivvrednost NIN-ove nagrade za roman godine je milion dinara a sponzor je kompanija Danube Foods Group. Prošle godine nagrada je otišla u ruke piscu Slobodanu Tišmi za roman "Bernardijeva soba".



b92.net
14.01.2013.

Glumica Milena Dravić dobitnica statuete Joakim Vujić


Glumica Milena Dravić dobitnica je statuete "Joakim Vujić" za 2013. godinu,
saopštio je danas kragujevački Knjaževsko srpski teatar koji tu nagradu
dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.





Statueta "Joakim Vujić" biće uručena glumici na svečanosti za Dan teatra, na Sretenje,
15. februara na velikoj sceni kragujevačkog pozorišta.

Tada će biti dodeljena i druga priznanja pozorišta, prsten "Joakima Vujića" i godišnje
nagrade.

O dodeli statuete je odlučivao žiri koji su činili reditelj i umetnički direktor kragujevackog
pozorišta Nebojša Bradić, glumac Vlastimir Đuza Stoiljković, direktor kragujevačkog
Teatra Vojo Lučić, dramaturg Marija Soldatović i glumac Miloš Krstović.

U obrazloženju žirija se navodi da je glumačko trajanje u pozorištu, na filmu i televiziji,
potvrdilo osoben dar, lepotu i harizmu Milene Dravić.

"Svestranost njenog glumačkog umeća prepoznata je i visoko cenjena u razlicitim
žanrovima, od najfinijeg psihološkog nijansiranja lika u drami, bravurozne minijature
i improvizacije u komediji, do potresne upečatljivosti krupnog plana na filmskom platnu
i televizijskom ekranu", navodi se u obrazloženju žirija.

Milena Dravić je, kako je navedeno, svojom karijerom i darom obeležila istoriju
srpskog glumišta druge polovine 20. i početka 21. veka. Statueta "Joakim Vujić"
dodeljuje se u kragujevačkom teatru od 1985. godine.

blic.rs
23.01.2013.

Горица Поповић добитница
Нушићеве награде





БЕОГРАД –Глумица Горица Поповић овогодишња је добитница „Нушићеве награде”
за животно дело глумцу комичару која се додељује на позоришном фестивалу
„Нушићеви дани” у Смедереву, саопштили су данас организатори тог фестивала.

Једногласну одлуку донео је трочлани жири у саставу: глумица Светлана Бојковић
(председница), књижевни и позоришни критичар Милосав-Буца Мирковић и
професорка књижевности Татјана Лазаревић Милошевић.

Горица Поповић је 24. лауреат тог признања.

У саопштењу се наводи да се Горица Поповић у јакој конкуренцији кандидата издвојила
„широким спектром позоришних улога које је карактеришу као стопостотну
" Нушићевску глумицу”.

Награда ће бити уручена на 30. Нушићевим данима у Смедереву, у априлу ове године.
Награда се састоји од Статуете Бранислава Нушића, рад магистра вајарства Власте
Филиповића из Смедерева и новчаног износа.

Фестивал „Нушићеви дани” покренут је 1984. године у Смедереву, с циљем популаризације
великог комедиографског дела Бранислава Нушића, који је детињство и младост провео
у Смедереву.

Нушићева награде” за животно дело глумцу комичару додељује се од 1990. године.


Бета
објављено: 28.01.2013
politika.rs

Zdravku Šotri nagrada u Švedskoj

Film "Šešir profesora Koste Vujića", po romanu Milovana Vitezovića i u režiji
Zdravka Šotre, dobio je Nagradu publike na Festivalu novog balkanskog filma
u Švedskoj, saopštila je producentska kuća "Košutnjak film".



Festival novog balkanskog filma (Balkan New Film Festival - BaNeFF 2013) održan je
od 8. do 10. februara istovremeno u 11 gradova Švedske: Stokholmu, Malmeu, Upsali,
Karlstadu, Lundu, Norčepingu, Umeji, Visbiju, Vasterasu, Erebru i Ostersundu.

U okviru manifestacije predstavljena su ostvarenja iz Makedonije, Crne Gore, Bosne
i Hercegovine, Srbije i Slovenije.

Film "Šešir profesora Koste Vujića" prikazan je 9. februara u Stokholmu u prepunoj sali,
a veliki broj gledalaca, kako je naveo "Košutnjak film", ostao je bez karte.

Igrani film i televizijska serija od osam epizoda snimljeni su u produkciji "Košutnjak filma".

Film je, prema izveštaju distributera, bio nagledaniji u 2012. godini u Srbiji, a premijerno
emitovanje serije počinje u subotu, 16. februara, na televiziji "Prva".





b92.net

Film "Crna Zorica" nagrađen u Berlinu


Autori filma "Crna Zorica" Hristina Hadžiharalabus i Radoslav Pavković dobitnici su ovogodišnje nagrade "Cottbus Discovery Award" u okviru filmskog festivala ''Kotbus'' u Berlinu.



Nagradu za "filmsko otkriće godine" dodeljuje ''Kotbus'', festival filmova iz istočne Evrope.

Direktor festivala Roland Rust, dodeljujući nagradu dobitnicima, naglasio je "da je u pitanju izuzetan film", saopšteno je iz filmske kuće "Super Films Int."

Komedija sa elementima avanture ''Crna Zorica'' imala je premijeru u Srbiji u martu prošle godine. U filmu igraju Ljuma Penov, Branislav Trifunović, Mirjana Karanović, Nikola Pejaković, Mihajlo Miša Janketić...

(Tanjug)

Kristalni medved za srpski animirani film


Animirani film Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg, ''Rabbitland'', osvojio je nagradu Kristalni medved za najbolji kratkometražni film ovogodišnjeg 63. Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu u kategoriji ''Generation 14 ''.



Fim predstavlja provokativnu temu u kombinaciji sa ironijom i crnim humorom. Jednostavno i efikasno, on kritikuje političke strukture pod kojima živimo i čini da se osećamo pomalo neprijatno zbog naše svakodnevice, navodi se u obrazloženju nagrade objavljenom na sajtu Berlinala.

"Veoma smo srećni zbog nagrade, zahvaljujemo se svima koji su pomogli ovaj film. Drago nam je de je film sa ovakvom tematikom nagrađen u okviru 'Generation' sekcije", kaže Nikola Majdak za MONDO.

''Rabbitland'' prati jedan dan života Zečeva Bez Mozga, intenzivno rozih i glupih stvorenja, sa rupom u glavi umesto mozga. Oni žive u malom naselju koje podseća na kombinaciju ratne zone i favele. Njihovu besmislenu svakodnevicu ispunjava samo jedna aktivnost za koju su sposobni - svakoga dana Zečevi ustaju rano i hodaju daleko kako bi glasali na slobodnim i demokratskim izborima koji se u Rebitlandu (Rabbitlandu) održavaju jednom dnevno. "Rabbitland" je rađen u koprodukciji kuća "Baš Čelik" i "Arhitel", a podržali su ga Filmski centar Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda.

Članovi žirija koji dodeljuju Kristalne medvede u ovoj kategoriji nisu stariji od publike i čini ih 11 dece i sedam tinejdžera. U kategoriji ''Generation 14+'' nagradu za najbolji film odnelo je ostvarenje ''Baby Blues'' Kasije Roslanik (Kasia Roslaniec).

Međunarodni filmski festival u Berlinu, 63. po redu završava se 17. februara, kada će biti dodeljena i glavna nagrada festivala, Zlatni medved za najbolji film.

(MONDO/Tanjug)

"DOBRIČIN PRSTEN" URUČEN MIKIJU MANOJLOVIĆU


Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo "Dobričin prsten" uručena je 16. februara glumcu Predragu Mikiju Manojloviću na svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.



(Izvor: b92.net)

„Вибова награда” Владимиру Драмићанину


Жири донео једногласну одлуку јер се млади сатиричар и афористичар издвојио
учесталошћу појављивања на страницама штампе, али и вредношћу објављеног.





Његова мисао је оштра и неумољива. Стил одсечан. Са мало речи пружа максимум значења. Он је прави „фајтер” у друштвеном рингу, а своје мечеве завршава у првој рунди. Увек нокаутом.

Афоризми и сатиричне приче Владимира Драмићанина из Београда, овогодишњег добитника „Вибове награде” за најбољег афористичара до 35 година, коју од 1994. додељује лист „Политика”, поседују слојевитост, морални став и онај најважнији зачин – хумор. Млади аутор јуче је овенчан признањем и новчаном наградом које му је уручио Драган Бујошевић, главни и одговорни уредник „Политике”. Петочлани жири оценио је да ове године није било никакве дилеме коме треба доделити награду „Владимир Булатовић Виб” за допринос новинској и књижевној сатири.

– Драмићанин се издвојио учесталошћу појављивања на страницама штампе, али и вредношћу објављеног. Зато је одлука једногласна. Сваком својом реченицом потврђује да је сатира књижевни жанр коме без храбрости нема опстанка – рекао је сатиричар Александар Чотрић, члан жирија, додајући да је аутор типичан представник школе мишљења која тврди да је „афоризам српска борилачка вештина”. Награђени афористичар није крио задовољство што га је наградила управо „Политика”, јер је прве медијске кораке направио под окриљем најстаријег дневног листа на Балкану.

– На врата „Политике” закуцао сам пре две године, уочи промоције моје прве књиге „Ђавољи рукопис”, откад наша сарадња не престаје. У свет књига увукла ме је супруга, али у свет медија „Политика” – казао је Драмићанин, подсећајући да је први сусрет са сатиром као жанром имао када је пре неколико година од колеге позајмио четири Вибове књиге афоризама.

– Нисам тада ни сањао да ће мој живот на крају постати сатира. Пошто радим двократно као комерцијалиста, сваки слободан тренутак користим за писање. Сећам се да сам прву збирку афоризама послао Александру Баљку, најбољем афористичару Србије, који је од мојих 300 издвојио тек 20 добрих афоризама. Захвалан сам му на критици јер се од тог тренутка трудим да будем све бољи и бољи – објашњава млади аутор.

Драмићанин (Београд, 1982) пише романе, сатиричне приче и афоризме (има их хиљаду, али би се подичио са стотинак). Уредник је хумора и сатире у издавачкој кући „Арте”.

Аутор је романа „Ђавољи рукопис” (2011), збирке афоризама „Да човек не поверује!” (2012) и коаутор збирке афоризама „Маратон на кратке стазе” (2012).

Члан је друштва сатиричара „Бранислав Нушић”, сарадник Радио Београда, објављује у „Политикиној” недељној рубрици „Сатирикон”, дневном издању „Политике”, „Вечерњим новостима” и електронском часопису за сатиру „Етна”. Заступљен је у антологији афоризама о медијима „Горки мед медија” и афоризама о спорту „Дриблинг духа”, као и у антологији српске књижевности „Пегаз”. Прошле године је освојио прву награду за афоризам на Фестивалу хумора и сатире у Даниловграду.

politika.rs