Oton Župančič

JA SAM ŽUDAN

ja sam žudan širokih ravnina
i slobodna, daleka pogleda;
ja sam zudan najvecih visina,
odakle se more, zemlja gleda.

ja sam zudan i noci carobnih
neba kad se okupa u zori,
suma gde je ljudski glas umuko,
a po vrhu plivaju vihori.

zle bih strasti dao vihorima,
more nek mi sve bole podavi,
da pred suncem dusa mi se puna
svesti jasne i ponosne javi.

TIH, TIH JE PREDEO

tih, tih je predeo, sam sobom zaokruzen:
dve svetle kugle, jezero i nebo
okruzuju, kao skupocena skoljka,
svoje biserje, svet...

gledaj mesec: jos ga nema, a vec je raspleo
u vodi srebrnu mrezu preko jela
i lovi zvezde; i tek sto dopuzi
da pregleda plen, sam je vec
uhvacen u mreze svoje...

ti gledas u nebo? "u nebo; bas kada pada
zlatni ugarak."
i ja sam ga video u jezeru: nagore,
do svoga brata je uzleteo,
i tvoj nije pao, poleteo je dole,
do brata brat...

KUJ ME

Kuj me, živote, kuj!
Ako sam kremen - sevaću,
ako sam čelik - pevaću,
ako sam staklo - nek se zdrobim.

Tiho prihaja mrak
Tiho prihaja mrak,
plah je njegov korak,
ni ga čuti.
Srce, zakaj drhtiš?
Česa, povej, se bojiš
v tej minuti?
Ali teman spomin
se je zgostíl iz temin
brezobraznih?
Ali bodočnost – vampir
puhnil v večerni je mir
misli ti blaznih?
Ali je jata vetrov
šla preko dragih grobov
zapuščenih?
Ali iz daljnih samot
prišla je pesem sirot
zasolzenih?
Tiho prihaja mrak,
plah je njegov korak,
plaho bega.
Srce, zakaj drhtiš?
Česa, povej, se bojiš?
Vsega, vsega …