Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz nauke

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pet 25 Dec - 13:22

Pronadjena izgubljena Teslina tablica množenja

Nedavno je u jednoj antikvarnici u Feniksu u SAD-u,državi Arizona pronađena među izgubljenom originalnim crtežima naučnika i genija Nikole Tesle, karta - tablica množenja.Ovu tablicu to jeste kartu množenja napravio je lično Nikola Tesla za koju najveći umovi našeg vremena kažu da je savršena u svojoj jednostavnosti....

Reč je o Teslinoj matematičkoj spirali. Teslinu kartu množenja otkrio je sasvim slučajno lokalni umetnik Abe Zuka, a naučnici koji tvrde da pruža rešenja na mnoga neodgovorena pitanja u matematici veruju da je nastala u Teslinoj laboratoriji u Vordenklifu.

Crteži srpskog naučnika sa savršenom tablicom množenja bili su sakriveni u malom drvenom sanduku među svežnjem nacrta za raznorazne izume. Zuka koji je pronašao Teslinu matematičku spiralu nije imao mira.
Osetvši da u rukama drži nešto neverovatno vredno, odmah ju je fotokopirao u nekoliko primeraka i odneo, kako je rekao, različitim "zaluđenicima" - matematičarima, filozofima, kompjuterskim frikovima...

Jedan od matematičara koje je konsultovao predavač Džoi Greter odmah se bacio na posao otkrivši da je posredi veliko matematičko otkriće jer je srpski genije u jedan sistem ubacio tablicu množenja, deljenja, primarne brojeve, visoko složene brojeve...

"Otkriće je fenomenalno. Kada bismo uspeli da đaci širom sveta koriste ovu tehniku i malo se njome igraju, mogli bismo da prevaziđemo našu kulturnu averziju prema matematici.

Teslina šema prikazuje u stvari spiralu sa 12 mesta. Taj magični broj Tesli očigledno nije slučajan - 12 meseci u godini, 12 inča u stopi, 24 sata u danu, a 12 je deljiv sa 2, 3, 4, i 6. Na svakih 12 brojeva postoji šansa da su 4 broja prosta. Poznata Teslina misao: "Kad biste znali za veličanstvenost brojeva 3, 6 i 9, onda biste u rukama držali ključeve univerzuma".

Naučnicima je za oko zapala još jedna sitnica na Teslinoj spirali - tablica datira od 12. 12. 1912.[/center]


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:05, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pet 25 Dec - 13:24


Naš svet je sastavljen iz deset prostih dimenzija

Za sada se po naučnicima smatra da čovečanstvo živi u prostor-vremenu koji ima tri prostorne i jednu vremensku dimenziju, a novi modeli spekulišu o većem broju  čak do deset prostornih dimenzija!....


Da li je u CERN-u otkrivena nova elementarna čestica? Mada još uvek iz CERN-a nema službenih saopštenja, New York Times je objavio kako je među fizičarima zavladalo veliko uzbuđenje zbog mogućeg otkrića.

Dve velike korporacije, ATLAS i CMS, objavile su rezultate analize podataka na sudarima protona pri energijama od 13 tera elektron-volti (TeV), dok je Higsov bozon pronađen na energijama sudara od sedam i osam TeV-a.

U analizi koja posebno posmatra događaje s dva visokoenergijska fotona pronađen je višak događaja na mestu koje bi se moglo interpretirati kao nova čestica s masom od oko 750 giga elektron-volti (GeV). Zanimljivo je da su obe korporacije pronašle višak događaja na otprilike istom mestu, što je proizvelo ovo uzbuđenje.

Među fizičarima su se pojavile različite spekulacije. Jedna od njih je da je otkrivena nova čestica, graviton.Graviton pripada jednom specijalnom modelu koji uključuje dodatne dimenzije prostora te bi ovo otkriće redefinisalo naše spoznaje o prostor-vremenu.

Sada smatramo da živimo u prostor-vremenu koji ima tri prostorne i jednu vremensku dimenziju, a novi modeli spekulišu o većem broju dimenzija, sve do 11 dimenzija ukupno, od kojih je 10 prostornih, a jedna vremenska.

Fizičari okupljeni u korporacijama CMS i ATLAS će u narednih šest meseci prikupljati i analizirati nove podatke dobijene u eksperimentima.


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pet 25 Dec - 13:26

Dvadeset jedans.b.
Koliko iznosi masa ljudske duše? Najpoznatiji "naučni" odgovor kaže – 21 gram. Samo ovo pitanje jedna je vrlo popularna transkripcija starog filozofskog problema o tome gde se dodiruju duša i telo. Međutim, mada ga je afirmisao jedan od najznačajnijih filozofa racionalizma – Rene Dekart, ovo pitanje ni do danas uopšte nije postalo "naučno". Pre svega, ono implicitno podrazumeva čitavu gomilu teško proverljivih pretpostavki – o tome da duša postoji kao materijalni entitet, da joj se mogu pridružiti opservable koje se daju meriti, da duša poseduje bilo kakvu masu ili da se uopšte može podvrgnuti robustnim eksperimentima. Kako onda, uprkos svemu tome, postoji i kvantitativni odgovor na ovo pitanje? Reč je, naravno, o široko rasprostranjenoj zabludi. Naime, američki lekar Dankan Mekdugal (1866–1920) zaista je početkom XX veka sproveo niz eksperimenata u kojima je istraživao da li ljudska duša ima masu i, ako je ima, koliko ona iznosi. Za tu svrhu je konstruisao naročitu postelju ispod koje se nalazio specijalno napravljen osetljivi mehanizam za merenje mase. Na ovoj samrtnoj postelji-vagi, doktor Mekdugal je 1907. godine u Haverhilu u Masačusetsu pratio umiranje šest svojih teško obolelih pacijenata, od kojih su, prema radu objavljenom u časopisu "Američka medicina", četiri bolovala do tuberkuloze, jedan od dijabetesa, a jedan od nepoznate bolesti. Mekdugal je ustanovio da prilikom samrtnog ropca dolazi do neke promene mase, o čemu je u broju od 10. marta te godine izvestio i "Njujork tajms". No, mada je sa svoja četiri saradnika pokušao da eliminiše posledice znojenja i druge biološke efekte, Mekdugal je sam naveo da je sa velikim teškoćama ustanovio precizne trenutke smrti pacijenata, što je bilo presudno za ovaj eksperiment. Sa druge strane, imao je premalu statistiku, a pritom je dobio šest potpuno različitih rezultata. No, u celom eksperimentu oni koji su ga tumačili podlegli su utisku prvog dobijenog, "okruglog" rezultata. Mekdugalovi samrtnici su, naime, izgubili 21 gram u prvom, po 14 grama u drugom i trećem, kao i deset grama u petom testu, dok dva testa nisu uspela zbog prekasnog postavljanja samrtnika na krevet. Nijedno kasnije istraživanje nije dovelo do pouzdanog i ponovljivog rezultata. Nekoliko godina kasnije sam Mekdugal je bez uspeha pokušao da napravi rendgenski snimak duše koja napušta telo, a merio je i mase petnaest pasa koji su umirali, ali je ustanovio kako se njihova masa nije promenila pošto su izdahnuli. Međutim, podatak iz prvog Mekdugalovog testa, onaj da je ljudska duša teška 21 gram, toliko se proširio kroz medije i knjige da danas predstavlja deo opšte kulture. Između ostalog, genijalni meksički pisac i scenarista Giljermo Arijaga iskoristio ga je i za naziv poznatog holivudskog filma iz 2004. godine. No, to nam pokazuje, kao i u toliko slučajeva, koliku moć lepi, celi brojevi imaju na ljudski duh. Ma koliko bio težak.

Iyvor vreme


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 969742_howe_fig30b


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pet 25 Dec - 13:28


Kinezi izumeli automobil koga pokreće mozak

Kineski naučnici su izumeli po njihovim tvrdnjama prvi kineski automobil kojim je moguće upravljati uz pomoć ljudskog mozga!...

Vozač vozi "automobil kojeg pokreće mozak" zahvaljujući opremi za čitanje moždanih signala , sa tom opremom vozač tako može uz pomoć mozga - svog uma "reći" automobilu da ide napred, nazad ili da stane, a takođe može i zaključati i otključati vozilo.

Ekipi sa Univerziteta u Tianjinu za realizaciju je trebalo dve godine, a prvobitno su bili vođeni idejom pomoći invalidima koji ne mogu da voze.

Zang Zao je objasnio da se oprema sastoji od 16 senzora koji hvataju takozvane EEG-signale iz mozga. Razvili su računar koji bira relevantne signale i prevodi ih i tako omogućava upravljanje automobilom.

"Računar procesuira signale kako bi kategorizovao i prepoznao namere ljudi a potom ih prevodi u upravljačke komande automobilu. Osnova celog procesa je procesuiranje EEG-signala" izjavio je

Voditelj projekta Duan Feng rekao je da bi uskoro moglo biti moguće kombinovati tehnologiju upravljanja mozgom sa samovozećim automobilima.

Duan je odbacio brige o mogućim nesrećama zbog ometanja vozača dok njihov mozak upravlja automobilom objašnjavajući da je koncentracija potrebna samo za osnovne komande, na primer, pri promeni trake ili pri skretanju.

Pogledajte video kako se vozi automobil kojeg pokreće ljudski tj naš mozak:


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:07, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Valerija

Član
Član

Valerija

Ženski
Poruka : 22

Učlanjen : 27.02.2016


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Sub 27 Feb - 16:47

Zaboravite na kucanje poruka: USKORO ĆEMO IH PISATI POGLEDOM!

Kao da upravljanje mobilnim glasom nije dovoljno neobično, iz Microsofta najavljuju tehnologiju uz pomoć koje bismo uskoro uređajima upravljali – pogledom.

Novi patent kojim je Microsoft privukao pažnju otvara brojne i zaista zanimljive mogućnosti.
Mnogi korisnici su klasičnu tastaturu na dodir na svojim pametnim telefonima već zamenili onom na kojoj je moguće pisati tek povlačenjem jednog prsta po ekranu (tzv. swype), a sudeći po ovom patentu za to uskoro više uopšte nećemo morati da koristimo ni prste.
Patent funkcioniše tako da prednja kamera na telefonu prati pokrete korisnikovog oka i prevodi ih u naredbe telefonu. Slična tehnologija nam je već poznata s novijih pametnih telefona na kojima pogledom možemo pauzirati video koji smo do sad gledali, ili pak odložiti prelazak ekrana u stanje mirovanja, prenosi “24 sata.hr”.
Ova tehnologija bi prvenstveno mogla da olakša život onim korisnicima koji zbog zdravstvenih poteškoća imaju problema sa pisanjem poruka, međutim ako Microsoft uspe da razvije tehnologiju tako da ne bude bitno sporija od kuckanja na dodir kakve trenutno koristimo, kuckanje na pogled bi moglo da postane novi standard.
Prikupljanjem svih pogleda od početka unosa do signala da je unos završen i istovremenom obradom svih uzoraka pogleda, reči ili rečenice bi se na ekranu mogle ispisivati odjednom.
To bi korisniku omogućilo vrlo brz unos teksta – opisano je u patentu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Čet 20 Okt - 11:08

Neko je krenuo prema nama: Naučnici dobili “inteligentni” signal iz svemira
Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Vhsdfzhc-640x433

Ukoliko signal dolazi od vanzemaljske civilizacije, ona očigledno mora da bude napredna. Emitovanje signala tolike jačine bi zahtevalo nivo tehnologije koji ne možemo ni da zamislimo.

U proteklih nekolikogodina, naučnici širom sveta su dobijali čudne signale iz svemira, a svi oni imaju nekoliko zajedničkih faktora. Oni traju delić sekunde i emituju energiju koju Sunce emituje tokom jednog meseca.

Ono što je najbizarnije po pitanju ovih signala jeste da se ne poklapaju ni sa jednim poznatim prirodnim fenomenom. Svi zabeleženi signali imaju gotovo isti šablon. Njihove disperzije su jednake umnošku jednog te istog broja – 187,5.

Za razliku od mnogih čudnih fenomena, ovaj fenomen još uvek nema „normalno“ naučno objašnjenje. Signali su toliko neobjašnjivi da mnogi naučnici prihvataju i mogućnost da signali dolaze od vanzemaljske civilizacije.

Oni tvrde da je šansa 0,05% da je u pitanju slučajnost. Ako je u pitanju šablon, onda će biti veoma teško objasniti fenomen.

Kosmički objekti bi mogli u okviru nekog prirodnog i do sada nepoznatog procesa stvarati disperzije u redovnim umnošcima. Mali, gusti ostaci zvezda po imenu pulsari emituju radio talase, ali ne u redovnim umnošcima.

Moguće je i da teleskopi primaju signale iz svemira, koji u stvari predstavljaju dokaz napredne tehnologije.

To se čini kao jedino racionalno objašnjenje. Svaki delić energije ima odgovarajući radio spektar. Oni su veoma moćni, zbog čega naučnici smatraju da ovi talasi dolaze van naše galaksije, bar nekoliko milijardi svetlosnih godina dalje.

To bi moglo da prođe kao prirodni fenomen. Međutim, neverovatno kratki signali ukazuju na to da je izvor udaljen jedva par stotina kilometara, što znači da pulsari ne bi mogli da emituju ove deliće energije. Ne zaboravimo problem sa brojem 187,5.

Moguće je i da signal ne emituje nešto već neko.

Ukoliko signal dolazi od vanzemaljske civilizacije, ona očigledno mora da bude napredna. Emitovanje signala tolike jačine bi zahtevalo nivo tehnologije koji ne možemo ni da zamislimo. Naravno, oni ne mogu znati koju mi radio frekvenciju slušamo.
Bilo kako bilo, ko god ili šta god treba da primi signal, to definitivno nismo mi. Ukoliko je signal zaista došao iz galaksije udaljene nekoliko milijardi godina, moguće je da izvor koji ga je poslao više ne postoji.

Bilo da je u pitanju prirodni fenomen koji ne razumemo ili vanzemaljci, možda čak i neki tajni špijunski satelit, jedno je sigurno – univerzum je zaista čudno mesto, a mi još ne znamo ni delić cele priče.

Webtribune.rs
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Čet 20 Okt - 11:12

Tehnologija koja omogućava slanje i primanje misli 



Britanski naučnici tvrde da su razvili sistem koji povezuje mozgove ljudi i na taj način omogućava razmenu misli, prenosi "Dejli telegraf".

Britanski naučnici tvrde da su razvili sistem koji povezuje mozgove ljudi i na taj način omogućava razmenu misli, prenosi "Dejli telegraf". Tehnološki sistem, koji je razvio naučni tim sa univerziteta u Sautemptonu, navodno je prvi sistem u svetu pomoću kojeg će ljudi moći da šalju misli, reči i slike direktno u umove drugih ljudi.

Sistem će naročito ljudima koji ne mogu da govore biti od velike koristi.

Naučnici smatraju da će ovo otkriće promeniti internet, jer će ljudi moći da komuniciraju bez telefona i tastature, bez obzira na daljinu.

Istraživanje je dokazalo da će biti moguće stvoriti sistem putem kojeg će ljudi sami moći da emituju svoje misli, ali se to sigurno neće desiti u skorije vreme, rekli su naučnici.

Tehnika "međusobnog povezivanja kompjutera i mozga", putem koje kompjuter analizira moždane signale, omogućava slanje poruka, koje su oblikovali moždani signali, od mozga jedne osobe putem internet veze do mozga druge osobe, udaljene kilometrima.

Prema rečima doktora Kristofera Džejmsa, koji je vodio istraživanje, za vreme prenosa poruka, ljudi se povezuju sa kompjuterom posebnim elektrodama, kako bi se merila moždana aktivnost.

"Ovde se ne radi o telepatiji. Nema svesnog formiranja misli u umu jedne i istovremenog pojavljivanja misli u umu druge osobe", rekao je doktor Džejms.

Zanimljivosti iz nauke - Page 2 OY2ktkpTURBXy9mMGY2NDkyZmU2YWNhM2Y0ZTgyZTVhZTE4NTg1N2JkMy5qcGeSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Čet 20 Okt - 11:15

ŠOKANTNO OTKRIĆE: Naučnici tvrde da je „biće“ koje su pronašli, dokaz da vanzemaljci postoje

Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Alien-beast
Ovo je prvi zadivljujući uvid u misteriozni „vanzemaljski organizam“ za koji naučnici tvrde da je dokaz koji potvrđuje postojanje života u svemiru.

Ova slika polu-čovekolikog organizma u fetalnom položaju ekskluzivno je prikazana na sajtu Express.co.uk.

Smatra se da je to poslednji konkrektan dokaz kojim se podržava teorija da nismo sami u svemiru.

Otkriće, koje će izazvati šok među astronomima i istraživačima svemira, napravljeno je u stratosferi iznad grada Bonvil Salt Flats u američkoj državi Juti.

Čestica nazvana „Nezemaljska zver“ sadrži tragove ugljenika, azota i kiseonika-najosnovnijih elemenata koji predstavljaju osnov života.

Za razliku od ranijih sličnih otkrića, čudno biće koje je pronađeno je potpuno simetrično, što je znak da bi moglo biti prirodno.

Otkrio ga je profesor Milton Vejnrajt zajedno sa svojim timom sa Univerziteta Šefild koji odavno tvrdi da postoji život izvan Zemlje.

Profesor Vejnrajt je do sada već otkrio postojanje organske materije u svemiru (zmaj, duh, bik i čestice lobanje).

Ne samo da vanzemaljci postoje, već sitne čestice vanzemaljskog DNK konstantno padaju na Zemlju iz svemira u vidu takozvane panspermije, naveo je Vejnrajt.

Međutim,ovo poslednje otkriće zbunilo je naučnike zbog svoje neuobičajne veličine i jezivog čovekolikog oblika.

„Upravo smo poslali meteorološki balon za uzimanje uzoraka u stratosferu i izdvojili smo čudno nezemaljsko biće“, rekao je profesor Vejnrajt. „Prikazana čestica sadrži ugljenik, kiseonik i azot i pokazuje znakove simetrije, tj. kada se podeli na dva dela, oba dela izgledaju isto“.

To je definitivno organizam. Bonvil Solt Flets će sada biti poznat po tome što je dospeo na sve veću listu mesta na Zemlji za koja se smatra da su zaražena vanzemaljskim mikrobima“, rekao je profesor.

Profesor Vejnrajt je poslao balon u stratosferu 30 kilometara iznad Zemljine atmosfere kako bi prikupljao minijaturne čestice iz svemira.

Materija koja je sakupljena sa površine naprave otkrila je jeziv organizam sakriven među tragovima stratosferskih krhotina.

Profesor Vejnrajt smatra da ne potoji način da se čestica podigla sa Zemlje, pošto ima veliku molekularn težinu zbog koje je nemoguće da je „pobegla“ Zemljinoj gravitaciji.

Zaključeno je da postoje biološki entiteti koji žive na drugim planetama, a koji se ponekad odvoje i počnu plutati kroz svemir.

„Ako ovakvi organizmi mogu biti podignuti sa Zemlje, zašto nema sličnih čestica polena i semena trave na bilo kom uzorku? Očigledno one ne mogu dospeti u više nivoe atmosfere, ali čestice mogu proći kroz stratosferu“, rekao je Vejnrajt. „Najjednostavnije objašnjenje je da dolaze na Zemlju iz svemira“.

Profesor je ranije govorio o teoriji da vanzemaljske čestice probijajući Zemljinu atmosferu zasipaju površinu Zemlje.

Prošlog januara, on i njegov tim su uspeli da izdvoje mikroskopsku metalnu kuglu iz svemirskih krhotina koja je sadržala organske materije što je izazvalo strah od mogućnosti zaraze. To je dovelo do tvrdnji da inteligentna vanzemaljska bića pokušavaju da stvore vanzemaljska bića na zemlji.

Teorija panspermije upućuje i na to da život na Zemlji potiče sa drugih planeta.

Smatra se da je vanzemaljska DNK zaslužna za evoluciju virusa i bakterija, time što kad pokupe neidentifikovani genetski materijal postanu super infektivne.

Zabrinjava to da virusi ebole i zike mogu postati opasniji time što u svoj genom pokupe DNK koji je potekao iz svemira.

Profesor Vejnrajt je pozvao NASA-u da krene sa proučavanjem pitanja odakle potiču organska jedinjenja, identična onima na Zemlji, a koja su otkrivena u Solarnom sistemu.

„Potrebno je da NASA ili Evropska svemirska agencija potroše deo novca koji dobijaju na dokazivanje naših tvrdnji. Do sada niko nije došao do racionalnog objašnjenja za ono što smo otkrili. Jednostavno rečeno, Zemlja se svakodnevno zasipa biološkim materijalom iz svemira. Neki od njih su živi, ali svi oni nose nove informacije koje su možda uticale na evoluciju života na Zemlji“, naveo je profesor.

Webtribune.rs

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pet 2 Nov - 12:52

15 Zanimljivih činjenica o tehnologiji i nauci…

Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Picture-143867
1. Muškarci i žene različito vide. Generalno, žene su bolje u raspoznavanju razlika među bojama, dok su muškarci bolji u praćenju predmeta u pokretu ili uočavanju detalja u daljini.

2. Na svetu se nalazi više od sedam milijardi ljudi. Više od četiri milijarde svakodnevno koristi mobilni. Četkicu za zube svakodnevno koristi tek 3,5 milijarde ljudi.

3. Prosečni 21-godišnjak u životu je potrošio čak 5.000 sati igrajući videoigre, poslao 250 hiljada mejlova, SMS poruka, a samo na mobilnom je proveo 10.000 sati.

4. Mesec se svake godine za oko četiri centimetra udalji od Zemlje. Za 563 miliona godina, biće toliko daleko od Zemlje da potpuno pomračenje Sunca jednostavno neće biti moguće.

5. Na okeanskom dnu ako niste znali postoji bakterija koja se ‘hrani’ – elektricitetom.

6. Prosečan čovek u životu prepešači oko 40 miliona metara. To je nešto više od tri kruga oko Zemlje oko Ekvatora.

7. Svaki put kada promešate špil karata – postajete deo nikada pre ispričane istorije. Naime, redosled pomešanih karata u špilu nikada se u istoriji nije ponovio. Znate koliko mogućih kombinacija postoji? 8×1067! Više nego što ima zvezda u vidljivom delu svemira.

8. Inženjeri u NASA svako uspešno lansiranje rakete u svemir slave tradicionalnim ručkom u kojem je glavna namirnica pasulj.

9. Broj ljudi koji žive na Islandu toliko je mali da je jedna kompanija napravila anti-incest aplikaciju kako bi u svakom trenutku Islanđani znali da li se zabavljaju sa rođakom ili ne.

10. Svaka pretraga na Google koristi energije koliko i jedna sijalica od 60W u trajanju od 17 sekundi.

11. Čak 95 odsto ljudskog DNK identično je sa šimpanzinim. Međutim, još zanimljivija je činjenica da je 50 odsto DNK identično onom u bananama.

12. Nadarenima se smatraju oni čiji se IQ nalazi između 120 i 140 po Katelovoj skali. Svi rezultati preko 140 predstavljaju izuzetno inteligentne osobe.

13. Posađena ruža u svemiru( naučnici su je uzgajali na međunarodnoj svemirskoj stanici) miriše drugačije nego one na Zemlji!

14. Nauka je dokazala da je u naše ljudske gene upisano da sve mladunce volimo, čuvamo i pazimo. (i malo gnjavimo hihih )

15. Skoro svi elementi u našem telu su nastali u eksploziji zvezde!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pet 2 Nov - 12:54

Kratke činjenice o nekim izumima…
Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Mbq7tf

– Električnu stolicu izumeo je zubar.

– Isak Njutn izumeo je vratanca za kućne ljubimce.

– Amerikanac Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellog) 1898. godine po prvi put javnosti je predstavio novu vrstu zdrave hrane koju je nazvao kornfleks.

– Detektor laži pronađen je 1921.

– Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) izumeo je makaze.

– Neprobojni prsluk, požarne stepenice, brisače za auto i laserske štampače izmislile su žene.

– Bombonice Pez nastale su 1927. godine. Obožavamo ih i dan-danas!

– Franklin Mars (Franklin Clarence Mars) izumeo je čokoladice Snickers 1930. godine.

– Prvi bumerang izumljen je pre 10,000 godina!

– Aparat za šećernu vunu izumeo je zubar, verovali ili ne.

– Planetarno poznato piće Coca-Colu izumeo je dr Džon Pemberton (John S. Pemberton) 1886. godine u Atlanti.

– Mašina za pranje suđa izmišljena je 1889.

– Kolica sa jednim točkom izumljena su u Kini.

– Ručni sat nastao je 1904.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Sub 16 Feb - 9:12

Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Wave-2211925_640

Odakle dolazi morska pjena?

Prije nekog vremena, pisala sam o tome kako funkcionišu deterdženti: to su surfaktnanti koji smanjuju površinsku napetost vode jer su molekule deterdženata specifično organizirane, imaju dio koji "voli" vodu" i dio koji "mrzi vodu" te tako jednim krajem uspiju uroniti u masnu mrlju, a drugim biti u vodi.

Većina deterdženata (ali ne svi) sa vodom obrazuju pjenu. Pjena je smjesa u kojoj je gas otopljen u tekućini ili čak čvrstoj materiji. Zapravo, pjene su smjese koje se sastoje iz gasovite faze i tečne ili čvrste faze. Obično, kada mislimo na pjenu mislimo baš na pjenu gasa u tekućini, kakva je sapunica, ali kuhinjska spužva i stiropor su također pjene. Gas formira mjehuriće, a ne neke druge oblike, jer je sa tačke gledišta fizike i fizičkih zakona, sferični oblik najlakši za formiranje i treba mu najmanje energije da bi se formirao. O svojstvima i tipovima pjena te njihovoj primjeni u svakodnevnom životu bi se dalo pričati, ali trenutno mene, a vjerujem i vas, interesuje jedna posebna vrsta pjene: morska pjena. Ovdje ne mislimo na zapjenjene talase, nego na onu šuškavu pjenu koja ostane na obali kada se talas povuče, pjenu koju možete držati u ruci. 
Nekada davno, ljudi su porijeklo morske pjene tumačili vrlo romantično (i tužno): mislili su da morska pjena nastaje kada umre morska sirena, od tuge zbog neuzvraćene ljubavi smrtnog čovjeka. Mala sirena Hansa Christiana Andersena je tako umrla i pretvorila se u morsku pjenu. Prema Heziodovoj Teogoniji, Afrodita je rođena iz morske pjene, čije je porijeklo malo neromantično - morska pjena je nastala od Uranovih odsječenih genitalija koje je u more bacio Kron.
Međutim, porijeklo i sastav morske pjene su, za nas koji volimo nauku, mnogo zanimljiviji od svega toga. U bajkama ima i nešto istine: morska pjena nastaje od raspadnutih bića, biljaka i životinja, koja žive u moru, odnosno, organskog je porijekla. 

Morsku pjenu čine otopljene organske molekule - neki proteini, ugljikohidrati, lignin, aminokiseline i fenolski spojevi. Sama pjena se formira u zoni mlata - zoni u kojoj talasi udaraju u obalu, bila to pješčana, kamenita ili šljunkovita obala. Zapravo, snažni pokreti vode u tom dijelu mora čine da otopljene materije, od kojih su neke spomenute surfaktanti i ponašaju se slično spomenutim deterdžentima, formiraju pjenu, zarobljavajući mjehuruće zraka. Pošto morska pjena ima malu gustoću, vjetrovi je mogu nositi te se može naći i nešto dalje od granice mora i kopna i dalje od zone plime i oseke. 


Proteini koji se mogu naći u pjeni su neke lipaze, proteaze i hidrataze. Ove klase enzima su ujedino i surfaktanti. Lipaze rastvaraju masti, te se mogu koristiti i kao sredstva za uklanjanje masnih mrlja, a neki deterdženti sadrže neke enzime iz ove klase. Proteaze razlažu masti, a karbohidrataze ugljikohidrate. Tehnički, morska pjena je deterdžent.

Vrlo često se nakupljanje morske pjene dešava u toku cvjetanja algi - neugodne i čak opasne pojave prevelikog razmnožavanja određenih algi. Međutim, ne učestvuju samo alge u stvaranju morske pjene: u njoj su pronađeni i tvari porijeklom iz morskin makroinvertebrata (u prevodu: beskičmenjaka koji žive u vodi), poput amfipode (red račića) naučnog naziva Corophium volutator . 

U mjestu Yamba u Australiji, količine formirane morske pjene znaju biti enormne i prekriti cijelu obalu u debelom sloju:

[size=13]Enlarge this image

Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Whipped-ocean3[/size]
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Sub 16 Feb - 9:15

"Ispiranje" mozga

Zanimljivosti iz nauke - Page 2 138720777-56a795245f9b58b7d0ebe7c7

Koliko sati spavate? 8? 9? 6 sati? Nakon ovog teksta ćete možda poželjeti odvojiti više vremena za spavanje. 

Naime, nedostatak sna i premalo sna utiču na povećanje razine beta-amiloida, proteina u mozgu koji se povezuje sa nastankom Alzheimerove bolesti. Sam beta-amiloid je produkt metabolizma moždanih stanica, a molekule ovog proteina imaju tendenciju da agregiraju i stvaraju plak, karakterističan za kliničku sliku Alzheimerove bolesti. 2018. godine se pojavilo nekolo radova koji pokazuju upravo ovo. U studiji, objavljenoj u PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences), pod naslovom "Beta-Amyloid accumulation in the human brainafter one night of sleep deprivation" (1), rađena je pozitronska emisiona tomografija na 20 osoba starosti od 22 do 72 godine.

U ovoj studiji je pokazano kako razina beta-amiloida raste za 5% nakon svega jedne neprospavane noći. Kod pacijenata sa Alzheimerovom bolesti, procenat beta-amiloida je 43% veći od onog kod zdravih osoba. 
Međutim, ovo nije jedini rad koji pokazuje povezanost deprivacije sna i povećanja nivoa beta-amiloida. Na Univerzitetu Winsconsin-Madison se od 2001. godine vodi studija WRAP (Wisconsin Registry for Alzheimer's Prevention) u koju je uključeno preko 1500 osoba sa ciljem proučavanja uzroka ove bolesti. Participanti studije nisu pokazivali znakove demencija u trenutku kada su se uključili u studiju, ali oko 70% njih ima porodičnu istoriju Alzheimerove bolesti. Još 2015. naučnici uključeni u ovu studiju su pokazali kako postoji asocijacija i između kvaliteta sna, prema vlastitoj procjeni sudionika studije, i akumulacije beta-amiloida (2). Također, u jednom drugom radu, pokazano je da je deprivacija sna povezana sa povećanom koncentracijom markera za Alzheimerovu bolest u spinalnom fluidu (3).

Ljudi koji slabo spavaju imaju 68% povećan rizik da će imati određene kognitivne probleme (4), pa i Alzheimerovu bolest, od onih koji imaju dobar san. 
Zanimljivosti iz nauke - Page 2 BrainBath_PPT

Šta je uzrok ove povezanosti? Šta se to noću normalno dešava u mozgu da se on oslobodi nakupina toksičnih proteina?

Kada je 2013. otkriven limfatični sistem mozga - glimfatični sistem, naučnici su bili zadivljeni jer je ova struktura bila toliko dugo vremena bila skrivena od nas. Međutim, ubrzo su istraživači utvrdili neke od funkcija ovog sistema. Pronađeno je da se u glimfatičnom sistemu tok fluida povećava noću, tokom sna i to tako da se prostori između stanica mozga povećavaju za čak 60% (5), što omogućava bolji protok fluida. Ovaj fluid "kupi" za sobom toksične i nepotrebne tvari, uključujući i beta-amiloid. Drugim riječima, glimfatični sistem "ispire" mozak. Upravo su stoga san i odmor, noćni i dnevni ciklusi rada ovog sistema od presudnog značaja za detoksikaciju mozga.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pon 22 Apr - 9:44

Voda ima sećanja

Voda je neophodna za dobro zdravlje, u vodi je započeo život, bez vode ne bismo mogli da živimo. Dr. Jacques Benveniste, francuski lekar, specijalista imunologije je otkrio nove naučno zasnovane osobine vode a novu metodu kojom je došao do ovih novih saznanja nazvao digitalnom biologijom.

1. Kada se neka supstanca rastvori u vodi, voda nosi sećanje na tu supstancu čak i u trenutku kada koncentracija te supstance toliko opadne da u vodi ne ostane ni jedan molekul te supstance.

2. Molekuli bilo koje supstance imaju spektrum određenih frekfencija koje se mogu snimiti digitalnom tehnikom, ako se ovakav snimak frekfencija određene supstance pusti u vodu (pomoću elektronskog transduktora), tretirana voda će se ponašati kao da je ta određena supstanca prisutna u njoj.


Dr. Jacques Benveniste (1935-2004) je takođe eksperimentima dokazivao da voda ima memoriju i da se informacije iz vode mogu prenositi preko telefona i interneta, čime je hteo da podrži homeopatski način lečenja (malim dozama leka).
Pomisao da voda čuva "sećanja" koja se mogu digitalno snimiti i da se to može preneti na drugu vodu čak i kad supstanca više nije prisutna je prilično šokantna.

U vodu ubacujemo bezbroj hemikalija, otpadnih materija i pokušavamo posle da ih odstranimo prečišćavanjem vode ali ako ova nova saznanja primenimo ne postoji ni jedan način da se sve štetne materije otklone iz vode jer ona poseduje sećanje na njih.

Kada se beba rodi njen organizam sadrži 80% vode, kod mnogih ljudi koji umru od starosti organizam sadrži samo 50% vode, sa ove tačke gledišta jednostavno je optužiti vodu kao razlog starenja. Odgovarajuća hidratacija organizma je neophodna za otklanjanje otpadnih materija iz ćelija, za zdrav mozak, vodom se transportuju hranjive materije, lubrikacija, regulacija temperature, održavanje strukture tkiva. Hronična dehidratacija vodi ka mnogim problemima kao što su konstipacija, potstiče mnoga stanja kao što su alergije, astma dijabetes, artritis. Dobra hidratacija za dobro zdravlje bi moglo da se smatra jednostavnim rešenjem ali da li je sve baš tako?

Otkriće Dr. Jacques Benveniste's pokazuje da mi ustvari vrlo malo znamo o vodi, svi bi smo trebali da unosimo pročišćenu vodu jer ona utiče na sve aspekte našeg tela i omogućuje da ono savršeno funkcioniše ali pomisao na to da u vodu ubacujemo razne vrste đubreta, hemikalija koje s obzirom da voda ima "sećanje" ni jedno postrojenje ne može da prečisti takođe utiče na to šta sa njom unosimo u naše telo. Ovo saznanje bi trebalo da probudi i pojedinačnu svest o tome i obavezu da pazimo šta dodajeno ili bacamo u vodu kako bi se ona pročistila jer samo potpuno čista voda doprinosi zdravlju.
(Izvor, TopVita)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pon 22 Apr - 17:48

Učenje, kažu psiholozi i ostali ljudi iz struke, nije puko pamćenje činjenica, već je reč o ozbiljnom misaonom procesu. Ipak, sam proces pamćenja, osim što je slojevit, veoma je važan. Kada se nešto dobro nauči kao činjenica, gotovo da se pamti za ceo život.
Neke zanimljivosti sa kojima je bilo moguće sresti se tokom školovanja zaslužuju još malo pažnje i podsećanja.

Prosečne ljudske osobe imaju količnik inteligencije (IQ) između 90 i 110. Nadarenima se smatraju oni čiji se IQ nalazi između 120 i 140 po Katelovoj skali. Svi rezultati preko 140 predstavljaju izuzetno inteligentne osobe.

Knjiga prosečne veličine sa imenima svih insekata, a na našoj planeti postoji više od 900.000 poznatih vrsta, imala bi oko 6.000 stranica.

Papirni tapeti pronađeni su u Kini ubrzo pošto je načinjen i sam papir. U Evropu su stigli u 16. veku.
Malo je poznato da je Napoleon pisao dobre i neobične romane. Njegov roman „Vojvoda od Eseksa” delo je o utvarama, koje podseća na priče Edgara Alana Poa, a napisao je, u istočnjačkoj tradiciji, i roman „Prorokova maska”.

Suprotno ukorenjenom mišljenju, magarci spadaju u najpametnije kopitare. Oni, na primer, dlakama na bradi probaju da li je kroz žičanu ogradu puštena struja, a na opasno mesto stupaju samo kad gospodar pređe preko njega. Bižuterija od štrasa može da bude prikladna zamena za skupe dijamante. Ovi blistavi kamenčići izrađuju se od stakla s velikim dodatkom olova. Štras je u 18. veku pronašao francuski juvelir Federik Štras.

Konji spavaju pretežno stojeći. Njihove noge imaju naročit sistem tetiva, kostiju i zglobova koji može bez napora da izdrži težinu ove krupne životinje, dok su njihovi mišići u stanju mirovanja potpuno opušteni.

Prva država koja je ženama dala pravo glasa je Novi Zeland, i to 1893. godine.
Čovečje suze proizvode četiri žlezde smeštene pokraj oka, ispiraju rožnjaču i otiču u nos. Ako ih ima previše, izlivaju se preko kapaka. Ono što je zanimljivo, to je da svakoga dana čovek izluči (i ako ne plače) oko pola litra suza!
Dok kod ljudi orgazam u proseku traje četiri minuta, svinje uživaju punih pola sata. Za vreme trodnevnog parenja lavovi usrećuju svoje partnerke na svakih 15 minuta. Australijski miševi su tako aktivni da neki mužjaci mogu da uginu od iscrpljenosti. Nasuprot tome, kod slonova je sve gotovo za tri sekunde. U Aziji se svakog dana pojede oko 1,5 miliona tona pirinča, što je otprilike brdo šest puta veće od Keopsove piramide!

Ljudi koji najviše vremena provode ispred televizijskih aparata su Japanci. Oni prosečno čame ispred TV-a čitavih devet časova dnevno!

Prvi grad na svetu koji je imao milion stanovnika bio je Rim 133.

godine pre nove ere. London je milionitog stanovnika dobio tek 1810,a Njujork 1875. godine. Danas u svetu ima oko 300 gradova sa više od milion stanovnika.
Smatra se da je izreku „Krv nije voda” skovao nemački car Viljem II (1888-1918) misleći na srodstvo, odnosno zajedničko poreklo Engleza i Nemaca. Mada su ove dve zemlje razdvojene vodom, pripadnici njihovih naroda trebalo bi, po njegovom mišljenju, da stoje jedni uz druge jer je od svih razlika jača zajednička krv.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pon 22 Apr - 17:50

Pronađen najstariji grob u Kini
U južnoj kineskoj provinciji Guangdun pronađen je grob star 13.500 godina u kome je sahranjena ženska osoba u položaju čučnja.
Tijelo pripada najvjerovatnije djevojčici staroj između 13 i 18 godina, koje je osakaćeno.

To je najstariji grob pronađen u Kini, prenijela je agencija V4NA.

Arheolog odgovoran za iskopavanja ruševina u Kingtangu vjeruje da je leš namjerno stavljen u grob u posebnoj pozi.

Grobne alatke pronađene u grobnici pokazuju da su postojali pogrebni rituali, čak i u antičkom periodu, dodao je on.

Neobičan položaj tijela navodi na pomisao da su primitivna religijska uvjerenja bila prisutna u to vrijeme.

Slični grobovi pronađeni su u brojnim prilikama u južnoj Kini i jugoistočnoj Aziji.

Međutim, na sjeveru Kine, mrtvi su zakopavani položeni na leđa sa ispruženim rukama i nogama.

Arheolozi tek treba da objasne značenje pozu čučnja, ali prema nekim stručnjacima, djevojčica je bila stavljena u fetalni položaj.

Njeno tijelo je obezglavljeno, a razlog za to se još uvijek istražuje, rekao je glavni arheolog.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pon 22 Apr - 17:52

Otvorena fabrika u kojoj roboti proizvode registarske tablice
Svi već dobro znamo da je Dubai poznat po tehnološkim inovacijama, od imenovanja ministra vještačke inteligencije, obaveznog 3D štampanja zgrada, pametnih policijskih stanica, letećih policajaca i taksija, pa sve do pametnih registarskih tablica. Sada nam iz ovog grada stiže još jedna inovacija – otvorena je prva fabrika na svijetu koja koristi robote u proizvodnji registarskih tablica vozila, kapaciteta 33.000 tablica dnevno.
Zanimljivosti iz nauke - Page 2 20190419133107_534338
enciju u štampanju registarskih tablica bez ljudske intervencije.

U bliskoj budućnosti, RTA (Roads and Transport Authority) će instalirati 10 sličnih mašina u centrima pružalaca usluga i biće kontrolisane kroz centralnu fabriku RTA. Za tehnološku implementaciju bila je zadužena njemačka kompanija Tonnjes Middle East.

Priznali da su bez dozvole prikupili kontakte 1,5 miliona korisnika

U ovom sistemu, robot prima elektronske naloge za štampanje putem sistema e-Licensing i počinje da štampa tablice bez ljudske intervencije. Sistem prati ciklus registarske tablice od proizvodnje do odlaganja koristeći QR kod koji je pričvršćen na tablici.

Svaka proizvodna jedinica može da proizvede 11 hiljada tablica dnevno, odnosno 350 do 700 tablica po satu maksimalno ili jednu tablicu za 15 sekundi.

Takođe, mašina može automatski da odjednom štampa šest različitih tipova tablica, prenosi PC Press.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost
avatar


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Pon 22 Apr - 17:53

Robot koji je pomagao u spašavanju Notr Dama
Zanimljivosti iz nauke - Page 2 20190419080758_534280
​Pariski vatrogasci su se suočili s ogromnim zadatkom u pokušaju da zaustave požar u Notr Damu koji je spalio krov i uništio toranj. Vatra je uništila neprocenjive dijelove katedrale, ali vatrogasci su uspjeli da spasu većinu dragocijenosti unutra.


Takođe su spriječili da vatra ne ošteti cijelu strukturu, a u toj akciji, kao pomoć, razmjestili su robota na daljinsko upravljanje nazvanog Colossus.

Robota, koji je težak oko 499 kg, proizvela je francuska tehnološka kompanija, Shark Robotics. Za vatrogasce bi bilo veoma opasno da uđu u Notre Dame sa teškom opremom dok je krov gorio i dijelovi padali oko njih.

Tu im je pomogao Colossus koji je napravljen da izdrži ekstremne uslove dok koristi crijevo i nosi teške alate. Njime može da se upravlja sa udaljenosti od skoro 305 metara i budući da ima modularni dizajn, može da se konfiguriše u zavisnosti od zahtjeva posla.

Sam robot je dugačak 1,6 metara, širok 0,7 metara i visok nešto manje od 0,7 metara. Vodootporan je, otporan na vatru i radi na dva elektromotora koji su podržani sa šest litijum-jonskih baterija.

Robot može samo da dostigne brzinu od 3,5 km/h, ali je sasvim sposoban da se penje preko prepreka i može da nosi više od 544 kg tereta.
Dobra vijest je da nije bilo nastradalih u ovom incidentu, čak i kada je oko 400 vatrogasaca učestvovalo u operaciji kontrole požara, pored mnogih drugih radnika hitne pomoći.

(PCPress/Ubergizmo)
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Sre 10 Jul - 10:28

Priroda je već rešila mnoge tehnološke zagonetke – sve što treba je da ih iskopiramo

Tekst: Marija Vidić
U svojim brojnim sveskama, Leonardo da Vinči crtao je najrazličitije mehaničke životinje, uključujući ptice, viline konjice, pa čak i mehaničkog čoveka-viteza. Za većinu njegovih nacrta mnogo kasnije utvrđeno je da ih je bilo nemoguće konstruisati tako da “mašine” zaista budu funkcionalne, dok se za viteza pretpostavlja da je nekada možda i bio napravljen, da je mogao da se kreće, pomera ruke, glavu, vilicu…
Da Vinči je ovog viteza pravio kako bi udovoljio svom pokrovitelju Ludoviku Sforci, zaljubljeniku u oružje i uopšte opremu za rat. Vitez je trebalo da služi kao zabava u palati “Sforca” u Milanu: na vrhuncu zabave, kada se okupe sve zvanice, vitez je trebalo da se pojavi i veoma teatralno pokaže svoje sposobnosti zabavljajući i oduševljavajući milansku aristokratiju.
No, Da Vinči nije radio na ovim mašinama samo zarad koristi, već je kao pronalazač i naučnik bio fasciniran prirodom, studiozno je proučavao i pokušavao da je imitira, ispitujući sve njene zakone. Bio je fasciniran letenjem pa je tokom života napravio ogroman broj studija o anatomiji ptica i načinu na koji uspevaju da lete.
U svesci datiranoj na 1505. godinu sa 18 manjih stranica dimenzija 21×15 centimetara koja se danas nalazi u biblioteci “Reale” u Torinu, Da Vinči je najpre zapisao svoja razmišljanja o letenju ptica, da bi onda ponudio mehanizam za letenje čoveka. Među nekoliko planova mašina za letenje skicirao je i jedrilicu i napravu nalik helikopteru – sve po uzoru na ptice. Zna se da je želeo da svoje mašine isproba na brdu u blizini Firence, ali u tome nije uspeo.


ČOVEK-PTICA
Smatra se da je Leonardo prvu leteću mašinu nacrtao 1490. godine. Bila je to ogromna letelica koja je podsećala na slepog miša. Da bi se pokrenula krila, čovek-letač morao je da koristi i ruke i noge. Iako znamo da letelica nikad nije napravljena, ovo je za to doba bilo neverovatno dostignuće i inspiracija za brojne druge pokušaje. Neke od ovih mašina konstruisane su po Da Vinčijevom nacrtu i testirane u XXI veku – pojedine su se pokazale kao vrlo uspešne, dok su druge bile totalni promašaj.
Ornithopteri, letelice sa krilima koja tokom letenja prave pokrete nalik pticama, nisu samo maštarija iz davnina, starija i od Leonarda, već se izrađuju i u 21. veku.
Čovek je od davnina kopirao prirodu. Zašto i ne bi kada među njenim stvorenjima postoje savršene žive naprave čiji izgled, način života i osobine ne samo da inspirišu stvaraoce već se mogu u potpunosti preslikati i ukrasti kao dobre ideje za čovekovo stvaralaštvo. Priroda je tako rešila mnoge od najvećih tehnoloških zagonetki iz oblasti hemije, proizvodnje energije i hrane, transporta, ambalaže…
Zanimljivo je da je čovek tek u 20. veku skovao termine koji opisuju imitaciju prirode u tehnologiji. Američki pronalazač Oto Šmit je transfer ideja od biologije ka tehnologiji nazvaobiomimetika, a termin bionika smislio je 1960. psihijatar i inženjer Džek Stil opisujući “nauku sistema čije su neke od funkcionalnosti preslikane iz prirode” . Međutim, ovaj termin s vremenom je počeo da označava upotrebu veštačkih delova tela kojima se elektronski upravlja, kao i povećanje ljudske moći zahvaljujući upotrebi takvih pomagala (natprirodna snaga). Umesto toga, od osamdesetih godina 20. veka uglavnom se govori o biomimikriji – nauci i tehnologiji koje, inspirisane prirodom, pokušavaju da reše probleme čovečanstva.
Ljudi koji se bave pronalazaštvom inspirisanim prirodom, netremice posmatraju svet oko sebe – biljke, životinje, mikrobe, insekte… pokušavajući da shvate kako oni funkcionišu, da uoče obrasce, sisteme, oblike, boje. Biomimikriji je veoma doprineo razvoj tehnologije – mikroskopa koji je uveličao predmete merene nanometrima, kamere koje mogu kvalitetno da snime i usporeno reprodukuju nekada nevidljive događaje, raznih optičkih uređaja, vozila…



KAO SPAJDERMEN
Primera biomimetike u poslednjih nekoliko decenija ima nebrojeno. Pomenimo samo “mačje oči” koje su dobile izuzetno rasprostranjenu upotrebu. Mačke, kučići i još neke životinje na oku imaju reflektivni sloj koji se nalazi iza mrežnjače. On odbija svetlo koje stiže do mrežnjače i vraća se nazad u oko, pa ono počinje da je emituje.
Zatim, čičak traka – napravio ju je četrdesetih godina Švajcarac Žorž de Mestral, čovek koji je redovno čistio svog psa od čičaka. Posle jedne velike šetnje po Alpima, skinuo je čičkove sa psa i stavio ih je pod mikroskop – video je gomilu kukica i petlji koje su se mrsile u bilo koju mekšu površinu. Trebalo mu je par godina da patentira proizvod, ali danas, zahvaljujući tome, sasvim mala deca mogu sama da se obuvaju, a nebrojeno drugih proizvoda u svom sastavu ima čičak traku.
Kompanija Lenovo dizajnirala je neke od laptopa iz prestižnih serija pažljivo posmatrajući životinje. Na primer, stopice od laptopa, koje služe da uređaj ne klizi sa stola, napravljene su kao jastučići nalik mačijoj šapi. Pera na ventilatoru napravljena su u obliku koji vrlo podseća na krila sove, ptice koja leti gotovo bešumno.
Poznati primer je i “geko traka”, za koju je ideja ukradena od gmizavca čije nožice sa donje strane prekrivaju milioni mikroskopskih dlačica. Na razvoju ove trake još se radi, a cilj naučnika je da stvore materijal sa usmerenim prianjanjem. On će se lepiti na glatku površinu, ali će prestati da prianja ukoliko se promeni smer prianjanja, odnosno kontaktni ugao sa podlogom. Po tom sistemu Spajdermen, bar u filmovima, uspeva da rukama “hoda” po plafonu.



NOVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA
Poslednjih godina biomimikrija se intenzivno populariše – brojne kompanije uključile su se u istraživanja i proizvodnju inspirisanu prirodom, a najrazličitije organizacije – uključujući i one koje redovno upozoravaju na prebrzo izumiranje vrsta – pokrenule su razne projekte kako bi animirale javnost i skrenule pažnju na jedan sasvim nov pogled na zgrtanje profita i zelenu proizvodnju.
Zoološki vrt u San Dijegu započeo je program biomimetike još pre pet godina, a nedavno je završena studija o potencijalnom ekonomskom uticaju biomimetike na ekonomiju SAD. Procenjeno je da bi ona za 15 godina mogla godišnje da pomogne u ostvarivanju oko 300 milijardi dolara profita, a uz nemerljivu korist za životnu sredinu, zahvaljujući i smanjenju zagađenja, uštedela bi i oko 50 milijardi koje se troše na ekološke sanacije.
Nazad na vrh Ići dole
neno

MODERATOR
MODERATOR

neno

Muški
Poruka : 35414

Učlanjen : 09.02.2014

Raspoloženje : ~~~


Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610Sre 10 Jul - 10:32

Kako nastaje temperatura?

Ne tako davno, temperatura kao da nije postojala, nije se merila, niti uzimala u razmatranje. Zašto je nastala ova fizička veličina?


Koliko puta ste tokom protekle, izuzetno snežne i hladne zime oslušnuli, pogledali ili potražili podatke o temperaturi? Ako razmislite, ispostavlja se da je temperatura fizička veličina o kojoj se češće izveštava nego o svim onim medijski atraktivnijim, životnijim i „nenaučnim“ veličinama kao što su broj preminulih u nesrećama ili cena žita na svetskim berzama. Posebno kad je reč o temperaturi vazduha.
Informacija o trenutnoj temperaturi vazduha je danas sastavni deo gotovo svake informativne emisije, dostupna je u svakom automobilu, na internet sajtu i na svakom iole boljem telefonu. Samo su podaci o vremenu, o časovima i minutima, rasprostranjeniji od podataka o temperaturi. Pritom, temperatura i podaci o njoj snažno utiču na život. U skladu sa njom se planiraju svakodnevne obaveze, političke kampanje, vojni napadi, broj kupljenih kilovat-sati i broj vozila na ulicama zavejanog grada.
No, šta je uopšte temperatura? Pre svega, ona nije isto što i toplota, što se često pogrešno izjednačava. Naime, ako pitate fizičare, koji o fizičkim veličinama prirodno najviše znaju, reći će da je temperatura jedna intenzivna fizička veličina. Odnosno da nije ekstenzivna. I teško da vam na prvi pogled to mnogo znači. No, o čemu je reč?

VELIČINA SISTEMA

Ekstenzivne veličine su, naime, aditivne i proporcionalne veličini fizičkog sistema koji opisuju – takve su površina i zapremina, gustina, naelektrisanje, energija i impuls. Ako razmislite, ovu vrstu veličina nekako doživljavamo prirodnije i lakše poimamo – što je neka reka veća, ona ima više energije, ili što je posuda veća, ima veću zapreminu. U ekstenzivne veličine spada i toplota, pošto je ona uvek zapravo neka razmenjena energija, dok temperatura, kao što je rečeno, spada u intenzivne veličine.
Intenzivne veličine, mada ih redovno koristimo kao u slučaju temperature, izmiču toj vrsti promišljanja. Često ljudi, mada su im sasvim bliske, uopšte ne misle o ovakvim veličinama i zapravo nisu svesni šta one fizički predstavljaju, pa ih uglavnom shvataju uslovljeno, odnosno vezuju za neke sasvim određene fenomene – što je niža temperatura, ima više snega. Pored temperature, ovakve veličine su brzina, viskoznost, koncentracija ili specifično naelektrisanje.
Intenzivne veličine uvek karakterišu neki sistem nezavisno od njegove veličine. One su takve da moraju biti iste u celom sistemu i svim njegovim delovima. Tako se podrazumeva da se svaki deo, svaki vagon voza kreće brzinom od 50 na sat, ako se kaže da se voz kreće tom brzinom.
Sa druge strane, kad kažemo da je temperatura vazduha deset stepeni Celzijusa, takođe podrazumevamo da je to temperatura koja se odnosi i na vazduh u sobi u kojoj čitamo i na vazduh koji se nalazi izvan nje. Ili ne? Naravno da ne, ako je soba zagrejana. Možemo bar reći da je deset stepeni svuda u ulici. Ili, takođe ne? Taksista na svom meraču temperature u automobilu na jednom ćošku meri 12 stepeni, a ulični sat sa elektronskim termometrom na principu termopara na drugom ćošku pokazuje devet stepeni. Ko tu greši?

TOPLOTNA RAVNOTEŽA

Da li meteorolozi lažu kad kažu da je temperatura u celom gradu deset stepeni? Naravno, oni govore o proseku koji se odnosi na uslove koji vladaju u meteorološkoj mernoj stanici. A šta ako ostanemo u dobro zagrejanoj sobi gde brižljivo i pouzdano tačno merimo temperaturu, ali odemo dalje i pogledamo da li je temperatura ista za svaki litar vazduha?
Činjenica da temperatura ne zavisi od veličine sistema zapravo znači nešto drugo i kad se o njoj govori, zaboravlja se jedna važna stvar – ona podrazumeva da je sistem u takozvanoj termodinamičkoj ravnoteži. Kad sipamo vrelu vodu u hladnu šolju, one nemaju istu temperaturu, no posle ne tako dugo vremena njihova će se temperatura izjednačiti pa smatramo da su u termodinamičkoj ravnoteži i da imaju jednaku temperaturu koja je ista za ceo sistem, što smo i rekli da je slučaj sa intenzivnim veličinama.
Ako se vratimo na primer sa zagrejanom sobom, pokazuje se da će se u toj sobi, ako je ne remetimo previše otvarajući i zatvarajući prozore, paleći i gaseći grejanje, posle dovoljno dugo vremena takođe uspostaviti pomenuta termodinamička ravnoteža. O neizbežnosti tog scenarija govore zakoni termodinamike. A kad se već dogodi da je cela soba u toplotnoj ravnoteži, da su se svi molekuli tog sistema uslovno ujednačili po brzini, onda možemo da kažemo kako postoji veličina koja karakteriše ceo sistem, u celosti i delovima. I to je – temperatura.
Da bi je izmerili, ubacićemo u sobu nekakav merač i sačekati da i on dođe u termodinamičku ravnotežu s ostatkom sobe. Takve merne instrumente smatramo termometrima – iz istorijskih i uopšte ljudskih razloga oni ne daju neki „intenzivan“ broj koji je pre svega svojstven brzini kretanja svih molekula u sobi, već pokazuju neku uporednu, sasvim indirektnu dužinsku veličinu – visinu živinog stuba koja je veća što je temperatura viša.

TEMPERATURNA SKALA

akav vrlo sugestivan merač iz 18. veka je i uslovio pravljenje svih dosadašnjih temperaturnih skala. Sve one, bilo Farenhajtova, Celzijusova ili Kelvinova skala, samo su predmet ljudskog dogovora, pošto je veličina jednog stepena mogla biti i drugačije postavljena. Kao što, uostalom, pre samo nekoliko vekova, ljudi uopšte nisu ni merili temperaturu, niti su znali za nju.
Temperaturne skale su zapravo veštački razvijene u odnosu na dve vrlo jasno vidljive prirodne toplotne pojave koje se događaju sa vodom i to isključivo na normalnom atmosferskom pritisku – jedna je topljenje leda, odnosno pretvaranje vode iz čvrstog stanja u tečno, druga je ključanje i pretvaranje vode u gas. Prostim izborom da prvi događaj bude na nula, a drugi na 100 stepeni, dobija se cela skala, kao i veličina svakog stepena.
Ovako je, u suštini, skalu temperature 1742. godine postavio švedski astronom Andres Celzijus, mada je on sam izabrao da nula bude ključanje, a 100 stepeni mržnjenje vode. No, na sugestiju slavnog botaničara Karla Linea, skala je obrnuta i postavljena onakvom kakva je danas, kad je reč o normalnom atmosferskom pritisku. Ispostavlja se da, precizno izmereni, početak i kraj skale, nisu baš sasvim ni nula, ni 100 stepeni Celzijusa, ali to ne menja suštinu.
Budući da je tako ipak ostalo pitanje najniže moguće temperature koja vlada u otvorenom svemiru, 1900. godine je uvedena i apsolutna Kelvinova skala, koja pripada zvaničnom SI sistemu mera i čija je nula, 0°K, pomerena na -273,15 °C, što se smatra najnižom temperaturom u prirodi. No, širina stepena je i dalje arbitrarno ljudska i vezana za vodu pod određenim, normalnim pritiskom.
Zaista je teško zamisliti kako je pre samo nekoliko vekova izgledao svet u kome se temperatura nije ni merila, niti uzimala u razmatranje, ali zar nije zapanjujuće kako je jedna sasvim dogovorna, gotovo izmišljena veličina danas postala tako važna za svakodnevni život? Posebno kad samo indirektno govori u kakvoj se vrsti toplotne ravnoteže našao vazduh u sobi, ljudsko telo, drvo ili elektronski uređaj.
Međutim, temperatura time ipak odaje presudnu stvar o ponašanju i stanju celog tog sistema – da li je pregrejan, bolestan, rashlađen, pokretljiv. Znajući samo temperaturu nečega, znamo bar pola istine o tome šta je sa njim. Svejedno da li govorimo o telesnoj temperaturi čoveka koji laže ili organizaciji jednog društva kao što je pčelinje.

S. Bubnjević, „Vreme nauke“ broj 35
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Zanimljivosti iz nauke - Page 2 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz nauke
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke-