Inkvizicija (lat. inquisitio - isleđivanje) je bila ustanova, tokom srednjeg veka u Katoličkoj crkvi čiji je zadatak da isleđuje, sudi i kažnjava ljude koje je crkva smatrala jereticima.
Početak rada inkvizicije vezuje se za ličnost pape Grgura IX (1227—1241). Najzloglasnija je bila tzv. Španska inkvizicija. Godine 1232. on je poslao inkvizitore u Francusku pod izgovorom da tamošnji episkopi imaju suviše drugih obaveza i zato ne mogu da se potpuno posvete borbi sa jereticima. Okosnicu inkvizicije činili su oduvek dominikanci „koji dobro znaju da ubeđuju otpale od Crkve“. Isleđivanje jeretika, i uopšte osumnjičenih, pomagala je državna vlast. U početku, inkvizicija nije bila organizovana po teritorijalnom principu, nego je delovala po potrebi. Kasnije će ovo sudstvo biti organizovano po oblastima.
Posebnu pažnju inkvizicije privukla je južna Francuska sa pokretom albižana, odnosno jeretika katara. Tamo je u Langdoku, Albi, Narboni, Avinjonu, čak došlo do oštrih sukoba u kojima su 1242. godine neki inkvizitori bili ubijeni. Sem Francuske, inkvizicija je delovala u Italiji, Nemačkoj, Češkoj, Španiji, ali nije bila podjednako zastupljena u svim evropskim zemljama. U Aragonu, Kastilji, Portugalu, Španiji bilo je manje jeretika, a više muslimana i judaista. Papa Nikola IX je 1278. godine stavio u dužnost dominikancima da tamo učvršćuju rimokatolicizam. Dominikanci su misionareći stvorili jak pokret protiv Arabljana i Jevreja, tako da su mnogi od njih bili prinuđeni da prime rimokatolicizam.
Krajem XVIII veka inkvizicija će biti politički angažovana u sprečavanju prodora liberalnih ideja iz Francuske. Napoleon Bonaparta je ukinuo inkviziciju 1808. godine, ali je ponovo obnovljena 1814. godine. Inkvizicija je ponovo bila na udaru 1820. godine. Konačno, 1834. godine, na intervenciju pape, inkvizicija je ugašena. Po izvesnim statistikama, koje ipak nešto govore, učinak inkvizicije bio je sledeći: spaljeno je živih 34.628 osoba, proterano je 18.049, a na druge načine kažnjeno je oko 308.214 ljudi.

Kako je prvi put u istoriji oboren ratni avion?
Tokom 1915. godine autrougarske eskadrile su tri puta bombardovale centar srpske vojne industrije, grad Kragujevac. Pošto u to vreme nije bilo pravog protivavionskog naoružanja, majstori kragujevačke Vojne fabrike su prepravili poljske topove zaplenjene u balkanskim ratovima i postavili ih na obližnje brdo da brane grad.

Redov I voda Radivoje Raka Ljutovac dvogledom je ugledao tri neprijateljska aviona iznad grada 30. septembra. "Verovao sam u svoju ruku i iskustvo iz artiljerije. Avion se ukazao na spravi za nišanjenje. Eto srećnog trenutka. Sada treba biti miran, staložen. Tren-dva i moja ruka povlači obarač. Iz cevi je suknuo plamen. Istog trenutka avion se zateturao, iz njegovog trupa izbio je gust dim. Zatim je krenuo ka zemlji.", pričao je kasnije junak Raka, kada su ratovi već bili iza njega.

Da ne bude zabune, avion koji je vojnik Ljutovac oborio nije bio direktno pogođen granatom, jer je svaka granata imala tempiranje, tačnije vreme nakon kojeg eksplodira. To znači da je ona najverovatnije eksplodirala u blizini aviona, dovoljnoj da ga šrapneli oštete i pošalju u sam centar Kragujevca.

Ostalo je zabeleženo da je vojnik Raka odmah potom na konju dojurio u grad i čim se našao ispred onoga što je ostalo od aviona stao mirno i vojničkim pozdravom odao poslednju poštu neprijateljima, poginulom pilotu Fon Štefanu i njegovom pomoćniku Otu Kišu.

Nekoliko dana kasnije, odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde sa zlatnim mačevima. Umro je 25. novembra 1968. godine.

Malo zanimljivosti iz zivota Napoleona Bonaparte

Napoleonova visina
Uobičajeno je mišljenje da je Napoleon bio vrlo niska stasa, no u stvarnosti nije bio posebno nizak. Posle njegove smrti izmerena mu je dužina i iznosila je 1,68 m. To znači da je bio tek nešto viši od prosečnog Francuza u 19. stoljecu. Greška je nastala zbog različitih mera. Napoleon je bio izmeren u francuskim stopama, a carska (britanska) stopa bitno je manja Kad je njegova visina određena kao 5 stopa 2 palca, u engleskoj bi meri to iznosilo samo 1,5748 metara. Zabuni je doprinela i činjenica sto su ga zvali "le petit caporal", sto zapravo znaci mili kaplar, a ne doslovno mali kaplar. Osim toga, uvek je bio okružen vojnicima svoje odabrane straže koji su morali biti visi od 180 cm /

"Napoleonova teorema"
Napoleonu se pripisuje i pronalazak 1 matematickog podešavanja. Prema njoj, ako se na stranicama bilo kojeg trougla (ABC) naprave jednakostranični trouglovi, bili spoljni ili unutrasnji, težišta tih trougla grade novi jednakostranični trougao (LMN). Doduše, nema pravih dokaza da je Napoleon izumeo ili dokazao ovu teoremu.

Napoleonovo Piće
Napoleonovo omiljeno piće bio je courvoisier, vrsta konjaka. Kažu da se Napoleon pobrinuo za to da se nekoliko buradi toga konjaka ponese na Elbu i Svetu Helenu.

Napoleon je naredio da se na rukavima vojničkih odora prišiju dugmad da bi odvikao vojnike da rukavom brišu nos.

Savremeni kalendar smo preuzeli od Rimljana, koji su prvobitno imali 10 meseci u godini, a ona je počinjala u martu, što je svima i bilo logično, jer je počinjalo proleće i novi ciklus buđenja prirode.
Otprilike 700 godina p.n.e, rimski vladar Numa Pompilius je rešio da ispravi tu prazninu u godini i dodao je 3 meseca u kalendar. Konacno je Cezar sredio kalendar i napravio ga ovakvim kakvim ga danas znamo.

Kako su meseci dobili svoja imena?

->Januar: Januarius (latinski), dobio ime po Janusu, rimskom bogu ulaza, pragova, kapija, vrata, početaka i krajeva. Janus ima dva lica, svako na jednoj strani glave, kako bi mogao da vodi računa o početku i kraju svega što se dešava.

->Februar: Februarius (latinski); ime potiče od termina Februa koji predstavlja obred pročišćavanja koji se održavao sredinom tog meseca.

->Mart: Martius (latinski); dobio ime po rimskom bogu rata Marsu.

->April: Aprilis (latinski); što znači “otvoriti". U tom periodu cveće procveta i otvaraju se pupoljci, pa je po tome dobio naziv.

->Maj: Maius (latinski; nazvan po boginji Maji, zaštitinici biljaka i njihovog rasta.

->Jun: Junius (latinski); nazvan po boginji Junoni. Njen simbol je bio paun, a smatra se da se u vezu sa ovim mesecom dovodi jer je jun mesec raznobojnog cveća.

->Jul: Ime je dobio po Gaju Juliju Cezaru.

->Avgust: Nazvan je po Avgustu Cezaru, prvom rimskom imperatoru.
->Septembar: Septem (latinski); znači ‘sedam’, bio je sedmi
mesec u nekadasnjem rimskom kalendaru.

->Oktobar: Octo (latinski); znači ‘osam’, bio je osmi mesec u nekadasnjem rimskom kalendaru.

->Novembar: Novem (latinski), znači ‘devet’, bio je deveti mesec u rimskom kalendaru.

->Decembar: Decem (latinski) znači ‘deset’, bio je deseti mesec u nekadasnjem kalendaru.

*Александар Велики је основао град Букефалион у част свог коња.

*Платон је у младости био бацач диска.

*Мумија Рамзеса II путовала у Париз са пасошем.

*Тутанкамон je био крунисан као деветогодишњи дечак.

*Калигула је именовао свог коња конзулом.

*Омиљени љубимац Јулија Цезара била је једна жирафа.

Прва жена ратник је била Гркиња Артемида I из Халикарнаса која је живела у 5. веку пре н. е?

*Екстравагантни Нерон никада није путовао са мање од 7000 камила.

*Римски војсковођа Веспазијан, будући римски цар, пао је у немилост цара Нерона јер је
заспао приликом једног од Неронових песничких рецитала

*Према Плутарху, Перикла су вајари увек приказивали са шлемом на глави
јер је био изразито глават човек.

*Византијски цар Јустин I (518—526), Јустинијанов ујак и претходник, био је неписмен,
па се на државна документа потписивао уз помоћ шаблона.

*Отомански султани су понекад путовали инкогнито како би из прве руке видели дешавања
међу својим поданицима. У таквим ситуацијама Мехмед II Освајач би се прерушавао у
мевлевијског дервиша, а Сулејман I Величанствени у спахију.

*У српској историји први пут титулу вожда понео је Свети Сава као
"вожд отачаства на благоверије" почетком 13. века, а последњи вожд је
био Ђорђе Стратимировић, вођа српских револуционара у Угарској 1848.

*Бугарски кан Крум (803—814) је направио пехар од лобање пораженог византијског
цара Нићифора I.

*Српска породица Соколовића је Османском царству дала укупно два велика везира,
пет везира и десет беглербегова.

*Краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) је током своје дуге владе користио
разнородне ратнике-најамнике: Кумане, Турке, Осете и Латине из Италије.

*Проти Матеји Ненадовићу је као узор за први закон устаничке Србије послужила Крмчија светога Саве?

Према Међународном институту за проучавање мира у Стокхолму, од 3200 године пре н. е.,
па до данас било је укупно 14.560 ратова и да је у њима погинуло 3,6 милијарди људи?

* Вук Караџић је 1823. започео студије хирургије на универзитету у Лајпцигу,
али да је након похађања вежби из анатомије после неколико месеци напустио студије

*Прву жирафу на европски континент довео је римски војсковођа и државник Цезар.

*Деспот Стефан Лазаревић (1389—1427) је проглашен за свеца 500 година после
своје смрти 19. јула 1927. године