Preporučite knjigu

Gost

O Katedrali je već ponešto zabeleženo, pa da zapišemo nešto i o Zimskoj nesanici, relativno novom izboru zaostavštine Rejmonda Karvera prevedene na srpski (korektno preveo Flavio Rigonat). Iz ove knjige saznaje se zašto je sam slavljeni američki pisac tražio da mu na epitafu stoji "pesnik, pisac kratkih priča i eseja".
Zimska nesanica ima strukturu u kojoj njen pretežni deo čine pesme. Kako se čini, Karverove pesme su ključ za njegovu prozu. U njoj stižemo do pomalo iznenađujućeg obrta - sve ono što je u prozi majstorski depersonalizovano, grubo i žestoko u poeziji ima svoj lični, nežan i ljudski eho. Zapisujući svoje ogromno životno iskustvo koje je skupljao (prva žena zatrudnela sa 16. godina), Karver je prošao kroz brojne preduzimačke poslove družeći se sve više sa flašom, što je razlog zbog čega mu je i propao prvi brak. Živeo je samo 50 godina, od čega poslednjih nekoliko sa drugom ženom, priznat i trezan.
Uvek mi se nekako činilo da muška emocija sa sobom nosi veću težinu od ženske. Možda sam seksista (rekao bih ipak ne), ali Karver mi daje za pravo. Njegovo srce, koliko god trovano, čuva svoju čistotu predajući se u potpunosti bliskim ljudima i dečačkim fascinacijama. Od sopstvenog oca, koji je živeo sličan nadničarski život poput njega preko obe supruge (uz pomalo neuravnoteženu majku, pesnik bez majke nije pesnik!), Karver zabacuje udicu i u pravcu još jedne pasije - pecanja. Tim sastojcima ispunjene pesme daju prilično precizan portret čoveka koji se rve sa svojom sudbinom za glavni trofej (vredan tog bacakanja) - malo mira i spokoja.
E sad, čest problem koji se javlja pri čitanju poetskih dela se ogleda u tome što je unutar korica jedne zbirke uvek spakovano previše pesama, te se preletanjem sa strane na stranu brzo doživi zasićenje (malo suprotnih slučajeva mogu da se setim - eto recimo Srečko Kosovel "Čovek iza brda", tu je pesama (ali u prozi) moglo biti i više). Možda nije loša ideja (to mi je tokom čitanja palo napamet) da se u sličnim svaštarskim situacijama proba sa tehnikom mešanog mesa - jedna priča pa desetak pesama itd. - čisto da se malo dobije na dinamici. Na ličnom planu, Karveru je sa jasnim razlogom bilo bitnije da bude percipiran kao pesnik, no na ovom drugom, koji uključuje i čitaoce, njegove priče su apsolutno ono što predstavlja pravu čitalačku zadovoljštinu.
U Zimskoj nesanici ih je tek nekoliko i one se, očekivano, gutaju svetlosnom brzinom, razmećući se nehajno svojim sjajno iznijansiranim životnim tempom. Iz Katedrale je preštampana ona jedna o bračnom paru sa paunom i "najružnijom bebom na svetu", a izgleda da je izbor pravljen tako što je iz svake zbirke odabrana po jedna. Čak i u ovoj minimalnoj ponudi, "insajder među autsajderima" lako demonstrira zašto se žagor o "kultnosti" ovog pisca ne zaustavlja ni više od dve decenije nakon njegove smrti (umro je 1988.).

**Učlanjen** : 04.01.2012

Roman po kojem je snimljen istoimeni film.

Američki marinac Logan Tibo u Iraku nalazi u pesku fotografiju nasmešene mlade žene;

prvi poriv mu je da je baci, ali iz neznanog razloga nosi je sa sobom. Uskoro počinje

da ga prati neočekivana sreća – pobeđuje u pokeru, preživljava okršaj za okršajem,

čak i onaj najsmrtonosniji u kojem će mu poginuti dva prijatelja. Samo njegov najbolji drug

Viktor smatra da ima objašnjenje za to: ta fotografija je amajlija i Tibou donosi sreću.

Po povratku u rodni Kolorado, Tibo ne uspeva da istisne fotografiju iz misli. Uveren da žena

sa slike nekako poseduje ključ njegove sudbine, on polazi na dug put kako bi je pronašao,

ali ne očekuje da će Bet, snažna ali i ranjiva žena koju će upoznati u Severnoj Karolini, biti

upravo ona kojoj se čitavog života nadao. Između njega i Bet počinje da se rađa strastvena

ljubav, ali njegova tajna uskoro će zapretiti da ih rastavi.

Srećnik je istovremeno nežna ljubavna priča i drama puna napetosti koja nam Nikolasa Sparksa

predstavlja u najboljem izdanju – nezaboravni roman o iznenadnim putevima kojima ponekad

kreće naš život i o moći sudbine da nas povede ka iskrenoj i trajnoj ljubavi.

................

**Učlanjen** : 04.01.2012

„Čim sam izašla iz zgrade primetila sam da mi se licem širi širok osmeh i da me ispunjava neki herojski osećaj. Bilo je vrlo glupo. Herojstvo je bilo nešto najgluplje što sam u tom trenutku mogla da osetim. Nisam bila spasitelj ili iskupljivač propalih duša. Nisam bila u stanju da spasem čak ni delić svoje duše. Dok sam o tome razmišljala, osetila sam da mi nestaje osmeh s lica. Ali, ipak, bila sam lekcija, nešto više od pretnje, barem mrtav ishod, strog nauk. I, činjenica da sam jedna lekcija, jedan ishod, jedan nauk, osvežila mi je mozak.“

Moglo bi se reći da je Noć zelene vile roman o osveti: Žena „prokleta svojom lepotom“ (kako sama kaže), čiji su čitav život određivali i upropaštavali muška požuda i ženska ljubomora, odlučuje se na radikalan politički čin. Dvadesetorici najuticajnijih ljudi u Turskoj šalje inkriminišući CD čiji se sadržaj ne otkriva do samog kraja romana. No, ovaj opis ne bi bio sasvim tačan – jer ne otkriva njegovu suštinsku čar – autorkina junakinja nije zaslepljena u želji za odmazdom; ona, umorna od života, pogrešnih odluka i propuštenih šansi za ljubav, odlučuje da svom životu da nekakav smisao.

Roman pokriva period od skoro trideset godina, od detinjstva glavne junakinje do njenih četrdesetih godina, događaji međutim nisu poređani hronološki. Na tragu stilske impulsivnosti Virdžinije Vulf, spisateljica od poglavlja do poglavlja, ali i unutar pasusa pa i rečenice, prelazi periode od po dvadeset godina, prateći misaone i emotivne niti svoje heroine. U želji da razume komplikovano životno klupko uzroka i posledica, ona povezuje traumatične događaje koji su obeležili njenu mladost sa nemirima koje još nosi, i kao zrela žena. Ipak, u svu patnju utkana je neugasiva želja za nežnošću, drugim bićem, razumevanjem složenih ljudskih odnosa, kao i sposobnost da se delikatni, divni trenuci cene.

Noć zelene vile je roman o modernoj Turskoj, napisan snažnim, buntovnim ženskim glasom sa neočekivano malo podrazumevajućeg Orijenta. Ovaj roman, kao i njeni drugi romani, uzdigli su Ajfer Tunč na pijedestal jedne od najvažnijih turskih autorki, kako u njenoj domovini tako i u svetu.

Staša Bajac

Gost

John Maxwell Coetzee:
" Sramota "

Gost

Konj i njegov djecak od C.S. Lewisa

**Učlanjen** : 30.04.2018

Priča o ljubavi, hrani i nesporazumima.

Iskrena, topla, duhovita i dirljiva priča o tome sa čime sve moraš da se izboriš kad se usudiš da ostvariš svoje snove.

Recite bonjour jednom potpuno novom načinu života!

Uzmite udovca Francuza, njegovo dvoje dece i dodajte gradsku devojku iz Čikaga u gradić na jugozapadu Francuske. Snažno protresite... i voilà: dobili smo mešanu frankoameričku porodicu čijim će se članovima život drastično promeniti.

Lebdeći na oblaku mladenačkog blaženstva, Samanta nije mogla da sačeka da se preseli u Francusku i započne život sa svojim novim mužem, Žan-Likom, i njegovom decom. Međutim, skoro od trenutka kad je avion dodirnuo zemlju, Samanta shvata da će u njenom novom domu biti mnogo toga na šta nije računala, uključujući mačke pune buva, osorne tinejdžere i jezičke barijere.

U borbi i nastojanjima da se oseća kao kod kuće, i pitajući se kada će već jednom početi njena francuska bajka, Samanta nije sigurna da li zaista ima ono što je potrebno da bi uspela u la belle Francuskoj. Ali kad ti se u životu pruži druga šansa za ljubav, odustajanje nije opcija. Moja francuska porodica je topla i urnebesno zabavna priča o sukobu kultura i smešnim nesporazumima koji na kraju ipak usrećuju porodicu.

Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem

**Učlanjen** : 30.04.2018

Scenaristkinja istoimene TV serije i autorka bestselera Poslednja vojvotkinja i Lovac na bogatstvo.

Roman o mladoj kraljici.

Ime Aleksandrina nije mi drago. Sad kad sam kraljica, odlučila sam da nosim svoje drugo ime, Viktorija. Ono je samo moje.

Godine 1837. Aleksandrina Viktorija postaje kraljica nedugo posle svog osamnaestog rođendana i biva bačena na pozornicu sveta pravo iz svog prezaštićenog detinjstva. Za svega nekoliko dana, sastaje se s predstavnicima Parlamenta i seli se u Bakingemsku palatu. Započela je vladavina kraljice Viktorije.

A svakoj kraljici potreban je bračni drug. Viktorijina majka i spletkar ser Džon Konroj žele da se ona uda za svoga rođaka princa Alberta, ali Viktorija nema nameru da se uda za bilo koga, sem možda za svog premijera, mudrog i obudovelog (uz to i neporecivo naočitog) lorda Melburna. Drugi su uredili da joj Albert dođe u goste, no ona je odlučna u nameri da Alberta doživi kao dosadnog i nepodnošljivog kao što je bio u detinjstvu. Uostalom, ona zna šta želi…

„Intiman portret nesvakidašnje inteligentne ali i bolno usamljene devojke kojoj jednoga dana društvo prave samo ljubimci i lutke, a već sledećeg je kraljica Engleske. “New York Post

„Dejzi Gudvin piše predivno; njen lagan stil krije u sebi istovremeno i erudiciju i emocionalni naboj.“ Daily Mail

„Zabavna, romantična, namenjena i starijem i mlađem čitaocu.“ Kirkus Reviews

Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem

**Učlanjen** : 30.04.2018

„Razigrana knjiga bogata raskošnim detaljima i spletkama visokog društva. Odličan roman samouverenog, veštog pripovedača.“ Sunday Express

Krajem devetnaestog veka, „pozlaćeno doba“ u Americi iznedrilo je brojne milionere čije su se kćeri po obrazovanju, ukusu i otmenosti mogle ravnati s pripadnicama najvećih plemićkih kuća u Evropi, ali kojima roditelji nisu mogli podariti ono ključno – titulu. U isto vreme, mnoge evropske aristokratske porodice grcaju u dugovima i posmatraju svoja imanja i zamkove kako propadaju: idealna prilika za obe strane, za jedne mogućnost da se američki novac iskoristi za obnovu nekadašnjeg sjaja, za druge šansa da drečavi sjaj skorojevićkog bogatstva priguše patinom nekog vekovima starog prezimena. Jedna od takvih milionerskih kćeri jeste i Kora Keš.

Srčana, lepa, svojeglava, pomalo sebična ali puna života, Kora je devojka koja zapravo žudi za slobodom. Svesna da je naslednica možda i najvećeg bogatstva u Americi, ona zna i to da uzdahe oko nje ne izaziva njena lepota, već novac njenih roditelja.

Kada je majka pošalje u Englesku ne bi li joj obezbedila aristokratski brak, Kora biva iznenađena dobrodošlicom na koju nailazi. Velike engleske kuće u koje će odlaziti na prijeme imaju hladnu i odbojnu atmosferu prožetu intrigama gospode i šaputanjem posluge. Tek kada preda svoje srce čoveku koga jedva i da poznaje, Kora će shvatiti da ne razume pravila igre u kojoj se našla a da će pobednik odlučivati o njenoj budućnosti.

„Izvanredno samopouzdana knjiga o izvanredno samopouzdanoj američkoj naslednici Kori Keš. Mesto joj je među najvećim hitovima književnosti: tu su tajanstveni vojvoda, žena s velom i tajnama, preplet sitnih detalja koji dočaravaju to doba… Gudvinova divno piše, njen lagani stil razotkriva i erudiciju i duševne istine.“ Daily Mail

„Prvorazredna poslastica. Prefinjeno uživanje, prepuno izuzetnih pojedinosti o vremenu s kraja devetnaestog veka.“ Kejt Mos

Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem

**Učlanjen** : 30.04.2018

Godine 1875. austrijska carica Sisi je žena koju želi svaki muškarac a kojoj svaka žena zavidi.

Šarlot Berd je bogata naslednica koju tek uvode u društvo. Ne snalazi se najbolje u tesnim stegama puritanskih strogih pravila i odušak pronalazi u novom hobiju – fotografiji, umetnosti koja još uvek izaziva sumnjičavost u visokim krugovima.

Kapetan Bej Midlton je privlačan, mlad i najbolji konjanik u Engleskoj. Pošto mu je porodica osiromašila, ostao je bez nade da će moći da kupi konja koji mu je potreban da bi pobedio u Velikoj nacionalnoj trci. No, kada Šarlot upozna Beja, stiče utisak da je on u potpunosti razume i ne vidi u njoj samo bogatu naslednicu.

U Englesku ubrzo dolazi austrijska carica Elizabeta, slavna lepotica Sisi, da bi pobegla od uštogljenog austrijskog dvora koji je guši i da bi tu provela lovnu sezonu. I sama izvanredna u sedlu, Sisi zahteva da joj obezbede najboljeg putovođu u Engleskoj. U pratnju joj je dodeljen kapetan Midlton. Slab na žensku lepotu i neodlučan u svojim ambicijama – izuzev u jednoj, da pobedi na Velikoj nacionalnoj trci – Midlton započinje romansu sa caricom.

Zapleten u mrežu osećanja, između otresite ali neugledne engleske devojke i ohole i zanosne carice, Bej nas vodi kroz neodoljivu priču o javnom životu i tajnim čežnjama velikih istorijskih ličnosti edvardijanskog doba.

„Izuzetni portreti likova i fantastična preciznost prenošenja atmosfere ovog raskošnog perioda oživeli su u potpunosti ovaj roman pun strasti, uzbuđenja i političkih intriga.“ The Lady

„Veliki talenat Gudvinove bogato se ogleda u ovom istorijskom kalamburu u kojem ćete sasvim sigurno uživati.“ Sunday Express

......
Šta se dobija kada spojite troje ljudi, različitih po svemu osim sklonosti prema kršenju konvencija strogog, visokog društva dve najmoćnije evropske imperije druge polovine XIX veka? Šarlot Berd je bogata naslednica, koju više od dosadnih prijema zanima tada pionirska oblast fotografije. Bej Midlton, privlačni kapetan i najveštiji britanski konjanik, sanja o pobedi na prestižnoj Nacionalnoj trci, a prezire stege i etikeciju. Austrijska carica Elizabeta "Sisi", najlepša i najnesrećnija vladarka svog vremena, iz krutih i licemernih dvorskih krugova neprestano beži u svoje omiljene aktivnosti - putovanja i lov, te upoznavanje novih kultura, istovremeno marljivo radeći na očuvanju mladosti i nadaleko čuvene lepote. Svaka od ove tri osobe poseduje želju za bekstvom od utvrđenih društvenih uloga, ali će ih splet neobičnih okolnosti smestiti u okvire neobičnog ljubavnog trougla. Roman odlikuje filmična, uzbudljiva radnja, veoma autentičan prikaz epohe i istorijskih ličnosti koje su je krasile

Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem

**Učlanjen** : 30.04.2018

Od autorke bestselera Kuća orhideja.

Snažna priča o ljubavi, ratu i, nadasve, o oproštaju.

SADAŠNJOST: Emili de la Martinijer se oduvek opirala svom aristokratskom poreklu. Posle smrti njene glamurozne, rezervisane majke, obrela se sama na svetu, kao jedina naslednica velikog porodičnog doma na jugu Francuske. Jedna stara sveska pesama vodi je u potragu za misterioznom i lepom Sofijom, čija je tragična ljubav promenila kurs porodične istorije.

PROŠLOST: London 1943. Mlada službenica Konstans Karuters mobilisana je u kontraobaveštajnu službu i u jeku rata stiže u okupirani Pariz. Pošto u prvih nekoliko sati u Francuskoj ne uspe da ostvari agentske veze, slučajno će se naći u jednoj bogatoj porodici upletenoj u smrtonosnu igru tajni i laži. Primorana da odustane od svog identiteta i svih veza s domovinom i voljenim mužem, Konstans biva uvučena u zapetljanu mrežu obmane, čije će posledice uticati na buduće generacije.

Kada Emili otkrije skrivenu odaju u vinskom podrumu porodične kuće, shvatiće da su njeni aristokratski preci bili povezani sa Francuskim pokretom otpora za vreme Drugog svetskog rata. Dok otkriva porodične tajne, Emili se upušta i u lično putovanje kroz vreme, shvativši da joj zamak može pružiti tumačenje sopstvene teške prošlosti i konačno otključati budućnost.

„Roman koji potvrđuje zašto je Lusinda Rajli toliko cenjena autorka. Priča je kompleksna i promišljena a opet veoma uzbudljiva, emotivna, čak i duhovita. Stil je jasan i u pravoj meri dramatičan, a Rajlijeva majstorski vodi likove tako da ne možete ni u jednom trenutku predvideti šta će se sledeće dogoditi. Knjiga koju ćete čitati sa uživanjem.“ WeLoveThisBook.co.uk

Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem

**Elita** **Poruka** : 2580 **Učlanjen** : 28.04.2018

Robin Šarma - ,,Spoznajte svoju sudbinu''..probudite se iz sna, zivot je uvek bio u Vasim rukama..zanimljiva knjiga o samospiznaji, snazi licnosti I unutrasnjem miru koji se postize tek kada spoznamo sebe..prava poslastica za sve ljubitelje popularne psihologije happy

**Učlanjen** : 04.01.2014

**Učlanjen** : 30.04.2018

"U planinama ludila" od Lavkrafta

Američki pisac Hauard F. Lavkraft preminuo je pre osamdeset godina, ali njegova krakata čudovišta još uvek su živa i zdrava. Preživela su dvadeseti vek zahvaljujući zaljubljenicima u priče strave, inspirisala su brojne umetnike i oduševila kultnog reditelja Giljerma del Toroa, koji nikako ne uspeva da ih se otrese.

Lavkraft je bio miljenik filmadžija i u prošlosti. Filmovi The Thing, Cabin in the Woods i Alien se, u manjoj ili većoj meri, osvrću na njegov besmrtni talenat, uprkos tome što je veoma nezahvalan za ekranizacijuKratki roman U planinama ludila iz 1936. godine ne odstupa od te kletve. Ima svega nekoliko glavnih likova, napisan je bez dijaloga i obično se svodi na maštovite i zlokobne opise propale vanzemaljske civilizacije, skrivene usred antarktičke pustare. Nekoliko naučnika i čudovišnih bića, predstavljenih u ovom klasiku, nikada nisu bili dovoljni da temperaturu holivudskih producenata podignu iznad nule. Sve dok Giljermo del Toro i Metju Robinson nisu napisali prvu verziju Mnogi ljudi misle da su reditelji poput Cezara koji sedi u svom salonu za odmor, dok ga neko hrani grožđem i onda može da kaže ‘sada bih želeo da snimim U planinama ludila’. Ali, nije tako. Kad ste reditelj, vi ste radnik koji pokušava da prokrči sebi put stavljajući proračune studiju na uvid, okupljajući filmske zvezde, sastavljajući predloge – šta god, samo da bi se ideja pokrenula“, rekao je Giljermo, od čije je ideje da ekranizuje Lavkraftov horor pobeglo nekoliko dobrostojećih studija.

Film je bio najbliži realizaciji pod krovom Universala, gde je imao najveće šanse da se kockice lepo slože u blokbaster vredan vrtoglavih 150 miliona dolara. Studiju se svidelo što je Tom Kruz bio zainteresovan za glavnu ulogu, a Džejms Kameron, reditelj filmova Terminator, Titanic i Avatar, za produkciju. Od tada je prošlo šest godina i nada da će nam holivudska tri musketara ikada servirati velike Lavkraftove zamisli u filmskom izdanju u potpunosti je nestala. Problem je, kao i obično, predstavljao nedostatak hrabrosti da se svim srcem podrži zastrašujući projekat. scenarija sredinom prošle decenije, verovalo se da je roman preveliki zalogaj za filmsku produkciju. Horor filmovi imaju probrane obožavaoce, Holivud zbog toga obično ne ulaže puno novca u njih, a Giljermo je želeo da ostane veran Lavkraftovoj premisi po svaku cenu. Trudio se da režira punokrvni izdanak žanra, koji bi tokom bioskopske distribucije ostao bez dobrog dela publike, jer bi bio zabranjen za sve ispod osamnaest godina. Čelnici studija Universal insistirali su na blažoj, anemičnoj verziji; onoj koju bi američki cenzori odobrili za sve od trinaest godina starosti pa naviše, što je dovelo do raskida ugovora. Ridli Skot je ubrzo probio led režijom filma Prometheus, postigavši ono što reditelju filmova Hellboy i Pan’s Labyrinth nije pošlo za rukom – ubedio je studio Fox da podrži visokobudžetni horor film o vanzemaljcima. Prometheus, nažalost, nije bio ekranizacija romana U planinama ludila, ali je izdajnički podsećao na mnogo toga što se moglo pročitati u Lavkraftovom delu. Skupa priča na kojoj je Giljermo i dalje lomio zube sada je delovala već viđeno u Skotovom filmu, tako da mu nije pomogla ni naknadna spremnost da svoj krvavi pir prilagodi mlađim generacijama.

„Jednog dana pokazaću vam koncept. Pokazaću vam sve što smo uradili. Uradili smo 300 ilustracija, uradili smo skice kadrova za knjigu snimanja, skulpture… Imali smo celu prezentaciju. I plakaćete“ – rekao je osvrnuvši se nedavno na pokušaj da roman U planinama ludila prenese na veliko platno. Dovoljno za suze filmofila, zaista..

Moja najdraža pakost i veština je to što je moje ćutanje naučilo da se ne odaje ćutanjem

**Učlanjen** : 11.05.2018

**Učlanjen** : 26.04.2018

“Putnikov dar” je mnogo više od sveprisutnih vodiča ka poimanju i prevazilaženju životnih problema; to je put ka mudrosti koju svi nosimo u sebi i koja počiva u nama. Endrjuz nudi novu i drugačiju percepciju životnog puta i onog što bi on trebalo da predstavlja. Sagledavanjem problema iz drugog ugla, pisac nastoji da u čitaocima probudi potrebu i svest o kvalitetnijoj i boljoj sadašnjosti na kojoj gradimo svoju viziju budućnosti.
Snovi rađaju ideale; ideali grade svet. Vera i snaga kao temelj, nude i pomažu čoveku da dosegne ono najbolje u životu, uzdajući se u principe i bogastvo duha koje u sebi nosi. Otključajte svoj um i bićete spremni za plodove svojih napora. Nema velikih dela bez velikih žrtvi, pa makar ta žrtva bila naša sopstvena sujeta i ograničenost, nesposobnost da osetimo i od života uzmemo samo ono najbolje. Zadirući u sopstvenu podsvest, čovek pokreće snagu i sposobnosti i predaje se svetlijoj i boljoj ideji sutrašnjice.
Istina je data svima, ali je priznaju samo oni hrabri. I zato, budimo jaki i nosioci istine. Živimo životom kakav zaslužujemo, a ne pukim odbrojavanjem promašaja koje ne možemo popraviti.
Čovek je čovek sve dok zna i ume da odvoji život od neživota i istinu od neistine; čovek je čovek sve dok u sebi prepoznaje makar zrnce nade i vere da svoje potencijale može da produbi i samim tim, pređe na neki viši nivo u kome je osnovna ljudska potreba i težnja upravljena ka spoznaji i razviću sopstvenih ideja, kao ideala koji će sa ljubavlju učiniti ovaj svet mnogo boljim mestom za život.
Budimo spremni da prihvatimo odgovornost za posledice svojih postupaka i istupimo odvažno i smelo, oslanjajuči se na vlastitu moć. Moć razumevanja, praštanja i istrajnosti. Dozvolimo da sunce obasja naše živote i svetlost zameni tamu u kojoj živimo. Oslobodimo svoje potencijale i život će nam to višestruko vratiti. Verujmo u budućnost i ona če doći. Lepša, bolja, ispunjenija.
Jer tako smo mi odlučili.

**Učlanjen** : 26.04.2018

"A sunce izlazi" Ernest Hemingway

Obeležen dodirom rata, Hemingway je preteča generacije nihilističkih pisaca ranog modernizma; bez vizije i nade, ugušenih iluzija i oduzetog prava na svetlu budućnost lišenu senki krvi, posrnulog morala i smrti.
Na ivici beznađa, u začaranom krugu i kolotečini života, bez cilja, Hemingvejovi junaci su posledica i odraz posttraumatskog perioda, svedoci užasa i stradanja i vinovnici sopstvenih sudbina. Poput Beketovih junaka i oni čekaju na Godoa, provodeći vreme u pokušajima ispravljanja već urezanih grešaka, svesni svoje promašenosti i svakodnevne predaje u borbi za osmišljeniju stvarnost. Stilski škrt i nadasve objektivan Hemingway, bez ustručavanja i nepotrebnih stilskih formi, uz mnogo detaljisanja, donosi slike svakodnevnih situacija u životima svojih junaka pokušavajući da stvori opsenu o njihovom mogućem delovanju i kretanju u smeru života. Nasupot tome, svi su oni samo okamenjeni u vremenu koje prolazi mimo njih, dotičući ih na momente i probudivši na taj način, njihovu svest o sopstvenom postojanju. Život za trenutak ili Carpe Diem, svojevrstan je epitet i Hemingvejeve osobenosti koji je, skupljajući životna iskustva na prostorima Afrike, u koridama Španije i vodama Kariba, nastojao da ih pretoči i ovekoveči u besu Cohna, raskalašnosti lady Ashley ili rezignaciji Jakoba.
“Svi ste vi izgubljena generacija” rekla je Getruda Stein, osećajući tragiku i besciljnost koja je isticala iz Hemingvejovog pera; kao da je slutila taj neminovni susret sa smrti koji ovog puta nije bio tako dalek poput susreta Romera i bikova u koridi. Bio je i ostao mnogo više. Jer Hemingway je nosilac novog poretka i veliki aficionado, neshvaćen, neprihvaćen a nesputan. Stranac sa prošlošću koja ga je pratila u stopu i na kraju, obeležila njegovo celokupno stvaralaštvo. Dodir rata.

**Učlanjen** : 26.04.2018

Priča za putnike u potrazi za skrivenim odgovorima.

Refren predstavlja istinitu priču o NN-u, osobi nepoznatog imena, koja poput većine stanovnika planete ne živi, već samo proživljava svoje dane na planeti. Jednoga dana, ispred ulaznih vrata, NN pronalazi misteriozno pismo koje sadrži kratku poruku: "Čekaj me u parku crvenog cveća, ne znam kada…” NN svakoga dana odlazi u park čekajući nepoznatu osobu u nepoznato vreme. Ubrzo nakon toga dobija ponudu da krene na putovanje tokom koga će otkriti sve tajne sveta uključujući i one o ljubavi. Ono što je NN-a najviše privuklo bilo je i obećanje da će saznati najveću tajnu sakrivenu od sveta..

**Učlanjen** : 11.05.2018

Dok ne dozvoljavamo da nas bilo ko potceni – mi neprimetno, katkad i iznenada, izrastemo
iz svoje odeće, poletimo iz svojih cipela. I odmećemo se u heroje.

Siciliјаnski emigrant Antonio priča o svom boravku u Britaniji osamdesetih godina, o
krađama u prodavnicama i skvotovanju u južnom Londonu. Nјеgоvi saborci s margine
– Luka, izbacivač u noćnom klubu, Goran, budući novinar i Ivan, politički emigrant iz Praga
– našli su se u centru istorijskih zbivanja i iz njihove perspektive napeto pratimo dve poslednje
decenije XX veka: uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova.

Napisana britkim, izbrušenim stilom s jakim emotivnim nabojem, roman Poslednja stanica
Britanija stavlja obične ljude u centar interesovanja jer je u njihovim ispovestima lako
prepoznati univerzalnost naših težnji.

Ako nas emigrantsko iskustvo ičemu uči, onda je to pouka da smo svemogući, da smo
nezaustavljivi, da smo bezgranični.

**Učlanjen** : 26.04.2018

**Učlanjen** : 26.04.2018

Njeno ime je simbol. Njena hrabrost neizmerna. Njena priča čudesna.

Mladoj tirskoj princezi, Jezavelj, suđeno je da se uda za izraelskog kralja Ahava. Ona nevoljno pristaje na brak, ali odlučna da upravlja sopstvenim životom, započinje tajnu vezu s Jujem, princem koji je gost na njenom dvoru.

Godine prolaze a Juj, ne mogavši da preboli što Jezavelj pripada drugom, postaje ogorčen i zajedljiv.

Ali on ne zna za najveću Jezaveljinu tajnu – da je on otac njenog najstarijeg sina Ohazije, naslednika izraelskog prestola.

Zbog narušenog kraljevog zdravlja, Jezavelj postepeno preuzima vlast nad Izraelom. Međutim, po celoj zemlji širi se mržnja prema njoj koju podstiču prorok Ilija i njegov pomagač, opasni Jelisije.

Dok oni pripremaju njen pad, Jezavelj je prinuđena da se po svaku cenu bori za svoja uverenja.

U raskošnom pejzažu Svete zemlje odigrava se epska priča o jednoj od najhrabrijih i najkontroverznijih žena svih vremena. „Jezavelj“ će oduševiti sve ljubitelje romana „Crveni šator“.

**Učlanjen** : 26.04.2018

Podnaslov romana „Karikatura“ ukazuje na satirični prikaz, kratak i eksplozivan, nas i našeg društva dat kroz dijalog dva glavna lika, Mandarića i Masleše, koji raspravljaju o,, po njima zaludnom, naumu Zorana Đinđića da dovede svoje sunarodnike u kakav-takav red…

Autor u „takozvanoj izjavi“ kaže da glavni junaci romana Gnusobe nisu, kako će se mnogima na prvi pogled učiniti, ličnosti koje se u njemu pojavljuju i koje u njemu govore. „Glavni junak romana je nesputano preterivanje. Mnogima će se, takođe, učiniti da sam u Gnusobi baš preterao sa preterivanjem, ali mislim da nisam dovoljno preterao, jer je – kada je reč o stvarima, ljudima i pojavama o kojima pišem – nemoguće preterati. Novica Milić je, povodom Dugovečnosti rekao da proza ima obavezu da kaže apsolutno sve, pa čak i ono što se ne sme reći. U romanu Gnusoba sam to pokušao, ali nisam rekao ni trećinu“.

Svetislav Basara je za Uspon i pad Parkinsove bolesti dobio Ninovu nagradu za najbolji roman objavljen 2006. godine. Prvi je dobitnik nagrade Fondacije Borislav Pekić. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski, španski i makedonski jezik.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Omiljena autorka na ovim prostorima, Jelena Bačić Alimpić donosi čitaocima još jednu nesvakidašnju ljubavnu priču u romanu „Kofer iz Berlina“, koji će se od 30. marta naći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs, na sajtu www.laguna.rs i na kioscima.

Bila je potrebna hrabrost da se ostane. Još veća – da se ode. Ona je znala šta mora da učini.

U romanu „Kofer iz Berlina“ kroz paralelne priče Jelena prati sudbinu dve hrabre žene u različitim društvenim okolnostima koje će učiniti sve za svoju porodicu.

Vera Miler je uspešan advokat, poznata po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. Ipak, ona nikako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima.

Valentina Vasiljevna Nečajeva deli tešku sudbinu sa hiljadama svojih sugrađana tokom opsade Lenjingrada i čezne za bezbrižnim danima iz prošlosti koje je provela u gradu Puškinu. Tamo će upoznati Ernesta Gebauera, svoju pravu ali zabranjenu ljubav.

Jelena sa velikim nestrpljenjem i uzbuđenjem očekuje objavljivanje svoje nove knjige i prve reakcije čitalaca. „Istraživanja za ovu knjigu radila sam veoma dugo, putovala sam u zemlje i gradove gde se radnja romana odvija, i hrabro se upustila u avanturu kako bih povezala fikciju sa stvarnim istorijskim okolnostima.“

Pored predivne ljubavne priče, istančane emotivnosti koji su njen zaštitni znak, Jelena Bačić Alimpić čitaocima daje i uzbuđenje najboljih trilera.

„Turbulentno i nadasve emotivno bilo je moje putovanje i stvaranje ove nesvakidašnje priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu u različitim periodima. Takođe, mislim da sam pišući ovaj roman lično i profesionalno sazrevala, pomerajući sopstvene granice u onoj meri u kojoj sam mislila da je to nemoguće.“

„Kofer iz Berlina“ je hrabra, dirljiva i intrigantna priča o uzvišenoj moći ljubavi.

„Ovo je knjiga za one koji umeju da vole, budu zahvalni, i spremni da život uzmu u svoje ruke i suprotstave se sopstvenoj sudbini!“, rekla je Jelena Bačić Alimpić.

Laguna

» Preporučite knjigu
» Darujmo reč
» Dokumentarni film
» Preporučujem...
» Cilj opravdava sredstva?

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]