Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Srpska kuhinja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska kuhinja   Uto 5 Avg - 13:01

Кувари и чланци о кулинарству у часописима



Колики је значај имао начин исхране у то време, показује и потреба за штампањем кувара. Године 1855. појавио се „Први српски кувар” јеромонаха Јеротеја Драгановића. Један од најпопуларнијих је био кувар Катарине Поповић-Миџине, који је објављен 1877. године под називом „Велики српски кувар за употребу српских домаћица”. Ова књига је често допуњавана и прештампавана и доживела је велику популарност. После великог успеха овог кувара, многи аутори су почели да припремају и издају сличне књиге. На пример, Сима М. Лозанић описује како се чува храна и даје практичне савете како се она конзервише. Софија Марковић-Максимовић припрема „Практични кувар” у којем детаљно објашњава како треба кувати млеко да оно не изври или како пећи месо, а да се оно не угљенише.

У тадашње време, као да је било помодно давати савете везане за кухињу и само припремање хране. Часописи тога времена имали су доста текстова о томе. На пример, у часопису „Кућење” могли су се срести наслови попут: „Рад у кухињи”, „Спремање меса живине, дивљачи и рибе”, „Спремање пре кувања”… У тим текстовима детаљно су описивани начини припреме намирница пре кувања: чишћење и прање поврћа, обрада меса као што је „шпиковање” (парче меса наденуто сланином), чишћење рибе итд. У часопису „Сељак” веома је добро описано то какав је куповни хлеб најбољи:

Који је најбољи куповни леб, онај, што је лепо пупчасто нарастао, што има мрку или црну а глатку и сјајну кору, што је пупушкав, и што озго куцкан по мало звони, а не као блато трулог гласа. Расечен треба да је буав, ситно и пуно шупљикав, ни кршан, ни гњецав. Врло крт и крупко шупљикав леб не ваља, јер је које чим мешен, а брзо се сасуши, а није питав. Добар леб несме на језику ни кисити ни бљутав бити.

У истом часопису даје се савет домаћицама о кувању варива. Пише да се пасуљ, грашак, сочиво и боб тешко кувају у бунарској води, а лакше у текућој, а најбоље у кишници. Али се напомиње да се не ваља скупљати она кишница која пада са крова, ни она на почетку пљуска, јер су прљаве, већ да се треба скупљати она „испод неба” и мало после почетка пљуска. Каже се још да је најбоље и најбрже преко зиме кувати у снежници.

Такође у часопису „Сељак”, али неколико месеци касније објавњен је рецепт о припреми кајсија и брескви за зимницу. Наслов чланка је „Нашим домаћицама”. Рецепт гласи:

Зелене кајсије и брескве још су укусније, ако се овако као што следује за зиму оставе. Побери колико оћеш кајсија, пак ји прободи са каквом дебелом иглом, на то ји покувај на мекано, али не да се распадну баш. После се из лонца поваде и метну на једно сито, да сва вода изцури.

Узми сад толико фунти шећера, колико фунти кајсија имаш, пак га растопи са нешто воде на умереној ватри поред непрестаног мешања. Кајсије се дотле мету у какав чист суд, пак се онда овим растопљеним шећером прелију, ал онако сасвим врео; 24 сата се остави так шећер на кајсијама, пак се онда одлије и опет на ново кува, пак опет с њим кајсије прелију и оставе тако 24 сата и то се повторава 4-6 пута, док се шећер тако некува, да већ тећи неможе. Сад се овај шећер остави, кад се последњи пут одлије. Ове тим начином преливене кајсије, мету се сад у стакло, прелију са јаком ракијом и оставе 8-14 дана на миру. После тога времена се мете онај остављени шећер у ту флашу, и флаша се сад добро затвори са бешком која се најпре ракијом накваси. После 14 дана се већ јести могу. Тако се исто ради са зеленим бресквама и бадемима.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska kuhinja   Uto 5 Avg - 13:03

Оно си што једеш



Једна од људских насушних потреба јесте храна. Стара пословица: „Оно си што једеш.”, може се схватити двојако. Једно схватање је буквално, јер се човеково тело састоји управо од оних истих материја од којих се састоји и храна коју уноси у организам. Друго схватање би било метафоричко.

Оно што човек једе, може описати његову личност или када је у питању исхрана једног народа оно описује сам тај народ. Исхрана и начин њеног припремања може представљати својеврсно огледало једног народа. Кроз њу се може упознати темперамент, религија, гостопримство… Ти закључци јесу типизирани и представљају врсту генерализације, али су донекле и тачни, у зависности од аспекта посматрања.

Наравно да би било банално и смешно када бисмо закључили да су Мексиканци по природи „љути” пошто једу углавном љуту и јако зачињену храну, или да су Турци који воле слаткише због тога „слатки и добри”. Али ако кроз начин исхране посматрамо ток историје, можемо уочити многе ствари. На пример, како се мењало економско стање становништва, утицај ратова, очигледан напредак у мирнодопским периодима, разне миграције итд. На нашим просторима становништво се, из економских разлога селило са планина у низије, а због доласка Турака кретања становништва била су обратна, из низија у планине. То се може сазнати кроз проучавање начина исхране и тога шта се где и када узгајало.

Исхрана нашег народа и данас, као и у 19. веку јесте слика наше културе, која је прожета различитим утицајима. Могло би се рећи да представља симпатични спој оријенталних и западњачких елемената. Србија је увек била место „прелома погаче”, на чијим су се просторима одувек ломиле две стране – исток и запад. Тако су се преко ње преламали и утицаји.

Најдубљи траг оставила је турска владавина управо због свог петовековног задржавања на овима просторима. Тек у новије време, тј. од средине 19. века, продрли су са севера западњачки утицаји. По питању прожимања начина исхране 19. век је веома интересантан. Поред турских елемената постоји и уплив немачког и мађарског начина исхране.

Тако да су се паралелно спремали гулаш, паприкаш и сатараш, јела пореклом из Мађарске, и јела попут ђувеча, мусаке и пилава која су пореклом из Турске. Значајан је и утицај подунавских Немаца који са собом доносе јела попут ајмокца (месо у белом умаку), ноклица, шницли, штрудли, крофни и др. И у књижевним делима описиване су те новине у исхрани. Тако у делу Стевана Сремца „Ивкова слава”, чија се радња дешава крајем 19. века, Мирко, један од ликова који је у познијим годинама говори о томе, дајући предност „старинској” кухињи:

Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове! Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева, а оно све бољи, јакако! Али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је иједан зуб мој бламиран.



srpskoblago.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Buba

  

avatar

Ženski
Poruka : 11976

Učlanjen : 13.01.2013


PočaljiNaslov: Re: Srpska kuhinja   Ned 30 Nov - 13:36



Punjene paprike

Sastojci
500. gr. mlevenog mesa
oko 10 paprika babura, zavisi od velicine
(na slici je 9, ali su bile malo vece)
1 soljica pirinica
1 jaje
1 glavica luka
malo slatke paprike
kasikica vegete
so, bober

sos
1 dcl. ulja
3 kasike brasna
1/2 l. paradajz soka
1,5 l. vode
so, malo slatke paprike
secer, po zelji(ja stavim 2 kasike)

Proprziti brasno na ulju, sipati paradajz, izmesati, doliti vodu, dodati zacine i kada prokuva staviti napunjene paprike.

Sve sastojke za punjenje izmesati, ali ne treba mnogo da se mesi jer ce biti tvrdo punjenje kada se skuva, ostaviti pola sata a zatim puniti paprike. Takodje ne treba puniti papriku do kraja jer ce pirinac prilikom kuvanja da nabubri i rasirice se smesa.

Kuvati na umerenoj vatri oko sat vremena.









Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska kuhinja   Čet 14 Jan - 12:50

Kako da napravite božićnu česnicu na šumadijski način

Stari je običaj da se na dan Božića, pre ručka lomi pogača koju je domaćica tog jutra umesila.


Domaćica ustaje rano, pre zore, da umesi česnicu. U testo stavlja metalni novčić (nekada se stavljao zlatnik), a za onog ko ga pronađe važi da će imati para tokom cele sledeće godine.

U nekim krajevima pored novčića u česnicu se zamese i drugi sitni predmeti izrezani od drenovog ili nekog drugog drveta. Svaki od tih predmeta predstavlja neki deo imovine: živinu, volove, krave, svinje, pčele, pa ko nađe koju od ovih oznaka, u tome će imati sreće te godine, na primer, ako nađe oznaku pčele- imaće dosta meda te godine ili oznaku vola- biće dobar orač.

U zavisnosti od kraja, česnica se nekada pravi bez kvasca, a nekad sa kvascem. Evo jednog recepta iz šumadijskog kraja.

Za česnicu vam je potrebno:

1kg brašna belog (oštrog, tip 400)
2 žumanceta
100 g masti
pola litra mleka
so, šećer



Testo

Mleko zagrejte da bude mlako i dodajte 1 kašičicu šećera i 1 kašičicu soli, i mešajte lagano dok se ne istope u mleku. Istopite mast, pa ga dodajte u brašno zajedno sa žumancima. Ovome dodajte i pripremljeno mleko i sve zajedno mešajte od 10 do 15 minuta dok masa testa ne postane kompaktna.

U umešano testo stavite dobro dezinfikovan novčić, a zatim još jednom premesite testo, da novčić ne bi bio vidljiv.

Testo za česnicu formirajte u okrugao oblik i spustite ga u tepsiju prethodno premazanu mašću ili margarinom. Odozgo ga premažite umućenim žumancetom. Ukrasite ga posebnim figurama od testa ili pletenicama.

Ovako napravljenu česnicu ostavite da naraste na toplom mestu do pola sata. Pecite je na 200 stepeni oko 50 minuta. Ispečenu česnicu pokrijte vlažnom krpom da malo omekša.

Posebno je važno da se česnica ne seče nožem, već da svako lomi svoje parče rukama.


B92








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Dala

Urednik
Urednik

avatar

Ženski
Poruka : 29964

Godina : 30

Lokacija : U reči

Učlanjen : 29.10.2014

Raspoloženje : Nizvodno od juce


PočaljiNaslov: Re: Srpska kuhinja   Sub 12 Nov - 21:37

Autentična srpska hrana jesu kajmak, gibanica i užička pršuta, dok ostala nacionalna jela zbrajaju raznolike uticaje koje su Srbi primili kroz burna istorijska previranja. Presudni uticaji dolaze sa Mediterana, iz grčke i turske kuhinje, kao i iz Austrije i Mađarske. Na ovim prostorima obilato se koristi meso koje je deo gotovo svakog obroka, a omiljeno i najčešće korišćeno povrće su kupus i paprika. Nije mit da se u Srbiji dobro jede. Važnu ulogu svakako ima ukus i kvalitet poslužene hrane, ali za Srbe je možda još važnije ili bar jednako važno sve ono što se dešava oko trpeze – sam ugođaj, ljudi sa kojima se ručava, razgovori koji se vode, da se ne žuri, da se uživa. Srbi su oduvek obedovanje poštovali kao važan ritual koji okuplja porodicu i većina domaćinstava i dalje se trudi da barem jednom nedeljno, uglavnom nedeljom, upriliči zajednički svečani ručak. Klasičan srpski ručak je i najobimniji obrok koji tradicionalno počinje čašicom hladne visokokvalitetne domaće rakije, koja će vam zagrejati grudi i probuditi apetit. Nakon toga uslediće predjelo, pa supa ili čorba, glavno jelo sa salatom i na kraju – poslastica. Hladna predjela koja mogu da se jedu i kao poseban obrok, recimo za doručak, predstavljaju dostojnu podlogu rakijskom aperitivu i služe da se prekrati vreme do glavnih specijaliteta. Najpoznatija su: proja, gibanica, prebranac, kajmak, beli sir, užička pršuta, čvarci, pihtije ili parče hleba namazano svinjskom mašću, začinjeno solju i tucanom paprikom. Na red, zatim, dolazi supa ili čorba. U Srbiji se spremaju najrazličitije supe i čorbe, a uobičajen izbor su teleća ili jagnjeća, napravljene sa mnogo mesa i povrća, kao i riblja od raznih vrsta sveže rečne ribe koja se obično iznosi na sto u kotliću. Standardno srpsko glavno jelo uvek se sastoji od mesa i pov

Najpopularniji je roštilj tj. razne vrste mesa ispečenog na bukovom ćumuru uz prilog od sitno seckanog crnog luka – ćevapi, pljeskavice, kobasice, ražnjići, vešalice, leskovački uštipci i pileća džigerica uvijena u slaninu. Ukoliko naručite „mešano meso“ dobićete od svega po malo na jednom tanjiru, a ako izaberete „leskovački voz“ jela sa roštilja stizaće jedna za drugim u zasebnim tanjirima. Za tradicionalnu srpsku hranu smatraju se i leskovačka mućkalica, Karađorđeva šnicla, sarma, podvarak, svadbarski kupus, čorbast pasulj sa suvim rebrima i, naravno, jagnjeće ili praseće pečenje, kao i jagnjetina ispod sača. Među najpoznatijim ribljim specijalitetima izdvaja se „pijani“, što znači preliven belim vinom, i dimljeni šaran uz koji se služe blitva ili krompir salata napravljena od kolutova hladnog krompira sa crnim lukom i biberom. Uz glavno jelo se uvek jede i salata. Letnje salate baziraju se na svežem povrću i začinima – srpska i šopska salata, salata od svežeg kupusa začinjena uljem i sirćetom, kao i mladi luk u proleće. Zimi se jede tzv. zimnica koja obuhvata zimske salate i džemove, a prave domaćice je spremaju same. Tradicionalne zimske salate su turšija, mešavina ukiseljenih krastavaca, paprike, zelenog paradajza, šargarepe i karfiola, zatim kiseli kupus koji se služi naseckan i posut tucanom suvom paprikom, kao i ajvar i varijacija ajvara zvana pinđur. Takođe, jede se i paprika ispečena na žaru ili plotni, koja se potom oljušti i začini uljem, sirćetom, solju i belim lukom. Ukoliko volite ljuto, srpska kuhinja vas neće izneveriti. Biraćete između pečenih ljutih papričica u ulju sa belim lukom, ukiseljenih ljutih papričica – feferona, urnebes salate i rena. Hleb, kao osnovna i veoma cenjena srpska hrana, stavlja se odmah na sto i jede se tokom čitavog ručka. Obrok se ne završava bez slatkiša. Domaćice će vam pripremiti orasnice, lenju pitu sa višnjama, možda vanilice, a u Vojvodini će vas poslužiti gombocama tj. knedlama sa šljivama, štrudlom sa makom, rogačem ili orasima ili pitom od bundeve – bundevarom. Karakteristična srpska poslastica je i žito, kuvana pšenica pomešana sa mlevenim orasima i šećerom, koja se najčešće služi za slave, sa šlagom ili bez. Srbi su odlični domaćini i uvek će vas rado primiti u svoj dom. U kućama u kojima se tradicija poštuje nikad nećete biti posluženi naručenom hranom ili kupovnim kolačima, niti će vam biti ponuđeno da ručate u restoranu. Vaši domaćini sa zadovoljstvom će se postarati da u skladu sa svojim mogućnostima i sa puno ljubavi pripreme ukusan obrok, i zato ne pokušavajte da im se suprotstavite. Ukoliko želite da im zahvalite i da ih usrećite, biće dovoljno da istinski uživate u nacionalnim specijalitetima koje su izneli pred vas. Ukoliko pak želite da se okušate u samostalnoj pripremi srpske hrane, pokušajte sa receptima koji slede. Prijatno.
Predjelo: Pogačice s čvarcima Čvarci su tipična srpska hrana koja se pravi od svinjske slanine. U metalnom kazanu se kuvaju komadi sveže slanine i masnog mesa. Mast se tokom kuvanja istopi i ocedi, a preostali sitni komadi mesa i masnoće prže se i suše. Osušeni čvarci serviraju se kao predjelo ili kao dodatak pojedinim jelima, na primer kačamaku. U Valjevu se prave i specijalni tzv. duvan čvarci.Za pripremu tradicionalnih pogačica s čvarcima biće vam potrebno 900 g brašna, kvasac, 500 ml mlake vode, 200 ml kisele pavlake, 100 ml ulja, dve kašikice soli, kašikica šećera, 300 g masti, žumance i oko 300 g mlevenih čvaraka. U mlaku vodu sipajte so i šećer, zatim umešajte kvasac i ostavite nekoliko minuta da odstoji. U prosejano brašno dodajte mast, kiselu pavlaku, vodu sa kvascem i ulje, pa od dobijene smese umesite testo. Prekrijte ga krpom i ostavite na toplom da naraste. Kada se udvostruči razvijte ga oklagijom i premažite vrelom vodom. Prebacite jedan kraj testa preko drugog, pa ponovo premažite vrelom vodom. Ponovite postupak još jednom, te ostavite da odstoji. Testo zatim ponovo razvijte oklagijom i preko njega premažite čvarke. Presavijte ga na pola i opet nanesite čvarke. Presavijte i ostavite ga da se „odmori“. Na kraju poslednju put razvucite testo oklagijom i okruglom modlom vadite pogačice. Svaku premažite žumancetom i pecite dvadesetak minuta u rerni prethodno zagrejanoj na 200°C.

Predjelo ili glavno jelo: Pihtije
Pihtije su staro srpsko jelo koje se uglavnom priprema od manje vrednog svinjskog mesa – glave, kolenica, tetiva i slično, a izgleda kao aspik.Prave se i „kvalitetnije“ pihtije u koje se dodaje dimljeno meso. Važno je da se koristi meso sa kostima, jer su upravo kosti te koje stvaraju želatinastu masu. Pihtije se pripremaju tako što se meso dobro opere i kuva desetak minuta nakon čega se voda zameni, te se dodaju povrće i začini, uglavnom crni luk, paprika, šargarepa, koren peršuna, celer, lovorov list, zrna belog bibera i so. Kuvanje zatim traje onoliko koliko je potrebno da meso samo počne da se odvaja od kosti, često i do pet sati. Dok se meso okosti, gotovo polovina vode će ispariti. Nakon vrlo kratkog hlađenja potrebno je pažljivo pokupiti masnoću sa površine supe, a potom je i procediti. Smesu treba rasporediti u više manjih posuda, meso ravnomerno podeliti, dodati kolutove šargarepe ili paprike radi dekoracije i na kraju preliti proceđenom supom. Po želji možete dodati i usitnjen beli luk. Tako napunjene činije ostavite na hladnom da se smesa sasvim zgusne. Pihtije se mogu služiti u tim posudama ili se mogu seći na kocke. Često se posipaju i začinskom paprikom pre iznošenja. Bilo da ih poslužite kao predjelo ili kao glavno jelo dobro će se slagati sa struganim renom u vinskom sirćetu ili turšijom.









“Volimo se, jer su nam slabosti iste.”- Jonathan Swift
Nazad na vrh Ići dole
Mea

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 2800

Lokacija : U odsanjanim snovima

Učlanjen : 24.07.2016

Raspoloženje : Pozitivno


PočaljiNaslov: Re: Srpska kuhinja   Čet 23 Feb - 21:06

Domaća, srpska kuhinja. Nakon viševekovnog uticaja različitih kultura, srpska kuhinja objedinjuje najbolje iz turske i austrougarske kuhinje. Sarma, punjene paprike, gulaš, đuveč, paprikaš, musaka, razne čorbe, prebranac, ćevapi, pljeskavice, gibanica, proja… samo su neka od omiljenih jela ljudi u Srbiji. Obavezno prelistajte naš izbor recepata za jela iz srpske kuhinje.
Sarmice od raštana
Jagnjetina sa pasuljem
Posni pasulj
Mladenčići
Ladnjača
Ajvar od zelenog paradajza
Podvarak
Srpske ćufte
Česnica
Pljeskavica na srpski način
Sarma od kiselog kupusa
Riblja čorba
Pasulj prebranac
Pogača sa tikvicama
i jos i jos i jos od kajmaka do kiselog mleka...
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srpska kuhinja   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srpska kuhinja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Dalmatinska kuhinja
» Jevrejska kuhinja
» Japanska kuhinja
» Srpska dečja digitalna biblioteka
» Škotska kuhinja
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija :: Tradicionalna Srbija-