Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Danas je...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 15 Feb - 20:23


Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica četrdeset dana po rođenju uvela novorođenog Hrista u hram da ga posveti Bogu.

U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Zato će danas mnogi pažljivo gledati u nebo i promatrati vremenske prilike.


Oni koji žive u blizini zoološkog vrta, prognozu će ostaviti medvedima. Veruje se da upravo ove životinje danas određuju kakvo će nas vreme čekati u narednom periodu.

Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se, uplašeni od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.

Koliko je ovo verovanje uvreženo dokaz su mnogobrojni posetioci zoološkog vrta u Beogradu koji su ranije dolazili da vide ponašanje mečke Gordane.
Veruje se i da neudate devojke na Sretenje pronalaze svoje izabranike. Zato dame dobro gledajte – vaš dragan će ličiti na prvu mušku osobu koju tog dana sretnete. Ili, tako bar narod kaže.

Smatra se da je ovaj praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer od zaborava čuva prvi susret Isusa, koji će postati Spasitelj čovečanstva, sa ljudima.

Prema kanonu pravoslavne crkve Sretenje je svrstano u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.

Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, a u Srbiji ima veliko značenje i simboliku.

Sretenje se slavi i kao krsna slava.

(Telegraf.rs)








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Ned 5 Mar - 12:20

Danas je Sveti Lav, episkop Katanski


Pod vulkanskom planinom Etnom, u gradu Katani, bi Lav sveti dobrim pastirom i milosrdnim nastavnikom ljudi. Veliko popečenje imaše oko bolnih i sirotnih. I revnost njegova za veru bi onako isto velika kao i milosrđe njegovo prema nevoljnim. Pojavi se u tom gradu neki mađioničar Iliodor, koji opsenjivaše narod raznim maštarijama, i veoma razvraćaše mladež. Jednom za vreme Božje službe uđe u hram Božji i poče svoje opsenarije. Sveti Lav priđe k njemu, veza ga jednim krajem omofora i odvede na tržište gradsko. Tu naredi da se naloži velika vatra, i kad se vatra razgori, on stade posred ognja i uvuče u nj i Iliodora. Iliodor sav izgori, a Lav osta živ i netaknut. Postideše se od toga svi oni koji behu zaluđeni Iliodorom i koji gledahu u njemu neko božanstvo. A milosrdni i revnosni Lav proču se po celome carstvu kao veliki čudotvorac, koji svojim svetlim čudesima pomaže ljudima. Kada skonča svoj tok, preseli se dušom ka Gospodu, a iz njegovih mošti poteče celebno miro. Skončao u VIII veku.

Tropar (glas 4):

Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Lave, moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sveti sveštenomučenik Sadok

Bi episkop u Persiji posle svetog Simeona. Jednom u snu javi mu se sveti Simeon i reče mu- "Juče ja, danas ti!” Ove reči Sadok protumači pastvi svojoj kao da znače- lane ja postradah, ove godine ćeš ti. I zaista te godine uhvati ga car Bi episkop u Persiji posle svetog Simeona. Jednom u snu javi mu se sveti Simeon i reče mu: "Juče ja, danas ti!” Ove reči Sadok protumači pastvi svojoj kao da znače: lane ja postradah, ove godine ćeš ti. I zaista te godine uhvati ga car Sapor sa mnogim klirom i narodom i izvede na sud. Prvo im naredi, da se poklone ognju i suncu kao božanstvu. Odgovori Sadok: "Mi smo gotovi usrdno umreti za Boga našeg, ali suncu i ognju nećemo se pokloniti”. Potom biše mučeni i osuđeni na posečenje mačem. Pred posečenje uzdiže Sadok molitvu Bogu: "Operi nas, Gospode, u krvi našoj od grehova naših!” I slavno predade Sadok sa svojim sveštenicima i vernima tela smrti a duše Bogu besmrtnome. Postradaše 342. ili 344. godine.

Šta je sunce? oko što ne vidi.
Šta je oganj? sluga bez pameti.
Car Sapore Sadoku govori:
Pokloni se suncu i plamenu,
Bogovima što vladaju svetom,
Po nauci mudrog Zoroastra. -
Sadok caru blago odgovara:
- Zdravlje tebi, care, i veselje,
No gde umni klanja se bezumnom?
Gde slovesni slavi - beslovesnog?
Sunce - krasno kako tvar Božija,
Plamen - divan kako sluga ljudi;
No tvar može l' Tvorca zameniti?
Može l' mrtvac mesto živog biti?
J e li slika bolja od slikara?
Je li ralo skuplje od orača?
Jedan Bog je, care, na nebesi,
Uman, krasan, dobar i svemoćan,
Tvorac sveta vidnog i nevidnog,
Promislitelj svakoga stvorenja,
Darodavac svih dobrih darova,
Svedržitelj i čovekoljubac,
Njega javi Sin jedinorodni.
On nas spase persijske zablude,
Nauči nas stati vrh prirode,
I licem se Tvorcu ustremiti,
Celom dušom k nebu uzvisiti,
Tamo gde je naša domovina,
Domovina angela i ljudi -
Sadok reče - Sapor ga poseče.

RASUĐIVANjE

Finija je voda od zemlje; finiji oganj od vode; finiji vazduh od ognja; finija elektrina od vazduha. Pa ipak je vazduh debela stihija prema duhovnom svetu; i elektrina je debela stihija prema duhovnom svetu.
Vrlo je fina elektrika, no glas je finiji od elektrike, misao je finija od glasa, duh je finiji od misli.
Fini je vazduh, i sprovodi glas na veliku daljinu. Fina je elektrina, i sprovodi svetlost na veliku daljinu. Kako li tek svako delo i svaka reč i svaka misao tvoja biva sprovođena do svih krajeva duhovnoga carstva. O kako je strašno učiniti grešno delo, i reći grešnu reč, i pomisliti bezumnu misao! Do kako neizmerne daljine nabiraju se od toga talasi na moru duhovnom! No ne idi u daleke pojedinosti sveta nepoznatoga. Glavno je da znaš i da meriš kako svako tvoje delo, reč ili pomisao, neizbežno čini utisak na četiri strane: na Boga i svet duhovni, na prirodu, na ljude i na tvoju dušu. Ako se izvežbaš u ovom saznanju, dostići ćeš viši stupanj spasonosne opreznosti.

SOZERCANjE

Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa Nikodimom (Jov. 3) i to:
1. kako Nikodim, iako učitelj u Izrailju, savršeno ne shvataše duhovne stvari,
2. kako Gospod namerno otpočinje razgovor pitanjem duhovnog rođenja - pitanjem najnepristupnijim umu Nikodimovu - da bi time priveo Nikodima smernosti, a potom dalje ga obdelavao kao dobru zemlju,
3. kako je Nikodim u početku sa snebivanjem i stidom prilazio Hristu (kao i danas što mnogi iz učenih čine), a posle sve odvažnije.

BESEDA

o sudu i osudi
Koji Njega (Hrista) vjeruje, ne sudi mu se,
a koji ne vjeruje, već je osuđen (Jov. 3, 18)
Ne sudi se onome ko veruje Hrista Gospoda, jer on sam sebe sudi i ispravlja stope svoje prema svetlosti koja ide pred njim. Kao čovek u dubokoj tami što podešava korake svoje prema sveći u ruci, tako i onaj ko veruje Hrista, to jest ko se uputio za Hristom kao za svetlošću u tami života.
A onaj ko ne veruje - već je osuđen. To jest, onaj ko nema putovođe na nepoznatom putu, tek što je koračio prvi korak, izgubio je put i zalutao. Ko ne veruje u Hrista, osuđen je na neznanje, na nemoć, na gnev, na teturanje po krivim i izukrštanim putevima, na porok, na očajanje, a možda i na samoubistvo. Osuđen je u dva sveta: u ovome svetu na besmislenu, telesnu i varljivu egzistenciju, a u onom na večnu propast. O kako je taman put dece neverovanja, i kako dubok bezdan između svakog njihovog prvog i trećeg koraka!
Gospode svemilosni, zaista nemamo ni u koga i ni u šta verovati van Tebe. Ti si naš Spasitelj od tame, greha i smrti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.









happy
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92518

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 7 Apr - 11:45

Danas su Blagovesti

Narodni običaj kaže da se na Blagovesti ustaje rano, to posebno važi za žene koje tog dana mole Bogorodicu za porod



Praznik Blagovesti spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na dan kada je prema crkvenom predanju arhangel Gavrilo javio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Blagovesti spadaju u radosne događaje i među najlepše hrišćanske praznike i uvek se slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.


Sa „silaskom Svetog Duha na prečistu devu”, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila “Raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom”, počinje poglavlje Novog Zaveta.

Praznik je obeležen crvenim slovom i na taj dan žene ne bi trebale da šiju i peru. Za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan od njih koji je najviše ustaljen među narodom je da se na Blagovesti ustaje rano, posebno žene koje mole Bogorodicu za porod.



Običaj kaže da valja posetiti crkvu ili manastir, moliti se Bogorodici da im podari ili zaštiti decu.


Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci, običaj je da se naloži vatra, a ko je preskoči biće zaštićen od ujeda zmija. Nekada su ljudi obilizali oko svojih domova i štala i lupali mašicama o metalne predmete uz povike: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod”.

Postoji verovanje da se na blagovesti ne češlja i ne prave se novi opanci
. Od tog dana počinje setva žita, a da bi bilo plodno, seme se iznosi na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.

Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago.


telegraf








love
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2775

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Ned 9 Apr - 9:28

ЦВЕТИ 09.04.2017

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен". Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу". Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Тропар (глас 1):

Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92518

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Pet 14 Apr - 10:57

NAJTUŽNIJI DAN U HRIŠĆANSTVU Običaji na Veliki petak

Danas se sećamo Hristovog raspeća, njegove smrti, kao žrtve za spasenje svih ljudi, ali i dana kada je drveni krst, koji je do tada bio simbol srama jer su na njemu u tadašnjoj Judeji razapinjani zločinci i razbojnici, postao simbol celog hrišćanstva!



Na njemu je, na brdu Golgota, na današnji dan raspet i Hrist, zajedno sa dvojicom razbojnika.

Danas farbamo jaja, simbole novog života za predstojeći Vaskrs u nedelju, idemo u crkvu po podne da celivamo plaštanicu, najstrože postimo. Danas zvona na crkvama ne zvone. Još važnija dimenzija ovog velikog i tužnog praznika je duhovna poruka koju ne smemo nikada smetnuti s uma - pobeđena je smrt na radost života!

Otac Ljuba Ranković, kaže za „Alo!” da je Hristova smrt, a posebno njegovo vaskrsenje koje je usledilo, stvorilo od “sramnog drveta - krsta” simbol najuzvišenije religije, koja već 2.000 godine poštuje čitava civilazacija.

- Ujedno, na današnji dan dogodio se najveći zločin u istoriji ljudskog roda, kada je osuđen i raspet Hrist! Veliki petak, takođe, ima i dodatnu tragičnu notu jer su Gospoda Hrista izdali i ostavili i razbežali se svi njegovi učenici, osim Svetog Jovana Bogoslova. S druge strane, veliki podvig Velikog petka i dostojanstvo ljudskoga lika i čoveka sačuvale su žene! Pre svega, njegova majka Presveta Bogorodica i žene mironosnice, koje su bez uzmaka bile uz Hrista i sa njim u svim trenucima njegovog stradanja - od suđenja do raspeća. Upravo njih je Gospod Hrist i počastvovao tako što se, po svom vaskrsenju u nedelju, prvo javio ženama, odnosno Mariji Magdaleni - objašnjava otac Ranković.

Prema njegovim rečima, sve se to desilo u vreme Pontija Pilata, rimskog namesnika u Judeji, koji je tamo stolovao od 26. do 36. godine nove ere.

- On će ostati upamćen i po tome što ga je njegova žena bezuspešno molila da oslobodi Gospoda Hrista „jer na njemu nema nikakve krivice”. Hrist je ipak razapet u deveti čas tog dana, odnosno u tri sata po podne. U svim našim hramovima i onim širom sveta, u četiri sata počinje popodnevno bogosluženje i iznosi se plaštanica, koja simbolizuje Hrista. Narod je celiva do Vaskrsa. Zvona ne zvone na crkvama, upotrebljavaju se takozvana klepala. To je najtužniji dan u celoj godini, crveno je slovo, neradni dan. Pobožni ljudi ne jedu ništa sve dok ne celivaju plaštanicu - navodi naš sagovornik i dodaje da je običaj da na taj dan domaćice farbaju jaja, a dečica im pomažu.

- To se radi u znak sećanja na Mariju Magdalenu, koja je po Hristovom raspeću uspela da dođe do rimskog cara Tiberija i optuži Pilata za strašni zločin nad Hristom. Pilat je potom smenjen i proteran, a ona je cara Tiberija pozdravila držeći u ruci crveno jaje i prvi put izgovorila najveći hrišćanski pozdrav: “Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!”. Crvena je boja je od tada simbol hirišćanstva, predstavlja nevino prlivenu Hristovu krv i pobedu života nad smrću - napominje otac Ranković, upozoravajući nas da nikad ne zaboravimo duhovnu dimenziju Velikog petka i Vaskrsa uopšte - da je Hrist postradao za nas, kao i da slavimo pobedu života nad smrću!

Nema života bez smrti!

Otac Ljuba Ranković podseća nas da je vladika Nikolaj, počinjući svoju besedu na Veliki petak, jednom prilikom rekao: „Evo dana koji je sav noć! Zločin je toga dana zamračio sunce, sve se toga dana skrilo i postidelo nad zločinom koji je urađen nad sinom Božjim.“ - Za Hristovu smrt i vaskrsenje apostol Pavle je rekao: „Ako nema vaskrsenja, uzalud je vera naša.“ U tome je suština hrišćanstva. Mislim da bi Crkva trebalo da uvede u svakodnevnu upotrebu pozdrav „Hristos vaskrse!” među hrićanima. O tome se čak i razmišlja - kaže otac Ranković
alo.rs








love
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 92518

Učlanjen : 06.12.2012


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sub 6 Maj - 14:17

Danas je Đurđevdan.

Verovalo se ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno



Đurđevdan je praznik koji se smatra za granicu između zime i leta, vezano za ovaj dan postoje običaji koji su se poštovali od davnina, a praktikuju se i danas za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja vezanih za njega i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.

Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primljeno hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni, da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru! Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrši na sam Đurđevdan pre zore.

Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre kako bi bi zaštitili sebe i selo. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama da bi se sačuvali od grada.

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci.



Žene i devojke donesu uveče kući “omaje” tj. vode sa vodeničkog kola, a u novije vreme sa izvora ili čak i česme van kuće, s namerom da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne, kao omaja od kola i nevolja oteče od njih kao voda od izvora! U tu vodu stave različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom umivaju da “speru” nevolju.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem “da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem “da budu zdravi kao zdravac”, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim”, i selenom “da im duša miriše kao selen”.

Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.


telegraf








love
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2775

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 10 Maj - 9:00

10. maj

Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru; Sveti apostol Simeon; Prepodobni Stefan, episkop vladimirski; Prepodobni Jovan Ispovednik
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 14 Jun - 15:35

Sveti mučenik Justin Filosof
Rođen od jelinskih roditelja u samarijskom gradu Sihemu, docnije nazvanom Nablus, 105. godine po Hristu. Usrdno tražio mudrost u filosofa, najpre stoika, zatim peripatetika, zatim pitagorejaca i najzad u platonista. Premda ga ni Platonova filosofija nije zadovoljila, ipak se na njoj zadržao najduže nemajući ničega šta bi ga više privlačilo. No Proviđenjem Božjim javi mu se neki časni starac, koji pokoleba u njemu svu filosofiju Platonovu, i napomenu mu, da ljudi ne mogu znati istinu o Bogu dok im to Bog ne otkrije, a Bog je otkrio istinu o Sebi u knjigama Svetog Pisma. Justin poče čitati Sveto Pismo, i sav postane ubeđeni hrišćanin. Ipak nije se hteo krstiti niti hrišćaninom nazvati sve dokle se nije lično uverio o lažnosti svih onih optužbi koje su neznabošci protiv hrišćana isticali. Došavši u Rim u dolami filosofskoj, on ubrzo stekne tamo veliko poštovanje i mnogo pristalica. Prisustvovao je mučeničkoj končini svetih mučenika Ptolomeja i Lukija. Videći mučenje nevinih hrišćana, on napisa apologiju (odbranu) hrišćana i hrišćanskog učenja i preda je caru Antoninu i senatu. Car s pažnjom pročita apologiju i naredi da prestane gonjenje hrišćana. Justin uze prepis careve naredbe i s njom ode u Aziju gde pomoću te naredbe spase mnoge gonjene hrišćane. Potom se vrati ponova u Rim. Kada nasta gonjenje od cara Marka Avrelija, on napisa drugu apologiju i uputi je caru. Neki nečasni filosof Kriskent, cinik, optuži ga kao hrišćanina, iz zavisti što ga Justin preodolevaše u svima prepirkama, te Justin dopade tamnice. Želeći smrt Justinu, a bojeći se da se ovaj kako na sudu ne opravda, Kriskent uluči priliku, te nekako otrova Justina u tamnici. Tako skonča svoj zemni život ovaj veliki zaštitnik vere hrišćanske, i preseli se u blaženu večnost 166. godine.

Tropar (glas 4):
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

Sveti mučenik Justin, Hariton, Harita, Evelpist, Jeraks, Peon, Valerijan i Just

Svi postradali u Rimu za vreme Marka Avrelija i eparha Rustika. Kada Rustik upita: "Mislite li vi da ćete, ako umrete za Hrista, primiti nagradu na nebu?" - odgovori sveti Justin: "Ne mislimo nego znamo". Posle toga svi behu obezglavljeni, 163. godine i preseliše se u večno carstvo Hrista Boga.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 24346

Godina : 29

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nepredvidivo


PočaljiNaslov: Re: Danas je...   Sre 14 Jun - 15:37

Prepodobni Agapit Pečerski
Prepodobni Agapit Pečerski

Bezmezdni vrač. Učenik svetog Antonija Pečerskog. Lečio ljude molitvom i davanjem zelja, od koga je on spravljao sebi hleb. Tako izlečio i kneza Vladimira Monomaha, zbog čega se pročuje na sve strane. Pozavidi mu na tome knežev lekar, neki Jermenin, i počne ga klevetati. Kada se Agapit razboli, dođe mu ovaj Jermenin i pogledavši ga, reče mu da će kroz tri dana umreti, a ako ne umre, da će se i on, Jermenin, zamonašiti. Reče mu Agapit, da je njemu javljeno od Gospoda da neće umreti kroz tri dana nego kroz tri meseca. Tako se i zbi. Po smrti Agapitovoj dođe Jermenin igumanu Pečerskom i zamoli ga da ga zamonaši, jer, veli, javio mu se iz onoga sveta Agapit i podsetio ga na obećanje. I tako negdašnji zavidljivac posta krotki monah Proviđenjem Boga, koji je rad da se svi ljudi spasu. Upokoji se sveti Agapit oko 1095. godine.








happy
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Danas je...   

Nazad na vrh Ići dole
 
Danas je...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Sta ste danas naucili?
» Brak danas
» Televizija danas
» Ko vas je danas oduševio?
» Šta ćete kuvati, kuvate sada ili ste kuvali danas?
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Filozofija :: Religija-