Nagrade i priznanja

Narcisa Knežević Šijan laureat "Iroko" nagrade


Narcisa Knežević Šijan, v.d. direktor Muzeja afričke umetnosti, dobitnik je prestižne
"Iroko" nagrade za životno dostignuće. Nagrada je uručena na svečanoj ceremoniji
u Budimpešti, 15 novembra 2014.


Uručenje Iroko nagrade Narcisi Knežević Šijan

Iroko" nagrada je međunarodno priznanje koje se dodeljuje od 2012. godine,
stručnjacima iz oblasti muzike, slikarstva, medicne, kao i iz oblasti komunikacije
i medija, koji na najbolji mogući način promovišu afrički kontinent.
 


Takođe, ova nagrada dodeljuje se i organizacijama koje su u tekućoj godini
dale najveći doprinos razvoju kulturnih i ekonomskih odnosa između Afrike i
istočno-evropskih država. Među dobitnicima ove godine nalaze se stručnjaci
iz Slovačke, Austrije, Mađarske i Srbije.Iroko je u tradiciji naroda Joruba iz
Zapadne Afrike simbol veličine.
 
To je jedna od izrazito karakterističnih i možda najzastupljenijih vrsta drveta
u Africi, koje obezbeđuje hladovinu i zaštitu za one kojima je ona potrebna.
 
U mnogim selima postoji ogromno Joruba drvo koje se nalazi u centru naselja,
a oko koga se, kroz različite socijalne aktivnosti, kao što su prodaja, odnosno,
kupovina hrane i bižuterije, okupljaju stanovnici.
 
Kao simbol velikih i značajnih akcija internacionalna Iroko nagrada može postati
podsticaj za uspešnu intergraciju afričkih naroda.

blic.rs

Drago Jančar nagrađen u Francuskoj

Drago Jančar, vodeći savremeni slovenački pisac, proglašen je 5. decembra dobitnikom
Nagrade za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku u 2014. godini, za roman
„Te noći sam je video“.






„Srećan sam, šta drugo da kažem... To znači da sam nekako kao kod kuće u književnosti
kojoj sam se uvek divio i koja me je oblikovala u mladosti“, rekao je Drago Jančar povodom
Nagrade za najbolju stranu knjigu.

Na francuskom jeziku do sada je objavljeno osam knjiga Draga Jančara. Francuski izdavač
„Febus“ je, na vest o ovoj velikoj nagradi, posle prvog izdanja od 3.000 primeraka odmah
štampao novo izdanje u tiražu od 6.000 primeraka.




Nagrada za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku jedno je od
najvažnijih priznanja koja se dodeljuje u Francuskoj, a dodeljuju ga udruženja francuskih
kritičara i izdavača. Među novijim dobitnicima Nagrade za najbolju stranu knjigu nalaze
se Salman Ruždi i Orhan Pamuk.

Srpsko izdanje romana Draga Jančara „Te noći sam je video“ objavljeno je nedavno u
 Arhipelagu, u prevodu Ane Ristović.

„Te noći sam je video“ je uzbudljiv roman o ljubavi, lepoti i strasti, i o Veroniki Zarnik,
 ženi retke lepote i nesvakidašnje sudbine. Veronika Zarnik je mlada žena iz ljubljanskog
 građanskog društva. U romanu Draga Jančara o njoj i o nekoliko njenih godina zrele lepote
 uoči Drugog svetskog rata i tokom njega govori se iz ugla pet svedoka: kraljevski konjički
oficir i njen bivšu ljubavnik, njena majka, njena služavka koja postaje prijateljica, nemački
 vojni lekar koji je njen prijatelj, radnik na imanju njenog muža potajno zaljubljen u nju.
 Nestanak Veronike Zarnik u vrtlogu istorije predstavlja događaj koji pokreće moćnu priču
 ovog romana koji se jednim delom odigrava u Vranju i južnoj Srbiji uoči Drugog svetskog
 rata.

b92.net

Veljkova golubica za Mihajla Pantića

Izvor: Tanjug
Književnik Mihajlo Pantić ovogodišnji je dobitnik nagrade "Veljkova golubica"
za sveukupno pripovedačko stvaralaštvo, a nagrada mu je uručena na 8.
književnoj smotri "Veljkovi dani"“ u Somboru.



"Estetička i kritička svest i bogat repertoar literarnih zahvata daju proznom diskursu Mihajla Pantića zavidnu poetsku samosvojnost"“, kaže se, između ostalog, u obrazloženju odluke Žirija koji su sačinjavali Tihomir Petrović, Saša Radojčić i Vladimir Jerković.

Primajući nagradu Pantić je posebno govorio o prozi Veljka Petrovića i o tome kako sam piše priče. Ističući da je Veljko Petrović "čovek ponosnog držanja, ispunjene sudbine i sugestivne, neprolazne priče, ravangradsko-somborski gospodin"“, Pantić je kazao da je pisanje priča "na srpskom jeziku nezamislivo bez onoga što nam je Veljko Petrović ostavio u nasleđe"“.

"Veljko Petrović je pisac utemeljenja, poput još nekoliko njemu sličnih iz prethodnih i potonjih vremena. U toj bezrezervnoj veri u priču, a voleo bih da ovo razumete ne kao egocentričnost nego kao upravo petrovićevsku samouverenost jednog skoro šezdesetogodišnjaka, vidim tačku saglasja, između svih onih kojima je priča ispred svega ostalog, pa i između Veljka Petrovića i onoga što sam pišem, a to je, kao i u njegovom slučaju, u oblasti proze, samo i jedino priča, pre svega priča, isključivo priča. I, posle svega - opet priča", rekao je Mihajlo Pantić.

Podsećajući na tvrdu veru priči koju je ispovedao Veljko Petrović, Pantić je naglasio: "Pisac od moje sorte piše tako što izneverava sopstveni plan, tako što se udaljava od njega, i sam iščekujući šta će mu opisana jezička metamorfoza i metempsihoza doneti, ali, kako god da se uzme, bez toga početnog plana, koji će pisac izneveriti i koji će izneveriti pisca nikako ne biva, niti ide".

"Uvek pišem priče tako što posegnem na dno sebe, spustim se do najdublje tačke, i grebem prstima, nadajući se da ću čuti nekoga ko je otišao dublje od mene i kako u moje dno kuca kao o svoju tavanicu, i da ću u tom struganju zamračene nutarnje praznine nahvatati bar malo taloga, malo božanske mane, malo crnila ispod nokata; iz toga humusa, iz tog čistog, gotovo nematerijalnog preostatka življenja, potekne ili ne potekne, zavisi od slučaja do slučaja, bistra voda priče", dodao je on.
Književna smotra "Veljkovi dani“", posvećena znamenitom srpskom književniku Veljku Petroviću, rođenom u Somboru, ustanovljena je 2007. godine. Među dosadašnjim dobitnicima Nagrade „Veljkova golubica“ nalaze se Miroslav Josić Višnjić, Dragoslav Mihailović, Danilo Nikolić, Radovan Beli Marković, Radoslav Bratić, Milisav Savić i Saša Hadži Tančić.

U toku ove godine Arhipelag je objavio novu knjigu priča i eseja Mihajla Pantića "Stan bez adrese", kao i nova izdanja najpoznatijih piščevih knjiga priča "Ako je to ljubav" i "Hodanje po oblacima".

b92.net

Награда Добричин прстен драмској уметници Јасни Ђуричић





БЕОГРАД – Угледна глумачка бијенална награда Удружења драмских уметника
 Србије (УДУС) за животно дело - Добричин прстен за 2014. годину припала је
 истакнутој драмској уметници Јасни Ђуричић, која је постала 29. лауреат овог
 високог сталешког и еснафског признања, саопштио је данас УДУС.
У конкуренцији је било десет истакнутих глумица и глумаца. То су, поред добитнице,
 Мирко Бабић, Властимир Велисављевић, Милена Дравић, Соња Јауковић, Мирјана
 Карановић, Миодраг Кривокапић, Драган Николић, Марко Николић и Ђурђија Цветић.
Глумац Небојша Дугалић је такође предложен, али се повукао из конкуренције, јер
 је учествовао у раду жирија.
Седмочлани жири одлуку је донео синоћ, тајним гласањем и то већином гласова.
Председник је био претходни лауреат Предраг Мики Манојловић, а чланови редитељ
 проф. др Предраг Бајчетић, глумци Небојша Дугалић, Борис Комненић, и Радослав
 Миленковић и театролози проф. др Иван Меденица и мр Ксенија Радуловић.
Подршку додели награде дали су Министарство културе и информисања Србије и
Секретаријат за културу Београда.
Златну копију прстена чувеног српског глумца Добрице Милутиновића израдиће
 Златара Мајданпек.

Танјуг
politika

Filip David dobitnik 61.Ninove nagrade

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost je Filip David za roman "Kuća sećanja i zaborava", saopštio je danas žiri


BEOGRAD - Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost je Filip David za roman "Kuća sećanja i zaborava", saopštio je danas žiri na konferenciji za novinare nakon završne sednice u prostorijama kompanije "Ringier Axel Springer" koja izdaje NIN.


U najužem izboru za 61.NIN-ovu nagradu za roman godine bili su Oto Horvat "Sabo je stao" (izdavač Kulturni centar Novog Sada), Filip David "Kuća sećanja i zaborava" (Laguna, Beograd) i David Albahari "Životinjsko carstvo" (Čarobna knjiga, Beograd).

Književna nagrada kritike za najbolji roman godine NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine i prvi dobitnik je bio Dobrica Ćosić za roman "Koreni". O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica.

Svečano uručenje nagrade najnovijem laureatu Davidu i obeležavanje 80. rođendana NIN-a biće u hotelu Hajat u ponedeljak, 26. januara.



novosti

"Nušić" za životno delo Radmili Živković

Dramska umetnica iz Beograda ovogodišnja je dobitnica Nušićeve nagrade
za životno delo glumcu-komičaru, koja se dodeljuje na pozorišnom festivalu
"Nušićevi dani" u Smederevu.






DRAMSKA umetnica iz Beograda Radmila Živković, ovogodišnja je dobitnica Nušićeve nagrade
 za životno delo glumcu-komičaru, koja se dodeljuje na pozorišnom festivalu "Nušićevi dani"
u Smederevu. Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu: Svetlana Bojković, dramska umetnica
 iz Beograda, predsednik, Svetozar Rapajić, profesor režije na FDU u Beogradu i profesor glume
 na Prištinskom univerzitetu, i mr Tatjana Lazarević Milošević, profesor književnosti iz Smedereva.

Nagrada će glumici Radmili Živković biti uručena na "Nušićevim danima" u Smederevu, od 16.
 do 25. aprila.Selektor je je Bratislav Petković, dramski pisac i reditelj, a "Nušićeve dane"
organizuje Centar za kulturu, pod pokroviteljstvom grada Smedereva i Ministarstva kulture.

novosti.rs

Pesnička zbirka

 "Zidovi" Enesa Halilovića dobila "Mešu"

Literarna nagrada "Meša Selimović" za 2014. godinu pripala je Enesu Haliloviću za
pesničku zbirku "Zidovi" u izdanju kuće Albatros plus.






BEOGRAD - Literarna nagrada "Meša Selimović" za 2014. godinu pripala je Enesu
Haliloviću za pesničku zbirku "Zidovi" u izdanju kuće Albatros plus, saopštio je
danas novinar kulturne rubrike lista "Večernje novosti" Dragan Bogutović u
Vukovoj zadužbini.

U ovogodišnjem Velikom žiriju "Večernjih novosti" za knjigu godine učestovalo
je 49 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Oko "Meše" su po 27. put okupljeni književni znalci koji redovno prate domaću
produkciju i koji su godinama privrženi ovom prestižnom priznanju.

Halilović je sa 22 glasa suvereno pobedio, dok je na drugom mestu Nikola Vujčić
sa knjigom "Svedočenja" ( NB "Stefan Prvovenčani") koji je dobio 14 glasova.

novosti.rs

Koraks dobitnik Glasnikove nagrade

Izvor: Tanjug

Dobitnik nagrade Službenog glasnika za najbolju knjigu iz oblasti publicistike objavljene
u 2014. godini je Predrag Koraksić Koraks sa delom "Trajno prošlo vreme: hronologija
1990-2001".






Žiri je radio u sastavu: prof. dr Dušan Pavlović, predsednik, prof. dr Vladimir Vuletić
i Petar Lazić, a nagradu je laureatu uručila v.d. direktora Glasnika Jelena Trivan u
svečanoj sali Skupštine grada.

Za najbolju knjigu iz oblasti publicistike JP Službeni glasnik dodeljuje novčanu nagradu
od 200 000 dinara. Knjigu karikatura Koraksa u izdanju Alexandria Press iz Beograda
čini izbor 650 karikatura od 3.500 koliko je nacrtao poslednje decenije 20. veka.

Knjiga je svedočanstvo i objašnjenje dešavanja vremena o kojem se mnogo ne govori
niti piše. U najužem izboru za nagradu je bila i knjiga "Bijelo dugme - Šta bi dao da si
na mom mjestu" Dušana Vesića.

b92.net

Žikici Simiću nagrada Fondacije Tanja Petrović


Žikica Simić, publicista, autor i voditelj muzičkih emisija “Dole na uglu” na Radiju B92 i
“Tajanstveni voz” na Studiju B, dobitnik je nagrade za izuzetan doprinos afirmacij
i kulture i umetnosti za 2014. godinu koju dodeljuje Fondacija Tanja Petrović,
saopšteno je danas iz te fondacije.






U moru prolaznih, komercijalnih sadržaja Žikica Simić je istrajao u tome što u medijima sve više nestaje i nedostaje a to je - autorstvo, navodi se u saopštenju.

“Punih trideset godina, koliko traje ‘Tajanstveni voz’, a nešto kraće ‘Dole na uglu’, njegov muzički izbor je prepoznatljiv, posvećen, bez kompromisa, bez podilaženja publici zarad slave i rejtinga i bez potrebe da se odmerava na medijskom tržištu. Upravo zbog toga je nezaobilazan za sve koji bi da o rok junacima i njihovoj muzici nešto saznaju ili da je samo, zajedno sa njim, slušaju”, stoji u obrazloženju.

Nagrada Žikici Simiću biće uručena u subotu 28. februara (12h) u Skupštini grada Beograda i sastoji od plakete i novčanog iznosa. Autor vizuelnog identiteta plakete je dizajner Borut Vild, a pokrovitelj novčane nagrade je Skupština grada Beograda.

Fondacija Tanja Petrović je osnovana pre godinu dana sa željom da se istaknu i podrže ličnosti koje izuzetnim zalaganjem doprinose afirmisanju kulture i umentosti u medijima. Tanja Petrović je kao dugogodišnji novinar, urednik i autor u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i kao gradski sekretar za kulturu, svoj profesionalni život posvetila ovoj oblasti i njenom medijskom promovisanju. Preminula je prerano, 2013. godine, a nagrada se dodeljuje na njen rođendan 28. februara.

O nagradi je ove godine odlučio Upravni odbor Fondacije, a čine ga Antonela Riha, Tamara Pupovac, Vojka Pajkić, Olivera Milošević, Srdan Golubović, Katarina Španić Ostojić i Borut Vild i prošlogodišnji dobitnik Milan Vlajčić.

Žikica Simić rođen je 14. aprila 1950. u Rekovcu. Posle studija na Filozofskom fakultetu specijalizirao je medicinsku pshologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Strast i poznavanje rok muzike dovele su ga do Radija Studio B. Paralelno sa poslom psihologa u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, 1979. godine počeo je da radi kao muzički saradnik najpopularnije beogradske radio stanice. Uz podršku tadašnjeg muzičkog urednika Slobe Konjovića, 1985. godine postaje autor emisije "Tajanstveni voz", koja traje punih trideset godina.
Radeći u Studiju B sarađivao je sa mladim novinarima redakcije "Ritam srca" koji su ga, prilikom osnivanja radija B92 pozvali da im se pridruži. U dogovoru sa tadašnjim muzičkim urednikom Gordanom Paunovićem 1994. godine je nastala emisija "Dole na uglu". Vrlo brzo, baš kao i "Tajanstveni voz" i ova emisija je postala kultna.
Dalje od dometa signala beogradskih radio stanica stizali su tekstovi Žikice Simića. Počeo je da ih piše uporedo sa radom na radiju i postao popularan autor među čitaocima širom bivše Jugoslavije. Objavljivao je u časopisima, nedeljnicima i dnevnim novinama: Ritam, Borba, Naša borba, X Zabava, Danas, Politika, Vreme, Reč, Gradac... Većina ovih tekstova sabrana je u knjizi "Električna zastava", koja od 2007. ima već drugo izdanje i čitana je van Srbije.
Žikici Simiću je kao student Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Ivan Andrijanić snimio dokumentarni film "Da li zaista postoji čovek koji se zove Žikica Simić".

b92.net

Bajić i Zelenović francuski vitezi umetnosti

Na svečanosti u ambasadi Francuske vajaru Mrđanu Bajiću i direktoru Kinoteke
Radoslavu Zelenoviću uručen je Orden reda umetnosti i književnosti u rangu viteza.



NA svečanosti u ambasadi Francuske koja je upriličena u sredu, 21. januara, direktoru
Jugoslovenske kinoteke Radoslavu Raletu Zelenoviću i vajaru, profesoru FLU Mrđanu
Bajiću uručen je Orden reda umetnosti i književnosti u rangu viteza.
Ova visoka odlikovanja u ime francuskog ministra kulture i komunikacija uručila im je
ambasadorka Francuske u Beogradu Kristin Moro.

novosti.rs

Monte Karlo: Najbolji scenario Darka Lungulova

Na festivalu filmske komedije u Monte Karlu Nagradu za najbolji scenario dobio je Darko
Lungulov za film „Spomenik Majklu Džeksonu”: Još mi je veća nagrada što sam upoznao
Pitera Bogdanoviča i s njim „delio pozornicu”



FILM "Spomenik Majklu Džeksonu" scenariste i reditelja Darka Lungulova nagrađen je
specijalnim priznanjem, Nagradom za najbolji scenario na 12. Festivalu filmske komedije
u Monte Karlu.
Nagradu za životno delo dobio je počasni gost festivala, američki reditelj srpskog poreka
Piter Bogdanovič čija je komedija "She's Funny That Way" svečano otvorila festival van
konkurencije.
Na sinoćnoj gala ceremoniji nagrade za životno delo dobili su, između ostalih, i legende
evropskog i svetskog filma, glumci Ursula Anders, Đankarlo Đanini i Franko Nero.
"Drago mi je da sam dobio nagradu na festivalu koji neguje filmsku komediju kao način
da se o ozbiljnim temama progovori drugačije, a da se pritom ne izgubi emocija", rekao
je Lungulov.
On je dodao da mu je još veća nagrada što je upoznao reditelja Pitera Bogdanoviča i sa
njim "delio pozornicu" dok su jedan drugom čestitali. "Njegov film 'Poslednja bioskopska
predstava' u koji sam se zaljubio još kao dvanaestogodišnjak jedan je od razloga što se
bavim filmom", napomenuo je Lungulov.
U žiriju festivala bili su italijanski reditelj Đovani Veronezi (predsednik), filmski kritičar
Li Maršal i francuski reditelj Klod Zidi.

novosti.rs

Anita Mančić dobitnica nagrade „Žanka Stokić“

Dramska umetnica Anita Mančić dobitnica je Nagrade "Žanka Stokić" koju dodeljuje
Narodno pozorište u Beogradu, Kompanija "Novosti" i Grad Požarevac.







Odluku, na sednici održanoj 4. marta, jednoglasno je doneo žiri čija je počasna predsednica
Mira Stupica, a članovi su glavni urednik i generalni direktor "Novosti" Ratko Dmitrović,
v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić, prošlogodišnja dobitnica Mira Banjac
i upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Aleksandar Milosavljević.

Visoko priznanje, ustanovljeno 2003. godine, uručuje se svake godine glumici čija je
"ličnost obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom
glumačkog izraza", a sastoji se od plakete koju daruje Nacionalni teatar (rad akademskog
slikara i scenografa Geroslava Zarića), statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca, rad
akademskog vajara Milivoja Bogosavljevića) i novčanog iznosa koji poklanjaju "Večernje
novosti".

Dosadašnje dobitnice nagrade "Žanka Stokić" su Svetlana Bojković, Milena Dravić,
Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić, Gordana Đurđević
Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljiljana Blagojević, Ljiljana Stjepanović i Mira
Banjac.

Svečana dodela Nagrade biće održana u nedelju, 15. marta (12,00) , na Velikoj
sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

b92.net

Radmili Živković „Nušićeva nagrada”

„Nušićevi dani”, se ove godine održavaju od 16. do 25. aprila


(Fo­to Vu­ki­ca Mi­ka­ča)

Smederevo – Dramska umetnica Radmila Živković ovogodišnji je dobitnik „Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru” u okviru 32. „Nušićevih dana”, koji se ove godine održavaju od 16. do 25. aprila u Smederevu. Nagrada će joj biti uručena poslednjeg dana pozorišnog festivala.

Skoro četrdeset godina Radmila Živković svojim darom, glumačkim umećem, eruptivnom energijom, zaošijanim duhom, ali i potresnom emocijom i dramskom snagom i harizmatičnom ubedljivošću, osvaja publiku srpskih, i ne samo srpskih pozorišta. Ova nagrada za životno delo odnosi se na četrdeset godina njene komičarske energije i harizme. Uprkos tome, ili upravo zahvaljujući tome, njena glumačka persona je i dalje protokom vremena sve bogatija i razuđenija. Zato smo sigurni da ćemo i ubuduće biti svedoci njenih novih, pa i iznenađujućih glumačkih dometa. Životno delo Radmile Živković i ubuduće će bujati i rasti, obrazložio je stručni žiri.

Govoreći o našim piscima i Nušićevim delima Radmila Živković je rekla da je ono komediografsko i komično kod njega u stvari sve tragikomično i objasnila da je baš zbog toga svaku od Nušićevih uloga igrala sa senkom tragedije.

– Nušić je postavljao ljude u obične nemoguće situacije i to nam je nauk. On je napisao jedan priručnik za život i za ponašanje, tako da bi i psiholozi mogli ponekad da se bave likovima iz njegovih komada i tačno da definišu u koju bolest možeš da ga svrstaš – rekla je dobitnica „Nušićeve nagrade”. U svom stilu poručila je: – Uvek kada govorim o sebi i svom radu kažem na kraju da sam ja jako perspektivna glumica.

U festivalskom delu programa, po izboru novog selektora, reditelja i dramskog pisca Bratislava Petkovića, našlo se pet predstava i sve su, za razliku od prethodnih godina, iz Beograda. Takmičiće se: Zvezdara teatar sa komadom Vladimira Đurđevića „Bajka o pozorištu”, Atelje 212 sa Nušićevom „Ožalošćenom porodicom”, Beogradsko dramsko pozorište izvešće „Tri klase i gospođa Nušić”, takođe, Vladimira Đurđevića, a tu je i „ Veliki talas” Igora Amadeja u izvođenju Zvezdara teatra kao i čuveni Nušićev „Narodni poslanik” u izvedbi Narodnog pozorišta u Beogradu.




Olivera Milošević
objavljeno: 17.03.2015.

Nikita Mihalkov počasni građanin Beograda


Ruskom reditelju Nikiti Mihalkovu danas je, u Skupštine grada, uručena Povelja počasnog građanina srpske prestonice, uz poruku da od danas ima još jedan dom.


Povelju počasnog gradjanina srpske prestonice, prva koja je uručena jednom umetniku, uručili su gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predsednik gradske Skupštine Nikola Nikodijević.

Mihalkov je zahvaliio Srbiji, vlastima i umetnicima, što se u teško vreme ne plaše da budu susedi i da budu sa Rusijom, iako to povlači puno problema.

"Istina je sa nama i za nas", rekao je Mihalkov i istakao da u ovo teško vreme za sve, rođaci moraju biti zajedno, jer kako je kazao, ne možemo da računamo ni na koga drugog, no na sebe.

Mihalkov je, navodeći da mu je ovo prva titula počasnog građanina, rekao da mu se uvek činilo da je teško samo biti samo građanin, a kamoli počasni.

"Toliko osećanja imam za Srbiju i Srbe i smatram da nijedna nagrada ne može da zameni taj osećaj, sada ste na moje srce stavili pečat", rekao je Mihalkov.

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da je Beograd od danas ovekovečio svoje prijateljstvo sa velikim ruskim umetnikom, koji je zadužio ne samo Beograd, već i Evropu i svet.

"Želimo da vam ukažemo čast, jer ste puno toga uradili za afirmaciju Beograda i unapređenje saradnje dve zemlje. Obično je unapređenje saradnje na političarima, ali to što ste vi danas ovde za mene je velika čast", rekao je Mali.

On je naveo da je Mihalkov kroz svoje filmove pokazao slovenski duh i podstiče svoje gledaoce na analize i traženje smisla.

Mali je, najavljujući da će u junu biti potpisan sporazum između Beograda i Moskve, rekao da Beograd želi da ima još intenzivnije odnose sa ruskom prestoniciom u buduićnosti.

Navodeći da ne sumnja da će Mihalkov poneti najlepše uspomene iz Beograda, Mali mu je poručio da od danas ima još jedan dom.

Skupština grada je 25. februara usvojila odluku kojom su Mihalkov, austrijski pisac Peter Handke i norveški političar Torvald Stoltenberg izabrani za počasne građane Beograda.

Zvanje se dodeljuje osobi koja je svojim radom, naučnim, umetničkim, političkim, humanitarnim i drugim oblicima delovanja, doprinela razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili u svetu, očuvanju mira i napretku čovečanstva.

Do sada je dodeljeno 27 Povelja počasnog građanina Beograda, a poslednji kome je to priznanje uručeno je premijer Kine Li Kećjang, koji je u decembru boravio u Beogradu.

Na svečanoj sednici, ručene su i Nagrade grada Beograda za 2014. godinu, koja se dodeljuje 12. put u 19 različitih oblasti.


B92

Ljubivoju Ršumoviću "Zlatni Orfej"


Dobitnik književne nagrade "Zlatni Orfej" za 2015. godinu je književnik iz Beograda Ljubivoje Ršumović, saopštili su danas predstavnici 30. Književnog festivala "Srpsko pero".


Ta nagrada dodeljuje se od 2000. godine "za svevremeni pečat i trajno prisustvo u srpskoj kulturnoj baštini".

Među dosadašnjim dobitnicima "Zlatnog Orfeja" bili su i Matija Bećković, Slobodan Rakitić, Adam Puslojić, Dragomir Brajković, Radomir Andrić, Petar Pajić.

Književna nagrada "Pomoravski Orfej" koja se dodeljuje za najbolju knjigu pomoravskih književnika objavljenu u prošloj godini biće uručena književniku iz Jagodine Miloradu Radunoviću za knjigu pesama "Lirske skale".

Dobitnik nagrade "Srpsko pero" koja se dodeljuje najboljem mladom piscu biće poznat početkom juna.

Festival "Srpsko pero" biće održan povodom Vidovdana, u Jagodini, od 11. do 13. juna, a organizatori su Savet festivala i Narodna biblioteka "Radislav Nikčević", pod pokroviteljstvom Skupštine grada Jagodina i prijatelja festivala.


B92

Nagrada „Laza Kostić” Vesni Kapor


Ovogodišnju nagradu “Laza Kostić” Salona knjiga Novosadskog sajma dobila je Vesna Kapor,
 za knjigu priča “Po sećanju se hoda kao po mesečini".





Dragana V. Todoreskov, u ime žirija u kojem su još radili Selimir Radulović i Saša Radojčić, izbor je obrazložila rečima da je Vesna Kapor već svojom prvom knjigom pokazala sveže, a zrelo i samosvesno pismo, puno emocija i trenutaka presudnih za razvoj priča o malim ljudim na fonu velikih istorijskih događaja, ponudivši vrhunsko prozno štivo koje uverava da je pripovetka nepravedno skrajnuta.

O ovoj knjizi, njen urednik, Nenad Šaponja, je napisao:

O DUŠAMA IZGUBLjENIH PRIČA

"Tvrdnju da „onaj ko oseća, bar ponekad, zna da je postojao“ podiže kao svoju zastavu jedna od junakinja priča Vesne Kapor. Posebnost priča iz knjige Po sećanju se hoda kao po mesečini, duboko određena stvarnosnim mogućnostima i nemogućnostima iz naslova, suštinski određuje i njihove čitaoce – kada krenemo da hodamo, i po sećanju, i po mesečini, krećemo se po pravom svetu, onom u kome se može postojati.

Tražeći zaturene emocije usred vrtoglavice svakodnevice, pripovedajući dugačije od većine onoga što se danas oglašava pripovedanjem, osenčena poetskom bremenitišću Crnjanskog i percepcijom Isidore, Vesna Kapor nam usred užasa hipermodernog sveta koji žive njeni junaci, prikazuje stvarnost koja bi da potone ispod površina predvidljivosti materijalnog sveta po kome se krećemo. Istovremeno, to je i konkretna individualna stvarnost određena koordinatama rata koji se na ovim prostorima zbivao pre dve decenije.
Bilo da nas sukobljava sa konkretnom prolaznošću („Kad bih mogla ponovo“) u vidu smrti junakinjine svekrve, ili pukotinom između majke i sina („Dečije bolesti“) gde transparentno prolazno sažima biografije ljudi i vremena, bilo da sukobljava svet jeftinih materijalnih stvari („Kao u bioskopu“) sa trenom potvrde da se postoji kroz druge („Časovi opsene“), Vesna Kapor nam demonstrira svoju duboku veru u priču kao istinsko izdvajanje tranutaka iz prolaznog. Nudi nam veru u čaroliju da smo i mi, čitaoci „oni što ne pristaju na mesto i vreme u kome se pomeraju naši časovnici“.

A to, kako preći prag veka u čijem si kalendaru (“Svetlost ili sklapanje priče od trenutaka“), ili magijsku tačku određenja preko vlastite porodice („Mravi“) koja može biti i magijska tačka savršenog mravljeg sveta, pokazuje se kroz pocepanost na ovde i tamo, na istovremenu blizinu smrti, rata i vlastite individualnosti, ove sadašnje. Stvarnosti poruka spoljašnjeg sveta i stvarnosti „ja“ se neprestano bore („Muzička kutija“) u komunikacionom čvoru mobilnog telefona, na sličan način kao i lične istorije sa topografijom Pariza („Napisati priču“), a lični emotivni ratni sažeci sa istima u Crnjanskovog junaka Proke Naturalova („Senke“).

Priče iz knjige "Po sećanju se hoda kao po mesečin', elegancijom pripovedanja, visokom koncentracijoma reči, emocija i stanja, superiornim šuštanjem i u sećanju čitaoca uostalom, potvrđuju nam, da kada se prepozna duša, makar i na tren, ni priče ne bivaju baš uvek izgubljene."

b92.net

Francuska dodelila orden Legije časti Olji Bećković

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro uručila je danas orden Legije časti, u rangu viteza,
novinarki Olji Bećković za izuzetan profesionalni put, hrabrost i odvažnost, poručivši tom prilikom
 da njena zemlja time odaje priznanje i celoj profesiji novinara.



Bećković je, primajući orden, rekla da je odlikovana u trenutku kada je, kako je navela,
 političkom odlukom ukinuta emisija "Utisak nedelje" koju je vodila u protekle 23 godine.

"Ne mogu i neću da sakrijem ličnu nelagodu što me je Vaša zemlja, Francuska, jasnije videla
 i bolje razumela od moje sopstvene", istakla je Bećković, vidno uzbuđena.
Ambasadorka Moro je ukazala da je sloboda govora neprestana borba koja se sudara sa
 brojnim preprekama.
"Ne samo sa nezadovoljstvom onih čiji se interesi loše prilagođavaju transparentnosti, već i sa
komercijalnim interesima i, najzad, sa autocenzurom, iskušenjem koje postaje razumljivo pred
strepnjama koje mogu da osećaju novinari za svoje radno mesto, pa čak i za svoju bezbednost",
 rekla je ona.
Prema njenim rečima, da bi se to prevazišlo treba imati čvrsto utemeljena uverenja, veoma jasan
 osećaj za moral i ličnu hrabrost, a potrebno je i povoljno okruženje, ne samo na zakonskom već
 i na društvenom i intelektualnom planu.



"Solidarnost profesije, podrška građana, priznavanje uloge slobode medija u jednoj demokratiji
 su veoma važni elementi koji omogućavaju veru u budućnost", dodala je Moro.

Ističući da je orden Legije časti priznanje najvišeg ranga među francuskim počasnim odlikovanjima
 koje odlikuje ličnosti čije angažovanje otelotvoruje velike ideje, vrednosti i ciljeve koje Francuska
 brani na svojoj teritoriji i u svetu, ona je podsetila na životni put Olje Bećković.

Konstatovala je da je Bećković tokom 23 godine, od 1991. do 2014, vodila "Utisak nedelje", emisiju
 za koju je njeno ime neraskidivno vezano, a koja je, kako je navela, pratila razvoj i preobražaj Srbije
 svih tih godina.
"Razvijajući jedan potpuno drugačiji koncept od onog koji je pre toga postojao u vašoj zemlji, slobodno
 novinarstvo u službi informisanja građana koje daje bez predrasuda i sa punom slobodom reč ličnostima
 koje brane najrazličitije ideje, učestvovali ste u građanskom obrazovanju više generacija vernih gledalaca",
 istakla je Moro.



Ocenivši da je Bećković "simbol srpskog novinarstva", Moro je izrazila nadu da će ona moći da
nastavi sa ispunjavanjem profesionalne misije koju je sebi zartala.

"Znam da ćete jednom mesečno u nedeljniku 'NIN' objavljivati intervjue koje ćete voditi sa
značajnim ličnostima sa javne scene u Srbiji koje će, kao i uvek, da brane svoja različita
uverenja i predstavljaju različita mišljenja", zaključila je ambasadorka Moro.

Zahvalivši na francuskom odlikovanju, Bećković je istakla da je ono sada obavezuje da se do
kraja života trudi da ga ne izgubi.
"Ovo bi trebalo da bude nešto zbog čega se osećate vrlo ponosno, a sa druge strane taj osećaj
da vas Francuska više ceni od sopstvene zemlje ne može baš da vas učini ravnodušnim", rekla je
 Bećković okupljenim novinarima.

blic.rs

Vidi Ognjenović međunarodna književna nagrada "Prozart"

Međunarodna književna nagrada "Prozart" dodeljena je Vidi Ognjenović
za autorski doprinos razvoju savremene balkanske književnosti.



Kako se navodi u saopštenju njenog izdavača Arhipelaga, Umetnički savet Međunarodnog književnog festivala PRO-ZA Balkan je odluku o laureatu nagrade doneo jednoglasno.
 
- Specifičan pripovedački talenat Vide Ognjenović, predstavljen u njenim proznim delima objavljenim na kraju 20. i početkom 21. veka, nametnuo se kao izrazita snaga u kontekstu savremene balkanske i evropske književnosti“ - navodi se u obrazloženju Umetničkog saveta Festivala PRO-ZA Balkan.
 
Prema oceni Umetničkog saveta, koji je radio u sastavu dr Aleksandar Prokopiev, dr Elizabeta Šeleva, Ermis Lafazanovski i direktor festivala Dejan Trajkoski, Ognjenović je "dobro poznata književnoj i pozorišnoj publici Balkana svojim pričama, romanima i dramama".
 
Kako se dodaje, u središtu književnog sveta Vide Ognjenović nalazi se mikrokosmos Sremskih Karlovaca koji simbolizira savremeni multikulturalizam.
Na makedonski jezik do sada su prevedena tri romana Vide Ognjenović "Kuća mrtvih mirisa", "Preljubnici" i "Posmatrač ptica".
 
Vidi Ognjenović će nagrada "Prozart“ biti uručena 20. maja na svečanosti u Skoplju, tokom završnice Festivala Pro-za Balkan.
 
Ovaj festival osnovan je u cilju promovisanja balkanske književnosti, kao i kontinuiranog prevodjenja i uopšte obuhvatnije književne i kulturne razmene medju balkanskim zemljama.
 
Pored Vide Ognjenović učesnici festivala, koji se održava od 18. do 20. maja, su turski pisac Ahmet Umir, albanski pisac Ben Bluši, slovenačka književnica Polona Glavan, nemačka autorka Alida Bremer i makedonski pisac Dimitar Baševski.
Osim niza čitanja, razgovora i potpisivanja knjiga, organizatori su predvideli i tribinu na temu "Književnost, granice, publika“.
 
U posebnim programima festivala Pro-za Balkan učestvovaće literarni agenti iz nekoliko vodećih svetskih literarnih agencija, kao i direktori nekoliko značajnih medjunarodnih književnih festivala.
 
Organizator Medjunarodnog književnog festivala PRO-ZA Balkan je poznata makedonska izdavačka kuća "Ikona“ iz Skoplja.

blic.rs

Tri nagrade za "Kazimir i Karolina" Ateljea 212

Na upravo završenom 22. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci, predstava
 "Kazimir i Karolina" Edena fon Horvata u režiji Snežane Trišić dobila je odlukom
stručnog žirija tri nagrade.






gradu za najbolju glavnu žensku ulogu ravnopravno dele Jelena Đokić za ulogu Karoline u
predstavi "Kazimir i Karolina" Ateljea 212 i Nataša Dorčić u predstavi "Mobitel" kazališta
 Moruzgva iz Zagreba.

Nagradu za najbolju epizodnu ulogu osvojila je Katarina Žutić za ulogu Erne u predstavi
"Kazimir i Karolina" Ateljea 212, a nagradu za najbolju kostimografiju u predstavi "Kazimir
 i Karolina" - Maja Mirković.

b92.net

Nagrade za "Razbijeni krčag" u Rijeci


Stručni žiri 22. Međunarodnog festivala malih scena u Rijeci, u sastavu rediteljka Tatjana
 Mandić Rigonat, glumica Sandra Lončarić Tankosić i reditelj Robert Raponja (predsjednik Žirija)
dodelio je Nagradu "Veljko Maričić" za glavnu mušku ulogu Nebojši Glogovcu za ulogu sudije
 Adama u predstavi "Razbijeni krčag" u režiji Igora Vuka Torbice i produkciji Jugoslovenskog
 dramskog pozorišta.



Glogovac nagradu ravnopravno deli sa Horatijem Malaeleom za ulogu Profesora u predstavi
"Instrukcija" (režija Horatio Malaele, Nacionalni teatar „I. L. Caragiale“ iz Bukurešta).

Nagradu "Veljko Maričić" za najbolju epizodnu ulogu ravnopravno su podelili Ljubomir Bandović
za ulogu pisara u predstavi "Razbijeni krčag" i Katarina Žutić za ulogu Erne u predstavi "Kazimir
i Karolina" (režija Snežana Trišić, Atelje 212), dok su Nagradu za najboljeg mladog glumca/glumicu
 podelili Jovana Gavrilović za ulogu Eve u predstavi "Razbijeni krčag" i Dado Ćosić za ulogu Jana
u predstavi "Mobitel" (režija Krešimir Dolenčić, Kazalište Moruzgva iz Zagreba). Igor Vuk Torbica
dobio je pohvalu žirija kao mlada rediteljska nada za predstavu "Razbijeni krčag" Hajnriha fon Klajsta.

U narednom periodu predstava "Razbijeni krčag" učestvovaće na Danima satire u Zagrebu, Festivalu
 Grad teatar u Budvi (otvara Festival), kazalištu Ulysses na Brionima, Festivalu Mediteranskog teatra
 Purgatorije u Tivtu i Borštikovim susretima u Mariboru.

b92.net

Davidu Albahariju nagrada "Isidora Sekulić"



Književna nagrada "Isidora Sekulić" za 2014. pripala je Davidu Albahariju
za "Životinjsko carstvo".



Nagrada uz Plaketu i Povelju podrazumeva i novčani iznos od 300.000 dinara i biće
svečano uručena u Skupštini grada, a termin i datum će biti naknadno saopšteni,
navodi se u saopštenju Opštine Savski venac.

Za nagradu "Isidora Sekulić“ koju još od 1967. dodeljuju istoimeni Književni fond
i Opština Savski venac, za dela nastala u prethodnoj godini u nekom od književnih
žanrova u kojima je stvarala Isidora Sekulić, ovoga puta je stigao 51 predlog.
Od predloženih naslova, žiri je u uži izbor uvrstio devet knjiga, a u najužem izboru
pored Albaharija bila su dela Gordane Đerić "Pisci i pitanja - Antropološki eseji"
(Klio, 2014) i dr Jelene Pilipović "Locus amoris" (Filološki fakultet i Naučna knjiga).
Nakon detaljnog razmatranja prošlogodišnje produkcije savremenih srpskih pisaca
u pripovedačkom, romanesknom, esejističkom i putopisnom žanru, koje je negovala
i Isidora Sekulić, žiri je većinskim brojem glasova, doneo odluku da nagrada pripadne
Davidu Albahariju za delo "Životinjsko carstvo“ (Čarobna knjiga, Novi Sad, 2014.).
Žiri je radio u sastavu Branko Kukić, predsednik, Biljana Dojčinović i Alen Bešić,
članovi.

blic.rs

Otu Horvatu sutra dodeljuju nagradu "Biljana Jovanović"

Dobitniku nagrade "Biljana Jovanović" Otu Horvatu za roman "Sabo je stao"
nagrada će svečano biti uručena sutra u podne u Srpskom književnom društvu (SKD).



Nagrada se sastoji od plakete i novčanog iznosa koji dodeljuje Srpsko književno društvo
 u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja.
 


O dobitniku književne nagrade "Biljana Jovanović", za najbolje književno ostvarenje
 objavljeno u 2014. godini odlučivao je žiri u sastavu Tamara Krstić (predsednik),
Srđan Srdić i Bojan Vasić.
 
Roman "Sabo je stao"“, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, dobio je dva glasa,
 dok je Srdić glasao za roman "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija.
 
U obrazloženju nagrade žiri je istakao da je Horvat posle sedam objavljenih knjiga
 pesama objavio roman koji je uspeo da zadrži ono najbolje iz njegovog pesničkog
izraza.
 
Pesnik Horvat je motiv "mrtve drage" preoblikovao u autentičnu, zgusnutu, nelinearnu,
 fragmentarnu prozu sećanja u kojoj se narativne perpsektive jednog izgubljenog i
raspuklog ja približavaju pesničkom subjektu onoga koji doživljava i onoga koji posmatra
 svoj život sa strane. To je roman bola, patnje i tišine ispisan nad zvukom da "nje" više
nema.
Horvat preispituje i identitet i slobodu pisca da u novom veku, poput Biljane Jovanović
u prošlom, postavi dušu "kao jedinicu svega" stešnjenu, izgubljenu, zarobljenu, zapitanu
 nad porodičnim i društvenim odnosima, nad istorijom i stvarnošću sveta, ocenio je žiri.

blic.rs

Damjan Kovačević pobednik konkursa Niške art fondacije


Mladi beogradski umetnik Damjan Kovačević (32) osvojio je prvu nagradu,
odnosno 10.000 evra na konkursu Niške art fondacije (NAF).


Druga i treća nagrada pripale su takođe Beograđanima Ivanu Šuletić i Ivani Milev.
Neda Arnerić, članica žirija rekla je da su sve odluke o nagrađenima donesene
jednoglasno, ali da je “ žiri imao puno posla jer je bilo dosta odličnih radova”.
 


- Ovo je treći put da učestvujem na konkursu, i evo, treća sreća. Ne znam nisam
mnogo razmišljao o nagradama, ali kad su me danas pozvali i rekli da obavezno da
dođem na otvaranje izložbe u Niš, nekako sam bio siguran da ću dobiti baš prvu
nagradu- kroz smeh priča nagrađeni umetnik.



Kovačević dodaje da mu nagrada prija i da je dokaz da je vredno ono što radi,
ali “ da će mu novac koji dobio svakako pomoći da lakše i bolje stvara”.

Ivani Milev (25), dobitnica treće nagrade, osim materijalnog dela od 3.000 evra,
ovo priznanje daje podstrek da je prepoznata vrednost njenih umetničkih dela.
 
- Za mladog umetnika mnogo je važno kad dobije ovakvo priznanje jer to znači
puno za afirmaciju. Teško je probiti se na umetničkoj sceni, zato su ovakvi
konkursi prava stvar- kaže dobitnica.




Večeras je u Galeriji “Srbija“ otvorena izložba dela 58 autora konkursa
” Mladost 2015”.Na ovogodišnjem konkursu učestvovalo je više od 500
 mladih umetnika koji su poslali preko 1.500 radova.

Neda Arnerić je član žirija od samog osnivanja NAF-a, ali je naglasila da
 joj je ove godine izuzetno teško jer više nema Laleta Đurića.

Mrđan Bajić, član žirija, poručio je da i ubuduće treba da se čuva i gaji
ova velika energija NAF-a jer je malo konkursa koji na ovakav način pomažu
 mladim umetnicima. Pre devet godina njujorški slikar Radovan Lale Đurić,
 poreklom iz Niša, osnovao je Nišku art fondaciju uz pomoć fabrike duvana
 “Filip Moris”.
 
Đurić je osnovao nacionalni konkurs “Mladost” na kojem mogu da se prijave
mladi umetnici iz Srbije stari do 35 godina. Prva nagrada iznosi 10, druga pet
 I treća tri hiljade evra, što su najveće nagrade za likovne umetnike u ovom
 delu Evrope
Izložba će moći će da se vidi do 12. juna, u vremenu od 13. do 20 časova.
U Beograd se seli 18. juna Galeriju „Kuća legata“.
 
Konkurs za likovnu kritiku
Kristina Ristić, članica žirija, pozvala je mlade autore koji se bave likovnom
 kritikom da do jula pošalju svoje viđenje ovogodišnje izložbe najboljih radova
 sa konkursa “ Mladost 2015”.

blic.rs

Davidu Albahariju uručena nagrada "Isidora Sekulić"

U svečanoj sali Skupštine grada danas je Davidu Albahariju uručena nagrada "Isidora Sekulić" za roman "Životinjsko carstvo" (Čarobna knjiga, 2014) koju dodeljuje Fond Isidora Sekulić i Opština Savski venac.


Albahariju je predsednik Fonda, književnik Ratko Adamović uručo povelju, dok je novčani iznos primio od predsednika Opštine Dušana Dimčića.

Primajući priznanje, Albahari je održao kratku besedu naslovljenu "Pisci, čitaoci i nomadi" u kojoj je konstatovao da nagrade nazvane po autorima navode pisca - dobitnika da se upita šta ga čini sličnim tom autoru a šta, pak, različitim od nejga.

"Ocena do koje dodje može naravno da bude samo odraz pogrešnih uverenja nagradjenog, ali može isto tako da ga navede da tog autora, pa samim tim i samog sebe vidi u sasvim drugačijem svetlu", rekao je Albahari.

Prema njegovim rečima, Isidora Sekulić je, smatraju znalci, stvarala mimo utvrdjenih tokova u srpskoj književnosti.

Ako je to tačno onda je dovoljno da me načini srećnim što je moje delo nagradjeno nagradom koja nosi njeno ime, kazao je laureat i dodao da je oduvek verovao da pisac, da bi stvorio novo, treba u stvari da razara staro, odnosno da je književnost koja počiva iza nas jedno veliko igralište kojem treba stalno iznalziti novi oblik, odbijajući pritom da prihvatimo ideju da je bilo šta ili bilo ko neka vrsta nedodirljivih idola pred kojima treba da nam zastane dah, rekao je on.

Citirajući Isidoru Sekulić "da je čovek nomad po svom srcu, po misli svojoj, po idealima svojim. On je nomad po volji Božjoj koja ga je stavila izmedju ogromnih prostranstava neba i zemlje" Albahari je kazao da smo svi mi nomadi pogotovo pisci koji u nomadstvu traže novo nadahnuće.

Okupljene poštovaoce Albaharijevog dela, novinare i članove žirija (predsednik Branko Kukić, članovi: prof.dr. Biljana Dojčinović i Alen Bešić) pozdravio je predsednik Opštine Savski venac izrazivši zadovoljstvo što je velika književnica izabrala baš ovu opštinu da neguje uspomenu na nju.

Predsednik Fonda je saopštio da je skulptura Isidore Sekulić završena i očekuje da će u vrlo skoroj budućnosti dobiti svoje mesto na nekom javnom prostoru opštine u kojoj je živela.

Umesto odsutnog predsednika žirija, obrazloženje odluke pročitao je Alen Bešić. On je rekao da je na konkurs stigla 51 knjiga a da je u uži izbor uvršteno devet, dok je u najužem izboru ostalo pored nagrađenog dela, zbirka eseja Gordane Đerić "Pisci i pitanja - antropološkiu eseji" i knjiga dr. Jelene Pilipović "Locus Amoris".

Žiri je odluku doneo većinom glasova i u obrazloženju je istakao da se kratki roman "Životinjsko carstvo" izdvojio visokim spisateljskim profesionalizmom u svakom pogledu.

"Ispisan rukom izgradjenog pisca, ovaj roman zasnovan je na toposu 'pronadjenog rukopisa' i najvećim delom ispripovedan glasom sveznajućeg ili dramatizovanog naratora poznatog pod nadimkom Tigar, koji spada u red tipično albaharijevskih paradoksalnih pripovedača", naveo je žiri.

"Odličan dijagnostičar ideološko-sociološke klime datog istorijskog trenutka i naše svakodnevice, Albahari, izbegava svaku vrstu dociranja jasnog ideloškog ili političkog opredeljenja iako je interpretirajuća svest koja odlikuje priču nesumnjivo angažovana, ali u smislu humanističkog istraživanja ljudske prirode, etičkih imperativa što se nenametljivo ostvarjuje kroz grotesku, svojevrsni galgenhumor, lirske pasaže, i parodiju", stoji u obrazloženju odluke.


B92