Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Zanimljivosti iz nauke

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Abu Dabi

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Muški
Poruka : 130980

Učlanjen : 07.04.2011


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Ned 27 Sep - 17:54

Ova snimka u kojoj beton upija 4.000 litara vode u minuti sigurno će vas zbuniti

Ova bi upijajuća podloga mogla biti dobro rješenje za poplave



Ova, “žedna” podloga nazvana TopMix Permeable, koju je osmislila tvrtka Tarmac, upija do 4.000 litara vode u minuti i idealno je rješenje za poplave.
Većina mjesta koja su osjetljiva na poplave su naseljena, te voda jednostavno nema gdje otići.
Alternativni beton
Alternativna zamjena za beton, ToMix, mogao bi riješiti ovaj problem jer odlično upija vodu. Kao što pokazuje video, podloga može usmjeriti vodu i upiti je gotovo trenutno.
Ovaj  video pokazuje 4.000 litara vode izlivene na pločniku u 60 sekundi. Rezultat je nevjerojatan.



(TELEGRAM.hr)








love
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34341

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pet 25 Dec - 13:22

Pronadjena izgubljena Teslina tablica množenja

Nedavno je u jednoj antikvarnici u Feniksu u SAD-u,državi Arizona pronađena među izgubljenom originalnim crtežima naučnika i genija Nikole Tesle, karta - tablica množenja.Ovu tablicu to jeste kartu množenja napravio je lično Nikola Tesla za koju najveći umovi našeg vremena kažu da je savršena u svojoj jednostavnosti....

Reč je o Teslinoj matematičkoj spirali. Teslinu kartu množenja otkrio je sasvim slučajno lokalni umetnik Abe Zuka, a naučnici koji tvrde da pruža rešenja na mnoga neodgovorena pitanja u matematici veruju da je nastala u Teslinoj laboratoriji u Vordenklifu.

Crteži srpskog naučnika sa savršenom tablicom množenja bili su sakriveni u malom drvenom sanduku među svežnjem nacrta za raznorazne izume. Zuka koji je pronašao Teslinu matematičku spiralu nije imao mira.
Osetvši da u rukama drži nešto neverovatno vredno, odmah ju je fotokopirao u nekoliko primeraka i odneo, kako je rekao, različitim "zaluđenicima" - matematičarima, filozofima, kompjuterskim frikovima...

Jedan od matematičara koje je konsultovao predavač Džoi Greter odmah se bacio na posao otkrivši da je posredi veliko matematičko otkriće jer je srpski genije u jedan sistem ubacio tablicu množenja, deljenja, primarne brojeve, visoko složene brojeve...

"Otkriće je fenomenalno. Kada bismo uspeli da đaci širom sveta koriste ovu tehniku i malo se njome igraju, mogli bismo da prevaziđemo našu kulturnu averziju prema matematici.

Teslina šema prikazuje u stvari spiralu sa 12 mesta. Taj magični broj Tesli očigledno nije slučajan - 12 meseci u godini, 12 inča u stopi, 24 sata u danu, a 12 je deljiv sa 2, 3, 4, i 6. Na svakih 12 brojeva postoji šansa da su 4 broja prosta. Poznata Teslina misao: "Kad biste znali za veličanstvenost brojeva 3, 6 i 9, onda biste u rukama držali ključeve univerzuma".

Naučnicima je za oko zapala još jedna sitnica na Teslinoj spirali - tablica datira od 12. 12. 1912.[/center]








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:05, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34341

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pet 25 Dec - 13:24


Naš svet je sastavljen iz deset prostih dimenzija

Za sada se po naučnicima smatra da čovečanstvo živi u prostor-vremenu koji ima tri prostorne i jednu vremensku dimenziju, a novi modeli spekulišu o većem broju  čak do deset prostornih dimenzija!....


Da li je u CERN-u otkrivena nova elementarna čestica? Mada još uvek iz CERN-a nema službenih saopštenja, New York Times je objavio kako je među fizičarima zavladalo veliko uzbuđenje zbog mogućeg otkrića.

Dve velike korporacije, ATLAS i CMS, objavile su rezultate analize podataka na sudarima protona pri energijama od 13 tera elektron-volti (TeV), dok je Higsov bozon pronađen na energijama sudara od sedam i osam TeV-a.

U analizi koja posebno posmatra događaje s dva visokoenergijska fotona pronađen je višak događaja na mestu koje bi se moglo interpretirati kao nova čestica s masom od oko 750 giga elektron-volti (GeV). Zanimljivo je da su obe korporacije pronašle višak događaja na otprilike istom mestu, što je proizvelo ovo uzbuđenje.

Među fizičarima su se pojavile različite spekulacije. Jedna od njih je da je otkrivena nova čestica, graviton.Graviton pripada jednom specijalnom modelu koji uključuje dodatne dimenzije prostora te bi ovo otkriće redefinisalo naše spoznaje o prostor-vremenu.

Sada smatramo da živimo u prostor-vremenu koji ima tri prostorne i jednu vremensku dimenziju, a novi modeli spekulišu o većem broju dimenzija, sve do 11 dimenzija ukupno, od kojih je 10 prostornih, a jedna vremenska.

Fizičari okupljeni u korporacijama CMS i ATLAS će u narednih šest meseci prikupljati i analizirati nove podatke dobijene u eksperimentima.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34341

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pet 25 Dec - 13:26

Naučnici sad znaju šta se dogadja u mozgu muve

Iz Severozapadnog univerziteta u Ilinoisu stiže jedna neobična i zanimljiva naučna vest.Naučnici sa dotičnog univerziteta pronašli su način da muvama "pročitaju misli".Naučnicima za ovaj eskpriment je poslužio sistem koji detektuje komunikaciju između neurona u njihovom mozgu....


Pomoću fluorescentnih molekula naučnici su označili neurone u mozgu, što im je omogućilo da identifikuju koje su sinapse aktivne tokom određenog čulnog iskustva

Fluorescentne komponente dobijene su od svetlećeg proteina koji sadrže meduze. Naučnici su koristili signale tri različite boje: plave, zelene i žute, koje su, u napornom procesu, nanosili na različite spojeve u mozgu najistaknutijih čulnih sistema muva - čula mirisa, vida i toplote.

Fluorescentne molekule su podelili na dva dela, pri čemu je jedna polovina ugrađena u neuron koji “govori”, a druga u neuron koji “sluša”.

Prilikom slanja poruka između neurona, na primer, kada bi se muva našla u hladnom okruženju, te dve polovine bi se spojile i zasvetlele.

Tako bi ostale satima nakon što bi muva doživela iskustvo, pa su naučnici pomoću relativno jednostavnog mikroskopa mogli da utvrde da li je muva bila u vrelom ili hladnom okruženju, ili, na primer, da li je osetila miris banane ili jasmina, čak jedan sat posle konkretnog doživljaja.

“Naši rezultati pokazuju da možemo da prepoznamo specifičan model aktivnosti između neurona u mozgu tako što ćemo razmenu između njih registrovati kao konstantan signal koji kasnije može da se vidi pod mikroskopom”, objašnjava rukovodilac istraživanja Marko Galio.

“Naša tehnika nam pruža priliku da vidimo koje sinapse učestvuju u komunikaciji tokom određenog čulnog iskustva”, dodaje on.

Iako ne možemo reći da je ovo telepatsko čitanje misli, u pitanju je nešto slično: pukim posmatranjem mozga muve, naučnici su mogli da zaključe šta je insekt doživeo u prošlosti.








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:06, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34341

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pet 25 Dec - 13:28


Kinezi izumeli automobil koga pokreće mozak

Kineski naučnici su izumeli po njihovim tvrdnjama prvi kineski automobil kojim je moguće upravljati uz pomoć ljudskog mozga!...

Vozač vozi "automobil kojeg pokreće mozak" zahvaljujući opremi za čitanje moždanih signala , sa tom opremom vozač tako može uz pomoć mozga - svog uma "reći" automobilu da ide napred, nazad ili da stane, a takođe može i zaključati i otključati vozilo.

Ekipi sa Univerziteta u Tianjinu za realizaciju je trebalo dve godine, a prvobitno su bili vođeni idejom pomoći invalidima koji ne mogu da voze.

Zang Zao je objasnio da se oprema sastoji od 16 senzora koji hvataju takozvane EEG-signale iz mozga. Razvili su računar koji bira relevantne signale i prevodi ih i tako omogućava upravljanje automobilom.

"Računar procesuira signale kako bi kategorizovao i prepoznao namere ljudi a potom ih prevodi u upravljačke komande automobilu. Osnova celog procesa je procesuiranje EEG-signala" izjavio je

Voditelj projekta Duan Feng rekao je da bi uskoro moglo biti moguće kombinovati tehnologiju upravljanja mozgom sa samovozećim automobilima.

Duan je odbacio brige o mogućim nesrećama zbog ometanja vozača dok njihov mozak upravlja automobilom objašnjavajući da je koncentracija potrebna samo za osnovne komande, na primer, pri promeni trake ili pri skretanju.

Pogledajte video kako se vozi automobil kojeg pokreće ljudski tj naš mozak:








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!


Poslednji izmenio Esti dana Čet 20 Okt - 11:07, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Valerija

Član
Član

avatar

Ženski
Poruka : 22

Učlanjen : 27.02.2016


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Sub 27 Feb - 16:47

Zaboravite na kucanje poruka: USKORO ĆEMO IH PISATI POGLEDOM!

Kao da upravljanje mobilnim glasom nije dovoljno neobično, iz Microsofta najavljuju tehnologiju uz pomoć koje bismo uskoro uređajima upravljali – pogledom.

Novi patent kojim je Microsoft privukao pažnju otvara brojne i zaista zanimljive mogućnosti.
Mnogi korisnici su klasičnu tastaturu na dodir na svojim pametnim telefonima već zamenili onom na kojoj je moguće pisati tek povlačenjem jednog prsta po ekranu (tzv. swype), a sudeći po ovom patentu za to uskoro više uopšte nećemo morati da koristimo ni prste.
Patent funkcioniše tako da prednja kamera na telefonu prati pokrete korisnikovog oka i prevodi ih u naredbe telefonu. Slična tehnologija nam je već poznata s novijih pametnih telefona na kojima pogledom možemo pauzirati video koji smo do sad gledali, ili pak odložiti prelazak ekrana u stanje mirovanja, prenosi “24 sata.hr”.
Ova tehnologija bi prvenstveno mogla da olakša život onim korisnicima koji zbog zdravstvenih poteškoća imaju problema sa pisanjem poruka, međutim ako Microsoft uspe da razvije tehnologiju tako da ne bude bitno sporija od kuckanja na dodir kakve trenutno koristimo, kuckanje na pogled bi moglo da postane novi standard.
Prikupljanjem svih pogleda od početka unosa do signala da je unos završen i istovremenom obradom svih uzoraka pogleda, reči ili rečenice bi se na ekranu mogle ispisivati odjednom.
To bi korisniku omogućilo vrlo brz unos teksta – opisano je u patentu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Uto 27 Sep - 16:54

CRNA MRLJA: U mozgu postoji centar za zlo i dobro

Pomoću najobičnijeg rendgena glave, nemački neurolog Gerhard Rot dokazao je da u frontalnom delu mozga zaista postoji deo koji je zadužen za etiku i moral
Kako tvrdi jedan od najpozatijih nemačkih neurologa, doktor Gerhard Rot, nije stvar u tome da teški prestupnici imaju “centar za zlo”, već da kod njih ovaj deo mozga uopšte nije razvijen, niti nervnim vezama povezan sa ostalim centrima. Zbog toga ovi ljudi jednostavno nemaju moć empatije, odnosno mogućnost da se sažive sa tuđom patnjom i boli, niti su u stanju da se pokaju zbog sopstvenih zlodela, pa se zbog toga nimalo ne libe da drugima čine jezive strahote.
Kako tvrdi doktor Rot, neki ljudi su genetski predisponirani da se rode sa smanjenom aktivnošću u ovom delu mozga, ali to ne mora automatski da podrazumeva da će svi oni postati psihopate. Da bi neko krenuo putem nasilja i zla, važni su i faktori sredine i razvijenost ostalih mentalnih sposobnosti pojedinca.
Nažalost, neki su rezultate ovog istraživanja protumačili na potpuno pogrešan način i sada propovedaju kako kod čoveka zapravo ne postoji slobodna volja, već sve zavisi od toga kakav smo mozak nasledili po rođenju.

Doktor Rot objašnjava da su retke istinske psihopate, poput diktatora kao što su Hitler ili Staljin, već da postoje mnogi koji su rođeni potpuno funkcionalnog mozga, ali da su odrastali u okruženju koje je podržavalo nemoralno i kriminalno ponašanje. Takođe, nemali je broj onih koji su se zlu okrenuli jer su trpeli toliku represiju u detinjstvu da nisu uspeli da nađu adekvatan odgovor na traumu i izbore se da postanu zdravi i dobri ljudi.

(Telegraf.rs)
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34341

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Čet 20 Okt - 11:08

Neko je krenuo prema nama: Naučnici dobili “inteligentni” signal iz svemira

Ukoliko signal dolazi od vanzemaljske civilizacije, ona očigledno mora da bude napredna. Emitovanje signala tolike jačine bi zahtevalo nivo tehnologije koji ne možemo ni da zamislimo.

U proteklih nekolikogodina, naučnici širom sveta su dobijali čudne signale iz svemira, a svi oni imaju nekoliko zajedničkih faktora. Oni traju delić sekunde i emituju energiju koju Sunce emituje tokom jednog meseca.

Ono što je najbizarnije po pitanju ovih signala jeste da se ne poklapaju ni sa jednim poznatim prirodnim fenomenom. Svi zabeleženi signali imaju gotovo isti šablon. Njihove disperzije su jednake umnošku jednog te istog broja – 187,5.

Za razliku od mnogih čudnih fenomena, ovaj fenomen još uvek nema „normalno“ naučno objašnjenje. Signali su toliko neobjašnjivi da mnogi naučnici prihvataju i mogućnost da signali dolaze od vanzemaljske civilizacije.

Oni tvrde da je šansa 0,05% da je u pitanju slučajnost. Ako je u pitanju šablon, onda će biti veoma teško objasniti fenomen.

Kosmički objekti bi mogli u okviru nekog prirodnog i do sada nepoznatog procesa stvarati disperzije u redovnim umnošcima. Mali, gusti ostaci zvezda po imenu pulsari emituju radio talase, ali ne u redovnim umnošcima.

Moguće je i da teleskopi primaju signale iz svemira, koji u stvari predstavljaju dokaz napredne tehnologije.

To se čini kao jedino racionalno objašnjenje. Svaki delić energije ima odgovarajući radio spektar. Oni su veoma moćni, zbog čega naučnici smatraju da ovi talasi dolaze van naše galaksije, bar nekoliko milijardi svetlosnih godina dalje.

To bi moglo da prođe kao prirodni fenomen. Međutim, neverovatno kratki signali ukazuju na to da je izvor udaljen jedva par stotina kilometara, što znači da pulsari ne bi mogli da emituju ove deliće energije. Ne zaboravimo problem sa brojem 187,5.

Moguće je i da signal ne emituje nešto već neko.

Ukoliko signal dolazi od vanzemaljske civilizacije, ona očigledno mora da bude napredna. Emitovanje signala tolike jačine bi zahtevalo nivo tehnologije koji ne možemo ni da zamislimo. Naravno, oni ne mogu znati koju mi radio frekvenciju slušamo.
Bilo kako bilo, ko god ili šta god treba da primi signal, to definitivno nismo mi. Ukoliko je signal zaista došao iz galaksije udaljene nekoliko milijardi godina, moguće je da izvor koji ga je poslao više ne postoji.

Bilo da je u pitanju prirodni fenomen koji ne razumemo ili vanzemaljci, možda čak i neki tajni špijunski satelit, jedno je sigurno – univerzum je zaista čudno mesto, a mi još ne znamo ni delić cele priče.

Webtribune.rs








Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34341

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Čet 20 Okt - 11:12









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Esti

  

avatar

Ženski
Poruka : 34341

Lokacija : U spavačici mesečine

Učlanjen : 28.10.2014

Raspoloženje : U bojama duge


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Čet 20 Okt - 11:15

ŠOKANTNO OTKRIĆE: Naučnici tvrde da je „biće“ koje su pronašli, dokaz da vanzemaljci postoje

Ovo je prvi zadivljujući uvid u misteriozni „vanzemaljski organizam“ za koji naučnici tvrde da je dokaz koji potvrđuje postojanje života u svemiru.

Ova slika polu-čovekolikog organizma u fetalnom položaju ekskluzivno je prikazana na sajtu Express.co.uk.

Smatra se da je to poslednji konkrektan dokaz kojim se podržava teorija da nismo sami u svemiru.

Otkriće, koje će izazvati šok među astronomima i istraživačima svemira, napravljeno je u stratosferi iznad grada Bonvil Salt Flats u američkoj državi Juti.

Čestica nazvana „Nezemaljska zver“ sadrži tragove ugljenika, azota i kiseonika-najosnovnijih elemenata koji predstavljaju osnov života.

Za razliku od ranijih sličnih otkrića, čudno biće koje je pronađeno je potpuno simetrično, što je znak da bi moglo biti prirodno.

Otkrio ga je profesor Milton Vejnrajt zajedno sa svojim timom sa Univerziteta Šefild koji odavno tvrdi da postoji život izvan Zemlje.

Profesor Vejnrajt je do sada već otkrio postojanje organske materije u svemiru (zmaj, duh, bik i čestice lobanje).

Ne samo da vanzemaljci postoje, već sitne čestice vanzemaljskog DNK konstantno padaju na Zemlju iz svemira u vidu takozvane panspermije, naveo je Vejnrajt.

Međutim,ovo poslednje otkriće zbunilo je naučnike zbog svoje neuobičajne veličine i jezivog čovekolikog oblika.

„Upravo smo poslali meteorološki balon za uzimanje uzoraka u stratosferu i izdvojili smo čudno nezemaljsko biće“, rekao je profesor Vejnrajt. „Prikazana čestica sadrži ugljenik, kiseonik i azot i pokazuje znakove simetrije, tj. kada se podeli na dva dela, oba dela izgledaju isto“.

To je definitivno organizam. Bonvil Solt Flets će sada biti poznat po tome što je dospeo na sve veću listu mesta na Zemlji za koja se smatra da su zaražena vanzemaljskim mikrobima“, rekao je profesor.

Profesor Vejnrajt je poslao balon u stratosferu 30 kilometara iznad Zemljine atmosfere kako bi prikupljao minijaturne čestice iz svemira.

Materija koja je sakupljena sa površine naprave otkrila je jeziv organizam sakriven među tragovima stratosferskih krhotina.

Profesor Vejnrajt smatra da ne potoji način da se čestica podigla sa Zemlje, pošto ima veliku molekularn težinu zbog koje je nemoguće da je „pobegla“ Zemljinoj gravitaciji.

Zaključeno je da postoje biološki entiteti koji žive na drugim planetama, a koji se ponekad odvoje i počnu plutati kroz svemir.

„Ako ovakvi organizmi mogu biti podignuti sa Zemlje, zašto nema sličnih čestica polena i semena trave na bilo kom uzorku? Očigledno one ne mogu dospeti u više nivoe atmosfere, ali čestice mogu proći kroz stratosferu“, rekao je Vejnrajt. „Najjednostavnije objašnjenje je da dolaze na Zemlju iz svemira“.

Profesor je ranije govorio o teoriji da vanzemaljske čestice probijajući Zemljinu atmosferu zasipaju površinu Zemlje.

Prošlog januara, on i njegov tim su uspeli da izdvoje mikroskopsku metalnu kuglu iz svemirskih krhotina koja je sadržala organske materije što je izazvalo strah od mogućnosti zaraze. To je dovelo do tvrdnji da inteligentna vanzemaljska bića pokušavaju da stvore vanzemaljska bića na zemlji.

Teorija panspermije upućuje i na to da život na Zemlji potiče sa drugih planeta.

Smatra se da je vanzemaljska DNK zaslužna za evoluciju virusa i bakterija, time što kad pokupe neidentifikovani genetski materijal postanu super infektivne.

Zabrinjava to da virusi ebole i zike mogu postati opasniji time što u svoj genom pokupe DNK koji je potekao iz svemira.

Profesor Vejnrajt je pozvao NASA-u da krene sa proučavanjem pitanja odakle potiču organska jedinjenja, identična onima na Zemlji, a koja su otkrivena u Solarnom sistemu.

„Potrebno je da NASA ili Evropska svemirska agencija potroše deo novca koji dobijaju na dokazivanje naših tvrdnji. Do sada niko nije došao do racionalnog objašnjenja za ono što smo otkrili. Jednostavno rečeno, Zemlja se svakodnevno zasipa biološkim materijalom iz svemira. Neki od njih su živi, ali svi oni nose nove informacije koje su možda uticale na evoluciju života na Zemlji“, naveo je profesor.

Webtribune.rs









Ne sudite mi danas,možete sutra,kada me iz sna probude jutra!
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Sre 26 Okt - 14:50


Tehnologija koja omogućava slanje i primanje misli



Britanski naučnici tvrde da su razvili sistem koji povezuje mozgove ljudi i na taj način omogućava razmenu misli, prenosi "Dejli telegraf".

Britanski naučnici tvrde da su razvili sistem koji povezuje mozgove ljudi i na taj način omogućava razmenu misli, prenosi "Dejli telegraf". Tehnološki sistem, koji je razvio naučni tim sa univerziteta u Sautemptonu, navodno je prvi sistem u svetu pomoću kojeg će ljudi moći da šalju misli, reči i slike direktno u umove drugih ljudi.

Sistem će naročito ljudima koji ne mogu da govore biti od velike koristi.

Naučnici smatraju da će ovo otkriće promeniti internet, jer će ljudi moći da komuniciraju bez telefona i tastature, bez obzira na daljinu.

Istraživanje je dokazalo da će biti moguće stvoriti sistem putem kojeg će ljudi sami moći da emituju svoje misli, ali se to sigurno neće desiti u skorije vreme, rekli su naučnici.

Tehnika "međusobnog povezivanja kompjutera i mozga", putem koje kompjuter analizira moždane signale, omogućava slanje poruka, koje su oblikovali moždani signali, od mozga jedne osobe putem internet veze do mozga druge osobe, udaljene kilometrima.

Prema rečima doktora Kristofera Džejmsa, koji je vodio istraživanje, za vreme prenosa poruka, ljudi se povezuju sa kompjuterom posebnim elektrodama, kako bi se merila moždana aktivnost.

"Ovde se ne radi o telepatiji. Nema svesnog formiranja misli u umu jedne i istovremenog pojavljivanja misli u umu druge osobe", rekao je doktor Džejms.


Izvor Blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 28 Nov - 21:18

Dvadeset jedans.b.
Koliko iznosi masa ljudske duše? Najpoznatiji "naučni" odgovor kaže – 21 gram. Samo ovo pitanje jedna je vrlo popularna transkripcija starog filozofskog problema o tome gde se dodiruju duša i telo. Međutim, mada ga je afirmisao jedan od najznačajnijih filozofa racionalizma – Rene Dekart, ovo pitanje ni do danas uopšte nije postalo "naučno". Pre svega, ono implicitno podrazumeva čitavu gomilu teško proverljivih pretpostavki – o tome da duša postoji kao materijalni entitet, da joj se mogu pridružiti opservable koje se daju meriti, da duša poseduje bilo kakvu masu ili da se uopšte može podvrgnuti robustnim eksperimentima. Kako onda, uprkos svemu tome, postoji i kvantitativni odgovor na ovo pitanje? Reč je, naravno, o široko rasprostranjenoj zabludi. Naime, američki lekar Dankan Mekdugal (1866–1920) zaista je početkom XX veka sproveo niz eksperimenata u kojima je istraživao da li ljudska duša ima masu i, ako je ima, koliko ona iznosi. Za tu svrhu je konstruisao naročitu postelju ispod koje se nalazio specijalno napravljen osetljivi mehanizam za merenje mase. Na ovoj samrtnoj postelji-vagi, doktor Mekdugal je 1907. godine u Haverhilu u Masačusetsu pratio umiranje šest svojih teško obolelih pacijenata, od kojih su, prema radu objavljenom u časopisu "Američka medicina", četiri bolovala do tuberkuloze, jedan od dijabetesa, a jedan od nepoznate bolesti. Mekdugal je ustanovio da prilikom samrtnog ropca dolazi do neke promene mase, o čemu je u broju od 10. marta te godine izvestio i "Njujork tajms". No, mada je sa svoja četiri saradnika pokušao da eliminiše posledice znojenja i druge biološke efekte, Mekdugal je sam naveo da je sa velikim teškoćama ustanovio precizne trenutke smrti pacijenata, što je bilo presudno za ovaj eksperiment. Sa druge strane, imao je premalu statistiku, a pritom je dobio šest potpuno različitih rezultata. No, u celom eksperimentu oni koji su ga tumačili podlegli su utisku prvog dobijenog, "okruglog" rezultata. Mekdugalovi samrtnici su, naime, izgubili 21 gram u prvom, po 14 grama u drugom i trećem, kao i deset grama u petom testu, dok dva testa nisu uspela zbog prekasnog postavljanja samrtnika na krevet. Nijedno kasnije istraživanje nije dovelo do pouzdanog i ponovljivog rezultata. Nekoliko godina kasnije sam Mekdugal je bez uspeha pokušao da napravi rendgenski snimak duše koja napušta telo, a merio je i mase petnaest pasa koji su umirali, ali je ustanovio kako se njihova masa nije promenila pošto su izdahnuli. Međutim, podatak iz prvog Mekdugalovog testa, onaj da je ljudska duša teška 21 gram, toliko se proširio kroz medije i knjige da danas predstavlja deo opšte kulture. Između ostalog, genijalni meksički pisac i scenarista Giljermo Arijaga iskoristio ga je i za naziv poznatog holivudskog filma iz 2004. godine. No, to nam pokazuje, kao i u toliko slučajeva, koliku moć lepi, celi brojevi imaju na ljudski duh. Ma koliko bio težak.

Iyvor vreme


Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 14 Maj - 16:42

Pauk i vibracije


Paukova mreža je zapravo zategnuti instrument


Pre 450 miliona godina, u devonu, pauci su izašli iz mora na kopno i tako postali prve kopnene životinje koje su koristile atmosferski kiseonik za disanje. Danas je poznato 37.766 vrsta paukova, raspoređenih u 109 porodica. Nalazimo ih u gotovo svim kopnenim ekosistemima gde imaju važnu ulogu kao predatorski organizmi.


Svojstva mreže

Paukova mreža smatra se jednim od najsavršenijih životinjskih "proizvoda". Pauk ih proizvodi zahvaljujući žlezdama koje se nalaze na donjem delu njegova tela. Iz njih izlazi predivo za izgradnju . Predljive žlezde mogu biti različitih oblika: grozdaste, mehuraste, cevaste, kruškaste te različitih veličina. Broj žlezda je različit, no u pravilu ih je više kod pauka koji pletu veće mreže.Oblici mreža pauka vrlo su različiti. Mogu biti položene okomito, vodoravno ili pod uglom. Pauci koji žive u grmlju ili drveću predu velike mreže za lov kukaca. Najjednostavnije takve mreže nepravilna su oblika, s nitima razapetim na sve strane. Najsloženiju i najpravilniju mrežu isprede pauk krstaš (araneidae). Njegova se mreža sastoji od zrakasto razapetih niti koje se sastaju u središtu te niza koncentričnih krugova. (izvor)

Izuzetno tanka i lagana, paukova mreža je, međutim, daleko čvršća nego što nam se to na prvi pogled čini.Naučnici koji su ispitivali paukovu mrežu i vlakna od kojih je ona sačinjena, ustanovili su da se jačina tih vlakana može meriti sa jačinom kevlara, vrste materijala od kojeg se proizvode neprobojni pancir. Insekti, koje pauk lovi pletenjem mreže, nemaju baš nikakve šanse da se "ispletu" i pobegnu iz mreže kad jednom u nju upadnu. Pauk svoju mrežu plete najčešće vertikalno, između grana, drveća i svih drugih pogodnih objekata, kako bi se insekti u letu upleli u mrežu i - u njoj ostali. Osim što je paukova mreža veoma jaka, ona je i lepljiva, što insekte dodatno onemogućava da se spasu.


Prema istraživačima na Smithsonian Tropical Research Institutu, mozgovi malih pauka su toliko veliki da ispune sve telesne šupljine, uključujući i one u nogama.


Uloga vibracija

Pauku mreža služi za privlačenje plena ili partnerke. Pauci izuzetno dobro vide, jako dobro percipiraju vibracije, čuju zvuk. Oni nemaju uši a ipak se orijentišu putem vibracija. Većina pauka čuje zvukove iz neposredne blizine, ali ima i onih kod kojih su senzorske mogućnosti veće. Naučnici su sasvim slučajno otkrili da te vrste paukova imaju specijalne dlake koji preuzimaju pomeranje čestica te mogu čuti i na većoj udaljenosti.

Paukovi nisu jedine životinje koje se orijentišu putem zvuka i dakako različitih frekvencija. Na primer frekvencije na koje pauci reaguju su relativno niske i u rangu sluha drugih letećih insekata. Kada čuju zvuk niske frekvencije, pauci se "zamrznu" na jednom mestu što je nešto kao antipredatorska reakcija.
( Kod vukova je princip vibracija sasvim drugačiji. Svaki vuk zavija na svoj način. To znači da oni mogu prepoznati jedni druge i u najtamnijim noćima. Alfa mužijaci i veći vukovi proizvode dublje tonove, dok niže rangirani vukovi u čoporu proizvode više tonove)


Vibracije mreže

Vibracije pauku daju vitalne informacije o stanju mreže, tj.deformaciji i najvažnije o prirustvu plena. Pauci mogu kontrolisati ( štimovati ) napetost i krutost mreže da bi je optimalno namestili prema svojim osetilnim sposobnosti. Pauk "čupkanjem" svilenkastih vlakana mreže izaziva male talase vibracija u svakom pravcu, i povratno oseća povratne vibracije na svakoj od svojih 8 nogu.
"Oni proizvode ove vibracije kako bi dobili informacije", kaže Bet Mortimer, student doktorskih studija na Univerzitetu Oksford i jedan od glavnih naučnika u istraživanjima paukove mreže. "Zbog toga što ima 8 nogu, pauk zapravo može da "čuje" na 8 različitih strana".


U saradnji sa Universidad Carlos III. iz Madrida, stručnjaci sa Oxforda su uzeli su mrežu vrtnog pauka krstaša i u vlakna poslali tačno izmerene signale. Laserom su izmerili vibracije koje su se širile mrežom. Pokazalo se da je pauk menjao valne amplitude, odnos "štimao" napetost i krutost mreže. to znači, tvrdi jedan od istraživača da su pauci ne samo "u stanju vrlo precizno izmeniti napetost svojih mreža.. već i da raspolažu mehanizmom za direktnu kontrolu napetosti i krutosti niti".
Čujnost i jačina proizvedenog zvuka


Lutajući pauk ima jedan od najosetljivijih detektora vibracija. On može otkriti i šuštanje lišća na daljini od nekoliko metara. On spada u najotrovniju vrstu pauka na svetu, a njegov otrov je toliko moćan da i najmanja količina momentalno ubija miša, dok kod čoveka izaziva smrt za samo pola sata. Ovaj pauk ne pravi mrežu, već luta u potrazi za plenom. Love noću, tako da u toku dana traže mesto za skrivanje. Neretko za zaklon izabere područja unutar kuće, odeću, aute, obuću, kutije; te time povećava rizik susreta s ljudima.Njegov drugi naziv ‘banana pauk‘ dolazi iz običaja da se sakrije u svežnjima banana. Postoje slučajevi u kojima je lutajući pauk putovao zajedno s bananama te se u konačnici pojavio na policama supermarketa.
lutajući pauk


Vibracije su važne i kod udvaranja. Puno mužjaka će proizvesti specifičan "muzički" obrazac pomoću kojih ženke utvrđuju ne samo da se radi o mužjaku, nego i je li u pitanju prava vrsta i bi li se s njime mogle pariti. Na primer,mužjak zujavog pauka, koji se skriva u grmlju, šiblju, lišću, a noću postaje aktivan loveći manje insekte, tokom udvaranja udara pomoću pedipalpa i prednjih nogu po skrovištu ženke i vibrira abdomenom, proizvodeći zvuk sličan zujanju.


zujavi pauk


Neki pauci imaju organe za proizvodnju zvuka na različitim delovima tela, primerice na kleštima, bedrima, između prednjeg i stražnjeg tela… Oni su građeni na isti način, a zvuk proizvode tako da preko nabrane plohe prevlače dugi nazubljeni deo. Od toga ploha titra. Zvuk velikog pauka ptičara dovoljno je glasan da ga može čuti i čovek. Kada se osete ugroženima oni ispuštaju zvukove koji se mogu čuti na udaljenosti do pet metara. Na taj način od sebe teraju potencijalne neprijatelje.

( U pogledu jačine stvorenog zvuka najglasniji su kitovi ulješture koji proizvode neverovatno glasan zvuk od 230 decibela. Ako ipak merimo jačinu u odnosu na veličinu životinje, apsolutni šampion je mužjak Micronecta scholtzi, malenog vodenog insekta veličine 2 mm. Mužjaci M. Scholtzi insekta proizvode ovaj neverovatno glasan zvuk, pa čak i za njihovu veličinu, svojim penisom! Mužjak trlja penis od hrapavu površinu trbuha, te na taj način stvara zvuk jačine 99.2 dB.)



Evo jednog " domaćeg ljubimca ",Zilla, koji proizvodi zvuk dok se šeće po podrumu,jer joj se međusobno dodiruju dlake na nogama i telu.
Pauk ptičar, poznat kao tarantula je najveći pauk na svetu, Ovi pauci ne love plen po mreži, već ga čekaju ispred ulaza u svoje gnezdo. Kada se plen dovoljno približi, pauk ptičar ga brzo hvata i svladava otrovnim očnjacima. Pauk ptičar je dobio ime po slici koju je naslikala biolog Sybille Merian, koja je u 17.veku putovala Surinamom i tamo videla pauka koji se hranio mrtvom pticom.Tada joj niko nije verovao, ali danas je dokazano da ove vrste pauka love ptice kojima se hrane samo ako nema ništa drugo. Najčešći plen su žabe, kukci, gušteri, male zmije i razne vrste glodavaca.

Pauk lovi miša
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Sre 30 Maj - 14:55

Igre Starog Rima
Šta zapravo znamo o Rimu i Rimljanima? Brojni ostaci arhitekture kao što su kupatila, arene, akvadukti i tvrđave i danas krase brojne evropske i afričke gradove i predstavljaju nezaobilaznu stanicu na turističkim itinerarima. Ali šta znamo o Rimljanima? Šta su jeli? Kako su provodili slobodno vreme? Kuda su išli na odmor? To su pitanja na koja često izostaju odgovori. Rimske igre na tabli predstavljaju odličan primer uvida u njihovu intimu, njihovo slobodno vreme i privatnost. Zato nam istraživanje igara na tabli pruža obilje podataka o identitetima ondašnjih stanovnika rimskih gradova. Bavljenje ovim problemom ustvari predstavlja bavljenje svakodnevnicom, a svakodnevnica je neretko ključ za razumevanje procesa i promena koje se dešavaju u društvima u prošlosti.

Piše: Marko Janković
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Sre 30 Maj - 14:56

U vreme rimske Republike (509. – 31. p.n.e.), kocka je bila dozvoljena samo u vreme praznika Saturnalija, dok u vreme Carstva postaje raširena po svim delovima rimske države. Prve preteče kockica pojavile su se u vidu neobrađenih ovčjih i kozjih zglobova – astragala, kojima su se igrale igre slične današnjoj igri piljaka, da bi se tek kasnije pojavile obrađene šestostrane kockice. U početku su ove kockice imale samo četiri obeležene strane (po ugledu na astragale), gde su nedostajele vrednosti 2 i 5. Strogo se vodilo računa da zbir naspramnih stranica uvek daje broj sedam, što je odgovaralo magičnim aspektima kockice.

Upravo zbog tih aspekata, smatralo se da je korišćenje kockica od strane „neposvećenih“ (kockara) ustvari profanizacija jedne religijske radnje, pa je stoga i zabranjivano. Ipak, igre na tabli starije su i od Rimljana. Najstarije kockice stare su oko 4500 godina i potiču sa lokaliteta „Burnt City“ u Iranu. S druge strane, jedna od najstarijih tabli otkrivena je u Megidu (biblijski Armagedon) u sloju koji se datuje u XIII vek pre naše ere. Svakako najpoznatija tabla za igru, predstavlja „Kraljevska igra iz Ura“, otkrivena krajem XIX veka, kada je radove u Bagdadu vodio sir Leonard Vuli. U grobnici kraljice Šubad, otkriveno je pored tela kraljice još dvadesetak osoba, najverovatnije slugu koji su ispratile kraljicu u drugi svet. Sluge su umrle tako što su otrovane, a tabla za igru je otkrivena između dvojice koji su umrli u toku partije. Iz večitog Egipta potiče više različitih predstava i nalaza igre poznate pod imenom Senet. Čak četiri primerka otkrivena su samo u Tutankamonovoj grobnici 1922. godine.

Kad je reč o poreklu igara na tabli, klasični izvori se ne slažu u potpunosti. Homer označava heroja Palameda kao tvorca prvih kockica, izmišljenih kako bi vojnici pod Trojom prekratili časove opsade. Herodot međutim smatra da su za to zaslužni Liđani, dok Platon prednost daje Egipćanima. Rimski pisac Svetonije nam u svojim fragmentima svedoči o tome kako su igre na tabli izrazito „grčkog karaktera“. O tome da su ove igre bile posebno popularne kod Grka, govori nam veliki broj primera iz grčke književnosti i umetnosti. Jedna od najpopularnijih predstava sa grčkih vaza je svakako predstava Ahila i Ajanta koji uživaju u igri na tabli pod zidinama Troje. Oba heroja su u punoj ratnoj opremi a iznad njihovih glava upisane su vrednosti 3 i 4, pa pretpostavljamo da je Ahil sa oznakom 4, ovog puta pobednik.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Sre 30 Maj - 14:56

Cezar i dečja igra
Nakon puna dva milenijuma, Cezarove čuvene reči se mogu čuti i na mestima o kojima on nije mogao ni da sanja. Danas, njegove reči ostaju kao svedočanstvo jedne epohe u kojoj je kocka imala ne tako malu ulogu. Kocke, za koje su sami Rimljani verovali da su ih izumeli Grci, upotrebljavane su u najrazličitijim kontekstima. Sveštenici su njima proricali sudbinu, političari birali među sobom magistrate, a vojnici delili plen. O tome da nije sve bilo formalno, govore i podaci da je veliki broj ljudi koristio kockice za igre na tabli, kao i za kockanje.

Da je kocka još u vreme Rimljana prepoznata kao porok, govori i veliki broj zakona donetih radi suzbijanja ovakvog ponašanja. Kako to obično biva, od poroka niko nije bio izuzet, pa ni rimski carevi koji su te iste zakone donosili. Rimski hroničar Svetonije, opisujući živote 12 rimskih careva, govori i o njihovim slabostima i porocima. Tako saznajemo da je Avgust svuda sa sobom nosio svoje kockice, a da je Neron ulagao astronomske svote novca na jedno bacanje kockica.

S druge strane, poznavanje igara na tabli smatralo se vrlinom. Deca su ohrabrivana da učestvuju u ovim igrama jer se smatralo da to doprinosi razvitku njihovih intelektualnih sposobnosti. Postoje indicije da su neke od igara služile čak i opismenjavanju. Naime, polja su zamenjivana slovima tako da su deca kroz igru, učila i slova. Na kraju, jedan od najvećih pesnika rimske epohe, Ovidije, smatra da je dobro poznavanje ovih igara ozbiljan preduslov za očaravanje mladih rimljanki.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Sre 30 Maj - 14:56

Igra najamnika
Već više od jednog veka, istraživači pokušavaju da odgonetnu pravila ove igre koristeći se arheološkim nalazima, pisanim izvorima kao i primerima iz etnografske građe. Brojnost nalaza svedoči o popularnosti ove igre na prostoru čitavog Carstva. Ona je pre svega strateškog karaktera, a žetoni korišćeni u ovoj igri su u rimskoj poeziji nazivani vojnicima, plaćenicima i legionarima. Zanimljivo je da je pobednik ove igre imao za pravo da nosi titulu Imperatora, pa su čak sačuvane i male koštane pločice sa natpisima. Fragmentovane table za ovu igru otkrivene su i na rimskom utvrđenju Saldum u Đerdapu, kao i u ulicama Cincar Janka i Rajićeva u centru Beograda.

Pravila nalažu igračima da naizmenično postave svoje žetone na tablu. Potezi su se povlačili tako što su igrači, jedan za drugim pomerali svoje žetone za po jedno polje u svim smerovima, kako po horizontali i vertikali, tako i po dijagonali. Da bi igrač postao „Imperator“, morao je eliminisati sve protivnikove žetone, što je izvodio tako što je protivnički žeton „opkoljavao“ sa najmanje dve strane.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Sre 30 Maj - 14:57

Mice
U svojoj dugoj istoriji postojanja od oko 3500 godina, ova igra je pretrpela najmanje promena. U gotovo istom obliku, igra se i danas na skoro svim meridijanima zemljine kugle. Najstariji primer ove igre potiče iz egipatskog hrama u Kurni i datuje se u 1400. g.p.n.e. Pomenuti Ovidije savetuje mladim devojkama da nauče pravila, jer ljubav često dolazi kroz učešće u igri, pa ne smeju sebi dozvoliti da propuste šansu. Tabla je izrađena u vidu tri upisana kvadrata koji su presečeni upravnim linijama, a mesta na kojima se linije seku predstavljaju ustvari polja po kojima se kreću žetoni. Dve table, od kojih je jedna očuvana u celini, otkrivene su u centru Beograda.

Igrači su naizmenično postavljali jedan po jedan žeton, onemogućavajući pritom jedan drugog da formira niz od tri žetona. S obzirom da ukupno postoji 18 žetona, ostaje šest praznih polja prazno za naknadno pomeranje žetona. Žetoni se mogu pomerati samo na susedno polje ukoliko je ono slobodno. Svaki igrač se trudi da poveže niz od tri žetona, što mu daje za pravo da izbaci jedan od protivničkih žetona. Ukoliko protivnik ostane na tri žetona, ili bez prostora za pomeranje preostalih žetona, izgubio je.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 30 Jul - 11:37

Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 30 Jul - 11:38

Ljudski genom ima, prema radu iz 2014. godine, oko 19 000 gena (a procjene idu i do 20 000 -21 000), koji kodiraju oko 100 000 proteina. Od tih 19 000, nekih 100 gena su top-geni za istraživanje i oko četvrtine radova iz ove oblasti se odnosi na te gene. Od ovih 100 gena, postoji 10 koji su se pojavili kao objekt istraživanja nekih 40 000 radova. Pretraga u tražilici Nature.com na tag "TP53", što je, kako ćemo vidjeti, apsolutno najistraživaniji gen (i ne samo u našem genomu) daje 5865 rezultata. Pretraga za p53, proizvod tog gena, daje preko 24 000 rezultata.

Međutim, ovo također znači i to da mi zapravo vrlo malo znamo o ljudskom genomu i genima - hiljada i hiljade gena jedva da su istražene i čekaju svojih pet minuta. Kao što postoji moda i pomodnost u sferi odijevanja i šminkanja, tako postoji i pomodnost u istraživanju gena. U nekom razdoblju, neki gen naučnicima bude naročito interesantan ili imaju sredstva da upravo ovaj gen identificiraju i istražuju, dok nemaju sredstva za neke druge gene, jer je njihova identifikacija teža. Recimo, veoma su interesantni za istraživanje geni supresori tumora, kakav je upravo TP53 ili onkogeni.

Pedestih godina prošlog vijeka bili su naročito interesantni geni koji kodiraju hemoglobin, jer je tačkasta mutacija - zamjena samo jednog slova u šifri za protein - dovodila do stvaranja srpaste anemije. Ovdje se GAG kodon zamijeni GTG kodonom, što u lancu beta-hemoglobina, koji čini kvaternarnu strukturu (više 3D struktuiranih lanaca) hemoglobina, uzrokuje da se umjesto glutaminske kiseline u preteinskom lancu nađe aminokiselina valin. Tako, umjesto normalnog hemoglobina A dođe do stvaranje hemoglobina S i sve to uzrokuje nenormalan oblik i funkciju eritrocita. Kako je srpasta anemija jedna od rijetkih monogenski uslovljenih nasljednih bolesti, tako je lakše bilo identificirati uzrok i njegove posljedice u doba kada ljudski genom ne samo što nije bio sekvencioniran, nego nisu ni postojale metode sekvencioniranja.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 30 Jul - 11:40


Odakle dolazi morska pjena?

Prije nekog vremena, pisala sam o tome kako funkcionišu deterdženti: to su surfaktnanti koji smanjuju površinsku napetost vode jer su molekule deterdženata specifično organizirane, imaju dio koji "voli" vodu" i dio koji "mrzi vodu" te tako jednim krajem uspiju uroniti u masnu mrlju, a drugim biti u vodi.

Većina deterdženata (ali ne svi) sa vodom obrazuju pjenu. Pjena je smjesa u kojoj je gas otopljen u tekućini ili čak čvrstoj materiji. Zapravo, pjene su smjese koje se sastoje iz gasovite faze i tečne ili čvrste faze. Obično, kada mislimo na pjenu mislimo baš na pjenu gasa u tekućini, kakva je sapunica, ali kuhinjska spužva i stiropor su također pjene. Gas formira mjehuriće, a ne neke druge oblike, jer je sa tačke gledišta fizike i fizičkih zakona, sferični oblik najlakši za formiranje i treba mu najmanje energije da bi se formirao. O svojstvima i tipovima pjena te njihovoj primjeni u svakodnevnom životu bi se dalo pričati, ali trenutno mene, a vjerujem i vas, interesuje jedna posebna vrsta pjene: morska pjena. Ovdje ne mislimo na zapjenjene talase, nego na onu šuškavu pjenu koja ostane na obali kada se talas povuče, pjenu koju možete držati u ruci.
Nekada davno, ljudi su porijeklo morske pjene tumačili vrlo romantično (i tužno): mislili su da morska pjena nastaje kada umre morska sirena, od tuge zbog neuzvraćene ljubavi smrtnog čovjeka. Mala sirena Hansa Christiana Andersena je tako umrla i pretvorila se u morsku pjenu. Prema Heziodovoj Teogoniji, Afrodita je rođena iz morske pjene, čije je porijeklo malo neromantično - morska pjena je nastala od Uranovih odsječenih genitalija koje je u more bacio Kron.
Međutim, porijeklo i sastav morske pjene su, za nas koji volimo nauku, mnogo zanimljiviji od svega toga. U bajkama ima i nešto istine: morska pjena nastaje od raspadnutih bića, biljaka i životinja, koja žive u moru, odnosno, organskog je porijekla.

Morsku pjenu čine otopljene organske molekule - neki proteini, ugljikohidrati, lignin, aminokiseline i fenolski spojevi. Sama pjena se formira u zoni mlata - zoni u kojoj talasi udaraju u obalu, bila to pješčana, kamenita ili šljunkovita obala. Zapravo, snažni pokreti vode u tom dijelu mora čine da otopljene materije, od kojih su neke spomenute surfaktanti i ponašaju se slično spomenutim deterdžentima, formiraju pjenu, zarobljavajući mjehuruće zraka. Pošto morska pjena ima malu gustoću, vjetrovi je mogu nositi te se može naći i nešto dalje od granice mora i kopna i dalje od zone plime i oseke.


Proteini koji se mogu naći u pjeni su neke lipaze, proteaze i hidrataze. Ove klase enzima su ujedino i surfaktanti. Lipaze rastvaraju masti, te se mogu koristiti i kao sredstva za uklanjanje masnih mrlja, a neki deterdženti sadrže neke enzime iz ove klase. Proteaze razlažu masti, a karbohidrataze ugljikohidrate. Tehnički, morska pjena je deterdžent.

Vrlo često se nakupljanje morske pjene dešava u toku cvjetanja algi - neugodne i čak opasne pojave prevelikog razmnožavanja određenih algi. Međutim, ne učestvuju samo alge u stvaranju morske pjene: u njoj su pronađeni i tvari porijeklom iz morskin makroinvertebrata (u prevodu: beskičmenjaka koji žive u vodi), poput amfipode (red račića) naučnog naziva Corophium volutator .

U mjestu Yamba u Australiji, količine formirane morske pjene znaju biti enormne i prekriti cijelu obalu u debelom sloju:
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 30 Jul - 11:42

"Ispiranje" mozga


Koliko sati spavate? 8? 9? 6 sati? Nakon ovog teksta ćete možda poželjeti odvojiti više vremena za spavanje.

Naime, nedostatak sna i premalo sna utiču na povećanje razine beta-amiloida, proteina u mozgu koji se povezuje sa nastankom Alzheimerove bolesti. Sam beta-amiloid je produkt metabolizma moždanih stanica, a molekule ovog proteina imaju tendenciju da agregiraju i stvaraju plak, karakterističan za kliničku sliku Alzheimerove bolesti. 2018. godine se pojavilo nekolo radova koji pokazuju upravo ovo. U studiji, objavljenoj u PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences), pod naslovom "Beta-Amyloid accumulation in the human brainafter one night of sleep deprivation" (1), rađena je pozitronska emisiona tomografija na 20 osoba starosti od 22 do 72 godine.

U ovoj studiji je pokazano kako razina beta-amiloida raste za 5% nakon svega jedne neprospavane noći. Kod pacijenata sa Alzheimerovom bolesti, procenat beta-amiloida je 43% veći od onog kod zdravih osoba.
Međutim, ovo nije jedini rad koji pokazuje povezanost deprivacije sna i povećanja nivoa beta-amiloida. Na Univerzitetu Winsconsin-Madison se od 2001. godine vodi studija WRAP (Wisconsin Registry for Alzheimer's Prevention) u koju je uključeno preko 1500 osoba sa ciljem proučavanja uzroka ove bolesti. Participanti studije nisu pokazivali znakove demencija u trenutku kada su se uključili u studiju, ali oko 70% njih ima porodičnu istoriju Alzheimerove bolesti. Još 2015. naučnici uključeni u ovu studiju su pokazali kako postoji asocijacija i između kvaliteta sna, prema vlastitoj procjeni sudionika studije, i akumulacije beta-amiloida (2). Također, u jednom drugom radu, pokazano je da je deprivacija sna povezana sa povećanom koncentracijom markera za Alzheimerovu bolest u spinalnom fluidu (3).

Ljudi koji slabo spavaju imaju 68% povećan rizik da će imati određene kognitivne probleme (4), pa i Alzheimerovu bolest, od onih koji imaju dobar san.

Šta je uzrok ove povezanosti? Šta se to noću normalno dešava u mozgu da se on oslobodi nakupina toksičnih proteina?

Kada je 2013. otkriven limfatični sistem mozga - glimfatični sistem, naučnici su bili zadivljeni jer je ova struktura bila toliko dugo vremena bila skrivena od nas. Međutim, ubrzo su istraživači utvrdili neke od funkcija ovog sistema. Pronađeno je da se u glimfatičnom sistemu tok fluida povećava noću, tokom sna i to tako da se prostori između stanica mozga povećavaju za čak 60% (5), što omogućava bolji protok fluida. Ovaj fluid "kupi" za sobom toksične i nepotrebne tvari, uključujući i beta-amiloid. Drugim riječima, glimfatični sistem "ispire" mozak. Upravo su stoga san i odmor, noćni i dnevni ciklusi rada ovog sistema od presudnog značaja za detoksikaciju mozga.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 30 Jul - 11:43

Tajne dugovječnosti hrastova


U mjestu Manthorbe u Engleskoj raste hrast za koje se procjenjuje da je star oko 1000 godina. Zove se Bowthorpe oak i nalazi se u Bowthorpe Park Farm. Čak je ušao i u Guinnessovu knjigu rekorda. To je najstariji engleski hrast i ujedino jedno od najstarijih debala na svijetu.

U Kaliforniji, u mjestu Temecula raste Pechanga Great Oak Tree, vrsta Quercus agrifolia, za kojeg se procjenjuje da je star 2000 godine i vjerovatno je najstariji hrast ne samo u SAD, nego i u svijetu.

Hrastovi su drveće koje može živjeti i oko 500 godina, a ovo su rekorderi u kategoriji dugovječnosti. Naravno, nisu samo hrastovi ti koji žive dugo - još neko drveće, posebno vrste poput masline, bora, sekvoje, tise, smokve i ariša mogu živjeti veoma dugo.Drveće za koje je utvrđeno da je veoma staru su praktično živi spomenici i obično su na neki način zaštićeni, kao dio pejsaža.

Genetička analiza jedne vrste hrasta (Quercus robur) je pokazala kako je ova dugovječnost rezultat postojanja velikog broja kopija gena koji povećavaju otpornost ovog drveta na razne bolesti. Christophe Plomion sa Francuskog nacionalnog instituta za poljoprivredna istraivanja u Bordou (Bordeaux) je poredio genetičke sekvence spomenute vrste hrasta sa nekim drugim biljkama, poput soje, ricinusa, papaje i breskve kako bi utvrdili evolutivnu istoriju hrasta.

U radu objavljenom u Nature Plants, pod naslovom "Oak genome reveals facets of long lifespan" iz juna 2018. godine, pokazano je kako je prilična količina gena ovog hrasta bila duplicirana prije nekih 60-80 miliona godina te da duplicirani geni kodiraju niz proteina važnih za odbranu biljke od patogena.
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 30 Jul - 11:46

Vruće je, a šta da se o tome misli?


Vremenske prilike i kako one utiču na zdravlje, uključujući tu i mentalno funkcionisanje, jedna su od vječitih tema koje izazivaju zanimanje i laika i stručnjaka. Oni koji malo dublje zariju nos u studije koje se bave tim odnosima brzo će uvidjeti da postoji veliko šarenilo metodoloških pristupa[1], dok su mehanizmi pretpostavljenog djelovanja vremenskih uslova uglavnom nejasni, a ni ti efekti, kada ih ima, nisu jednosmisleni kada se porede različita zdravstvena stanja[2].

Ljeto s izvjesnim zakašnjenjem dolazi u naše krajeve, i premda se očekuje još kiša, vrućine izgleda da neće izostati. Za one čije mentalno zdravlje je narušeno određenim stanjima, naročito je zanimljiva jedna australska studija čiji autori su pratili zdravlje korisnika usluga službi mentalnog zdravlja tokom toplotnih valova[3]. Iako su obuhvaćeni skokovi temperature koji su prelazili i 44°C, podaci su nedvosmisleno pokazali da stopa bolničkih prijema u ovoj populaciji naglo raste već na pragu od 26.7°C, naročito kod organskih mentalnih poremećaja, demencije, poremećaja raspoloženja (depresija, bipolarni afektivni poremećaj i drugi), poremećaja psihološkog razvoja i još nekih stanja.

Pošto se klima globalno mijenja i za očekivati je da prilike kakve su toplotni udari budu još učestaliji u budućnosti, ovakve studije pružaju dovoljno argumenata zemljama čije vlasti donose odluke na racionalnim temeljima, da probaju da ublaže nepovoljne efekte vremenskih uslova na mentalno zdravlje. Onda se npr. preporuči stanovništvu da provodi više vremena u klimatiziranim prostorima kada temperature pređu određenu granicu. Naravno, dio priče je i u troškovima, odnosno u uštedi koja se ostvaruje tako što se zapravo pomogne ljudima da izbjegnu potrebu za bolničkim tretmanom. Tako su svi na dobitku. Ali, nećemo o naučnoj fantastici. Ovdje smo zbog studije koju su harvardski autori objavili prije desetak dana[4], ponukani pitanjem o tome šta se zapravo dešava u klimatiziranim prostorima i o efektima povišene ambijentalne temperature.
Naime, kognitivne sposobnosti opadaju tokom toplotnih udara i u slučaju savršeno zdravih osoba. U ovoj studiji, začudo prvoj koja je obratila pažnju na uticaj toplotnih udara u prirodnim uslovima u enterijeru na mlade i zdrave osobe, posmatrane su dvije grupe studenata u Bostonu tokom 12 dana u ljeto 2016. godine. Prvih pet dana je bilo srazmjerno toplo, nakon čega je uslijedio petodnevni toplotni udar, a potom dvodnevno zahlađenje. Uzorak su činila 24 studenta koji su boravili u klimatiziranim (mehanički ventiliranim) zgradama i 20 u neklimatiziranim (prirodno ventiliranim). Poređenje je vršeno pomoću Stroopovog testa i testa vizualnog sabiranja i oduzimanja te deriviranim mjerama. U poređenju s početnim podacima i grupom studenata koji su obitavali u klimatiziranim zgradama, radno pamćenje i brzina selekcije i kognitivne obrade su od 4.1% do 13.4% slabije u studenata koji su boravili u prirodno ventiliranim zgradama. Ono što je naročito zanimljivo je da su efekti oslabljenog vremena reakcije i drugih mjera kognitivnog funkcionisanja perzistirali i u posljednja dva dana, kada je došlo do prirodnog zahlađenja. Ova pojava bi se mogla pripisati povišenju termalnog zasićenja – naime, mnoge zgrade su prosto sazdane tako da zadrže više toplote; kao i kombinaciji drugih sredinskih (ventilacija, ozvučenje) i bihejvioralnih faktora (unošenje tečnosti, količina i kvalitet sna).

Šta ovo znači? Procjenjuje se da Amerikanci provode oko 90% vremena u zatvorenom prostoru, a mnogi enterijeri jednostavno nisu adekvatno ventilirani, naročito kad se uzme u obzir tendencija učestavanja toplotnih udara. To znači ni da australska preporuka upućena ljudima s duševnim smetnjama da provode više vremena u klimatiziranom prostoru kad su vanjske temperature povišene, možda nije dovoljna. Treba obratiti pažnju na lokalnu temperaturu u životnom prostoru i kada vani zahladi.Specifični efekti koji su pronađeni u harvardskoj studiji podvlače važnost zdravorazumskog pristupa unošenju dovoljne količine (odgovarajućih) tečnosti i prilagođavanju tjelesnih aktivnosti te sna, koji izgleda da ima vrlo važnu, ali još uvijek ne sasvim jasnu ulogu u posredovanju između uticaja ovih različitih varijabli u ponašanju i kognitivnog funkcionisanja.
Brojni istraživači širom svijeta će u budućnosti sigurno ispoljavati sve više interesovanja za ovakve teme, ali već sada svi treba da izvuku otrežnjujuću poruku, bili zdravi ili bolesni: sa svojim tijelom treba razgovarati. U najboljoj tradiciji očeva moderne fiziologije, Claudea Bernarda i Waltera Cannona, veliki američki psihobiolog Curt Richter 40-ih godina 20. stoljeća nije gubio iz vida fiziologiju cijelog organizma kad je skovao pojam regulatornog ponašanja[5]. Tijelo posjeduje fascinantne mehanizme kojim se suprotstavlja varijaciji sredinskih uticaja i unutrašnje procese održava u rasponu odgovarajućih uslova. Tijelo ima svoju mudrost, rekao bi Cannon. Ali, kako nas podsjeća Richter, optimalnom stanju svog tijela pomažemo i oblikujući svoje ponašanje saobrazno informacijama o trenutnim sredinskim uslovima. Dakle, nije na odmet češće pogledati na termometar koliko i učiti o tome kako vlastito tijelo reaguje na različite vremenske uslove, tjelesnu aktivnost, režim spavanja... Ako svom tijelu ne mislite pomoći, bar mu nemojte odmagati i držite se hlada.


Bojan Šošić, psiholog
Nazad na vrh Ići dole
Laida

Master
Master

avatar

Ženski
Poruka : 16470

Lokacija : I reč je dodir.. ako znaš..

Učlanjen : 26.04.2018

Raspoloženje : Igra uma


PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   Pon 30 Jul - 11:48

Dobrodošli u Megalaju!

Živimo u megalajanskom dijelu kvartara (Megalaja, eng. Meghalayan), tj. najmlađem dobu holocena - tako su geolozi klasificirali posljednjih 4200 godina razvoja Zemlje. Naziv "megalajansko doba" dolazi od naziva pećine u Indiji - Megalaya - iz koje potiče stalagmit na osnovu kojeg je pokazano da je ovo doba distinktno od drugih. Naime, utvrđeno je kako je prije oko 4200 godina došlo do mega-suša koje su trajale oko 200 godina i koje su izazvale kolaps ljudske civilizacije. Suše su, naime pokrenule velike migracije u području Egipta, Mesopotamije, Grčke te dolina Inda i Žute rijeke, jer je ljudska civilizacija tada već prošla fazu lovca-skupljača i počeo je razvoj poljoprivrede, koji je bio poremećen pojavom suše.

Postojanje ovog doba usvojila je Međunarodna komisija za stratigrafiju (The International Commission on Stratigraphy - ICS), tijelo čiji je zadatak ustanoviti standardnu i globalnu geološku hronologiju.

Pored ovog doba, odobrene su još i podjele na nešto starija doba Nortgripian (Northgrippian, prije 8300 godina) i Grenlandian (Greenlandian, prije 11 700 godina).

Za utvrđivanje koji su to događaji i kada signifikatni za stratigrafiju, koriste se slojevi sedimenata koji su se akumulirali u toku vremena, primjerice led i stalagmiti. Na slici dolje možete vidjeti stalagmit iz pećine Megalaya (ili Mawmluh cave), koji je analiziran sloj po sloj te je utvrđeno da se velika promjena u akumulaciji sedimenta dogodila prije oko 4200 godina, što je donja granica megalajanskog doba:
Naslage leda i stalagmiti su danas identificirani kao geostandardi i pohranjuju se u zaštićene i odgovarajuće arhive radi daljeg proučavanja.

Međutim, ICS nikada nije usvojila to da je antropocen zvanično novi period kvartara, nakon holocena.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zanimljivosti iz nauke   

Nazad na vrh Ići dole
 
Zanimljivosti iz nauke
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Zanimljivosti iz nauke
» Zanimljivosti iz nauke
» Zanimljivosti iz sveta fudbala
» Zanimljivosti iz tenisa
» Zanimljivosti iz astronomije
Strana 2 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Vreme nauke-