Danas je...

Danas je Sveti Sisoje

19.07.2013/Autor: SRNA

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji.



Foto: ilustracija

Po smrti velikog svog učitelja Sisoje se nastanio na pustinjskoj gori zvanoj Antonijeva.
Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe da je bio krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodet da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove i mrtve vaskrsava.

Šezdeset godina je Sisoje bio u pustinji i bio kao izvor žive mudrosti za sve monahe i mirjane koji su dolazili kod nejga za savet.

Pred smrt zasija mu lice kao sunce. Monasi stajahu oko njega i divljahu se toj pojavi. A kada svetitelj ispusti svoju dušu, sva odaja ispuni se divnim mirisom. Upokojio se u dubokoj starosti 429. godine.

Sveti Sisoje učio je monahe: "Ma kakvo iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna da se iskušenje dogodilo zbog grehova njegovih. Ako li se šta dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božijem".

Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.

Света Великомученица Марина – Огњена Марија (17. тј. 30. ЈУЛИ)



Света великомученица Марина је рођена у незнабожачкој породици која је живела у Антиохији Писидијској. У дванаестој години је чула за хришћанство и почела да учи о Христу, Богородици, апостолима и да упознаје основе хришћанске вере.

Љубав према Господу Исусу Христу је толико испуњавала њено срце да у њему више није било места за земаљску, чулну љубав. Хтела је да постане монахиња. Њен отац није могао да се помири са тим да му је кћерка хришћанка, па је се одрекао. Царски намесник Олимврије је желео да узме Марину за жену, али она је већ одабрала другачији пут. Кад је био одбијен као просац, Олимврије се силно наљутио и хтео је јој се освети, па је силом терао да се поклони идолима, на шта му је Марина одговорила: "Нећу се поклонити, ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо. " Олимврије је тада наредио да је ставе на муке. После мучења, у тамници је обасјала чудесна светлост из које је блистао крст, а на врху крста је била бела голубица. Јасно је чула речи:"Радуј се Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља. " Све ране од мучења су јој зарасле и она се сутрадан појавила пред судијама као да није ни видела мучилиште. "Посечена би у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. "Једна рука свете Марине налази се у манастиру Ватопеду на Светој Гори. На планини Ланга у Албанији, изнад Охридског језера, налази се манастир посвећен Светој великомученици Марини. Тамо се, такође, чува део светитељкиних моштију. У овом манастиру су се вековима догађала и још увек се догађају чуда. Сведоци чуда нису само хришћани, него и муслимани. Колико је ова светиња поштована најбоље говори то да од старне муслимана, Турака и Албанаца, манастир није никада рушен, нити је његова имовина отимана.

У народу се празник Свете великомученице Марине назива: Огњена Марија. То је због тога што празник пада у дане највеће летње жеге и врућине.



ОГЊЕНА МАРИЈА је, вероватно, према народној традицији, хришћански назив за сестру св. Илије. Празнује се 17. јула, када жене не раде, а негде се и никакав тежачки посао не обавља. По народним песмама, Огњена Марија представља персонификацију муње. Она бије или пали огњем, гађа или пали муњом и стрелом. У народној песми Свеци благо дијеле Марија добија муње и стријеле, а по једној другој песми, у Муњиним и Месечевим сватовима звезда Даница јој поклања живи огањ. По народној традицији, св. Илија увек пита сестру Огњену Марију када је његов дан, а она то забашурује, „јер би св. Илија толико пуцао громовима да би од весеља и шенлучења сав свет побио”.

Danas je Sveti Ilija Gromovnik
IZVOR: RTS

Beograd -- Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik. Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca.


Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji Svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja, novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kome je, prelaskom u hrišćanstvo, pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću Kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.

Danas je Velika Gospojina, praznik majki i dece

Ne mali broj porodica slavi današnji praznik kao svoju krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf u leskovačkom kraju



Pravoslavne crkve koje vreme računaju po starom kalendaru, obeležavaju danas praznik upokojenja Bogorodice Marije ili Uspenje Presvete Bogorodice. Velika Gospojina poznata je kao praznik majki i dece.

Danas se u pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar obeležava praznik spomena na upokojenja Bogorodice Marije, u narodu poznat kao Velika Gospojina. Zvanični naziv praznika je Uspenje Presvete Bogorodice. Praznik je većina pravoslavnih crkava, s obzirom na to da koriste novi kalendar, obeležila 15. avgusta.

U Grčkoj, a od prošle godine i u Rumuniji, to je državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone, a najviše ih odlazi na egejsko ostrvo Tinos, u hram Evangelistrija, prenosi Verska informativna agencija. Veliki broj vernika dolazi u hram Panagia Ekatontapilijani na ostrvu Paros, kao i u Panagia Sumela u Veriji, na severu.

Rimokatolička crkva proslavila je ovaj praznik pre dve nedelje, pa su tog dana, širom Evrope bila uobičajena masovna hodočašća sa desetinama hiljada učesnika.

Po starom kalendaru, posebno je svečano u Jerusalimu, jer tamo Jerusalimska patrijaršija obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice. Slični obredi postoje u Rusiji i u Ukrajini.

U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Prema drugim nepotvrđenim izvorima, Bogorodica je putovala po predelima današnjeg Bliskog istoka, pa je tako stigla i do Svete Gore. Ne mali broj porodica slavi današnji praznik kao svoju krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf u leskovačkom kraju.

Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju, uopšteno govoreći, ovaj dan se smatra praznikom žena i majki. U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, današnje, i Male Gospojine, koja je 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) u subotu 21. septembra obeležava Rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.



Prema predanju i biblijskim tekstovima, Joakim i Ana iz Nazareta su dobili kćer Mariju tek posle danonoćne molitve, zavetovavši se da će je posvetiti Bogu da mu služi poput monaha. Kćeri su dali ime Marija što znači visoka ili gospodareća.

Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se praznuje. U nekim mestima Srbije se na taj dan održavaju sabori i vašari.Srpska pravoslavna crkva 28. avgusta praznuje dan Uspenja (odlaska na nebo) Bogorodice, ili Veliku Gospojinu kako se još naziva taj praznik, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.

Danas je Sveta Petka

Pravoslavni vernici i SPC slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.



Danas je Sveta Petka

Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.

Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.

Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Izvor: rts.rs

Mitrovdan



Uspomena na smrt i stradanje Svetog velikomučenika Dimitrija, velikog borca za hrišćanstvo, obeležava se danas - 8. novembra, kao zapovedni praznik Srpske pravoslavne crkve i krsna slava pravoslavnih vernika.

U narodu poznat pod nazivom Mitrovdan, ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, a u Bogoslužbenom ustavu Crkve označen je znakom srednjeg praznika druge vrste (crvenim krstićem), što znači da po rangu i značaju pripada trećoj od šest grupa u koje su svrstani svi praznici u godini. Mitrovdan je nepokretni praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru. U našem narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.

Ko je bio sveti Dimitrije ?

Sveti velikomučenik Dimitrije rođen je u Solunu, otac mu je bio vojvoda koji je potajno verovao u Isusa Hrista, ne usuđujući se da javno ispoveda njegovo ime zbog progona hrišćana od strane cara neznabošca. Po očevoj smrti, naredbom cara Maksimijana, Dimitrije postaje carski namesnik celog grada Soluna, sa zadatkom da očisti tu oblast od bezbožnih hrišćana. Verujući i sam u Hrista, Dimitrije je počeo javno da proslavlja Gospoda, a kada je car saznao za to, smestio ga je u tamnicu. Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga našli u molitvi. Tu, u Solunu, hrišćani su kradom sahranili njegovo telo, a na grobu su se mnogi isceljivali.

Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a kasnije je nad svetiteljevim moštima podignuta i mnogo veća. Sveti Dimitrije smatra se isceliteljem bolesnika i zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske. Rusi ga takođe slave i smatraju ga za pokrovitelja i zaštitnika Sibira, a svi pravoslavni hrišćani slave ovog velikomučenika, verujući u njegove isceliteljske moći. Prema drevnim zapisima, Sveti Dimitrije se iz kivota javio caru Justinijanu (483-565), sprečivši ga da mu mošti prenese u Carigrad, pa je tako ostao u Solunu, gde i danas počiva kao zaštitnik grada.

Ovom svetitelju veliku počast odaju Grci, Rusi i Srbi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku. Oni su ga 1581. godine izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. U našem narodu još od davnina važio je običaj da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i unajmljuju nove.



Simboli slave

Kazivanje Vuka Stefanovića Karadžića o tome kako se nekada slavila krsna slava:

Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koga on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto ili blagi dan. Domaćin se stara i pripravlja celu godinu kako će i sa čim će proslaviti krsno ime. Kada bude uoči krsnog imena pred noć, onda izađe jedan iz kuće (obično mlađi) pa po selu zovne sve seljake koji to krsno ime ne slave. Taj pred svakom kućom skine kapu i obično ovako počne: „Božja kuća i vaša! Pozdravio je otac (ili brat) da dođete doveče na čašu rakije; da se razgovaramo i da malo noći pokratimo, što bude svetac doneo nećemo sakriti, dođite, nemojte da ne dođete." Kada zvanice dođu svečarima u kuću, obično ovako govore: „Dobar veče i čestito ti sveto! Slavio ga mnogo ljeta i godina u zdravlju i veselju.” Gdekoji ponesu jabuke, ili po varošima limun, te dadu domaćinu kad mu nazovu dobro veče. A prijatelji iz drugih sela dođu i nezvani, pa tu svi večeraju, piju, razgovaraju se i pjevaju do neko doba noći" - pisao je Vuk Karadžić o slavskim običajima.

U srpskom narodu, za ovaj praznik vezana su i mnoga verovanja među kojima i ono da ga treba provesti kod kuće, kako cele godine ne bi noćivali po tuđim kućama. Poznato je i da su se na Mitrovdan hajduci razilazili i odlazili da prezime kod jataka, da bi se opet sastali na Đurđevdan.


medias.

SREĆNA SLAVA: Danas je Sveti Jovan

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja



BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.

Praznik Sveti Jovan Krstitelj koga danas slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča.

Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.



kurir.

DANAS JE SVETI SAVA

Свети Сава (1174. или 1175[a]—14. јануар[b] 1236) је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.
Kao младић добио је од оца Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се он вратио у Србију, како би зауставио рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.
Његова најзначајнија писана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм Светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.

Veliki četvrtak: Dan kada je Juda prodao Isusa



Na Veliki četvrtak Isusa su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar. Prvi ga je prodao za 30 srebrenjaka, a drugi ga se odrekao u strahu od smrti. Kasnije, Juda se obesio, a Petar iskreno pokajao.

Pred praznik Pashe, u četvrtak, Isus Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki četvrtak bila Tajna večera.

Isus je tada ustanovio Svetu Tajnu Pričešća uz reči: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje i pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova". Ove reči se mogu čuti na svakoj Liturgiji čiji je centralni deo Pričešće.

Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge i otvoreno govorio o predstojećem stradanju i svemu što ima da se zbije.

Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar. Juda Iskariotski je još dan pre otišao kod jevrejskih sveštenika i pitao ih šta će mu dati ako izda Isusa, a odgovor je dobio u vidu 30 srebrenjaka.

Potom Isus odlazi u Getsimanski vrt, gde se moli znajući za sva stradanja koja mu predstoje. Juda je znao za pomenuti vrt, jer se Isus tu često okupljao sa svojim učenicima, i tu je došao sa slugama prvosveštenika i fariseja. Isusa im je pokazao ljubljeći ga u ruku, što je bio tajni znak.

Tada su uhvatili Isusa i odveli ga pred jevrejske sudije i prvosveštenike da mu se sudi. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta ga se od večeri do zore odrekao.

Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom, a Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao.

Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.

Juda je,pak, shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv nevinu i u očajanju obesio.

Prvosveštenici nisu hteli u blagajnu hrama da stave novac koji je Juda bacio, zato što je to novac za krv. Za taj novac je kupljena njiva da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci.

Njivu su prozvali "Krvna njiva", zato što je za krvavi novac kupljena. Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja i najvećih muka, Veliki petak.

Večeras se u hramovima služi večernja služba na kojoj se čita 12 jevanđelja u kojima se opisuje stradanje i vaskrsenje Hristovo.

Danas je Đurđevdan



Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Njegova svetost patrijarh Irinej služio je liturgiju u hramu Svetog Đorđa na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".

Ponegde je običaj da se zelenilom kiti na sam Đurđevdan pre zore, odlazi u prirodu na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.

Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem - "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem - "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim" i selenom - "da im duša miriše kao selen".

Sveti Georgije ubiva aždahu

Slavni svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao.

Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.

Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra.

Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane.

Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu".

Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.


rts.

Danas je Petrovdan: Da li znate zašto se obeležava ovaj praznik?

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik u narodu poznat pod imenom Petrovdan.



Sveti Petar, prvi biskup Rima, bio je apostol, učenik Hristov, za koga se veruje da mu je Hrist dao ključeve nebeskog carstva.

Hrišćansko učenje govori da je car Neron naredio da se Petar razapne na krstu. Smatrajući se nedostojnim da bude raspet kao njegov učitelj, Petar je tražio da ga razapnu sa glavom nadole.

Svetog apostola Pavla takođe je ubio car Neron, ali s obzirom na to da je bio rimski državljanin, nisu ga razapeli, već su mu odrubili glavu istog dana kada je ubijen i Petar.

U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda).

Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.


tanjug

Danas je Sveti Prokopije

U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece



BEOGRAD - Srpska pravosalva crkva danas proslavlja Svetog velikomučenika Prokopija.

Današnjeg dana, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije. Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.

U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir sv. Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.

U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.

Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.

Danas je Ognjena Marija

U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani



Svi pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija.

Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana.

Prema narodnom verovanju, sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao sveti Ilija, koji kažnjava gromom.

U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.

Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi.

Prema hrišćanskom predanju, sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana.

U nekim pravoslavnim crkvama slavi se kao Margarita Antiohijska, koja je postradala zbog vere u Hrista. Mošti su joj se nalazile u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.

U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.

Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.

Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.

U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen "crvenim slovom", ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu.

(RTS/foto:RTS)

Danas je Sveti Ilija Gromovnik

Sveti Ilija prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom



SRBIJA - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik.

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije.

Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Prema predanju, sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.

(RTS)

Sveti Pantelejmon - iscelitelj i zaštnik



Srpska pravopslavna crkva danas slavi svetog velikomučenika Pantelejmona, koji je postradao za Hrista 9. avgusta 304. godine. Sveti Pantelejmon priziva se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju  zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim besrebrenicima i čudotvorcima. Najdivniji hram, posvećen ovom svetitelju, nalazi se u Svetoj Gori.

Sveti Pantelejmon rodom je iz Nikomidije /današnji grad Izmit u Turskoj/ od majke hrišćanke i oca neznabošca. Majka mu se zvala Evula, a otac Evstorgije. Kao mladić, Pantelejmon je izučio lekarske nauke. Sveštenik Ermolaj prizva ga k sebi, nauči ga veri Hristovoj i krsti ga.

Sveti Pantelejmon čudotvorno je izlečio jednoga slepca, koji se nakon toga krstio. To je izazvalo zavist lekara koji su uzalud pokušavali da izleče ovog čovjeka. Stoga su oni optužili Pantelejmona kao hrišćanina.
Pantelejmon izađe na sud pred cara Maksimijana, gde objavi da je hrišćanin. Pred carem izlieči jednog uzetog čoveka od dugotrajne bolesti. Ovo čudo mnoge neznabošce privuče hrišćanstvu.

Car Svetog Pantelejmona stavi na muke, ali Gospod mu se javljao nekoliko puta i isceljivao ga je. Na kraju, na gubilištu, on je kleknuo i počeo da se moli. Dzelat ga udari mačem po vratu, ali mač se polomi. I nije ga mogao posjeći dok nije završio molitvu i sam rekao da ga posijeku.

Sveti Pantelejmon postradao je 304. godine. Mošti su mu čudotvorne. Priziva se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju.

Dijelovi svetih moštiju ovog velikomučenika nalaze se u manastiru Hilandaru, kao i u tri crkve u Beogradu: u hramu Rođenja Presvete Bogorodice na Kalemegdanu /crkva Ružica/, zatim u hramu Svetog Arhangela Gavrila i u podvorju Moskovske patrijaršije, odnosno u hramu Svete Trojice /takozvana Ruska crkva/.

Sveti Pantelejmon smatra se već skoro 2.000 godina zaštitnikom medicine i farmacije.

Ime Pantelejmon znači svemilostivi. Slavi se 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru.

SPC i vernici danas slave Preobraženje Gospodnje

U narodu se obično kaže da je to dan kada se preobražava i voda i gora tako da od tog dana više nema velikih vrućina. Nekad se verovalo i da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama



BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj.

SPC i njeni vernici svetim liturgijama proslavljaju na taj dan uspomenu na događaj koji se zbio na gori Tavor, kada se Isus Hristos, prema predanju, prvi put pred odabranim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom, preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.

Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže - preobražava se i voda i gora.

Autor: Agencija BETA,Foto: Wikipedia

Danas je Krstovdan!



Krst, na kome je razapet Hirist je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Krstovdan, koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hrist.

Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.

Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta. O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Jesenji Krstovdan pada 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak.

Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".

Danas je Miholjdan

Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan



Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.

Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.

Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi.

Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.

Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.

SPC

VEROVANJA NA VRAČE:
Ovi sveci leče sve zle bolesti
Novosti Online |

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Kozmi i Damjanu, u narodu poznat kao Vračevi ili Vrači. Ovi sveci se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.



Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Kozmi i Damjanu, u narodu poznat kao Vračevi ili Vrači. Ovi sveci se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.


Osim u hramovima Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnim domovima, ovaj praznik se obeležava i u mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa “radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi” pa su u narodu poznati kao sveti Bezsrebrenici.

- Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć, zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.

Zapisano je, takođe, da je Kozma “ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata“ - prenosi telegraf.rs.

Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu. Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao sveti Vrači, predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjevekovnoj odeždi, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.

Đurđic


Danas, 16. novembra po novom i 3. novembra po starom kalendaru, SPC i njeni vernici proslavljaju Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic. U mnogim domovima izabran je kao krsna slava. U bogoslužbenom kalendaru samo je Đurđevdan obeležen crvenim slovom, dok Đurđic ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe je stradao za vreme cara Dioklecijana, a pre smrti je zamolio jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je, po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj i prilikom osvećenja toga hrama preneli su i sahranili u njemu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.

Crkva Svetog Georgija pominje kao borca za hrišćanstvo i velikomučenika. Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine. Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim, mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere, dok se na ikonama za praznik Đurđic predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci. U pravoslavnim manastirima, Sveti Georgije je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Veoma poštovan u srpskom narodu, sveti Georgije slavi se dva puta godišnje – kao praznik prenosa moštiju svetitelja, Đurđic, i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti, Đurđevdan.



medias

DANAS SU DETINJCI: Roditelji, mališani vama daju darove!

Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla "deca" koja još nemaju svoju porodicu



Danas su Detinjci, pravoslavni praznik koji se slavi treću nedelju pre Božića.

Nekoliko dana pre ovog praznika roditelji opominju svoju decu da će ih vezati, ukoliko ona ne pripreme "otkup". Vrednija deca se potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup" na praznični dan.

Rano ujutru na Detinjce, odrasli, kako su i obećali, vežu decu, obično kaišem, gajtanom ili kanapom. Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke najčešće za stolicu na kojoj sede.

Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla "deca" koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe" poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji...

Radujte se sa svojom decom!

DANAS JE KRSTOVDAN, SUTRA BOGOJAVLJENJE: Kome se večeras otvori nebo, biće mu ispunjena želja

Na današnji dan se posti za dobro zdravlje. U nekim delovima Srbije prema narodnom verovanju danas valja oprati sav veš i očistiti kuću

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Teopempta i Teonu, praznik koji je u narodu poznat kao Krstovdan.

Ovaj praznik prethodi sutrašnjem velikom prazniku Bogojavljenju i preksutrašnjem Svetom Jovanu - Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.

Na današnji dan se posti za dobro zdravlje. Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Veruje se da ko večeras sačeka ponoć i nebo mu se otvori, biće mu ispunjena jedna želja.

Devojke su na današnji dan predveče odlazile na reku i uplitale stabljike bosiljka, a potom se vraćale kući verujući da će te večeri usniti budućeg voljenog.

Danas su Cveti


Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti, dan kada je Isus Hrist svečano ušao u Jerusalim.

U pravoslavlju se danas 28. aprila, nedelju dana pre Uskrsa, podseća se na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad. Time se ispunilo staro proročanstvo "Evo car krotki ide i jaše na magarici".

Ovaj dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći "Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje".

Hristos se danas slavi kao Bog, Car i Spasitelj, bogosluženje je vrlo svečano, a hram ukrašen.

U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Iako je post, dopušteno je, kao što je bilo i na Blagovesti, da se jede riba.

U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima "Evo mene, a evo vama rata sa Turcima". Veoma mali broj porodica danas slavi krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.

U nekim krajevima uoči ovoga praznika žene odlaze na livade, da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutru se ukućani umivaju ovom vodom. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima.

Uradite ovo i ispuniće vam se svaka želja jer - DANAS SU CVETI!

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovaj praznik je pokretan, s obzirom na to da se slavi nedelju dana pre Uskrsa koji takođe nema ustaljen datum u kalendaru
Vrbica, Lazareva subota


Danas se slave Cveti, praznik koji se obeležava u svim hrišćanskim zemljama, ali naravno sa malom razlikom u običajima.

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovaj praznik je pokretan, s obzirom da se slavi nedelju dana pre Uskrsa koji takođe nema ustaljen datum u kalendaru.

U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, kod nas je običaj da devojke i deca porane i odu da beru cveće i odatle naziv samog praznika. Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.

U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cvete ceo dan šeta okićen cvećem.

(Telegraf.rs)