Engleski starinski kostimi

Engleska

XVI vek u engleskoj istoriji obeležila su dva velika vladara: Henri VIII, u prvoj polovini veka, i Elizabeta I, u drugoj polovini veka. Engleski kostim se takođe može podeliti na dva različita stila: jedan u prvoj polovini veka i drugi u drugoj polovini veka .


Porodica ser Tomasa Mora (1520-e)

U vreme vladavine Henrija VIII kostim se razvija pod jakim uticajem Nemačke i Francuske. Osnovno obeležje ovog stila je horizontalna linija. Vladavinu Elizabete I je, opet, obeležio snažan uticaj Španije, a karakteriše je vertikalna linija.


1550 – 1580.

Muški kostim

U vreme Henrija VIII osnovni deo muške odeće je dublet, čija je dužina nekada dopirala do kolena. Rukavi su se postepeno širili i često su bili vatirani i prosecani. Nekada su nošeni i dupli rukavi, tako da je jedan par padao slobodno sa ramena i bio od drugog materijala. Omiljene tkanine su bili somot, saten i zlatne tkanine, često bogato ukrašene zlatnim vezom i biserima. Preko dubleta se nosila vrsta kaputa koja se napred kopčala ili šnirala, a preko njega kaput nastao iz houplanda, širokih ramena, koji se spuštao u dubokim naborima do stopala i bio obično obrubljen krznom.


Donja odeća se sastoji od čakšira spojenih sa čarapama koje su se vezivale za dublet.

Obuća ima formu pačjeg kljuna. Bila je od kože, somota ili svile, često prosecana i ukrašena dragim kamenjem.


Kape i šeširi su nošeni i u zatvorenom prostoru i na otvorenom. Omiljeni su bili meki šeširi sa širokim obodom

Sredinom veka, pod španskim uticajem, moda se menja. Grudnjak i čakšire se kruto vatiraju, zaobljujući formu grudi i bokova i naglašavajući tanak struk. U modi su kratke, okrugle čakšire. Rukavi su vretenastog oblika. Oko vrata, a često i u doručju, se nosi kolir. Koliri uskoro dostižu razmere «vodeničnog točka», a nekad se nosi i dva-tri kolira jedan iznad drugog. Boje su prigušenije nego u prethodnom periodu. Nose se kratki polukružni ogrtači.


Utisku izdužene figure doprinose i nove forme šešira. Ravne kape i široki, niski šeširi ustupaju mesto višim formama. Omiljeni je tzv. španski šešir – visoki konusni šešir, uskog oboda.

Menja se forma obuće. Nestaje pačji kljun, a umesto njega nose se umereno špicaste cipele

Kosa je relativno kratka. Nose se brada i brkovi. Čak i brade prate formu siluete, pa su u vreme Henrija VIII one široke i pune, a u vreme Elizabete I izdužene i špicaste.

Medaljoni su omiljena forma nakita, a sinovi jedinci i najstariji sinovi nose minđušu.

Ženski kostim


Sve karakteristike muškog kostima oba perioda odnose se i na ženski, mada u mnogo umerenijoj varijanti. Osnovni delovi odeće su i ovde grudnjak, suknja i rukavi.

U prvom periodu grudnjak je uzak, sa širokim četvrtastim izrezom oko vrata. Rukavi su često dupli, prorezani, sa maksimalnom širinom u visini lakta i uski u doručju, ili uski do lakta, odakle se zvonasto šire. Suknja je zvonasta i otvorena tako da se vidi donja suknja. Nosi se vertigaden.

Kosa je podignuta i pokrivena različitim vrstama kapa.


U drugom periodu grudnjak se prvo zatvara do vrata i nosi se visok i širok kolir. Vremenom se taj kolir proseca napred , što omogućava ponovno otvaranje dekoltea. Grudnjak je izuzetno izdužen, produžavajući se preko stomaka u špic. Rukavi su vretenasti, široki u ramenu i uski u doručju. I dalje se nosi vertigaden, koji krajem veka dobija bačvasti oblik.

Javlja se obuća sa štiklom.

Kosa se često boji u rđe, po ugledu na kraljicu, Čelo i slepoočnice se briju, a obrve čupaju.

Lice se izbeljuje, a na obraze i usta se stavlja ruž.


Nosi se mnogo nakita, na telu, na odeći i u kosi.