Jovan Cvijić

**Učlanjen** : 04.01.2012

Jovan Cvijić

Jovan Cvijić View_image

Jovan Cvijić (Loznica, 12. oktobra 1865. – Beograd, 16. januara 1927.),
srpski geograf.
Predsednik Srpske kraljevske akademije i rektor Beogradskog univerziteta.

Jovan Cvijić je najveći srpski, jugoslovenski i balkanski geograf.

Jedan je od najeminentnijih evropskih i svetskih naučnika-geografa.

Njegova dela iz antropogeografije su i danas aktuelna.

Privlačile su ga mistične, tajanstvene, podzemne tutnjave u vrtačama,

jamama i zvekarama. To ga je inspirisalo da se bavi proučavanjima kraških

oblika reljefa i terena.

Završio je specijalističke studije u Beču i doktorirao na kraškim oblicima

reljefa. Taj rad je kasnije objavljen kao delo das Karstfenomen. Ovo

delo je i danas često citirano u delima savremenih naučnika o krasu.

Pešicama ili na konju, punih 38 godina prešao je na hiljadu kilometara

širom Balkanskog poluostrva. Ono što je Cvijić uradio na geografskom

proučavanju naše zemlje i Balkana po obimu i značaju je ravno radu

čitave generacije naučnih radnika, a ne samo jednog čoveka.

Interesovala ga je geomorfologija, geologija i hidrologija. Dao

je veliki doprinos proučavanju glacijacije na Balkanskim planinama.

Opisivao je i objašnjavao reljef Šumadije.

Druga oblast Cvijićevog naučnog istraživanja bila su stanoništvo i

naselja, psihološki tipovi pojedinih krajeva Balkana kao i migracije

na prostoru naše zemlje i Balkanskog poluostrva. Bio je to prvi

naučnoistraživački pokret evropskih i svetskih razmera. Rezultati

tih istraživanja su objavljeni u više desetina tomova „Naselja“

u izdanju SANU.

Jovan Cvijić se nikada nije bavio dnevnom politikom ali je dao veliki

doprinos u kreiranju granica i u uspostavljanju prve jugoslovenske

države. O svim važnijim političkim i ekonomskim pitanjima od

interesa za svoj narod imao je jasan, čvrst i objektivan stav.

Kao naučnik, geograf, bio je saradnik na Geografskom odseku Vrhovne

komande srpske vojske. Tokom 1915. godine upućen je u nezvaničnu

misiju u London. Serijom naučnih i stručnih radova, kroz brojne

razgovore i javne nastupe širio je saznanja o borbi i slobodi naroda na

Balkanu.

Novembra 1915. godine postavljen je za savetnika za geografska

pitanja u štabu francuskog generala Saraja u Solunu. Na mirovnoj

konferenciji u Parizu 1918. godine Cvijić je kao naučni radnik učestvovao

kao ekspert u Etničko-istorijskoj komisiji za autentična etnička

objašnjenja, za povlačenje i utvrđivanje granica prve jugoslovenske

države.

" Balkansko poluostrvo "

egeogtafija.org

Spomenik Jovanu Cvijicu koji se nalazi u Studentskom parku.

Spomenik je podignut 1994.

Autor je arhitekta Ivan Zulevic.

**Učlanjen** : 04.01.2012

Plemstvo duha – Jovan Cvijić

Veliki srpski geograf, utemeljivač srpske geografije, jedan od prvih profesora i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, antropolog i istoričar, Jovan Cvijić je rođen 12. oktobra 1865. godine u Loznici, u trgovačkoj porodici.

Nakon završene osnovne škole i gimnazije u Loznici i Šapcu, kao stipendista Opštine Loznica, upisuje i završava višu Prvu beogradsku gimnaziju. Već u gimnaziji je naučio nekoliko stranih jezika.

Jovan Cvijić Cvijic

Želeo je da upiše studije medicine, ali Opština nije imala novca za dalje školovanje, tako da upisuje Prirodno-matematički odsek Velike škole u Beogradu 1884. godine.
Diplomirao je 1888. godine, a 1889. godine poslat je na dalje studije fizičke geografije i geologije na Univerzitetu u Beču. Doktorirao je 1893. godine sa disertacijom "Das Karstphanomen", koja je prevedena na srpski jezik 1895. godine. Ova teza ga je učinila poznatim u svetskim naučnim krugovima i smatran je utemeljivačem karstologije.
Na početku karijere Jovan Cvijić je obavljao prva i najznačajnija istraživanja, radeći na terenu krševitih predela istočne Srbije. Objasnio je karstnu morfologiju, hidrografiju i prikazao sve procese, oblike i pojave karakteristične za kraške oblasti Balkanskog poluostrva.
Posebnu pažnju u svojim antropogeografsko-etnografskim studijama o balkanskim Slovenima posvećuje etnografskom liku Srbije. Piše o geografskom položaju Srbije, i ističe činjenicu o Srbima kao narodu sa najjačom nacionalnom svešću na Balkanskom poluostrvu.
Putovanja koja je organizovao celog života spadaju u grupu velikih istraživačkih poduhvata. Putovao je pod vrlo nepovoljnim društvenim i političkim prilikama, i time često sebe dovodio u neprijatne situacije.
Tokom putovanja upoznavao se sa uslovima života stanovništva na Balkanskom poluostrvu, što je bilo od presudnog značaja za bavljenje etnografskim i političko-etnografskim, a kasnije i psiho-socijalnim pitanjem Balkana. Njegova brojna i studiozna putovanja pokazala su da je bio odličan organizator naučnoistraživačkog rada i otkrila su njegovu sklonost ka empirijskim istraživanjima.
Građa prikupljena na terenu predstavljala je osnovu celokupnog naučnog stvaralaštva.
Potencirao je sledeće: "Treba se navići i o problemu, poslu, profesiji dugo, kadšto i neprekidno misliti, dok se nađu rešenja. Ima svetlih časova, naročito svetlih noći, koje se retko javljaju; u njima se nađe rešenje pitanja, ili se smisle planovi naučnog rada. To doba duhovne lucidnosti i kreativnosti valja upotrebiti, a ne po onoj običnoj ljudskoj, još više orijentalnoj tromosti misliti na odmor. To mahom ni organizmu ne škodi, ali i ako škodi, organizam je zato da se čestito utroši" (Cvijić J. (1987): Balkansko poluostrvo. Sabrana dela Jovana Cvijića, knjiga 2).
U svom delu koje je objavio 1921. godine pod nazivom "Govori i članci", Cvijić otkriva tajnu formiranja naučnika i nastanka naučnog dela. Navodi bitne uslove za bavljenje naučnom delatnošću od koje zavisi napredak celog ljudskog društva.
Kao veliki poznavalac osnovnih karakteristika ljudi sa balkanskog područja ističe da postoje pozitivne i negativne osobine ljudi. Posebnu pažnju obraća na loše moralne osobine ljudi, jer smatra da su velika smetnja pravom naučnom radu, a to su površnost, slaba volja, spremnost na podvale, pakost i zloba.

Jovan Cvijić Cvijic-novcanica

Smatra da ulazak u svet nauke predstavlja vaspitanje snage volje i moralnih vrednosti naučnika i da su ona osnova na kojima izrasta naučno stvaralaštvo.
Naučni rad Jovana Cvijića je obiman. Objavio je nekoliko stotina naučnih radova. Jedno od najvažnijih njegovih dela je "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje" (1922).
Veliki broj njegovih dela nalazi se u fondu Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu.
Neki njegovi članci su i digitalizovani: "O naučnom radu" (1907. god, str. 11-18) i "Antropogeografski pregled Epira" (1911. god, str. 11-14).
Jovan Cvijić je bio osnivač Srpskog geografskog društva, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovačkog univerziteta u Pragu.
Umro je u Beogradu 16. januara 1927. godine, u 62. godini.
Jedno od priznanja koja je dobio je i medalja sa njegovim imenom (po starom Zakonu o odlikovanjima) i tako se našao u društvu srpskih velikana kao što su Vuk Karadžić ili Nikola Tesla.
Od 17. septembra 2004. godine Narodna banka Srbije pustila je u opticaj novčanicu od 500 dinara sa likom Jovana Cvijića, čime mu je država Srbija još jednom odala počast za neizmeran doprinos naučnom razvoju i ugledu naše zemlje.

rts

**Učlanjen** : 04.01.2012

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Da bi se ovaj graficki prikaz bolje video kliknite za uvecanje slike

**Učlanjen** : 07.12.2013

.

А у , шта рећи...?
Уназадио нас је да нисмо ни свесни, ни дан данас... то су Проклетије, планина.

Године 1907. поступајући по директивама берлинског конгреса, а у сусрету стварања државе Албаније(1912/1913)... директиве берлинског конгреса налажу да се фалсификује историја на тим просторима, поред осталог и бришу се сви битни србски називи на територији данашње Албаније.... и тако, поред осталог Јован Цвијић Тројанске Планине преименује у Проклетије...

Јако је чудно, да овако образован србски интелектуалац занемари најпознатије географске мапе европских народа и држава, штампане у Венецији 1690. године, у којима се Проклетије зову – Тројанске планине! Те мапе је урадио најпознатији европски картограф и теолог, Коронели Винћензо Мариа, рођен у Равени 16.08.1650. Реч је о 400 европских мапа, међу којима је и мапа србских земаља – под насловом: „Мапа Илирукума“ („Мапа Илирије“). На њој је убележено, да су се данашње Проклетије звале: „Монти Троиана“ („Тројанске планине“). Те мапе су биле преведене на све западноевропске и словенске језике и немогуће је да Јован Цвијић није видео те мапе и да није схватио да је име србских планина везано за најпознатији рат из другог миленијума Старе ере и за најчувенија књижевна дела о том рату – поеме: „Илијада“, „Одисеја“, па и поема римског књижевника Вергилија: „Енејида“. У њима су, управо, описане Тројанске планине и данашњи град Скадар, на чијем месту је била историјска Троја (Илиј).

Наш академик Цвијић се одлучио – да Тројанским планинама да име Проклетије, а те планине су тако звали Шиптари на свом језику, који су стигли на Хелм (Балкан) тек 1043. године, кад им је србски краљ Војислав уступио део територије у данашњој Албанији. Занимљиво је да су ове планине почетком 20. столећа, носиле још неколико имена, али је један њихов врх имао непромењено историјско име – зове се се ТРОЈАН - 2190 м.н.в.

Ни то није упутило Цвијића да убележи у југословенску картографију право име овог горја око легендарне Троје (Скадра): Тројанске планине. Вероватно је подлегао колонијалној стратегији Аустрије, која је, често, у договору с Турском, брисала србске трагове из историје, па и србско име.

Албанско становништво Проклетије назива (алб. Бјесхкëт е Немуна) што у преводу значи „проклете“ или „забрањене“ планине.

Ово све упућује на закључак, да је требало са србске земље уклонити све што упућује – да су србски крајеви у древним временима били насељени цивилизованим становништвом.

Jovan Cvijić 2014-08-11-13.50.30

тројанска врата

Jovan Cvijić DSC01074

Жута прла и врх Тројан (десно)

---

Вила јесте на горама србским,
На горама – Тројанским планинама,
А то име – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ,
Народ јесте баш заборавио,
Јер то име вредније од злата,
На сву жалост, Србин променио,
Баш чувени Јоване Цвијићу.
Немци њега јесу преварили,
Рекли су му да га саветују,
Кобајаги за добробит србску.
На сву жалост послуша их Цвијић,
Избрисао име тих планина –
То чинио на почетку века,
На почетку века двадесетог.
Тим горама, дао ново име,
Мучно име, ето, ПРОКЛЕТИЈЕ –
Како би се са земаља србских,
Избрисале све ознаке древне,
Које беху сигурни подаци,
О повјести србскијех предака.
Тим се сакри да је ТРОЈА србска
А била је где је СКАДАР данас,
Па се зато те оближње горе
И прозвале – ТРОЈАНСКЕ ПЛАНИНЕ

.

**Učlanjen** : 04.01.2012

PREDVIDEO ZAMIRANJE SRPSKOG SELA
Jovan Cvijić ostavio je 30.000 stranica svedočanstava
o životu i običajima Srba

Željka Mrđa

Jovan Cvijić pokrenuo je Srpski etnografski zbornik kako bi popisao poreklo,
običaje i govor svakog sela i porodice. Ono što je on uradio za deset godina,
danas bi se radilo 100 godina.

Da bi istražio sve što je želeo, Cvijić se popeo na sve planine Balkana, premerio svaku dolinu.
I nije bio zadovoljan urađenim.
Na osnovu ogromnog istraživanja koje je Cvijić sproveo svuda gde su živeli Srbi, svaka porodica
može da sagleda koren porodičnog stabla i otkrije od kog pretka su potekli. Kako se koja familija
gde doseljavala, kakvi su bili običaji u skoro svakom selu, koji su od Srba bili hrabri, vedri,
gostoprimljivi i laki na ustanke, a koji su bili preplašeni i zatvoreni, sve to ispitivao je Cvijić sa
svojim saradnicima i ostavio na skoro 30.000 strana. Ta istraživanja od 1895. godine objavljivana
su u okviru Srpskog etnografskog zbornika. Danas, složena po predelima, istraživanja objavljuje
"Službeni glasnik" zajedno sa SANU, a priređivač tih radova je istoričar Borisav Čeliković.
- Još u ono doba Cvijić je osetio da dolazi globalizacija, da će srpska sela sa svojim običajima i
osobenostima nestati pred ondašnjim tehnološkom razvojem. I on je odlučio da popiše takoreći
svako selo ne samo Srbije, već svuda gde su živeli Srbi. Projekat nazvan Srpski etnografski zbornik
radio je deset godina i trebalo je da ispita čitav srpski etnički prostor. Taj prostor je Južna Italija,
Slovenija, Bosna i Hercegovina, Vojvodina, Mađarska, Rumunija, sve do Turske. Cvijić 1907. podnosi
izveštaj Srpskoj kraljevskoj akademiji i rezignirano kaže da su od zamišljenog uradili "samo" 70 odsto.
Danas, kada bi neko hteo to da uradi, mislim da bi taj projekat trajao 100 godina - objašnjava
Čeliković impresivnost Cvijićevog naučnog poduhvata.

Jovan Cvijić YjQktkqTURBXy83ODgwNWQ1ZDIzOGVjOTUzOTYzMTM2NmYxNDQwODA0ZS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Jovan Cvijić YjQktkqTURBXy83ODgwNWQ1ZDIzOGVjOTUzOTYzMTM2NmYxNDQwODA0ZS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Stari Vlah, brvnara

On podseća da su istraživanje zaustavili prvo balkanski ratovi i Prvi svetski rat.
- Cvijić je radeći studiju o Balkanskom poluostrvu, na konjima, na volovskim kolima, proveo
godine na terenu. To su i danas bespuća, kuda je on sve prolazio peške. Danas i kolima da
se ide, to bi bilo teško. On se popeo na sve planine Balkana, i uspeo da napiše takvo kapitalno
delo. A živeo je svega 62 godine. Impresionira i time šta je sve znao. On u knjigama govori o
geologiji, sastavu zemljišta, govori o geografiji prostora, o naseljima, o stanovništvu, jasno uočava
etnopsihičke osobine stanovništva - priča naš sagovornik.
U ediciji "Koreni" više od trećine posla je urađeno. Plan je da u narednih tridesetak knjiga budu
objavljene studije o zemljama u kojima Srbi žive danas ili su nekada živeli.
- U korpusu od oko 80 knjiga biće obuhvaćen srpski etnički prostor. Ova biblioteka ne može da
promeni istorijske tokove i procese niti može da vrati potomke u zavičaje predaka, ne može da
zaustavi zamiranje srpskih sela. Ona je ostavština za budućnost potomcima da znaju ko su, šta
su i odakle su - kaže Čeliković.

Biblioteka "Koreni"
Sve to što su tada uradili Cvijić, njegovi saradnici, i kasnije naslednici, tu građu skupila je Srpska
kraljevska akademija, danas SANU, u 102 knjige. "Službeni glasnik" pokrenuo je biblioteku "Koreni"
2010. i u saizdavaštvu sa SANU počelo je objavljivanje Cvijićevih popisa. Do sada je objavljeno
29 knjiga, pa tako familije rodom iz Gruže, Lepenice, Takova, Dragačeva... već imaju svoju knjigu.
Sledeća knjiga biće Stara Srbija i Makedonija, zatim Kosovo i Metohija. Crnogorci i Bosanci svoje
knjige dobijaju za šest-sedam godina. I to je ono što je novo i na šta bi Cvijić, kao naš prvi popisivač,
bio ponosan.

Jovan Cvijić T3gktkqTURBXy83ZTlhZGNiNDMxY2I5NGI4MzJmYzNlNWNkMDg3YjgzMS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Jovan Cvijić T3gktkqTURBXy83ZTlhZGNiNDMxY2I5NGI4MzJmYzNlNWNkMDg3YjgzMS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Valjevski okrug, mlekar u Zabrdici

Jovan Cvijić, Otac srpske geografije
Jovan Cvijić (Loznica, 12. oktobra 1865. – Beograd, 16. januara 1927) najčuveniji je srpski
geograf. Doktorirao je u Beču, posle čega postaje redovni profesor Filozofskog fakulteta
Velike škole u Beogradu. Bio je predsednik Srpske kraljevske akademije i rektor Beogradskog
univerziteta u dva navrata. Čitav život posvetio je proučavanju Srbije i Balkanskog poluostrva,
putujući skoro svake godine po Balkanu.

blic.rs

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

» Jovan Bijelic
» Jovan Soldatovic
» Jovan Hristić
» Jovan Skerlić
» Jovan Dučić