Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Dzejms Dzojs

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 9:43

Džems Džojs – Kamerna muzika
Dzejms Dzojs  - Page 3 James-joyce-anne-marie-odriscoll
Engleska književnost obiluje primerima pisaca koji su svoj ulazak u literaturu obeležili poezijom, da bi kasnije postali veliki romansijeri a zaboravljeni pesnici. Pri tom su neki, kao Vilijam Golding i Gream Grin, posle prve i jedine zbirke i sami nastojali da zaborave zakržljale plodove svog preambicioznog mladalačkog egzibicionizma, dok su drugi, poput Dejvida Herberta Lorensa ili Tomasa Hardija, poeziju pisali čitavog života i sve vreme se pomalo srdito čudili tome što im na pesnička dela pada preteška senka njihovog vlastitog proznog opusa. Slučaj Džejmsa Džojsa među njima sasvim je poseban. Premda činjenice govore da i njega treba ubrojati u grupu onih koji su počeli kao pesnici a potom krenuli drugim putevima, za Džojsa bi se sa podjednako dobrim argumentima moglo reći i da nikada nije bio pesnik i da nikada nije prestao da bude pesnik. Ili, nešto preciznije, da je u svojoj poeziji više muzičar i prozni pisac, a da je pravi pesnik postao tek u svojim proznim delima. Za dokazivanje ove klimave hipoteze jedino pravo polazište može predstavljati Džojsova zbirka pesama Kamerna muzika.
Dzejms Dzojs  - Page 3 James-joyce-a-portrait-roy-burns
Kamerna muzika (Chamber Music) objavljena je 1907. godine, kao prva knjiga potpisana imenom Džejmsa Džojsa. Zbirka predstavlja prilično strogi izbor pesama nastalih između 1902. i 1904. godine, dakle u piščeve poslednje dve dablinske godine. Otuda se u njima lako razaznaje lik mladog, načitanog i beskarajno ambicioznog literate, pomalo već i uznemirenog zbog izostanka pravih spoljašnjih potvrda za opravdanost te ambicioznosti: dvadesetogodišnji Džojs – vidljivo je to u pesmama koje čine Kamernu muziku – sanja veliku umetnost koju će stvarati i veliku ljubav koja će mu u tome pomoći. Istovremeno, dovoljno je inteligentan da makar pokuša da to prikrije, pa u svojoj prvoj knjizi poezije nastoji da umesto o ljubavi i umetnosti govori ponajpre o muzici.
Dzejms Dzojs  - Page 3 JamesJoyce1904
Naslov stoga neće izneveriti čitaočeva očekivanja (tu vrstu poigravanja sa svojim čitaocima Džojs, uostalom, nikada i nije nešto naročito upražnjavao.) Muzika jeste osnovni motiv i okosnica ovih pesama, pisanih sa namerom da, pored ostalog, posluže i kao predložak za muzičku pratnju. One su, međutim, muzikalne i bez pratnje, prožete unutrašnjim melodijama koje će – u najboljem modernističkom duhu, karakterističnom i za Džojsovu prozu – za svakog slušaoca biti različite. Zbog toga ih svakako treba čitati bez unapred zadatih partitura i pri tom osluškivati unutrašnju muziku koju stvaraju: razmišljanje o muzici često zna da pruži potpuniji i bogatiji doživljaj od same muzike, ili kako to reče jedan romantičar čija je poezija očito po mnogo čemu bliska mladom Džojsu: heard melodies are sweet, but those unheard are sweeter („lepe su melodije koje uho sluša, još lepše one koje nismo čuli”).
Dzejms Dzojs  - Page 3 James_joyce_372x495-1
O muzici je, dakle, a ne toliko o ljubavi, reč u ovim Džojsovim na prvi pogled tako ljubavnim pesmama. Ljubav je, međutim, sasvim u elizabetanskom duhu kakav karakte riše atmosferu i ton čitave zbirke, sapeta u okove tradicije i otud prilično predvidljiva i nezanimljiva, sazdana od ne sasvim bastardno ukrštenih konvencija trubadurske ljubavi, platonizma i petrarkizma, u ne preterano dramatično promenljivom međusobnom odnosu. Setna i sumorna poza u ljubav zaljubljenog Džojsa priziva melanholični petrarkistički zanos koji i dobronamernog čitaoca podstiče na blago zevanje. Dobronamerni bi čitalac možda ubrzo i zadremao, kad ne bi već negde oko sredine prve pesme (od ukupno trideset šest) shvatio da ono što oduzima ljubavi, pesnik daruje muzici. Muzika se, uostalom, lepše i snažnije doživljava u trenucima srećne ili nesrećne zaljubljenosti (ove druge verovatno još i više), što Džojsu ovde služi kao dodatni razlog da ljubav otvoreno instrumentalizuje u službi muzike: ljubav je ovde tek povod, katalizator za dodatno uživanje u muzici, pojačalo vrhunskog kvaliteta.
A muzika je u ovoj zbirci prisutna i na onaj mnogo doslovniji, opet konvencionalan poetski način – ne samo u tematici, već i kroz brižljivo negovani spori ritam, česte refrene i još češće rime, a onda i kroz zvučne ukrase poput aliteracije i asonance. O čvrstini i doslednosti pesničkog koncepta dodatno svedoči činjenica da je najčešće korišćena reč u zbirci – glagol sing (pevati), a odmah za njomplay (svirati) i dance (igrati). Muzikalnost pesama naglašena je vrlo originalno i posredstvom atmosfere, a ova je opet ostvarena ponajpre posredstvom pesničkih slika. Tu dolazimo do imažizma kao lucidno uočene odlike ovih pesama, koja je njihovom autoru obezbedila mesto u Antologiji imažista a time i u pesničkom krugu čije su jezgro činili Tomas Sterns Eliot i Ezra Paund. Pronicljivost pojedinih Džojsovih savremenika koji su iza arhaične fasade prepoznavali modernistički senzibilitet dobija na značaju ako imamo u vidu da su mnogi potonji kritičari ovu zbirku sagledavali kao neobično konvencionalnu i anahronu spram onoga što će uskoro početi da obeležava svet Džojsove proze. Ovde se modernistički izraz neretko ostvaruje posezanjem za retro efektima, pre svega za prenaglašenom elizabetanskom elegancijom, i zbog toga ove pesme površnom čitaocu ostavljaju utisak arhaičnosti. Arhaičnost je ovde svesno, džojsovski lukavo ostvaren privid.
Džojs dakle i ovde čini ono što će kasnije tako rado činiti u prozi: spaja tradiciju i individualni talenat, propušta raniju književnu, u ovom slučaju pesničku tradiciju, kroz gusti filter svog umetničkog habitusa zadržavajući ono što oseća kao svoje, i potom na tim temeljima gradi nov, samo svoj izraz. Tako će činiti u Portretu umetnika u mladosti i, naročito, Uliksu – tako čini već u Kamernoj muzici. Prepoznaje se, osim toga, u ovim pesmama, još ponešto što će odlikovati Džojsovu prozu. U zbirci, na primer, veoma značajnu ulogu igra kontrast svetlo/tama, noć/dan, što je dihotomija na kojoj su dobrim delom utemeljeni i Uliks Fineganovo bdenje. U gotovo svakoj pesmi nagovešteno nam je, ili eksplicitno rečeno, koje je doba dana. (Kao što – kad smo već kod modernističke proze – kroz Gospođu Dalovej Virdžinije Vulf odzvanja Big Ben da razlivenom toku svesti glavne junakinje dâ konkretnu vremensku uokvirenost, tako i ovde imamo podsećanja na takozvano objektivno vreme. Jer, ovde je na vlasti subjektivno vreme, ono najsubjektivnije, ljubavno.) Iznad svega, međutim, upravo je sama muzika ono što povezuje ovu zbirku sa svetom Džojsovih proznih dela. Prvo što pada na um, verovatno, jesu pesme i melodije koje nas zasipaju sa stranica Uliksa– od religioznog pojanja što prožima misli krivicom opterećenog Stivena Dedalusa do Molinog neodoljivo džeziranog monologa, od Blumovih slutnji nedohvatne uzvišenosti muzike, do bogohulnog urlanja pijanih studenata medicine. Primera ima i drugde: u pesmama koje u Portretu umetnika od prve stranice opsedaju malog Stivena, kao i u Fineganovom bdenju gde se više i ne govori o muzici, već je čitav iskaz pretvoren u muziku. Najdirljiviji je, međutim, a i Kamernoj muzici najbliži (ne samo hronološki) slučaj Majkla Fjurija iz pripovetke „Mrtvi”. Bolešljiv i nejak, on umire od tuberkuloze zato što je pod prozorom Grete Konroj (oboma je tada bilo po sedamnaest godina, što nije beznačajan podatak) po kiši pevao serenadu. Majkl Fjuri umro je zbog muzike, bar isto onoliko koliko zbog Grete – umro je zbog toga što je osetio, što je odnekud znao da se takva serenada, pesma posvećena prvoj ljubavi, i to na kiši koja svemu daruje dodatnu dramatičnost i ontološku dubinu, može pevati najviše jednom u životu, pa je odlučio da svoju priliku iskoristi ne pitajući za cenu.
Dzejms Dzojs  - Page 3 JJ_3_irish_beauties
Džejms Džojs je nešto oprezniji; zato je njegova muzika kamerna, zaštićena od hirova klime. Romantičarski (preciznije, šelijevski) utemeljena na sjedinjavanju nebeskog i zemaljskog, muzika je u ovim tako stidljivim (ko bi rekao da je u to isto vreme pisao i ona poznata pisma Nori?) pesmama najvažniji, ako ne i jedini način udvaranja. U tom udvaranju, valjda i zato da bi bio komunikativniji, pesnik često ne zazire ni od klišea (His song is softer than the dew/ „Pesma mu je nežnija od rose”, IV) i to ovde najverovatnije nije uvek svesno eliotovsko ruganje romantici, već počesto i sasvim naivno iskren ljubavni zanos koji ponekad traži prečice da bi u kovačnici sopstvene duše po hiljaditi put skovao naizgled novu, a uvek jednu te istu poruku svojoj u ovim pesmama najpre sanjanoj, a onda i doživljenoj ljubavi.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Joyce
A ta ljubav, dakle, nije lepa zbog svoje zlatne kose, nego pre svega zato što lepo peva: Come out of the window, / Goldenhair, / I heard you singing /A merry air („Izađi na prozor, / Zlatokosa, / Čuo sam kako pevaš / veselu pesmu”, V). Ovde je, opet vrlo romantičarski, muzika trajnija od fizičke lepote, kao i od ovozemaljske ljubavi. No dok je tu, ta ljubav je moćna sila koja gotovo sve drugo čini neznatnim i nevažnim, čak i knjige (My book is closed, /I read no more; „Knjiga mi je zatvorena, /I ne čitam više”, V). Sve izuzev, naravno, muzike, jer se i pesnik teško opredeljuje šta je to što ga jače vuče: ljubav ili pesma. Što god to bilo, on kreće u svet: I have left my book:/ I have left my room („Ostavljam knjigu, napuštam sobu”, V).1 I tu počinjemo da uočavamo još jednu odliku ove zbirke: u njoj postoji nešto veoma nalik na linearni razvoj radnje, veoma nalik na priču, i to čak u mnogo konkretnijem i tradicionalnijem vidu no što će to biti slučaj u velikom delu Džojsove proze. U prozi avangardni pesnik, Džojs je u svojoj mladalačkoj poeziji prilično konvencionalni pripovedač.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Joyce-abbott17
Ali to ponajpre zbog toga što je izuzetno samosvestan pesnik, koji u ovim pesmama otkriva još neke aspekte svog osobenog umetničkog postupka u nastajanju. Konkretno, kao u Portretu umetnika u mladosti, on ovde, rekosmo, povezuje tradiciju i avangardu, i to vrlo elegantno i prefinjeno, da ne povredi avangardiste i ne zbuni tradicionaliste. I slično kao u Uliksu, gde ispisuje svojevrsnu istoriju engleske proze, on ovde piše malu istoriju engleske poezije. Tako, kada se privučen lepotom muzike i obećanjem ljubavi pesnik obre na goloj ledini života, shvatiće da je trenutak ljubavi možda i dragoceniji od večnosti pesme. I reći će, tražeći samo ljubav kao utočište, I would in that sweet bosom be („Voleo bih da otpočinem na tim grudima”, VI), baš kao Džon Kits, koji se u sonetu „Sjajna zvezda” pred sam kraj života odriče besmrtnosti ostvarene posredstvom poezije tražeći samo časak običnog, ovozemaljskog i smrtnog (ponekad smrtonosnog) ljubavnog zanosa. Romantizmu je, dalje, bliska i česta sprega dva osnovna motiva ove zbirke sa prirodom: My love is in a light attire/ Among the appletrees („Moja ljubav u halji lakoj/ Međ’ jabukovim drvećem”, VII). A ti nas stihovi vode dalje kroz istoriju poezije, do Jejtsa i njemu tako dragih slika jabukovih pupoljaka kojima je opervažena haljina mitske lepotice Mod Gon, do plamičaka koji plešu na podu mameći ga da velelepno protraći svoj život u potrazi za onom koja mu se ukazala samo jednom i nikad više, kao u njegovoj „Pesmi Angasa lutalice”. Jejts je, dabome, pesnik duboko ukorenjen u irsku folklornu tradiciju, što je za Džojsa povod za vrtoglav skok u prošlost vila i vilenjaka, prvih junaka i, ko zna, možda prvih tvoraca irske narodne poezije: Who goes amid the green wood / With springtide all adorning her? („Ko to korača zelenom šumom/ Prolećem ukrašen?”, VIII), Pretvarajući svoju dragu u šumsku nimfu, pesnik se ovde približava i Vilijamu Blejku, tačnije njegovoj ideji nevinosti kao prirodnog, no nažalost kratkotrajnog stanja ljudske duše (ostvarenog, pored ostalog, i u srećnoj simbiozi s prirodom), da bi kroz takvo pročišćenje ponovo stigao do motiva ljubavi: kod Jejtsa, kao i kod Blejka, taj je motiv po pravilu čist i čedan, bar onda kada je reč o ljubavi u njenom najkonvencionalnijem smislu. Od njih nije daleko ni Vilijam Vordsvort, naprotiv; stihovi iz osme pesme: O, it is for my true love/ The woods their rich apparel wear („Znam, to zbog ljubavi moje/ šuma raskošnu odoru nosi”) sasvim bi lako i elegantno mogli biti uklopljeni u Vordsvortove „Pesme o Lusi”, u kojima je njegova mitska Lusi istinski sjedinjena s prirodom – do te mere da više i ne postoji u konkretnom, opipljivom i uočljivom fizičkom obličju.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Joycetoc
Tim se romantičarskim kreščendom i završava prvi segment Džojsovog kratkog kursa istorije poezije. Već u sledećoj, devetoj pesmi, on se upadljivo približava vlastitom vremenu. Dominatni motiv je isti, sprega ljubavi i muzike, ali se osetno menja ritam: sada je moderniji, urbaniji, bogatiji sinkopama i cezurama i opkoračenjima, i kao takav bliži simbolističkom diskursu koji će ovaj pesnik uskoro umeti da primeni i u svojim proznim delima. Promenjeni ritam uvodi i jedan novi motiv, onaj koji „priču” ove zbirke odvodi korak dalje. Pesnik, naime, kao da je odlučio da krene na put, pa poziva i svoju dragu. Već nas i sasvim površno poznavanje Džojsove biografije ponovo upućuje na duboko ličan karakter njegove lirike: nekoliko ranih pesama nastalo je pre susreta s Norom, a veći deo napisan je posle tog sudbonosnog trenutka – i to se u zbirci i te kako vidi. Da li zbog toga što ju je pozvao pesmom, ili i iz nekih drugih razloga, tek Nora će ubrzo zaista poći s njim na poduže putovanje, verovatno duže no što je pretpostavljala i želela – jer, najduže putuju oni koji nemaju kuda da se vrate.
Dzejms Dzojs  - Page 3 17_james_joyce_ulysses_tour
Džojs se, kao što znamo, svog doma svesno odrekao. Njegov odlazak iz Irske zapravo je konačno stupanje u zrelost, onu u koju poziva i Noru: Happy Love is come to woo / Thee and woo thy girlish ways („Srećna je ljubav došla da te mami/ Tebe i tvoje devojačke dane”, XI). Muzika, dabome, nije proterana iz te zrelosti – samo se malčice promenila. Ako smo do sada povremeno imali dilemu, da li je Džojs u ovim pesmama sasvim ozbiljan ili se šali, onda s priličnom pouzdanošću možemo reći da se u dvanaestoj pesmi prvi put pojavljuje nedvosmislena ironija: No more be tears in moon or mist / For thee, sweet sentimentalist („Plakati više neću po magli i mesečini/ Zbog tebe, sentimentalna moja”). Zbog toga je, da bi ironični kontrast bio jači, početak ove pesme naglašeno tradicionalan, ispevan u renesansnom duhu (kao kada nam Eliot u Pustoj zemlji pojačava gadost pejzaž a oko Temze interpolacijom stiha Edmunda Spensera.) Pesničko ja, dakle, ovde sasvim džojsovski sazreva i kroz formu, ne samo kroz motive. Od sada pa nadalje biće češće i dramatičnije amplitude između arhaičnog i modernog, biće češće i smelije smenjivanje originalnih (go / window) i otrcanih rima (noon / soon) – jer, važna je muzika, a nju – eksperimentom je utvrdio Džojs – čak ni ironija ne može da ubije.
Dzejms Dzojs  - Page 3 1939JamesJoyce
O toj novoosvojenoj zrelosti svedoči i četrnaesta pesma, koja počinje piscu toliko dragim motivom buđenja, što priziva ono velelepno, rapsodično, produženo buđenje iz završnog dela Portreta umetnika u mladosti. Za one kojima taj početak nije prizvao ništa, tu je i još jedan dedalusovski motiv: White breast of the dove („Bele grudi golubice”), grudi su one devojke koju Dedalus potkraj romana susreće ili izmaštava u dablinskom zalivu, pretvarajući je instantno u svoju muzu, devojke ili priviđenja čija je erotizovana, ali i do ezoteričnosti estetizovana pojava, pored ostalog i potvrda zrelosti Stivena Dedalusa, pošto u njemu ne izaziva ni požudu, ni naivni romantični zanos, niti kajanje zbog jednog ili drugog. Zato u prvim pesmama zbirke preovladava suton, a oko sredine jutro. Jutro je to novog života pesnika, koji se iz sasvim mladalački jalovog ljubavnog sanjarenja budi u pravu ljubav. I pravi život. Muzika je i dalje kamerna, sobna, ali je neprekidno prisutno obećanje putovanja: O cool and pleasant is the valley/ And there, love, will we stay („Prozračna je i prijatna dolina / I tamo ćemo ostati, mila”, XVI).
Kao pomalo bolno podsećanje da smo odista zašli u nešto što se može nazvati pravi život, tu je i mali interlud u sedamnaestoj pesmi, tihi ali ogorčeni ispad koji pomalo iskače iz sve uočljivije linearnosti pesničke priče. Motiv ljubomore u ovoj pesmi i formalno narušava skladni i nežni ritam i harmoniju dosadašnjeg toka zbirke; ta će se disonantnost osetiti i u narednoj, osamnaestoj pesmi. Neko je pesnika očito gadno povredio, pa on dopušta sebi da se malo (ne poslednji put) igra Šekspira. U Šekspirovim sonetima, međutim, motiv ljubomore nema pravog razrešenja, i ostaje da gorčinom boji završne tonove njegove zbirke. Jer, Šekspir nije bio estetista: bio je glumac koji je pisao tekstove za pozornicu, a usput je bio još i istinski mudrac i genijalan pesnik. Džojs jeste estetista. Zbog toga kod njega lek protiv ljubomore jeste ljubav, ali mnogo više od nje – lepota: pevaj, ukoliko želiš da se izdigneš iznad poročne mase onih kojima je jedini cilj da sve u životu, naročito tuđem, obezvrede. I tu se ponovo vraćamo muzici, onoj koja u Džojsovom stvaralaštvu neće izumreti sa okončanjem ove zbirke pesama. Ona je njome, dakle, samo najavljena. Suptilni, katkad i nešto očigledniji nagoveštaji, granaju se u raznim pravcima, naročito u završnom delu zbirke.
Dzejms Dzojs  - Page 3 BeachJoyce1
Tako u dvadesetoj pesmi razaznajemo i najave romantičnih sanjarija, tako muzikalnih romantičnih sanjarija pevačice Moli Blum, ili njenog ne manje muzikalnog muža Leopolda: In the dark pinewood / I would we lay. / In deep cool shadow / At noon of day („Bilo bi lepo leći / U tamnoj šumi borovoj. / U dubokoj senci što / U podne stvara hlad”). U dvadeset prvoj, nazire se ničeovski motiv natčoveka sasvim nalik onom iz Portreta umetnika, ovde ostvaren posredstvom ljubavi koja oplemenjuje i daruje uzvišenost: tako Džojs spaja dve svoje mladalačke fascinacije i osavremenjuje srednjovekovno-renesansne ljubavne motive kojima je prožeta njegova poezija. Motiv zatočeništva (istina, prijatnog: sweet imprisonment) prisutan u dvadeset drugoj pesmi, u velikoj meri upućuje na teskobu života Leopolda Bluma. Ironija njegovog braka ogleda se ponajpre u tome što i on i Moli još sanjaju, svako za sebe, romantičnu ljubav, i što njen uzor i on i ona vide u njihovoj zajedničkoj negdanjoj ljubavi.
Dzejms Dzojs  - Page 3 James-joyce
Znatno manje sklon ironiji nego u svojim potonjim delima, Džojs od sumornih motiva ponovo beži u svojevrsni romantizam. Reference na poeziju Džona Kitsa uočljive su i u nekim ranijim pesmama zbirke: u dvadeset trećoj, međutim, Džojs više ne ostavlja nikakvu dilemu o tome ko mu je od romantičara najbliži.2 Ova je pesma, dakle, potpuno kitsovska – ne samo zbog motiva prolaznosti, već i zbog karakterističnog odnosa prema njoj, posebno kada je reč o prolaznosti ljubavi. Pesnik je ovde happy between kiss and kiss („srećan između dva poljupca”), što tako podseća na Kitsovu „Odu o grčkoj vazi” i onaj „ne, nemoj mi prići” motiv koji dominira u njoj. U toj pesmi, ono što važi za ljubav, dabome, važi i za umetnost, konkretno muziku; o tome i govori već pominjani, čuveni stih: heard melodies are sweet, but those unheard are sweeter. Tog se principa najvećma drži i Džejms Džojs, te valjda zato ovu pesmu završava bezmalo doslovnim citatom, koji pojačava utisak njene itertekstualnosti. Though love live but a day („Mada ljubav živi tek jedan dan”), zvuči sasvim slično Kitsovom Life is but a day („Život je tek jedan dan”) ali i asocira na njegovu „Odu slavuju”, pesmu posvećenu pre svega prolaznosti.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Joyce-1
I tu je negde kraj romantizma i romantike u ovoj zbirci: poslednjih desetak pesama obeleženo je znatno uočljivijom, prepoznatljivom džojsovskom ironijom. Najpre na planu forme, u kojoj pesnik više nimalo ne zazire od klišea, a pri tom deluje kao da je sasvim oslobođen straha da bi mogao da zazvuči banalno.3 Promeni tona doprinose i drugačiji motivi: sve češće se govori o neverstvu, neiskrenosti i nepostojanosti, izdaji. Džojs tako svoju zbirku, opet kao Šekspir u Sonetima, privodi kraju melanholično-ogorčenim tonom višestruko razočaranog ljubavnika. Gotovo bez upozorenja, ljubav prelazi u prošlost i sećanje. Love is past („ljubav je prošla”), kaže se u tridesetoj pesmi, a već u narednoj ta ljubav u potpunosti pripada sećanju. Ojađeni će ljubavnik, istina, nastaviti da doziva svoju dragu, no sada to čini kao da su razdvojeni različitim vremenskim dimenzijama: ona je negde u bolno lepoj prošlosti, on u brutalnoj sadašnjosti. U tu sadašnjost poziva i nju, da se u njoj druže kao bivši ljubavnici, setno. Ta sadašnjost i dalje je ispunjena moćnim slikama i zvucima iz prirode, ali pravog saglasja s prirodom više nema – pa zato nema ni muzike. Snažna tutnjava prirodnih elemenata dodatno naglašava njen izostanak: All day I hear the noise of waters / Making moan („Čitav dan slušam bučne talase / Što jauču”, XXXV). Ostaje, dakle, samo depoetizovani, surovi život, ispunjen nekom drugačijom muzikom. Najružnije su pesme koje slušamo zato što smo na to prisiljeni – mogla bi da glasi dopuna onog čuvenog Kitsovog stiha. Pitanje postavljeno na samom kraju poslednje pesme u zbirci – My love, my love, why have you left me alone? („Ljubavi moja, zašto si me ostavila”) – nije više vapaj upućen konkretnoj osobi, već egzistencijalni, univerzalni krik beznađa, čiji biblijski prizvuk nije nimalo slučajan.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Joyce
Posle takvog krika, i nije neobično što je Džojs odlučio da zaboravi na poeziju, makar u njenom najprepoznatljivijem obličju. U nekim drugim, manje eksplicitnim vidovima, ona će nastaviti da živi u njegovoj prozi – ponajviše, upravo zahvaljujući muzici kojom je ta proza mnogostruko prožeta. Muzika, dakle, u njegovoj zbirci pesama nije (kako bi se to u prvi mah moglo učiniti) potisnula i ugušila poeziju, već ju je sačuvala i pomogla joj da u jednom izrazito nepesničkom vremenu ipak nekako preživi. Preživela je u svetu Džojsove proze koji je počeo da se rađa upravo u vreme kada je utihnula kamerna muzika. Džojs je bio i ostao pesnik, i to izrazito muzikalni pesnik; onaj ko u to ne veruje možda će promeniti mišljenje ukoliko pročita, na primer, poslednji pasus pripovetke „Mrtvi”, ili jedanaesto poglavlje Uliksa – onaj kome ni to nije dovoljno, neka makar zaviri u Fineganovo bdenje.
Zoran Paunović








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 9:44

Pomisli da će morati sve vreme da stoji u tramvaju za Dramkondru, jer se činilo da je nijedan od mladića ne primećuje, ali joj jedan stariji gospodin ipak ustupi mesto. Bio je krupan i nosio krut, smeđ šešir. Imao je četvrtasto crveno lice i posede brkove. Ona pomisli da taj gospodin izgleda kao pukovnik, te koliko je učtiviji od mladih ljudi koji su samo zurili preda se. Gospodin zapodenu razgovor s njom, o Svim Svetima i o kišnom vremenu. Reče kako pretpostavlja da je njena torba puna lepih stvari za dečicu i da je pravo da uživaju dok su mlada. Marija se složi s njim smernim klimanjem glave i kašljucanjem. Ljubazan je bio prema njoj pa mu se zahvali i nakloni kada je izlazila na stanici kod mosta na kanalu, a on joj uzvrati naklonom, skinu šešir i ljubazno se osmehnu. I dok je išla uzbrdo pognuvši glavicu zbog kiše, pomisli kako je lako poznati džentlmena, čak i kad popije koju čašicu.


Džems Džojs, mesto iz pripovetke PRAH








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 9:45

Džejms Džojs — život obojen Irskom


Irac. Utemeljivač modernog romana. Kultni pisac koji je inspirisao i nadahnuo generacije čitalaca. Džejms Džojs.
Rođen je 2. februara u predgrađu Dablina, u Irskoj. Jedan je od najcenjenijih pisaca XX veka. Njegovo eksperimentisanje sa jezikom i novim literarnim formama ukazalo je na njegov spisateljski genije, a napravio je i potpuno nov pristup pisanju svojom tehnikom romana toka svesti i preispitivanju velikih događaja kroz mala svakodnevna dešavanja.
Džojs dolazi iz velike porodice. Bio je najstarije od desetoro dece. Kako njegov otac, koji je bio talentovani pevač (jedan od najboljih tenora u celoj Irskoj, kako su govorili), nije stvorio stabilan dom, a bio je sklon alkoholu i zanemarivanju porodice, Džojsovi su često bili bez novca. Uprkos tome, od najranijeg doba Džejms je pokazivao ne samo izuzetnu inteligenciju nego i dar za pisanje kao i strast prema knjigama. Zbog toga se njegova porodica potrudila da mu priušti dobro obrazovanje. Diplomirao je na koledžu u Dablinu, a kako je njegov odnos sa domovinom bio kompleksan, posle diplomiranja napustio je Irsku da bi započeo novi život u Parizu. Nadao se da će tamo studirati medicinu. Međutim, već posle kraćeg vremena se vratio u Irsku zbog bolesti majke koja je umrla 1903.
Džojs je ostao u Irskoj kratko, ali dovoljno dugo da upozna i zaljubi se u Noru Barnakl, koja će kasnije postati njegova žena. Za to kratko vreme, Džojsu je prvi put objavljena priča u jednom irskom magazinu. Izdavač je bio zainteresovan za još dve njegove priče, ali ovakav početak spisateljske karijere nije bio dovoljno dobar da zadrži Džojsa u Irskoj. On i Nora Barnakl su se preselili u italijansku luku Trst. Džojs je podučavao engleski i učio italijanski, jedan od sedamnaest jezika koje je govorio, pored arapskog, sanskrita i grčkog. Njih dvoje su putovali i pokušavali da stvore dom u gradovima kao što su Rim i Pariz. Iako nisu bili formalno venčani , stvorili su porodicu, dobili su sina i ćerku. Da bi omogućio kakvu-takvu egzistenciju svojoj porodici, Džejms je nastavljao da radi kao nastavnik. Ali nastavljao je i da piše.
Svoju prvu knjigu “Dablinci” objavio je 1914. godine. Bila je to zbirka od petnaest kratkih priča. Dve godine kasnije objavio je svoju drugu knjigu, “Portret umetnika u mladosti.” Iako nije postigla značajniji komercijalni uspeh ona je skrenula pažnju Ezri Paundu, američkom pesniku koji je hvalio Džojsa zbog svog nekonvencionalnog stila. Onda je usledilo objavljivanje “Uliksa” koji će biti prekretnica u njegovoj karijeri i koji će uticati, posredno ili neposredno, na celokupnu svetsku književnost.
U “Uliksu” se evocira sećanje na jedan dan u Dablinu, 16. jun 1904, dan kada su se Džejms i Nora upoznali. Čitalac prati priče tri centralna lika, Stivena Dedalusa, Leopolda Bluma i njegove žene Moli Blum, kao i celokupnu gradsku atmosferu u kojoj se odvija radnja. “Uliks” je takođe i moderno prepričavanje Homerove “Odiseje” sa tri glavna karaktera koji služe kao moderne verzije Telemaha, Odiseja i Penelope. Sa svojim izuzetno snažnim unutrašnjim monologom roman dovodi čitaoca u najmračnije uglove Blumovog uma. Upravo to je od Džojsa stvorilo pionira romana toka svesti i otvorilo put za potpuno novu vrstu romana. T. S. Eliot je rekao da je “Uliks” roman koji je moderni svet učinio mogućim za umetnost. Ali “Uliks” nije lak za čitanje. Kada je objavljen u Parizu 1922. godine naišao je kako na oduševljenje tako i na oštru kritiku. Džojsa je napadala kritika koja je govorila da je njegovo delo nepristojno, optuživan je za širenje nemorala, delovi knjige su bili zabranjivani. Iako je doživeo žestoku cenzuru, “Uliks” je na nimalo lak način našao put do svojih čitaoca. Konačno, sa cenzurom je završeno 1934. u Americi a 1936. u Britaniji.
Iako mu je “Uliks” doneo veliku slavu, Džojs je sebe i dalje video kao pisca koji se bori sa preprekama i izdavačima. Nikada nije bilo lako. Tokom Prvog svetskog rata Džojs se sa porodicom preselio u Cirih, potom su pokušali da započnu novi život u Parizu, gradu u kom su živeli kad je “Uliks” objavljen. Ali uspeh ga nije mogao zaštititi od zdravstvenih problema. Imao je velikih problema sa vidom, imao je niz operacija i tokom godina postao je gotovo potpuno slep. U to vreme trudio se da piše bojicom na papirima velikog formata.
Konačno se 1939.godine pojavila njegova sledeća, dugo očekivana knjiga posle “Uliksa”, “Fineganovo bdenje.” Ona je bila puna novih reči i kovanica, pisana Džojsovim prepoznatljivim stilom. Postigla je neverovatan uspeh — nedugo posle objavljivanja bila je proglašena jednom od najboljih knjiga u Americi i Britaniji.
Godinu dana posle objavljivanja “Fineganovog bdenja” Džojs i njegova porodica su se opet selili, ovog puta na jug Francuske, strahujući od moguće invazije nacista na Pariz. Posle izvesnog vremena vratili su se u Cirih. Džojs nije doživeo kraj Drugog svetskog rata. Posle još jedne operacije kojoj je morao da se podvrgne, umro je u pedeset devetoj godini, 13. januara 1941. Sahranjen je u Cirihu.
Iako je kratko živeo u Irskoj i imao vrlo specifičan odnos prema svojoj domovini, on je zauvek ostao irski pisac. I danas se 16. jun obeležava kao Blumov dan (Bloomsday), dan kada i turisti i Dablinci šetaju rutom Leopolda Bluma, posećuju kafane u koje je on tog dana zalazio i organizuju javna čitanja “Uliksa”, iznova ga analizirajući. Odavno je poznato da i kada bi Dablin nestao sa lica zemlje mogao bi biti rekonstruisan prema Džojsovim opisima. Koliko je Džojs bio daleko od Irske toliko joj je i pripadao, koliko je mrzeo toliko je i voleo, a svoja najdublja i najintimnija osećanja za svoju zemlju izrazio je jednom jednostavnom rečenicom: “Kada umrem i otvore mi telo naći će Dablin istetoviran na mom srcu.”








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 9:46

Ovoga puta nije mu bilo spasa: bio je to treci udar. Iz noci u noc sam prolazio pored te kuce (bio je raspust) i pazljivo promatrao osvetljeno prozorsko okno: a iz noci u noc sam ga zaticao osvetljenog na isti nacin, slabo i ravnomerno. Da je umro, mislio sam, video bih odsjaj sveca na zatamnjenim zastorima, jer sam znao da dve svece moraju biti postavljene pored glave pokojnika. Cesto mi je govorio:"Necu ja jos dugo na ovome svetu", a ja sam mislio da tek tako prica. Sada znam da je govorio istinu. Svake noci, kada bih pogledao u prozor, tiho bih sam sebi izgovorio rec - paraliza. Uvek mi je cudno zvucala u usima, kao i rec gnomon kod Euklida i rec simonija u katehezisu. Sada mi je zvucala kao ime nekog zlog i gresnog bica. Ispunjavala me je strahom, a ipak sam ceznuo da joj se priblizim i posmatram njeno razorno dejstvo...

...Zeleo sam da udjem i da ga pogledam, ali nisam imao hrabrosti da zakucam. Otisao sam lagano suncanom stranom ulice, citajuci u prolazu pozorisne oglase po izlozima. Izgledalo mi je cudno da ni ja ni taj dan nismo bili raspolozeni za zalost, pa sam se cak i naljutio kada sam u sebi otkrio osecanje slobode - kao da sam se njegovom smrcu necega oslobodio. Studirao je na Irskom seminaru u Rimu i ucio me da pravilno izgovaram latinski. Pricao mi je price o katakombama i Napoleonu i objasnio mi znacenje raznih obreda Sluzbe i odezdi koje su svestenici nosili. Ponekad se zabavljao postavljajuci mi teska pitanja, pitajuci me sta bi covek trebalo da ucini u ovoj ili onoj prilici, ili da li je tamo neki greh smrtan ili oprostiv, ili su to samo nedostaci. Njegova pitanja su mi pokazivala koliko su slozene i tajanstvene bile pojedine institucije Crkve, za koje sam ja smatrao uvek da su najprostije cinjenice. Duznosti svestenika prema tajnosti ispovesti i pricescu izgledale su mi tako ozbiljne da sam se pitao kako uopste bilo ko moze da smogne toliko hrabrosti u sebi te da ih se prihvati; a nisam se ni iznenadio kada mi je rekao da su pojedine knjige, koje objasnjavaju sva ta komplikovana pitanja i koje su napisali crkveni oci, debele kao Postanski Imenik i stampane tako gusto kao sudski oglasi po novinama. Kada sam mislio o tome, cesto nisam mogao da pronadjem nikakav odgovor, ili tek neki glupav i manjkav, na sta bi se se on osmehnuo i dva-tri puta klimnuo glavom. Ponekad bi me preslisao sva otpevavanja na Sluzbu, koja me je treao da ucim napamet, i dok sam ih mrmljao, zamisljeno se osmehivao i klimao glavom; povremeno bi uguravao gomilice duvana u obe nozdrve naizmenicno. Kada bi se osmehnuo, otkrivao je velike pozutele zube, dok mu je jezik lezao na donjoj usni - navika zbog koje sam se osecao nelagodno u pocetku naseg poznanstva, pre nego sto sam ga dobro upoznao.
Nazad na vrh Ići dole








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 9:47

Greške su kapije otkrića.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 9:48

Muškarci se rukovode linijama intelekta, a žene krivinama emocija.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:04

Čovekova dela su najbolji tumač njegovih misli.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:05

Misliš da bežiš, a ustvari naletiš na samog sebe. Najduži put okolo je, zapravo, najkraći put kući.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:07

Kada umrem, Dablin će biti ispisan u mom srcu. Nacije imaju svoj ego, baš kao i ličnosti.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:07

Moj jedini zahtev koji mogu uputiti svom čitaocu, jeste da celi svoj život mora posvetiti čitanju mojih knjiga.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:08

Tvoje bitke su me inspirisale. Ne one materijalne, nego one koje su izborene i pobeđene iza tvog čela.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:09

Ja sam sutra, ili neki drugi budući dan, ono što sam spremio danas. Ja sam danas ono što sam spremio juče, ili neki prethodni dan.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:10

Nacija predstavlja iste ljude koji žive na istom mestu.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:11

Kristofer Kolumbo je, kao što svi znaju, nepravedno slavljen, jer je on poslednji otkrio Ameriku.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:12

Kada umrem, Dublin će biti ispisan u mome srcu.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:12

Desetog juna 1904. godine, u jednoj blumovski besciljnoj šetnji Dablinom, Džejms Džojs je – prema tvrdnji njegovog najpouzdanijeg biografa Ričarda Elmana – u ulici Nasau ugledao visoku mladu ženu tamnocrvene kose i gorda koraka. Njegovo drsko obraćanje naišlo je na tek nešto manje drzak odgovor, koji je omogućio da se zapodene razgovor. Svojim očigledno ne preterano izraženim detektivskim sposobnostima, Nora je po kapi koju je nosio neznanac zaključila da je ovaj svakako mornar, a po njegovim plavim očima – da je Šveđanin. Džojsovi nalazi bili su nešto pouzdaniji: saznao je da je devojka zaposlena kao sobarica u ne sasvim neuglednom Finovom hotelu, a po pevuckanju u govoru lako je zaključio da mlada dama potiče iz provincije, tačnije iz pokrajine Golvej. Da je tražio celovitije i čistije otelovljenje Irske da ga sa sobom povede u svet koji ga je čekao s druge strane Severnog mora, Džojs bi ga teško uspeo pronaći. Nora je ne samo pojavom već i poreklom nosila u sebi suštinu onog tipičnog, tradicionalnog i arhaičnog irskog duha. Ili je to bar tako izgledalo mladom, pomalo blaziranom Dablincu naprečac zaljubljenom u stasitu provincijalku.Džojsova Pisma Nori svedoče o ljubavi, strasti i ljubomori kojima je, naročito u prvim godinama, bio obeležen njihov međusobni odnos. Razloge za ljubav i strast nije potrebno objašnjavati; razloga za ljubomoru po svoj prilici nije ni bilo, izuzev u prekomernoj posesivnosti mladog pisca koji je do tada u svojim površnim vezama sa ženama s lakoćom nosio masku muškog šovinizma, tako karakterističnog za Irce njegovog doba, posebno Dablince. “Žena je stvorenje koje masturbira jednom dnevno, prazni creva jednom nedeljno, ima menstruaciju jednom mesečno, i porađa se jednom godišnje”, tipična je ulična mudrost dablinske mačo-romantike, koju je Džojs s odobravanjem prihvatao, potajno sanjajući o susretu sa ženom koja bi osim sposobnosti za obavljanje pobrojanih telesnih funkcija bila u stanju da makar nagovesti da u sebi krije i nešto više. Kada se ona konačno pojavila, namah je zaboravio svoja dotadašnja ubeđenja o ženskom rodu i naglavce uskočio u doživotnu vezu. Nije vredelo ni upozorenje sadržano u Norinom prezimenu – barnacle je kolokvijalni izraz koji označava osobu ili stvar koje se nije lako otarasiti. Nema dokaza da je Džojs ikada istinski i poželeo tako nešto. Sigurno je, međutim, da je tog 10. juna 1904. godine poželeo da se s Norom što pre ponovo sretne. Naravno, nije mu bilo ni na kraj pameti da čeka novi slučajan susret: odvažno je pohitao da joj već nakon prvih nekoliko minuta razgovora zakaže sastana.
Da nije bilo Norinog početnog kolebanja, datum odigravanja radnjeUliksa mogao je biti 14. jun. Za taj je dan, naime, bio zakazan njihov prvi sastanak, i to ispred kuće ser Vilijema Vajlda, čiji je sin Oskar četiri godine ranije okončao svoj velelepno protraćeni život u bednom pariskom hotelu. Nora se u zakazano vreme nije pojavila, pa stoga možda i nije važno da li je u izboru mesta sastanka trebalo da bude neke simbolike. Teško je, međutim, već i zbog sumatrističke uverenosti u povezanost svega sa svačim koju će Džojs tako ubedljivo demonstrirati u Uliksu, ne primetiti da će poslednja stanica na strmoglavom životnom putu Oskara Vajlda biti prva u Džojsovom i Norinom nomadskom pohodu kroz Evropu. Povrh toga, Džojs je morao imati poštovanja prema Vajldovoj nepokolebljivoj rešenosti da živi i umre u estetističkom poistovećivanju umetnosti i života. Sličan san sanja i Stiven Dedalus u Potretu i Uliksu – i u tome, kao i u svemu ostalom nespreman da ide do kraja, no zato spreman da se nekoliko puta u romanu pozove na Vajldove razmetljive sentence, tražeći u njima spasonosno objašnjenje tajni čiji smisao ne uspeva da dokuči.No Vajld je, dakle, već četiri godine počivao u Parizu (verovatno ne i u miru) u trenutku kada je Džejms Džojs, 14. juna 1904. godine ojađen stajao na Marion skveru pred kućom Vilijema Vajlda uzalud iščekujući da ugleda Norino tek ovlaš mu poznato lice. U pismu koje joj je sutradan napisao, uvređen i očajan, Džojs je poziva na novi sastanak, “ako ga nije zaboravila”. Do sastanka je konačno došlo 16. juna. Šesnaesti jun 1904. godine, kaže tadašnja štampa, bio je lep dan. Duvao je laki povetarac, a sunce je obasjavalo Dablin čitavih nekoliko sati, najavivši vedru noć. Početak te noći pripao je Džejmsu Džojsu i Nori Barnakl. Te noći je nadobudni Dedalusov dvojnik ušao u svet odraslih, a šesnaesti jun u istoriju. “Ti si me učinila čovekom”, priznaće joj on znatno kasnije. Šesnaestog juna 1904. godine, Džojs se iznenada obreo u svom novom životu.
Nije ni Nora, dakako, pre tog dana i posle njega bila i ostala ista osoba. Ona je zapravo prvi živi dokaz Džojsove sposobnosti da u naizgled sasvim običnom prepozna neobično i čudesno – sposobnosti na kojoj će najvećim delom počivati njegova umetnost. Imala je sasvim malo škole i nimalo zanimanja za književnost, ali je blagodareći prirodnoj pronicljivosti i duhovitosti, kao i verbalnom daru koji joj je omogućavao da te osobine ubedljivo ispolji, od samog početka njihove veze pokazivala da ne prihvata ulogu uboge seljančice u službi genija. Nora je bila visoko samosvesna žena u službi genija. Svoju je samosvest, uostalom, pokazala i time što je, šest meseci pre susreta s Džojsom, svojevoljno napustila rodni Golvej Siti i otišla u Dablin. Pobegla je od rasula u porodici: otac joj je bio pekar po profesiji a pijanac po vokaciji, i to je Džojsu, koji je i sam žestoko propatio neodgovornost jednog sličnog oca, moralo zvučati poznato i blisko, bar onoliko blisko koliko mu je bilo provokativan spoj odvažne koketnosti i autentične bezazlenosti u Norinom ponašanju. Pomalo ga je i zbunilo to što ona pred njim, razmetljivim dablinskim bonvivanom, nije pokazivala nikakvu zbunjenost. Juna 1916. godine Džojs nije mogao znati da će mnogo godina kasnije Nora priznati jednoj prijateljici: “Ne možeš ni da zamisliš kako mi je bilo kad sam se iznenada obrela u životu tog čoveka.” Braneći svoju dedalusovsku nedodirljivost, prvih je nekoliko pisama potpisao punim imenom: Džejms Alojzijus Džojs. Prvi put se potpisao kao Džim tek početkom septembra, da tako najavi konačnu kapitulaciju.
Bila je to, ipak, polagana predaja. Džojs je nastojao da ostane svoj čuvajući dotadašnje navike, sklonosti i ambicije. Pre svega, nije prestao da pije, niti se odrekao egzibicionističkog pokazivanja različitih vidova uticaja alkohola na ljudsku svest. Mnogo je značajnije, međutim, bilo to što je sebe u budućnosti koja je upravo počinjala i dalje mogao da zamisli isključivo kao pisca. Dugo sanjane muze se konačno domogao; sada mu je nedostajao još samo jedan mali podsticaj da se zajedno s njom otisne na gotovo tri decenije dugo putovanje koje će uveliko izmeniti istoriju književnosti. Taj podsticaj stigao je u vidu predloga koji mu je uputio Džordž Rasel, u to vreme jedan od najistaknutijih pregalaca na polju irskog književnog preporoda. Rasel je zamolio Džojsa da za časopis Ajriš Houmsted napiše jednostavnu priču iz svakodnevnog života. Ni jedan ni drugi nisu mogli znati da će ta priča biti tek prva od petnaest pripovedaka okupljenih u zbirku pod naslovom Dablinci, u kojoj je posejano i seme Uliksa. U ovim se pripovetkama, naime, prvi put jasno nagoveštava piščeva sposobnost da ostvari zadatak koji je sebi postavio: “… da ljudima pruži neku vrstu intelektualnog zadovoljstva ili duhovne radosti tako što će pretvarati nasušnu svakodnevicu u nešto što poseduje vlastiti trajni umetnički život.”Hedonistička svest o značaju svakog trenutka u ljudskom životu dovela je Džojsa do umetničkog stava po kome u jednom svetu koji je uspeo da obesmisli i izvrgne ruglu sve što je nekada bilo dostojanstveno i uzvišeno, za uzvišenošću više i ne treba tragati. Treba je stvoriti, i to upravo na temeljima sasvim obične, banalne, katkad i vulgarne svakidašnjice. Priča o sasvim običnom danu jednog sasvim običnog Dablinca isprva je trebalo da oživi tek kao jedna od pripovedaka u Dablincima; no kada je shvatio kakve mu mogućnosti otvara zamisao o dekonstrukciji homerovskog mita radi stvaranja mita o običnom, banalnom životu takozvanih malih ljudi, Džejms Džojs je odlučio da tu ideju odloži u stranu da bi je jednoga dana razvio u nešto mnogo veće. U roman pod naslovom Uliks.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Joyce-500x621








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:13

Dzejms Dzojs  - Page 3 Joyce-1904

Irski pisac i brkajlija Džejms Džojs jedan je od najvećih klasika svetske književnosti, poznat naročito po svom monumentalnom romanu Uliks. Ovo složeno delo koje se s pravom smatra vrhuncom modernizma steklo je vremenom kultni status među poštovaocima književnosti, zavređujući i sopstveni praznik: Blumzdej, po protagonisti Leopoldu Blumu. On se u celom svetu obeležava 16. juna, na datum kada se dešava radnja romana.

Uprkos tome, većina ljudi se nikad neće iscimati da pročita Uliksa – ozloglašen je kao toliko naporna knjižurina da je čak i Virdžinija Vulf, i sama autorka složenih modernističkih dela, pisala prijatelju:

Za Uliksa se vezujem kao mučenik za kolac, i sad kad sam ga završila, zahvaljujem Bogu – mom mučeništvu je došao kraj. Nadam se da ću ga prodati za 4.10 funti.
Kad je već tako, nije zgoreg da makar imate u vidu da je Uliks zahtevno i zbunjujuće, ali nipošto i dosadno štivo. Izokola, uvijeno u vrhunsku stilsku igrariju koja izbegava svaki eksplicitni termin, Džojs uspeva da, osim inovativnih tehnika za beleženje toka svesti i istančanog poigravanja sa Odisejom, u svoje remek-delo uključi masturbaciju, svakovrsnu jebačinu, i čak jedan rim job – ako ne znate šta je ovo poslednje, nemojte ni guglati, a naročito izbegavajte pretragu slika. Danas, na ono što je šokiralo publiku 1920-ih, verovatno niko ne bi ni trepnuo. Međutim, romansa i prepiska koje su nadahnule ove detalje su daleko šokantniji.
Lične arhive su zeznuta stvar kada ste svetski poznati pisac; tako su, sticajem okolnosti, ostala dostupna Džojsova pisma životnoj saputnici Nori Barnakl, iz kojih pouzdano znamo da je eminentni autor, koji javno nikada nije izgovorio psovku, u krevetu bio entuzijastični perverznjak. Koliko je Nora uticala na njegovo stvaralaštvo, uključujući tu i samog Uliksa, očigledno je već iz činjenice da je za datum radnje romana odabrao dan kada su njih dvoje prvi put izašli u zajedničku šetnju; a, u vreme kada se dešavala prepiska o kojoj govorimo, tada još mlad i nepriznat Džojs pokušavao je da objavi Dablince, zbirku priča od kojih je nekolicina zasnovana na događajima iz Norinog života.

U ovom turbulentnom periodu, Džojs je kuburio sa novcem: zarađivao ga je predajući engleski jezik, zajmio ga od prijatelja, a neretko bi ga i propio po kafanama nekolicine evropskih gradova po kojima se seljakao između 1904. do 1915. Zbog toga je često bio razdvojen od svoje nevenčane žene i njihovo dvoje dece – i upravo u takvim okolnostima, 1909. godine, u pauzama između šljemanja i očajavanja, nastaju pisma Nori, ispunjena slatkom mešavinom predane ljubavi, bolne čežnje i šokantne pornografije.

Učenje iz primera: sekstujte kao Džojs!
Naravno, ova uzbudljiva pisma na vazda aktuelnu temu a iz pera jednog od najvećih pera dvadesetog veka najbolje je čitati i u celosti, i u originalu; ali, uz to, !Kokoška ovde predstavlja voljenje i pisanije po Džojsu, u dvanaest grešnih erotomanskih lekcija. Proučite ih dobro: ako je Džojs o nečemu imao pojma, to je pisanje; a kad vas već drma pohota, vešto sročene poruke svakako neće škoditi postizanju obostranog razumevanja.

1. Volite se
Oni koji tvrde da „vođenje ljubavi” nužno mora biti dosadna laganica u misionarki u stvari su ljudi koji nikad nisu doživeli ili valjanu ljubav, ili bilo šta sem misionarke. Ako ne verujete nama, verujte Džejmsu Džojsu: on je svoju životnu saputnicu voleo ovako.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Ljubav

Svakako, prasoliko ******** se da prirediti i bez plemenitih emocija, no tvrdimo, odgovorno i potkrepljeni Džojsovim eminentnim autoritetom – sa njima je bolje.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:14

2. Zagonetajte
Nije uvek neophodno reći sve najgrubljim, najdirektnijim mogućim rečnikom; misterija, pa makar bila i mala, često samo dodaje na škakljivosti.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Jednomesto
Imajte u vidu da rešenje zagonetke ne sme biti previše zakukuljeno: ovo, kanda, nije samo Nora odgonetnula.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:15

3. Igrajte uloge
Igranje uloga, poznato i kao roleplay, nije zabadava među najpopularnijim fantazijama svih vremena. Ovo starije pismo – iz 1904. godine – pokazuje da su Džim i Nora imali potencijala za sjajno kresanje još od samog početka veze.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Apostol
Više od veka kasnije, uloga pohotljivog sveštenog lica i dalje može biti zabavna – samo pazite da slučajno ne završite raspravljajući o pedofiliji u redovima katoličkih zvaničnika, ili pak voznom parku SPC-a. Ovakva diskusija će vam poterati krvni pritisak u potpuno pogrešne organe, i sa mnogo štetnijim posledicama.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:16

4. Istražujte fetiše
Nije bitno koji su – oprezno ih podelite, i držite si palčeve.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Sadomazo

Budite detaljni. Budite živopisni. Erotsko pismo je žanr skoro u potpunosti zasnovan na opisima.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 10:17

6. Upoznajte se
Ako ste skupili hrabrosti da podelite fetiše, možda ste zainteresovani da podelite i mračne prošlosti. Činite to oprezno, promišljeno, i, što je najbitnije – ne navaljujte.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Kojeprvi
Obratite pažnju na poslednju rečenicu – ako je bolećiv i ljubomoran Džojs mogao da je napiše, možete i vi. Najzad, imajte i emotivne zrelosti da, ako već pitate, svaki odgovor prihvatite bez padanja u fras.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 12:54

7. Mali znaci pažnje
Svi volimo poklone.
A kada volimo seks, volimo i seksi poklone.
Kada ne možete poslati seksi poklon iz ma kog razloga, u redu je poslati i donaciju za njega – samo, kako biste izbegli uvredu, pobrinite se da temeljno opišete tačno čemu je novac namenjen.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Ga%C4%87e
Ovaj odlomak svedoči, između ostalog, i o dramatičnoj promeni koja je u poslednjih stotinu godina uzdrmala industriju donjeg veša: danas, kanda, nemamo dovoljno tkanine za ovoliko dugačak opis. Jedna se stvar, ipak, ne menja: najseksi donji veš je onaj koji biva skidan.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 13:19

8. Molite lepo i slušajte kad vas se moli
U svakoj vezi, pa tako i erotskoj, najbitnija je komunikacija među partnerima. Dakle, kada vas ljubavnik nešto lepo zamoli, pobrinite se da želju ispunite.
Dzejms Dzojs  - Page 3 Slatkamala
Naravno, pravo na lepe želje je obostrano, a bezobrazno pismo je jedna od boljih prilika da ih iskažete nedvosmisleno i temeljno. Kao i uvek, važi pravilo: ne libite se detalja i obilja prideva.








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 13:39

Dzejms Dzojs  - Page 3 Laku-no%C4%87








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
lana

MODERATOR
MODERATOR

lana

Ženski
Poruka : 117460

Učlanjen : 06.12.2012


Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610Pon 2 Sep - 14:20

Jedno još valja napomenuti glede brojnih nadimaka koje Džojs daje svojoj ljubavi: ako su umešno sročeni i umesno upotrebljeni, umeju da raspale maštu. Ali, ako lupite štogod banalno, realno, u sosu ste – teško da ikome od nas smrtnika može da prođe “ptica jebalica” (fuckbird).








Dzejms Dzojs  - Page 3 IoITGbU
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Dzejms Dzojs  - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Dzejms Dzojs    Dzejms Dzojs  - Page 3 Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Dzejms Dzojs
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Književnost-