Što je veća teškoća, to će se veća slava na njoj steći.

Epikur

Ljudska historija sve više postaje trka između edukacije i katastrofe.

H. G. Wells

Historija je ciklična poema zapisana od strane vremena o ljudskom sjećanju.

Percy Bysshe Shelly

Potrebna je beskrajna količina historije da se napravi i najmanja tradicija.

Henry James

Nikada ne sumnjaj da ne možeš promijeniti historiju, jer to već jesi.

Marge Piercy

Teškoća je opravdanje koje historija nikada ne prihvata.

Edward Murrow

Hanibal Barka
Hanibal pred vratima – rečenica je od koje se i dan danas drhti kada se pravilno upotrebi. Hanibal je bio jedan od najproslavljenijih, taktički najingenioznijih, ali i najsurovijih vojskovođa Kartagine. Definitivno, poduhvat po kojem je ostao najzapamćeniji jeste prelazak Pirineja slonovima i „kucanje“ na vrata Rima u pohodu osvajanja Italije. "Pronaći ćemo put ili ćemo ga napraviti" je Hanibalov odgovor na primedbu da je nemoguće preći Alpe sa slonovima.

Gaj Julije Cezar
Vladavinu ovog, sigurno najpoznatijeg rimskog imperatora, koja je trajala nekih 59 godina obeležilo je i 59 godina ratovanja. Zaslužan je za najveća vojna osvajanja i proširenja Rimskog carstva, koje se za vreme njegove vladavine prostiralo od Atlantskog okeana do centralne Azije.

Cezaru se pripisuju i mnoge izreke, koje su već postale poslovične. Planetarno popularne izreke: „Kocka je bačena“, „Dođoh, videh, pobedih“ i „Zar i ti, sine Brute“, su zapravo Cezarove reči.

A u kolikoj je meri bio ambiciozan, svedoči i njegova izjava da bi „pre voleo u selu da bude prvi, nego u Rimu drugi“.

Aleksandar Veliki
Za makedonskog vladara i vojskovođu Aleksandra Velikog smatra se da je jedan od najvećih vojnih stratega i vojskovođa svih vremena. Zahvaljujući njemu malena Makedonija je svojim granicama dotakla daleki svet mistične Indije. Aleksandar je postao uzor brojnim borcima koji su u njegovim postupcima pronašli inspiraciju za svoje pohode. „Niko me na svetu nije pokorio, osim mene“, zatim „Ne može se imati dva sunca, niti zemlja dva gospodara“, kao i „“Ne plašim se vojske lavova koju predvodi ovca, plašim se vojske ovaca koju predvodi lav” su neke od izreka koje možemo i danas vrlo često čuti.

” Koliko je samo besmislenih ratova bilo u istoriji?”

Shvatas li sta je to poci u rat? Ako se i vratim, necu biti isti onaj koji je otisao. Ne bojim se smrti, bojim se rata.”

LJudi sami smo. Srbija je sama u ovom evropskom pokolju. Sama je, iako je sa saveznicima i na njihovom frontu.”

A zamislite sta bi bilo od zemlje kad bi neka sila pocela da premesta reke i planine i razmesta ih po svome.”

Do sada nijedan nas nacionalni problem nismo resili po sopstvenoj zelji i teznji. Vodili smo borbe, a velike evropske sile su nam po svom nahodjenju, prema svojim interesima, skrajali rashode. Dodeljivali nam nesto pobede i potvrdjivali poraze.”

Ratovi nas ravnaju : Jednaka nam je moc, jednako delo i nada, jednak nam je i vek.”

U Srbiju je prvo usla masina za pravljenje sprava za ubijanje, pa tek onda masina za rad.”

“ Ziveti sav zivot. Zivot, a ne duh, ideje nekakve, istine nekakve. Stvarni zivot, Bogdane. Bas ovaj sa ovom paklenom galamom i odvratnim mirisom mesa i vina. I sa onom neobicnom devojkom u zutoj marami.” ( Ivan)

“ Ni ja, Ivane, ne pristajem da se odricem. Ja hocu ceo, sav, prepunjen zivotom, da menjam ovaj svet.” ( Bogdan)

Nicemu zivot ne sme da bude cena.”

Coveku na vlasti i vama koji komandujete vojskom cini se da imate pravo na sve u ime otaxbine.U tim pravima istorija vas je obmanula.”

Meni je rat gnusan. Radi pobede ne ratujem. Za slavu jos manje.Za zivot radim. Za nekakav opstanak. Drugi, mocniji od mene odredili su da moj rad za zivot bude krvav i naporan kakav jeste.” (Misic)

Zaista,Bogdane,tako je:treba negde neko da te ceka i imas buducnost.”(Ivan)

Vidis li, narode, sto je general? General,a isti mi. Zivojin Misic, a lici na sve srpske vojnike! Ako mu skines sinjel i sapku, videces ga za plugom i sa motikom.covek,isti kao mi.”(Tola)

“ Ne zaboravljajte: nasa je vojska seljacka.Ona brani dom i decu .“(Misic)

Vartolomejska noć je naziv za pokolj nekoliko hiljada hugenota, izvršen u noći uoči praznika sv. Vartolomeja, između 23. i 24. avgusta 1572.

Taj pokolj je značio prekid s dotadašnjom politikom laviranja između katoličke crkve i protestanske stranke,naročito s obzirom na politiku približavanja Holandiji protiv Španije, koju je zastupao hugenotski vođa admiral Gaspar de Kolinji.

Nalog za pokolj dala je Katarina Mediči, majka kralja Šarla IX, posle većanja sa vođama katoličke stranke i s kraljevim pristankom, bojeći se osvete nakon neuspelog atentata na Kolinjija.

Progoni protestanata trajali su u Parizu do septembra, a u unutrašnjosti Francuske do oktobra. Računa se da je pobijeno 25.000 hugenota (prema nekim procenama 50.000.)

Vartolomejska noć naziva se i „krvavim pariskim pirom“ ili krvavom pariskom svadbom, jer se pokolj hugenota dogodio pet dana posle venčanja kraljeve sestre Margarite Valoa za Anrija Burbonskog (budućeg Anrija IV).