Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Danas je...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 15 Feb - 20:23


Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica četrdeset dana po rođenju uvela novorođenog Hrista u hram da ga posveti Bogu.

U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Zato će danas mnogi pažljivo gledati u nebo i promatrati vremenske prilike.


Oni koji žive u blizini zoološkog vrta, prognozu će ostaviti medvedima. Veruje se da upravo ove životinje danas određuju kakvo će nas vreme čekati u narednom periodu.

Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se, uplašeni od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.

Koliko je ovo verovanje uvreženo dokaz su mnogobrojni posetioci zoološkog vrta u Beogradu koji su ranije dolazili da vide ponašanje mečke Gordane.
Veruje se i da neudate devojke na Sretenje pronalaze svoje izabranike. Zato dame dobro gledajte – vaš dragan će ličiti na prvu mušku osobu koju tog dana sretnete. Ili, tako bar narod kaže.

Smatra se da je ovaj praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer od zaborava čuva prvi susret Isusa, koji će postati Spasitelj čovečanstva, sa ljudima.

Prema kanonu pravoslavne crkve Sretenje je svrstano u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.

Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, a u Srbiji ima veliko značenje i simboliku.

Sretenje se slavi i kao krsna slava.

(Telegraf.rs)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Ned 5 Mar - 12:20

Danas je Sveti Lav, episkop Katanski


Pod vulkanskom planinom Etnom, u gradu Katani, bi Lav sveti dobrim pastirom i milosrdnim nastavnikom ljudi. Veliko popečenje imaše oko bolnih i sirotnih. I revnost njegova za veru bi onako isto velika kao i milosrđe njegovo prema nevoljnim. Pojavi se u tom gradu neki mađioničar Iliodor, koji opsenjivaše narod raznim maštarijama, i veoma razvraćaše mladež. Jednom za vreme Božje službe uđe u hram Božji i poče svoje opsenarije. Sveti Lav priđe k njemu, veza ga jednim krajem omofora i odvede na tržište gradsko. Tu naredi da se naloži velika vatra, i kad se vatra razgori, on stade posred ognja i uvuče u nj i Iliodora. Iliodor sav izgori, a Lav osta živ i netaknut. Postideše se od toga svi oni koji behu zaluđeni Iliodorom i koji gledahu u njemu neko božanstvo. A milosrdni i revnosni Lav proču se po celome carstvu kao veliki čudotvorac, koji svojim svetlim čudesima pomaže ljudima. Kada skonča svoj tok, preseli se dušom ka Gospodu, a iz njegovih mošti poteče celebno miro. Skončao u VIII veku.

Tropar (glas 4):

Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Lave, moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sveti sveštenomučenik Sadok

Bi episkop u Persiji posle svetog Simeona. Jednom u snu javi mu se sveti Simeon i reče mu- "Juče ja, danas ti!” Ove reči Sadok protumači pastvi svojoj kao da znače- lane ja postradah, ove godine ćeš ti. I zaista te godine uhvati ga car Bi episkop u Persiji posle svetog Simeona. Jednom u snu javi mu se sveti Simeon i reče mu: "Juče ja, danas ti!” Ove reči Sadok protumači pastvi svojoj kao da znače: lane ja postradah, ove godine ćeš ti. I zaista te godine uhvati ga car Sapor sa mnogim klirom i narodom i izvede na sud. Prvo im naredi, da se poklone ognju i suncu kao božanstvu. Odgovori Sadok: "Mi smo gotovi usrdno umreti za Boga našeg, ali suncu i ognju nećemo se pokloniti”. Potom biše mučeni i osuđeni na posečenje mačem. Pred posečenje uzdiže Sadok molitvu Bogu: "Operi nas, Gospode, u krvi našoj od grehova naših!” I slavno predade Sadok sa svojim sveštenicima i vernima tela smrti a duše Bogu besmrtnome. Postradaše 342. ili 344. godine.

Šta je sunce? oko što ne vidi.
Šta je oganj? sluga bez pameti.
Car Sapore Sadoku govori:
Pokloni se suncu i plamenu,
Bogovima što vladaju svetom,
Po nauci mudrog Zoroastra. -
Sadok caru blago odgovara:
- Zdravlje tebi, care, i veselje,
No gde umni klanja se bezumnom?
Gde slovesni slavi - beslovesnog?
Sunce - krasno kako tvar Božija,
Plamen - divan kako sluga ljudi;
No tvar može l' Tvorca zameniti?
Može l' mrtvac mesto živog biti?
J e li slika bolja od slikara?
Je li ralo skuplje od orača?
Jedan Bog je, care, na nebesi,
Uman, krasan, dobar i svemoćan,
Tvorac sveta vidnog i nevidnog,
Promislitelj svakoga stvorenja,
Darodavac svih dobrih darova,
Svedržitelj i čovekoljubac,
Njega javi Sin jedinorodni.
On nas spase persijske zablude,
Nauči nas stati vrh prirode,
I licem se Tvorcu ustremiti,
Celom dušom k nebu uzvisiti,
Tamo gde je naša domovina,
Domovina angela i ljudi -
Sadok reče - Sapor ga poseče.

RASUĐIVANjE

Finija je voda od zemlje; finiji oganj od vode; finiji vazduh od ognja; finija elektrina od vazduha. Pa ipak je vazduh debela stihija prema duhovnom svetu; i elektrina je debela stihija prema duhovnom svetu.
Vrlo je fina elektrika, no glas je finiji od elektrike, misao je finija od glasa, duh je finiji od misli.
Fini je vazduh, i sprovodi glas na veliku daljinu. Fina je elektrina, i sprovodi svetlost na veliku daljinu. Kako li tek svako delo i svaka reč i svaka misao tvoja biva sprovođena do svih krajeva duhovnoga carstva. O kako je strašno učiniti grešno delo, i reći grešnu reč, i pomisliti bezumnu misao! Do kako neizmerne daljine nabiraju se od toga talasi na moru duhovnom! No ne idi u daleke pojedinosti sveta nepoznatoga. Glavno je da znaš i da meriš kako svako tvoje delo, reč ili pomisao, neizbežno čini utisak na četiri strane: na Boga i svet duhovni, na prirodu, na ljude i na tvoju dušu. Ako se izvežbaš u ovom saznanju, dostići ćeš viši stupanj spasonosne opreznosti.

SOZERCANjE

Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa Nikodimom (Jov. 3) i to:
1. kako Nikodim, iako učitelj u Izrailju, savršeno ne shvataše duhovne stvari,
2. kako Gospod namerno otpočinje razgovor pitanjem duhovnog rođenja - pitanjem najnepristupnijim umu Nikodimovu - da bi time priveo Nikodima smernosti, a potom dalje ga obdelavao kao dobru zemlju,
3. kako je Nikodim u početku sa snebivanjem i stidom prilazio Hristu (kao i danas što mnogi iz učenih čine), a posle sve odvažnije.

BESEDA

o sudu i osudi
Koji Njega (Hrista) vjeruje, ne sudi mu se,
a koji ne vjeruje, već je osuđen (Jov. 3, 18)
Ne sudi se onome ko veruje Hrista Gospoda, jer on sam sebe sudi i ispravlja stope svoje prema svetlosti koja ide pred njim. Kao čovek u dubokoj tami što podešava korake svoje prema sveći u ruci, tako i onaj ko veruje Hrista, to jest ko se uputio za Hristom kao za svetlošću u tami života.
A onaj ko ne veruje - već je osuđen. To jest, onaj ko nema putovođe na nepoznatom putu, tek što je koračio prvi korak, izgubio je put i zalutao. Ko ne veruje u Hrista, osuđen je na neznanje, na nemoć, na gnev, na teturanje po krivim i izukrštanim putevima, na porok, na očajanje, a možda i na samoubistvo. Osuđen je u dva sveta: u ovome svetu na besmislenu, telesnu i varljivu egzistenciju, a u onom na večnu propast. O kako je taman put dece neverovanja, i kako dubok bezdan između svakog njihovog prvog i trećeg koraka!
Gospode svemilosni, zaista nemamo ni u koga i ni u šta verovati van Tebe. Ti si naš Spasitelj od tame, greha i smrti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 101644

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 7 Apr - 11:45

Danas su Blagovesti

Narodni običaj kaže da se na Blagovesti ustaje rano, to posebno važi za žene koje tog dana mole Bogorodicu za porod



Praznik Blagovesti spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na dan kada je prema crkvenom predanju arhangel Gavrilo javio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Blagovesti spadaju u radosne događaje i među najlepše hrišćanske praznike i uvek se slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.


Sa „silaskom Svetog Duha na prečistu devu”, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila “Raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom”, počinje poglavlje Novog Zaveta.

Praznik je obeležen crvenim slovom i na taj dan žene ne bi trebale da šiju i peru. Za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan od njih koji je najviše ustaljen među narodom je da se na Blagovesti ustaje rano, posebno žene koje mole Bogorodicu za porod.



Običaj kaže da valja posetiti crkvu ili manastir, moliti se Bogorodici da im podari ili zaštiti decu.


Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci, običaj je da se naloži vatra, a ko je preskoči biće zaštićen od ujeda zmija. Nekada su ljudi obilizali oko svojih domova i štala i lupali mašicama o metalne predmete uz povike: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod”.

Postoji verovanje da se na blagovesti ne češlja i ne prave se novi opanci
. Od tog dana počinje setva žita, a da bi bilo plodno, seme se iznosi na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.

Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago.


telegraf








love
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Ned 9 Apr - 9:28

ЦВЕТИ 09.04.2017

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен". Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу". Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Тропар (глас 1):

Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 101644

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 14 Apr - 10:57

NAJTUŽNIJI DAN U HRIŠĆANSTVU Običaji na Veliki petak

Danas se sećamo Hristovog raspeća, njegove smrti, kao žrtve za spasenje svih ljudi, ali i dana kada je drveni krst, koji je do tada bio simbol srama jer su na njemu u tadašnjoj Judeji razapinjani zločinci i razbojnici, postao simbol celog hrišćanstva!



Na njemu je, na brdu Golgota, na današnji dan raspet i Hrist, zajedno sa dvojicom razbojnika.

Danas farbamo jaja, simbole novog života za predstojeći Vaskrs u nedelju, idemo u crkvu po podne da celivamo plaštanicu, najstrože postimo. Danas zvona na crkvama ne zvone. Još važnija dimenzija ovog velikog i tužnog praznika je duhovna poruka koju ne smemo nikada smetnuti s uma - pobeđena je smrt na radost života!

Otac Ljuba Ranković, kaže za „Alo!” da je Hristova smrt, a posebno njegovo vaskrsenje koje je usledilo, stvorilo od “sramnog drveta - krsta” simbol najuzvišenije religije, koja već 2.000 godine poštuje čitava civilazacija.

- Ujedno, na današnji dan dogodio se najveći zločin u istoriji ljudskog roda, kada je osuđen i raspet Hrist! Veliki petak, takođe, ima i dodatnu tragičnu notu jer su Gospoda Hrista izdali i ostavili i razbežali se svi njegovi učenici, osim Svetog Jovana Bogoslova. S druge strane, veliki podvig Velikog petka i dostojanstvo ljudskoga lika i čoveka sačuvale su žene! Pre svega, njegova majka Presveta Bogorodica i žene mironosnice, koje su bez uzmaka bile uz Hrista i sa njim u svim trenucima njegovog stradanja - od suđenja do raspeća. Upravo njih je Gospod Hrist i počastvovao tako što se, po svom vaskrsenju u nedelju, prvo javio ženama, odnosno Mariji Magdaleni - objašnjava otac Ranković.

Prema njegovim rečima, sve se to desilo u vreme Pontija Pilata, rimskog namesnika u Judeji, koji je tamo stolovao od 26. do 36. godine nove ere.

- On će ostati upamćen i po tome što ga je njegova žena bezuspešno molila da oslobodi Gospoda Hrista „jer na njemu nema nikakve krivice”. Hrist je ipak razapet u deveti čas tog dana, odnosno u tri sata po podne. U svim našim hramovima i onim širom sveta, u četiri sata počinje popodnevno bogosluženje i iznosi se plaštanica, koja simbolizuje Hrista. Narod je celiva do Vaskrsa. Zvona ne zvone na crkvama, upotrebljavaju se takozvana klepala. To je najtužniji dan u celoj godini, crveno je slovo, neradni dan. Pobožni ljudi ne jedu ništa sve dok ne celivaju plaštanicu - navodi naš sagovornik i dodaje da je običaj da na taj dan domaćice farbaju jaja, a dečica im pomažu.

- To se radi u znak sećanja na Mariju Magdalenu, koja je po Hristovom raspeću uspela da dođe do rimskog cara Tiberija i optuži Pilata za strašni zločin nad Hristom. Pilat je potom smenjen i proteran, a ona je cara Tiberija pozdravila držeći u ruci crveno jaje i prvi put izgovorila najveći hrišćanski pozdrav: “Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!”. Crvena je boja je od tada simbol hirišćanstva, predstavlja nevino prlivenu Hristovu krv i pobedu života nad smrću - napominje otac Ranković, upozoravajući nas da nikad ne zaboravimo duhovnu dimenziju Velikog petka i Vaskrsa uopšte - da je Hrist postradao za nas, kao i da slavimo pobedu života nad smrću!

Nema života bez smrti!

Otac Ljuba Ranković podseća nas da je vladika Nikolaj, počinjući svoju besedu na Veliki petak, jednom prilikom rekao: „Evo dana koji je sav noć! Zločin je toga dana zamračio sunce, sve se toga dana skrilo i postidelo nad zločinom koji je urađen nad sinom Božjim.“ - Za Hristovu smrt i vaskrsenje apostol Pavle je rekao: „Ako nema vaskrsenja, uzalud je vera naša.“ U tome je suština hrišćanstva. Mislim da bi Crkva trebalo da uvede u svakodnevnu upotrebu pozdrav „Hristos vaskrse!” među hrićanima. O tome se čak i razmišlja - kaže otac Ranković
alo.rs








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 101644

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sub 6 Maj - 14:17

Danas je Đurđevdan.

Verovalo se ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno



Đurđevdan je praznik koji se smatra za granicu između zime i leta, vezano za ovaj dan postoje običaji koji su se poštovali od davnina, a praktikuju se i danas za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja vezanih za njega i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.

Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primljeno hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni, da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru! Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrši na sam Đurđevdan pre zore.

Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre kako bi bi zaštitili sebe i selo. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama da bi se sačuvali od grada.

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci.



Žene i devojke donesu uveče kući “omaje” tj. vode sa vodeničkog kola, a u novije vreme sa izvora ili čak i česme van kuće, s namerom da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne, kao omaja od kola i nevolja oteče od njih kao voda od izvora! U tu vodu stave različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom umivaju da “speru” nevolju.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem “da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem “da budu zdravi kao zdravac”, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim”, i selenom “da im duša miriše kao selen”.

Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.


telegraf








love
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 10 Maj - 9:00

10. maj

Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru; Sveti apostol Simeon; Prepodobni Stefan, episkop vladimirski; Prepodobni Jovan Ispovednik
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 14 Jun - 15:35

Sveti mučenik Justin Filosof
Rođen od jelinskih roditelja u samarijskom gradu Sihemu, docnije nazvanom Nablus, 105. godine po Hristu. Usrdno tražio mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista. Premda ga ni Platonova filosofija nije zadovoljila, ipak se na njoj zadržao najduže nemajući ničega šta bi ga više privlačilo. No Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu, da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma. Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica. Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, on napisa apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i preda je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana. Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponova u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.

Tropar (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Sveti mučenik Justin, Hariton, Harita, Evelpist, Jeraks, Peon, Valerijan i Just

Svi postradali u Rimu za vreme Marka Avrelija i eparha Rustika. Kada Rustik upita: "Mislite li vi da ćete, ako umrete za Hrista, primiti nagradu na nebu?" - odgovori sveti Justin: "Ne mislimo nego znamo". Posle toga svi behu obezglavljeni, 163. godine i preseliše se u večno carstvo Hrista Boga.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 14 Jun - 15:37

Prepodobni Agapit Pečerski
Prepodobni Agapit Pečerski

Bezmezdni vrač. Učenik svetog Antonija Pečerskog. Lečio ljude molitvom i davanjem zelja, od koga je on spravljao sebi hleb. Tako izlečio i kneza Vladimira Monomaha, zbog čega se pročuje na sve strane. Pozavidi mu na tome knežev lekar, neki Jermenin, i počne ga klevetati. Kada se Agapit razboli, dođe mu ovaj Jermenin i pogledavši ga, reče mu da će kroz tri dana umreti, a ako ne umre, da će se i on, Jermenin, zamonašiti. Reče mu Agapit, da je njemu javljeno od Gospoda da neće umreti kroz tri dana nego kroz tri meseca. Tako se i zbi. Po smrti Agapitovoj dođe Jermenin igumanu Pečerskom i zamoli ga da ga zamonaši, jer, veli, javio mu se iz onoga sveta Agapit i podsetio ga na obećanje. I tako negdašnji zavidljivac posta krotki monah Proviđenjem Boga, koji je rad da se svi ljudi spasu. Upokoji se sveti Agapit oko 1095. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 15 Sep - 10:31

Sveti mučenik Mamant

Rodom iz Paflagonije, od hrišćanskih znamenitih roditelja, Teodota i Rufine. Roditelji njegovi behu bačeni u tamnicu za Hristovo ime. U tamnici najpre mu umre otac; a majka mu, pošto rodi njega, i sama skonča. Tako dakle osta novorođeni mladenac u tamnici između mrtvih tela svojih roditelja. No Bog Promislitelj posla angela Svoga nekoj plemenitoj udovi Amiji, kojoj se angel na snu javi i reče, da ide u tamnicu i uzme dete k sebi. Ama izmoli od gradonačelnika dozvolu, da sahrani umrle, a dete uze u svoju kuću. Tek kad mu se navrši 5 godina poče dete govoriti, i prva mu reč beše: mama! zbog čega i dobi ime Mamant. U školi Mamant pokaza neobičnu bistrinu; a pošto beše kod kuće vaspitan u hrišćanskom duhu, to on ne tajaše veru svoju nego je ispovedaše pred svojim vrsnicima ismevajući idole. U vreme cara Avrelijana bi žestoko gonjenje hrišćana. Neznabošci ne šteđahu ni decu hrišćansku. Mamantu beše 15 godina, kada bi izveden pred cara. Reče mu car, da bar samo ustima se odreče Hrista, na što mu Mamant odgovori: "ni srcem ni ustima ne ću se odreći Boga i Cara moga Isusa Hrista." Car naredi te ga tukoše, svećama pališe, i najzad vrgoše u more. No angel Božji spase ga, i odvede na goru visoku, blizu Kesarije. Tu je on živeo u samoći i molitvi. Od njegove svetosti divlji zverovi su se pitomili. Najzad i tu bude pronađen od gonitelja i ponovo na muke stavljen. Pobedivši i silu ognja i divljih zverova Mamant sveti bi proboden trozubcem od nekoga žreca idolskoga. I tako predade dušu svoju svetu Bogu, kome je veran ostao u svima mukama. Od njegovih moštiju dogodiše se mnoga iscelenja bolnih.
Tropar (glas 4):
Mučenik Tvoj Gospode, Mamant, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 15 Sep - 10:32

Sveti Jovan Posnik patrijarh Carigradski

Sveti Jovan Postnik patrijarh Carigradski (582-595). Prvo beše zlatar, pa po Božjem Promislu a zbog svoje velike dobrodetelji posvećen za sveštenika. Kao mladić jednom hođaše sv. Jovan sa nekim starim monahom, Jevsevijem, iz Palestine. Najedanput dođe glas Jevseviju od nekoga nevidljivoga: "avva, ne hodi s desne strane velikog Jovana!" To glas Božji nagoveštavaše veliku službu, na koju Jovan uskoro imaše biti pozvan. Posle blaženog Evtihija Jovan bi izabran za patrijarha Carigradskog. Nikako se ne hte primiti, no bi zastrašen od nekog nebesnog viđenja, te se primi. Do smrti svoje beše veliki isposnik, molitvenik i čudotvorac. Upokojio se 595. god. Po smrti nađeno kod njega kao jedina mu svojina: jedna drvena kašika, jedna lanena košulja i jedna stara odeća. Znameniti su mu spisi o pokajanju i o ispovedanju.

Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 101644

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sub 30 Sep - 17:33

Danas je PRAZNIK MAJKI I ĆERKI

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicama Veri, Nadi, Ljubavi i njihovoj majci Sofiji.





Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i njihova majka Sofija bile su hrišćanske svetiteljke i mučenice iz 2. veka. Živele su i stradale u Rimu, kada je Ver imala 12, Nada 10 i Ljubav 9 godina.

Nakon što su odbile da se odreknu svoje vere, Hadrijan je naredio mučenje Sofijinih ćerki iako je reč bila tek o devojčicama. Tako su sve i nastradale. Nakon tri dana i tri noći molitvi na njihovom grobu i sama je umrla 137. godine.

Današnji praznik naročito je posvećen majkama i ćerkama, a stari običaj kaže da bi danas svaka majka trebalo da kupi neku sitnicu ćerki, i još važnije, da što više vremena provede sa njom i pokaže joj svoju ljubav. To je, uostalom, i najveći od svih poklona.




MOLITVA SVETIM MUČENICAMA VERI, NADI I LJUBAVI I MATI IM SOFIJI


O, svete i hvale dostojne mučenice, Vera, Nado i Ljubavi i hrabrih kćeri mudra majko Sofija, k vama sada pritičemo sa usrdnom molitvom, jer šta bi snažnije moglo za nas pred Bogom posredovati, nego vera, nada i ljubav, tri temeljna kamena svih vrlina, po kojima ste nazvane i čije obličje bejaste.

Umolite Gospoda da nas u žalostima i iskušenjima zaštiti neizrecivom blagodaću Svojom, da nas spase i sačuva kao Blag i Čovekoljubiv. Njegovu slavu, kao sunce nezalazno, sada gledate i pomozite nam u smirenim molitvama našim, da oprosti nam Gospod Bog grehe i bezakonja naša, da pomiluje nas grešne i nedostojne milosrđa Njegovog.

Molite, dakle, za nas, svete mučenice, Gospoda našeg Isusa Hrista, a Njemu slavu uznosimo, sa Bespočetnim Njegovim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Njegovim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin

T.G.








love
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 27 Okt - 18:16

Danas je Sveta Petka, veliki praznik i crveno slovo
Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik, pa se ovoj svetici obraćaju žene svih vera i nacija

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana i slavna svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, kao i čuvarkom siromašnih i bolesnih. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu, posebno na današnji dan, tražeći spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Uobičajeno je da se na Svetu Petku, 27. oktobra, ode u crkvu Ružica na Kalemegdanu gde se pokraj kapele Svete Petke uzima čudotvorna voda za koju se veruje da leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa vidom.

Sveta Petka je rođena u gradu Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji krajem 10. veka, poticala je iz imućne i pobožne porodice, a prema nekim izvorima poreklom je Srpkinja. Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, a posle toga je provela godine u pustinji u postu, molitvi i usamljeničkom životu. prema predanju, u snu joj se javio anđeo i uputio je u otadžbinu da širi veru Hristovu.

Njene mošti su prenošene mnogo puta, a na molbu kneginje Milice, počivale su i u Beogradu. Danas se u kapeli Svete Petke nalazi samo njen mali prst.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Uto 31 Okt - 10:08

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Luku, koji se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa i jednim od najcenjenijih zaštitnika lekara.

Sveti apostol i jevanđelista Luka je rođen u Antiohiji, oblast u današnjoj Turskoj, i bio je, prema predanju, veoma obrazovan čovek. Izučavao je grčku filozofiju, medicinu i živopis. Po susretu sa Hristom, ubrzo je uvršćen među 70 apostola i poslan na propoved, a na putu u Emaus video je vaskrslog Gospoda.

Po silasku Duha svetoga na apostole, Luka se vratio u Antiohiju i zajedno radio sa apostolom Pavlom, s kojim je putovao u Rim, preobraćajući neznabožce u hrišćanstvo.

Na molbu brojnih hrišćana i intelektualne elite toga vremena, Luka je napisao Jevanđelje u svojoj 60 godini života. Svaki jevanđelista na svoj način daje temeljne crte Isusovog lika, a za Luku je Isus prvenstveno Gospodin, odnosno gospodar, koji ljude pleni plemenitošću, lepotom, milinom, otmenošću poruke i sjajem nastupa kroz koji probija njegova božanstvenost.

Posle smrti apostola Pavla, Luka je nastavio da propoveda hrišćanstvo po Italiji, Dalmaciji, i Makedoniji. S obzirom da je izučavao živopisanje, oslikao je tri ikone Presvete Bogorodice za koje se veruje da su najverodostojnije jer smatra se da je sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su ove ikone sa njenim likom najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je i "ikona u ikoni", koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. Takođe, naslikao je ikone svetih apostola Petra i Pavla. Zato se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Sveti Luka je imao 84 godine, kada su ga neznabožci mučili i potom obesili o maslinovo drvo u gradu Tebi. Za vreme cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, mošti ovog svetitelja su prenete u Carigrad gde se čuvaju i danas, a smatra se da stopalo Svetog Luke, koje se čuva u jednom mnastiru u Crnoj Gori, leči bolesti očiju.

U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku sveti Luka se “opisuje” kao „pouzdani lekar duše i tela”. Apostol Pavle ga je zvao "ljubljeni lekar". Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.

MESTO KOJE VRAĆA MIR I NADU: PRED VRATA MANASTIRA U RAKOVICI I OVOG PRAZNIKA STIGLO JE STOTINE LJUDI (FOTO)

Običaji na Lučindan

Na Lučindan puštaju se ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači. Prema stadu se znalo i dal će "alaudža" na zemlju. Kada ovca "zateže", znači biće teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

U većini krajeva u Srbiji, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela.

U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke. Sveti Luka moli Boga za nas!

Danas nikako ne bi trebalo da budete preki i nervozni, da se upuštate u svađe i rasprave, jer je Sveti Luka bio blag i miran i uvek pomagao ljudima.

BIO JE ŽIVI SVETAC: PRIČA O PATRIJARHU PAVLU I NJEGOVIM CIPELAMA VAŽNA JE LEKCIJA ZA SVE NAS

Izvor: BKTVNews
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Čet 16 Nov - 11:53

Православни верници обележавају празник преноса моштију Светог Георгија, у народу дан познат као Ђурђиц
У храмовима Српске православне цркве данас се обележава Ђурђиц. То је једна од најчешћих слава српских породица.Светог Георгија црква помиње као великомученика и борца за хришћанство. Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.

Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство.

Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.

На православним иконама и средњовековним фрескама, Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем, убија аждају, која је симбол паганске вере. На иконама за празник, Ђурђиц се представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.

У православним манастирима, Свети Георгије је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.

Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње. Једном 16. новембра као празник преноса моштију светитеља, Ђурђиц, и други пут 6. маја када се обележава дан његове смрти, Ђурђевдан.
Nazad na vrh Ići dole
Tony

Master
Master

avatar

Muški
Poruka : 9173

Lokacija : Nekad u paklu nekad u raju.

Učlanjen : 27.02.2014

Raspoloženje : Uvjek 100% isto.


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Čet 16 Nov - 16:34

Sretna slava koji ga danas slave.  happy
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Uto 21 Nov - 9:38

Arhangel Mihailo je vođa nebeskih vojski koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Sabor svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznat kao Aranđelovdan.

+
Arhangel Mihailo je vođa nebeskih vojski koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.

Običaji za krštenje

Prema crkvenom predanju, Arhangel Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava onog koji je kao Bog. Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo. Arhangel Mihailo je na ikoni predstavljen kao borac, sa mačem ili kopljem u ruci.

Evo šta treba prvo da uradite kad se dete rodi!

Postoje mnoga narodna verovanja ο ovom anđelu. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima pa zato na njegov dan nikako ne treba siromašne i prosjake da oterate s kućnog praga. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod glave, smatra se da će bolesnik ozdraviti.Po brojnosti, Aranđelovdan je na drugom mestu slava kod Srba, iza Nikoljdana.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Uto 21 Nov - 9:40

DANAS JE ARANĐELOVDAN: Profesori Bogoslovije iz Beograda vam otkrivaju kako se zaista slavi i koje su najčešće zablude


Pravoslavni vernici 21. novembra slave veliki praznik Sabor Svetog Arhangela Mihaila, koji je u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. U crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom.

Profesori Bogoslovije Svetog Save u Beogradu vam otkrivaju kako se zaista praznuje Aranđelovdan, i koje su najčešće zablude u vezi sa ovim praznikom. Pogledajte:


Arhangel Mihailo vođa je nebeskih vojski koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.

Prema crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

Prvi među arhangelima Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac - vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas. Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Aranđelovdan je druga slava po zastupljenosti među Srbima, odmah posle Nikoljdana.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 5 Jan - 18:46

05.01.2018

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tucindan - praznik na koji se kolje i priprema pečenica za Božić.
Nazvan je Tucindan jer se tog dana životinja za pečenje prvo tukla ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na njeno čelo, pa se onda tako ošamućena klala.

Taj običaj je ostao iz prethrišćanskih, mnogobožačkih vremena i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila, jer posle šestonedeljnog božićnog posta jača hrana dobro dođe.
Veruje se...

- Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.

- U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.

- U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.

- Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.

Ne klati živinu

Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe”. Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Ne tući decu

Nekada su se deca „koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku” decu da bi bila poslušna.
Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.

Spremanje kuće

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.

Sečenje pečenice

Pečenica bi trebalo da bude bela, bez belega i telesnog nedostatka, a peče se na Badnji dan i uveče se unosi u kuću. Od pečenice za Božić domaćin prvo seče levu plećku, u nekim krajevima i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. Negde se u pečenicu stavljaju jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka.

Kako peći prase?

Prase se natakne na ražanj i čvrsto veže žicom. U unutrašnju stranu praseta se sipa so. Pod svaku plećku praseta od oko 25 kilograma stave se do dve kašike soli, koja će se kako se prase peče razlivati i natopiti sve meso. Za loženje koristite bagremovo drvo, a izbegavajte drva koja sporo gore i stare daske. Zasecite pečenje između plećki da vidite da li je gotovo - ukoliko je tu pečeno, sve je pečeno. Za tri do tri i po sata prase je gotovo. Pustite ga oko 30 minuta da se iscedi i ohladi, pa ga secite.

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Uto 9 Jan - 10:05

Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, dan u narodu poznat i kao – Stevandan

Ovaj praznik se slavi kao sećanje na život svetitelja koji je prvi postradao za hrišćansku veru.

Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prozvan je arhiđakonom jer je prvi od sedmorice koga su rukopoložili sveti apostoli i postavili u službu pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Snagom svoje vere činio je mnoga čudesa. Kao propovednik u Jerusalimu, kamenovan je do smrti.
Kao krsnu slavu ovog svetitelja slavi i Republika Srpska, koja je i osnovana na današnji dan 1992. godine.
Narodna verovanja i običaji
Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno i slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.

Činio je mnoga čudesa
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
Zbog toga je među svojim najbližim imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti. Optužili su ga da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su starešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Nakon hapšenja, usledilo je suđenje.

Na suđenju je Sveti Stefan odlučno i razložno pobijao jednu po jednu izjavu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem.

No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne poglavare. U tom uzavrelom trenutku, arhiđakon Stefan pogledao je u nebo i to što je ugledao objavio svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde sedi s desne strane Boga." To je razjarilo njegove sudije te su arhiđakona Stefana izveli iz grada i ubili kamenjem.
A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.

Sveti prvomučenik Stefan, koji je postradao na današnji dan, imao je nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.
Među njegovim mučiteljima bio je i apostol Pavle

Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle, koji je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Ned 14 Jan - 11:05

Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Ned 14 Jan - 11:07

Danas je Sveti Vasilije Veliki i krsna slava u Srba: Postoje mnogi običaji koje treba ispoštovati

U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas
Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, Srbi praznuju Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpsku Novu godinu.
Danas je i Sveti Vasilije Veliki arhiepiskop Kesarijski. Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao Srpska Nova godina.

Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.

U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.

Novu godinu nikako ne valja dočekati u snu, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju.

U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život napunio 50 godina od rođenja.

Bio je veliki pobornik Pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve.
(Telegraf.rs)
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 19 Jan - 18:30


Bogojavljenje je dan kada je po predanju božji glas objavio da je Isus njegov sin i veruje se da će uoči ovog dana u ponoć biti uslišene sve želje. Ovaj praznik se slavi 19. januara jedan je od 15 najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve.
Brojni vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po vodicu kojom će se ukućani posle umiti, ali da bi osveštana voda zaista bila delotvorna, pre i posle uzimanja vode potrebno je izgovoriti određene molitve.

Običaj je da na taj dan ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Nikako imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti.
U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako se veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.

Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče jer se verovalo da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za koga će se udati.

Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: "Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive."

Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Od vremenskih prilika za Bogojavljenje zavisi kakvo nas vreme očekuje. Tako se verovalo da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku. Tako se određuje koji se vetar zakrstio (pobedio) na Krstovdan.
Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se ujutru, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.

Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen običaj da se u reku baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
MOLITVE PRE UZIMANJA BOGOJAVLJENSKE VODICE

Slava Tebi, Bože naš, slava Tebi. Care nebesni, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, Riznice dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše. Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas. (triput) Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Presveta Trojice. pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko. oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode, pomiluj. (triput) Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od nečastivoga.
MOLITVA POSLE UZIMANJA BOGOJAVLJENSKE VODICE

Slava neiskazanoj i neispitanoj dobroti, slava neizmernom i krotkom dugotrljenju, slava Tvome milosrđu što si sada i mene grešnoga i nedostojnoga slugu Tvoga, udostojio da pijem od ove osvećene i Svete vode. Radi toga okrepi život moj, sačuvaj me nepovređenoga, učini da me ne obmanu neprijatelji i da ne budem zarobljen nečistim pomislima. Nego me obnovljenog upravi po Tvojoj volji i osnaži za dobra dela. Udostoj me da se neosuđeno pričestim i svetim, besmrtnim i životvornim Tajnama Tvojim, za oproštenje grehova i na život večni. Jer si Ti radost duša naših i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i presvetim i blagim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove. Amin!
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 101644

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sub 20 Jan - 13:18

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja.



Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak 20. januara slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.

Posle Nikoljdana i Đurđevdana ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi.

Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Praznik Sveti Jovan Krstitelj kog 20. januara slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.




Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.

Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula - Ivanjdan - rođenje Svetog Jovana, 11. septembra - Usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.

Narodni običaji i verovanja

Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.



Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.



Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom.
U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.

Jovanova ruka


Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.



U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.

Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole svecu da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.



Na taj septembarski dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom. Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje - ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.

Kako srpski domaćin dvori slavu

Kada je već reč o slavama, red je da se podsetimo i na jedan lep srpski običaj - domaćinovo dvorenje slave. Domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju kog toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.



Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.

kurir








love
Nazad na vrh Ići dole
Gost

Gost


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 6 Apr - 18:25


NAJTUŽNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK Danas je Veliki petak, ne zaboravite da uradite jednu stvar!

Na današnji dan razapet je gospod Isus Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju najtužniji hrišćanski praznik, Veliki petak.

Na današnji dan razapet je gospod Isus Hristos, a kada je video šta vojnici rade sa njim, rekao je čuvenu rečenicu: "Oče, oprosti im ne znaju šta rade".

Na Veliki petak se farbaju uskršnja jaja.

Prvo se farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg Uskrsa, a nemojte zaboraviti da prvo jaje od prethodne zakopate u zemlju, kako bi vam cela godina bila plodna, puna sreće i blagostanja.

Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja.

Na Veliki petak zabranjeno je da se pije vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista, a na ovaj dan se posti na vodi.

Danas, takođe ne treba da radite ništa od kućnih poslova. Žene toga dana ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.

Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Danas je...   

Nazad na vrh Ići dole
 
Danas je...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sta ste danas naucili?
» Brak danas
» Televizija danas
» Ko vas je danas oduševio?
» Šta ćete kuvati, kuvate sada ili ste kuvali danas?
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-