Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pesma kao lična karta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 15 Mar - 10:58

Ja sam od onih bezbroj ali - Jelena Stojković-Mirić


Ja sam od onih što najviše ćute
kad najviše pričaju;
od onih, koje nećeš shvatiti
misleći da ih shvataš.
Od onih ljubitelja snova o dalekim,
najdražim gradovima i obalama reka.

Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam od onih prefinjenih
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.

Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih
što otćute svoje najdublje istine
da im ne bi narušili mir
ili ukrali dušu,
ali ja sam i ono dete
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.
 
Ja sam od onih
što ti nikada neće otvoreno reći
kuda plovi odjek njihovih misli
a biće tužni, ako ih ne shvatiš.
Od onih, što vole osetiti
one prelepe treptaje
u vazduhu i sebi;
od onih ružnih spolja
sa unutrašnjim biserima.
 
Ja sam od onih
što dodiruju horizont
i onih što dišu pod vodom i zemljom.
Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa,
ali ih suza ubiti može.
 
Ja sam od onih
što se ceo život igraju
jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
Od onih, što misle da je reč ljubav
predugo u upotrebi i prazna
a nisu otkrili drugu reč.

Ja sam neuspeli, mladi lingvističar.
Ja sam od onih
što izvesne stvari prećutkuju
da ih ne bi pokrali
a ipak vole da ih “kradu”.

Od onih
što su čvrsto nogama na zemlji
i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
negde između sumraka i svitanja;
od onih što čeznu za vašim očima
a uplaše se sebe
kad ih u njima vide.
 
Ja sam od onih,
nisam od ovih
i nisam ovde,
jer ne volim crne krugove
koji postaju sve crnji.
 
Ja sam od onih
što jecaju uz trubače
i zvuke akustične gitare
i groze se računarski sažvakanih nota.

Od onih, što vole čudnom jednostavnošću
koja doseže do iznenađujuće složenosti.
Od onih,
što vole slobodu duha, daha, pokreta, mira.
Od onih što ljube
bez obzira da li su ljubljenoj osobi
smešne sa svim svojim licima ljubavi.
 
Ja sam od onih veselih pajaca
što glume darujući radost drugima
ne želeći da se otkrije njihov jad.
Ja sam od onih bezbroj ali…
 
Od onih
što vole da ih neko oseća kao tajnu
i koji druge vole
zato što jesu večna tajna;
od onih, što će te udisati
kao da te prvi i poslednji put udišu.
 
Od onih životinjica
što vas prepoznaju po mirisu
i znaju da krijete zver u sebi,
ali ja sam i upijač
svega plemenitog u vama.
 
Ja sam od onih blesavih što razmišljaju
kome zaveštati pertle, cipele, kosu
usne, dah i obraz?
Kome zaveštati knjige, reči i boje?
Kome zaveštati glinu opipanu samo mojim rukama?
Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela
i omiljenu šoljicu
iz koje sam prvu jutarnju kafu pila?
Kome zaveštati olovku kojom sam
najlepše ludosti svoje glave zapisivala
i četkice kojima sam,
najlepše boje svojih snova naslikala?
Kome zaveštati kriglu
iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila
kome zaveštati uzdahe i suze,
kretnje, slutnje, bludnje
i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća?
I oči!
Da bi sve ovo isto
opet sagledale,
možda lepše proživele?
 
Ja sam od onih što ponekad
svoja bulažnjenja gluposti
zapisuju kao najveće istine i vrednosti;
od onih što daruju sitnice
verujući da su one vezice i kopče.
Ja sam propali hirurg.
 
Ja sam od onih
što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
od onih
što ih boli uvo za sve
ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
Od onih, što teške rane otćute
a one najteže
rečima, bojom i glinom ispiraju.
 
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete,
ali ja sam i davljenik
što se samo za svoju ruku hvata.
 
Ja sam od onih što prave
tamne oluje i najveselije vatromete
tonući u razmišljanja.
Od onih što im moraš puniti baterije.
Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina
a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
i voleti te bez uslova.
 
Ja sam od onih, što ne vole logiku.
Od onih konfuznih, smotanih
smušenih i neorjentisanih
i baš u tome najlepših.
Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih
i pomalo prevelikih
za ovo ovde
i ovo sada.
 
Ja sam od onih što nelogično lude
za možda nepotrebnim
a ipak preko potrebnim.
Od onih što su dovoljni sami sebi
a ipak,
uvek računaju na tebe kao na svoju ruku,
ali ja sam i ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi mnogo ljubavi.
 
Ja sam od onih
što ljude dele na sve ili ništa
i najsrećniji su i najtužniji
kad im se to sve, podvoji.
 
Ja sam od onih
uzdržanih i krutih, bez razloga;
od onih, što im gradovi mirišu
samo na jednu personu;
od onih, što pokušavaju da determinišu
vrstu, rod i poreklo ljubavi.
Ja sam propali istraživač biolog.
 
Ja sam od onih
što im usne, oči i suze
klize na dole;
od onih prepunih Ahilovih peta.
Od onih podzemnih prolaza
što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš
jer znaju da si istovremeno
voda na izvoru i ponornica
i uvek ploviš dalje.
 
Ja sam od onih darovitih
što vide svo crnilo ovog sveta,
a uzimaju najsvetlije od njega;
od onih što vole
svoju tajnu, sreću i bol
oslikati, ispisati, izvajati.
Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika
zarobljenih svetom u sebi.
Ja sam od onih filtera
što prima i pročišćava;
od onih što guše i kiseonik daju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete.
 
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.
 
Ja sam od ovih,
nisam od onih
i nisam ovde
i nisam sada
jer ne volim crne krugove
što postaju sve crnji.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 15 Mar - 10:58

Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?

Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?
Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer;
ja sam tvoj krčag pun do vrha
(pa da se prospem? da se skrham?);
ja sam ti smisao i svrha,
ti sa mnom gubiš razlog svoj.
Imati nećeš posle mene
nijednu kuću gde ti mogu
šaptati reči zanesene
topao pozdrav, prisno hvala.
Ja ću sa umornih ti nogu
spasti ko somotna sandala.
Spašće ogrtač golem tvoj.
Tvoj pogled, što ga vazda čeka
moj obraz kao jastuk mekan,
doći će tada iz daleka
da mene traži i ne nađe
i klone kada Sunce zađe
kraj stranog stenja, tuđih smreka.
U meni zebnjom zvoni jeka:
šta ćeš da činiš, Bože moj?

Rainer Maria Rilke








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 15 Mar - 10:59

Uberi dan, jer taj dan si ti!


Jedni, s očima uprtim u prošlost
Vide ono što ne vide; drugi, uperivši
Iste oči u budučnost, vide
Ono što se ne može videti.
 
Zašto postavljati tako daleko ono što je blizu --
Pouzdanje naše? Ovo je dan,
Ovo je sat, ovo je tren, to je to
Što jesmo, a to je sve.
 
Večito protiče beskrajni sat
Što nas proglašava za ništavne. U istom dahu
I živimo i mremo. Uberi dan,
Jer taj dan si ti.
 
Fernando Pesoa








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 15 Mar - 10:59

Dodirne dušu skoro svaka stvar... - Rilke
 
Dodirne dušu skoro svaka stvar,
odasvud bruji spominjanja glas.
Poneki dan što prođe stran za nas
u budućnosti stigne tek k’o dar.
 
Ko mjeri naš doprinos? Da li ko
od prošlih, starih ljeta nas raspreda?
Šta od postanja saznasmo, sem to:
da sve se jedno u drugom ogleda?
 
Da se na nama ravnodušnost grije?
O, dome, travo, o, večernja sjeni,
dok se gledamo tako, obrgljeni,
najednom sve to kroz vas k nama vije.
 
Kroz sva se bića pruža prostor jedan:
suštinski svjetski prostor. Kroz nas laste
prolijeću tiho. Ja, rašćenja žedan,
pogledah, i: u meni drvo raste.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Ned 15 Mar - 11:20

WALS ZA JELENU J.
 
 
Ona pamti tipove koji umeju da je nasmeju
i uvek navija za protivnicki tim samo da me nervira
sta se to desava sa Jelenom?
pa odlazi bez krivice i vraca se isto tako
nikad se ne zaustavlja
njeni koraci su bili svud po svetu i pre nastanka sveta
stalno se susrecemo a nikad se ne sretnemo
oprasta mi sto je cuvam od poezije
sto su reci kojima je oslovljavam ipak obicne
mada u vezi sa njom nema niceg obicnog i nista nije onako kako izgleda
a izgleda kao da zvezde ni sa kim ne deli
samo dok ona spava i moji snovi mogu ostati budni..
 
 
Ona ne voli da je slikaju
ne mora bas svako da bude vlasnik kolekcije njenog osmeha
sta se to dogadja sa Jelenom?
pa je jedino mesto na kom je ocekujem ono gde nikada nije bila
nikad vise prostora u Kragujevcu nego kad otvori vrata svoje kuce
ta devojka bez koje pesnici nemaju prava da napisu i jednu rec
 u kratkoj pauzi poslednjeg radnog dana,
stihovi Crnjanskog ,koga tada nista nisam razumeo
ali koji su pomogli da joj pogled udobno smestim u misli
predmeti na stolu ,bole,ako ih ne dodirne
to je nacin na koji se ona voli...
 
 
 
Ona ima kosu koja pada po ramenima moje tuge
nekad smo davali vise jer nam je bilo potrebno manje,
sta se to dogadja sa Jelenom?
i kad imam sasvim dovoljno vremena uvek mi fali njenih pet minuta dok smislja sta ce da obuce za posao
treba malo da se odmakne od pesme
da shvati da nista ne postoji za nju vec zbog nje,
da pozuri malo,
nece ti pobeci samo onaj ko te ceka,
niz grad se vuku momci sa gitarom,
otpevace svoju savrsenu devojku i njihovu nesavrsenu ljubav,
jedan poljubac ce uskociti u krvotok ovih ulica,
sad je vreme kada spava
tek ces da spavas
kad shvate da postojis i pocnu da posmatraju prolece sa drugog prozora
kad se odmoris od Jelene nicije i moje Jelene..
 
 
 
Ona ne razume bas uvek,
sta pokusavam da joj kazem
ali spremna je da veruje da su nasi susreti ipak nekom donosili srecu
kako bih bez te Jelene?
bez grada koji je tako dobro izgledao na njenom licu
bez police sa knjigama sa leve strane kreveta
na kome sam pronalazio hiljade razloga da ne mogu tek tako odustati
a samo jedan da ce ljubav ipak gledati svoju najbolju predstavu iz zadnjeg reda
jer su glavni glumci preumorni da bi odgigrali uloge do kraja..
mada, sve sto ona sanja ima neku posebnu pricu
koja mi nedostaje i dok traje i kad se zavrsava
cudo u patikama i farmerkama koju su zeleli i kad su mislili na druge
zbog cijeg „laku noc” bi spavali ostatak svog zivota..
 
 
 
Ona uvek kaze "Ako me volis..."
nista ne vidi i nista ne razume
u istoriji covecanstva neki su se mozda i vise voleli
ali niko nikada nije voleo vise da voli nju
postoje mozda i lepse ulice i trgovi
ali samo na jednom sam imao dovoljno vremena i strpljenja da cekam
da njen osmeh dodje po mene ,
verovatno i sada,u nekom parku,devojke nazivaju i porede sa andjelima
ali postoji samo jedna zbog koje andjele porede sa njom
a ona i dalje govori"Ako",
ta Jelena ,koja uporno dokazuje da se i van snova moze sanjati
da je ljubav cudo,za one koji u cuda ne veruju
kao sto i ljubavna pisma najduze cuvaju oni koji na njih nikada nisu odgovorili..
 
 
Ona ima nadimke
kao sto i ja imam imena koja se odazivaju na njene ruke
sta se to dogadja sa Jelenom?
samo dok se krece i ja mogu nekuda stici
postoje ljudi koji bi ucinili sve za tebe
osim da te vole
ponekad je ljubav poslednja cigareta u veceri kad ti bas ne ide
da te vole devojko!
da nauce sve o sebi ,voleci tebe
jos samo toliko i da konacno zavrsim stih
da se pritajim u secanju koje me ne ostavlja na miru
i na kraju sta to ima Jelena ?
kad sam ja uvek taj koji bira a ona ta koja izabere..
 
Ivan Dodic..








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 21364

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Uto 17 Mar - 19:40

Kad je sve volim – Jovan Nikolić


Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.
Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.
Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca
Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja
Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima
Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?
Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde
Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam
Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!
Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže
Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!
Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…
Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ
Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež
Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gadja
Korama od pomorandže
Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Sre 18 Mar - 10:14

UVEK SAM SE PLAŠIO DA TI TEPAM

Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše.


ZORAN RADMILOVIĆ








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Sre 18 Mar - 10:16

Volim te

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog žednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim.

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja.

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama.

Pol Elijar








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Sre 18 Mar - 10:21

NIŠTA DVAPUT

Dvaput se ništa ne događa
niti će se dogoditi. Zbog toga
neuvežbani smo se rodili
i nerutinski pomrećemo.

Makar učenici
najgluplji u školi sveta bili,
nijednu zimu ni leto
nećemo ponavljati.

Nijedan dan se neće ponoviti,
dve slične noći ne postoje,
ni dva ista poljupca,
ni dva jednaka pogleda u oči.

Juče, kada ime tvoje
neko kraj mene glasno izgovori,
bi mi kao da ruža
kroz otvoren prozor pade.

Danas, kada smo zajedno,
okrenula sam lice ka zidu.
Ruža? Kako izgleda ruža?
Da li je to cvet? A možda je kamen?

Zbog čega se, trenu crni,
s nepotrebnom zebnjom mešaš?
Postojiš - prema tome moraš proći.
Proći - prema tome to je lepo.

Nasmejani, zagrljeni,
pokušavamo sklad da nađemo,
iako se kao dve kapi čiste vode
razlikujemo.



V.Šimborska








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Sre 18 Mar - 18:33

Kamo si krenuo kad je otkucalo četiri
i pre, ko si bio, ako jesi?
Prijatelju ili neprijatelju, mogu li te
sad osloviti
kad mi sedis nasuprot ramena
pognutih pod težinom pera?
Pričam ti iznad spuštene glave
i vidim preko tebe, na obzorju,
tvoje tragove, tvoje korake;
no ne znam kamo si krenuo
niti jesi li bio.
Gledam te tamo dole, u suncu
i kiši,
kako praviš široke kretnje
ili samo lako
naznake
pričaš starostavne reči
od pre četiri
i ništa ne znam o tebi, sve što
mi kažeš
o ovoj gluvoj glavi.
Ne pitam te za istinu,
šta misliš o sutrašnjem danu ili
jesi li već čitao Goethea;
niti jesi li voleo ili voliš
tajanstvenu ženu, ribu, mak.
Neću te nemuštosti sažaljenja
radi mene, tebe ili pak zemlje
koju ti i ja gazimo - i jedemo.
Pitam samo jesi li bio,
ko si bio i kamo si krenuo
kada je otkucalo četiri.
Nemaš oči? Ja ih ne vidim.
Tu i tamo
pokreneš glavu ili je pak sve lažno.
Časna reč, ne shvatam te.
Prijatelju, zašto si samo dolazio.


Pedro Tamen








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
malena72

  

avatar

Ženski
Poruka : 21364

Učlanjen : 29.05.2013


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Sre 1 Apr - 18:07

Cim se sretnemo


Cim se sretnemo,
otvara se dvorac zacarani
cije samo mi imamo kljuce
i proslost sine kao kometa
sto snopove svetlosti za sobom vuce
izumrloga jednog sveta.
Cim se sretnemo,
razgovor se medj nama povede nemo,
otvara se suncana skrinja
gde su posavijali prozirna krila
svi nasi dani,
secanje zaromori, zarominja.
Cim se sretnemo,
zaronimo u virove uspomena
kao gnjurci
sto traze rumene sprudove korala,
u okeanske talase sure.
Cim se sretnemo,
zovem se opet imenom kojim sam
tebi se zvala.
Cim se sretnemo,
setimo se mesecevog istog sjaja,
istih oblaka, staza u tmini,
kao dva putnika u tudjini
istoga svetlog zavicaja.


 


 


Desanka Maksimovic








It's not the size of the dog in the fight , but the size of the fight in the dog....

Mark Twain
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 13 Apr - 13:32









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 16 Apr - 8:45

Ja sam od onih bezbroj ali - Jelena Stojković-Mirić


Ja sam od onih što najviše ćute
kad najviše pričaju;
od onih, koje nećeš shvatiti
misleći da ih shvataš.
Od onih ljubitelja snova o dalekim,
najdražim gradovima i obalama reka.

Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam od onih prefinjenih
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.

Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih
što otćute svoje najdublje istine
da im ne bi narušili mir
ili ukrali dušu,
ali ja sam i ono dete
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.
 
Ja sam od onih
što ti nikada neće otvoreno reći
kuda plovi odjek njihovih misli
a biće tužni, ako ih ne shvatiš.
Od onih, što vole osetiti
one prelepe treptaje
u vazduhu i sebi;
od onih ružnih spolja
sa unutrašnjim biserima.
 
Ja sam od onih
što dodiruju horizont
i onih što dišu pod vodom i zemljom.
Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa,
ali ih suza ubiti može.
 
Ja sam od onih
što se ceo život igraju
jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
Od onih, što misle da je reč ljubav
predugo u upotrebi i prazna
a nisu otkrili drugu reč.

Ja sam neuspeli, mladi lingvističar.
Ja sam od onih
što izvesne stvari prećutkuju
da ih ne bi pokrali
a ipak vole da ih “kradu”.

Od onih
što su čvrsto nogama na zemlji
i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
negde između sumraka i svitanja;
od onih što čeznu za vašim očima
a uplaše se sebe
kad ih u njima vide.
 
Ja sam od onih,
nisam od ovih
i nisam ovde,
jer ne volim crne krugove
koji postaju sve crnji.
 
Ja sam od onih
što jecaju uz trubače
i zvuke akustične gitare
i groze se računarski sažvakanih nota.

Od onih, što vole čudnom jednostavnošću
koja doseže do iznenađujuće složenosti.
Od onih,
što vole slobodu duha, daha, pokreta, mira.
Od onih što ljube
bez obzira da li su ljubljenoj osobi
smešne sa svim svojim licima ljubavi.
 
Ja sam od onih veselih pajaca
što glume darujući radost drugima
ne želeći da se otkrije njihov jad.
Ja sam od onih bezbroj ali…
 
Od onih
što vole da ih neko oseća kao tajnu
i koji druge vole
zato što jesu večna tajna;
od onih, što će te udisati
kao da te prvi i poslednji put udišu.
 
Od onih životinjica
što vas prepoznaju po mirisu
i znaju da krijete zver u sebi,
ali ja sam i upijač
svega plemenitog u vama.
 
Ja sam od onih blesavih što razmišljaju
kome zaveštati pertle, cipele, kosu
usne, dah i obraz?
Kome zaveštati knjige, reči i boje?
Kome zaveštati glinu opipanu samo mojim rukama?
Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela
i omiljenu šoljicu
iz koje sam prvu jutarnju kafu pila?
Kome zaveštati olovku kojom sam
najlepše ludosti svoje glave zapisivala
i četkice kojima sam,
najlepše boje svojih snova naslikala?
Kome zaveštati kriglu
iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila
kome zaveštati uzdahe i suze,
kretnje, slutnje, bludnje
i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća?
I oči!
Da bi sve ovo isto
opet sagledale,
možda lepše proživele?
 
Ja sam od onih što ponekad
svoja bulažnjenja gluposti
zapisuju kao najveće istine i vrednosti;
od onih što daruju sitnice
verujući da su one vezice i kopče.
Ja sam propali hirurg.
 
Ja sam od onih
što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
od onih
što ih boli uvo za sve
ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
Od onih, što teške rane otćute
a one najteže
rečima, bojom i glinom ispiraju.
 
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete,
ali ja sam i davljenik
što se samo za svoju ruku hvata.
 
Ja sam od onih što prave
tamne oluje i najveselije vatromete
tonući u razmišljanja.
Od onih što im moraš puniti baterije.
Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina
a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
i voleti te bez uslova.
 
Ja sam od onih, što ne vole logiku.
Od onih konfuznih, smotanih
smušenih i neorjentisanih
i baš u tome najlepših.
Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih
i pomalo prevelikih
za ovo ovde
i ovo sada.
 
Ja sam od onih što nelogično lude
za možda nepotrebnim
a ipak preko potrebnim.
Od onih što su dovoljni sami sebi
a ipak,
uvek računaju na tebe kao na svoju ruku,
ali ja sam i ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi mnogo ljubavi.
 
Ja sam od onih
što ljude dele na sve ili ništa
i najsrećniji su i najtužniji
kad im se to sve, podvoji.
 
Ja sam od onih
uzdržanih i krutih, bez razloga;
od onih, što im gradovi mirišu
samo na jednu personu;
od onih, što pokušavaju da determinišu
vrstu, rod i poreklo ljubavi.
Ja sam propali istraživač biolog.
 
Ja sam od onih
što im usne, oči i suze
klize na dole;
od onih prepunih Ahilovih peta.
Od onih podzemnih prolaza
što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš
jer znaju da si istovremeno
voda na izvoru i ponornica
i uvek ploviš dalje.
 
Ja sam od onih darovitih
što vide svo crnilo ovog sveta,
a uzimaju najsvetlije od njega;
od onih što vole
svoju tajnu, sreću i bol
oslikati, ispisati, izvajati.
Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika
zarobljenih svetom u sebi.
Ja sam od onih filtera
što prima i pročišćava;
od onih što guše i kiseonik daju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete.
 
Ja sam od onih bezbroj ali…
Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.
 
Ja sam od ovih,
nisam od onih
i nisam ovde
i nisam sada
jer ne volim crne krugove
što postaju sve crnji.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Čet 16 Apr - 12:01

Moja lokacija je zbog nje...msm. pesme

Plodovi tihe usamljenosti - Zal Kopp

Čula si za mene dok još nisi spavala u spavačici mjesečine,
ali dalek bijah snom, nisam imao božansku narav disanja,
već sam srcu tvom samo nagovijestio mirise svoga dolaska,
i nekim čudom doletjeh na tvoje lice hrabrošću maštanja,
pa osmislih kako usred rijeke sna probuditi u tebi čežnju.

Sad sam tu, mila, zeleni lipanj u tvojim godinama čekanja,
iskren i tih, preko tvojih probdjevenih noći ispuštam uzdah,
a one iste noći u kojima si sanjala obrise ovog našeg lipnja
kao vjetar slažem na ramena i ne dopuštam im postojanje,
jer plodovi tihe usamljenosti ne uživaju razigranost leptira.

Zaputi se vrhom očiju slobodno u beskraj vječnih zvijezda,
niz nevidljivu putanju gdje počiva slava izgubljenog sunca,
prepusti nježnost usana jasnom drhtanju prisutnog ljeta,
i svoju osamljenu dušu prisloni uz mene u melem oblaka,
preći ću u tebe svim svojim nadanjima, tijelo tvoje postati.

Imaju trave pravo kad u pogledu rose ispijaju suncokrete,
jer dodirnuta mekoćom vlati, tišina svjetlosni biser postaje,
i zato u zagrljaju neba kao dvije nerazdvojne sunčeve kapi
zatvorimo izvore sjećanja, zaputimo se na sanjive ravnice,
tamo će naši obrazi postati rumeni od bezbrojnih poljubaca.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 35406

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Sre 5 Avg - 9:19

SRETNEŠ JE - Vasko Popa

Sretneš je na jednom sunčevom zraku
Na jedinom putu koji nekuda vodi

Opasnost poigrava pred njom
Pokazuje joj karte sve teže i teže
I svetove ljulja

Ona ide sve lepša i lepša
Smeje se
I osmehom ravnotežu održava

Sretneš je i ne veruješ
I nikada nećeš verovati
Da si je sreo








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:33

Okončanje bola - Čarls Bukovski

Čujem čak i planine, način na koji se smiju,
plavim padinama, dole u vodi,
ribe plaču i sva je voda njihove suze.
Slušam vodu u propijenim noćima, i tuga toliko raste
da je čujem u budilniku, postaje ručka na komodi,
postaje papir na podu, postaje kašika za cipele, kartica od perionice,
postaje dim cigarete koji se penje kapelom tamnih vijuga.
to malo znači sasvim mala ljubav
nije tako loša, ili sasvim mali život
ono što se mjeri je čekanje na zidove.
Rođen sam za ovo, rođen sam da mamim ruže duž avenije mrtvih.








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:35

Za malecku

ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.
ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.
čujem je kako peva
sada je
već duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno. - 
Čarls Bukovski








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:39

Ruzokradice - 

Vasko Popa


Neko bude ruzino drvo 
Neki budu vetrove kceri 
Neki ruzokradice 
Ruzokradice se privuku 
Ruzinom drvetu 
Jedan od njih ukrade ruzu 
U srce je svoje sakrije 
Vetrove se kceri pojave 
Ugledaju obranu lepotu 
I pojure ruzokradice 
Otvaraju im grudi 
Jednom po jednom 
U nekoga nadju srce 
U nekoga bogami ne 
Otvaraju im otvaraju grudi 
Sve dok u jednog srce ne otkriju 
I u srcu ukradenu ruzu








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:39

Milan Rakic

Citat :
Priziv

Pomeni me u molitvama tvojim 
Kad sunce pada za daleke gore. 
Jer znaj da mene kobne misli more, 
I da se, kao slabo dete, bojim. 

Ti cista duso, budi Genoveva 
Nad zaspalim Parizom koja bdi, 
Dokle pod njenim blagoslovom sneva 
Ljubavnik cedan i zlocinci svi; 

I kad pod tvojom molitvom zacute, 
O zastitnice vecne duse moje, 
Sve kobne misli sto mi srce mute, 
I, ko zlocinci, spremne za boj stoje. 

Pomeni me u molitvama, mila, 
I ja cu znati u casove tame, 
Kad opet grune necastiva sila, 
Da dobra dusa tvoja pazi na me...








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:41

ZALAZAK SUNCA


Jos bakreno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od vecernjeg zara;
Jos podmukli pozar kao da izbija
Iz crne sume starih cetinara.
Negde u daljini cuje se da hukti
Vodenicki tocak promuknutim glasom;
Dim i plamen zderu nebo koje bukti,
A vodeno cvece spava nad talasom.

Opet jedno vece...I meni se cini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tisini,
U blistavoj senci smaragdovih gora-
Bleda, kao ceznja, nepoznata zena,
S krunom i u sjaju, sedi, mislec na me.
Teska je, beskrajna, vecna tuga njena
Na domaku noci, tisine i tame.

Pred vrtovima okean se pruza,
Razlece se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruza
Sumori vetar tuznu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom
Dva giganta Sfinksa tu strazare tako,
Dokle ona place; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.

I ja, kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica...
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad:nije tako,
Ni da moje srce sve to laze sebi,
Jer ja bih tad plako, ja bih vecno plako,
I nikad se vise utesio ne bi'.

Jovan Ducic








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:41

 Zeljko Krznaric

Citat :
Od tebe do tebe
Od zemlje do neba
Ja u tvojim očima imam sve što mi treba
I prstima golim kad si me takla
I usnama vlažnim kad si ljubila
Imao sam cijeli svijet na dlanu
Ljubljeno moje
Ti što hodaš kako nitko nije
Što mi ljubav griješ svakoga sata
Svake minute
O tebi pjesme govore i kad šute
Za tebe svuda se klanjaju cvijetovi
Tvoje ljepote gladni

Za tebe sam umro kada si došla
I umrijet ću uvijek kad god poželiš
Jer u tebi živi jedna tajna
Jedna zvijezda koja je znala
Da mora preko naših duša
Ljubljeno moje
Ti što si najviše dala
Na koljenima pred tobom
Ja mijenjam prošlost kakva god bila
Jer srce se lomi kada te nema
I sve je ništa kad sklopiš oči

Od tebe do tebe
Od zemlje do neba
Od noći do noći
Uvijek će srce kroz sjene proći
Da ti se raduje i broji dane
Jer tu još samo tvoja ljubav stane
Ljubljeno moje
Kod mene ovdje
Samo se još tvoji pogledi broje
Zato me prevedi na jezik kojim govoriš
I rodi me u sebi da se nikad ne odvojim od tebe








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:42

"Hteo bih da ti pridjem posteno.
Ja koji sam bio blizu tvoga srca, odmaknut sam otuda
Da mi lepota umakne u uzasu, a uzas u proveravanju.
Upustio sam svoju pasiju: zasto bi trebalo da je sacuvam
Kad sve sto se sacuva falsifikat ima da postane?
Izgubio sam vid, miris i sluh, ukus, pipanje:
Kako bih za prisni tvoj odnos upotrebio ih?"

"I would meet you upon this honestly.
I that was near your heart was removed thereform
To lose beauty in terror, terror in inquisition.
I have lost mu passion: why should I need to keep it
Since what is kept must be adulterated?
I have lost my sight, smell, hearing, taste and touch:
How should I use them for your closer contact?"


(Gerontion,T.S. Eliot)








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:43

Doneću ti jednom, Lu, kavez sa plavom i zelenom pticom.
Doneću ti male svađalice,
pa kad ne budem u kući, kad lutam tražeći svoje izgubljene drugove
po stanicama,
njihov govor, sitan kao lepi šljunak, nek te podseti
da sam i ja svađalica
kojoj ne možeš reći ništa i koju ćeš čekati.
Doneću ti i jednu tanku, crnu stabljiku sa cvetom.
I pesme koje krije vetar.
Ukrašću za tebe i nekoliko plavih pejzaža, davno već 
zanemarenih od sveta.
Doneću ti, dobra Lu, milijardu različaka, al' samo jedan bistar potok
i samo jednu granu sa plodom koji ne može da se kupi.
I želim da sve to nađeš posle mirnog sna, u senci, 
i da se nasmešiš,
i da tako lepa ostaneš sve do drugog povratka.

Slobodan Marković








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:43

Strelac

Nežno i opasno
Lice ljubavi
Pojavilo se preda mnom jedne večeri
Posle veoma dugog dana
Možda je to bio strelac
Sa svojom strelom
Ili još bolje muzičar
Sa svojom harfom
Ne znam više kako
A ne znam ni više ništa
Sve što znam
To je da me je ranilo
Ili svojom strelom
Ili svojom pesmom
Sve što znam
To je da me je ranilo
Ranilo u srce
I za svagda
Vrela je oh suviše vrela
Rana ljubavi

Žak Prever








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 26533

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   Pon 9 Nov - 20:44

" Kada voliš treba da odeš
Napusti ženu napusti dete
Napusti prijatelja napusti prijateljicu
Napusti ljubavnicu napusti ljubavnika
Jer kada voliš treba da odeš.

Nauči da prodaješ kupuješ preprodaješ
Daj uzimaj daj uzimaj
Kada voliš treba da znaš
Kako se peva trči jede pije
Zviždi

Kada voliš moraš da odeš."

Blez Sandrar








Ono na šta se fokusiramo raste, a ono što ignorišemo nestaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pesma kao lična karta   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pesma kao lična karta
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pesma kao lična karta
» Pesma kao lični opis...
» Kako je nastala pesma...
» Pesma koja me ostavlja bez daha
» Epska narodna pesma
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-