Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Srpska muzika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Princess

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1164

Učlanjen : 12.05.2011


PočaljiNaslov: Srpska muzika   Pet 6 Dec - 10:58

Srpska muzika

Srpska muzika se odnosi na kako na muzičke tradicije srpskog naroda tako i na muziku uopšte autora sa područja Srbije. Istorijski gledano, na tradicionalnu ili „izvornu“ muziku regiona Balkana, uticali su naročito turska muzika, kao i muzika zapadne Evrope u poslednja dva veka.


kozaračko kolo

Srednji vek

Vizantijski istoričari savremenici su ostavili svedočanstva o postojanju muzičara, pevača i svirača na trubama i žičanim instrumentima kod Južnih Slovena. Tragovi ove muzičke tradicije su verovatno sačuvani u dodolskim pesmama i igrama. Kada su Ćirilo i Metodije uveli bogosluženje na slovenskom jeziku, stvorili su se uslovi za nastanak slovenske crkvene muzike. Crkveni tekstovi su recitovani na jedan, dva ili tri tona.

Srpska muzika se razvijala u okviru Vizantijske muzičke kulture, kako za vreme srpske srednjovekovne države (12-15. vek), tako i za vreme pod Turcima. Pojanje je bilo jednoglasno, a izvođeno je horski ili solistički. Dirigent (domestik) je pokretima ruku ukazivao na tok melodije. Glavni pevač (protopsalt) je pevao na početku skraćenu melodijsku pripremu pesme, koja je bila formula za celo muzičko delo. Nakon toga bi počinjao pesmu jednoglasno uz pratnju hora. Kod melizmatičnih melodija, hor bi imao zadatak da samo drži svoj ton (ison). Pevač nije koristio zabeleške, odnosno sve melodije je pevao napamet.

Uzor za komponovanje crkvenih melodija bile su melodije Osmoglasnika, zbirki crkvenih pesama za nedeljnu službu posvećenih Hristovom vaskrsenju. One su se ponavljale svakih 8 nedelja u jednom od osam crkvenih glasova. Svaki glas je odgovarao posebnom modusu. Neke pesme srpskih autora nose oznake pojedinih glasova, po čemu se zaključuje da su pisane za pojanje.

Kraljica Jelena, žena kralja Uroša I, imala je svoj crkveni hor pevača pod upravom velikog domestika Raula iz Zihne.

Neki srpski srednjovekovni zapisi sadrže neume (srednjovekovne note). Autori ovih kompozicija bili su: Stefan Srbin (kompozicija „Ninja sili“), Nikola Srbin, Isaija Srbin i drugi. Stvarali su kratke jednoglasne liturgijske pesme. U njima veći skokovi naglašavaju značajne reči, tako da je melodija organski povezana sa tekstom.

Postoje oskudni dokazi da je u Srbiji, Bosni i Zeti postojala i svetovna muzika na dvoru i među narodom. U državi Nemanjića, muzika je bila deo dvorskog ceremonijala. Izvođači muzike i srodni zabavljači nazivani su: sviralnici, glumci i praskalnici. Tako je Stefan Prvovenčani krunisan uz zvuke bubnjeva i gusala, dok je despot Stefan Lazarević dočekivan trubama. Car Dušan je razmenjivao muzičare sa Dubrovčanima. Srpski svirač Dragan iz Prizrena je 1335. bio gradski muzičar u Dubrovniku.
Stefan Lazarević je na svom dvoru imao muzičku kapelu. U biblioteci Đurađa Brankovića nalazio se bogato ilustrovani psaltir, danas poznat kao Minhenski psaltir.

Instrumenti dvorskih muzičara bili su: svirale, laute, trube, doboši, gajde i drugi. Predstave u likovnoj umetnosti su jedini izvor informacija o instrumentima tog doba (Miroslavljevo jevanđelje, Minhenski psaltir, Hilandar, Dečani i drugi).

Za vreme turske vladavine nad Srbijom, najpopularniji instrumenti bili su gusle, tapani, zurle i tambure.


wikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Princess

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1164

Učlanjen : 12.05.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Pet 6 Dec - 11:00

Etno i folk

Prvi srpski pevači narodne muzike koji su bili nadaleko poznati, pojavili su se otprilike uoči Drugog svetskog rata. Prvi među njima bili su Cicvarići, Vlastimir Pavlović Carevac i Vule Jevtić, koji je bio kafanski pevač, poznat po pesmi Još litar jedan. U to vreme su pevane sevdalinke, starogradske, etno, ali i srpske folk pesme.


Orkestar Cicvarići

Pevači sa kojima folk muzika doživljava procvat bili su Danica Obrenić (Moj dilbere, kud se šećeš), Mile Bogdanović, Radmila Dimić (S one strane Morave), Miodrag Popović, Anđelija Milić, Ksenija Cicvarić (Leti, leti, pesmo moja mila) i Nada Mamula, izvođač sevdalinki, a poznata po hitu Kad ja pođoh na Bembašu. Ljubivoje Vidosavljević i Zorka Butaš su bili stalni zaposleni pevači na Radio Beogradu. Kasnije se javljaju prave muzičke zvezde, popularne širom Jugoslavije. Prvi među njima je bio Predrag Gojković Cune, koji je karijeru počeo još 1949. a kasnije postao poznat zahvaljujući pesmama Kafu mi draga ispeci, Ljubav mi srce mori, Aj, čija frula i Janičar. Jedini pevač koji je prestigao Cunetov uspeh bio je Predrag Živković Tozovac, koji je počeo da peva petnaest godina kasnije, i čije su najpoznatije pesme Violino ne sviraj, Oči jedne žene, Ti si me čekala, Siroma' sam, al' volim da živim, Ovamo Cigani i Prazna čaša na mom stolu.

Godine 1964. Lepa Lukić snima pesmu Od izvora dva putića i ubrzo postaje najveća zvezda folk muzike u čitavoj Jugoslaviji. Tokom vrlo plodne i uspešne karijere snimila je dvadesetosam albuma i otpevala neke od najvećih hitova srpske narodne muzike, poput pesama Čaj za dvoje, Srce je moje violina i Pevam i tugujem. Njena prijateljica i podjednako popularna pevačica bila je tragično nastradala Silvana Armenulić. Ona je karijeru počela pevajući sevdalinke, da bi potom prešla na srpsku folk muziku. Njenim najvećim hitovima smatraju se pesme Nad izvorom vrba se nadnela, Zvezda tera meseca, Ciganine, sviraj, sviraj i Šta će mi život bez tebe dragi.

Folk muzika tokom šezdesetih godina doživljava pravu ekspanziju sa pevačima poput Šabana Šaulića, Bora Drljače, Mice Trofrtaljke, poznate po izrazito vulgarnim tekstovima. Specifično lice srpske muzičke scene tog vremena, a i sedamdesetih, bila je Olivera Katarina, koja je kao interpretator ne samo šumadijskog melosa i etno muzike već i grčke, španske i crnačke muzike, ali i ciganskih romansi i šansona, održala preko sto koncerata širom sveta. Poznata je po pesmama Alaj mi je večeras po volji, A što ti je mila kćeri, Đelem, đelem, Verka kaluđerka, Niška banja, Evo banke Cigane moj i Ljubav (Sedim u jednom pariskom lokalu). Nasuprot njoj, Vasilija Radojčić (Dimitrijo, sine Mitre, Na Uskrs sam se rodila, Veseli se kućni domaćine, Obraše se vinogradi, Mito bekrijo i Ajde Jano kolo da igramo) pevala je isključivo folk pesme. Istovremeno sa njima pevačku karijeru počinju Izvorinka Milošević i Mira Vasiljević, kao i Gordana Stojićević, koja zahvaljujući pesmama Ja ne mogu mila majko bez njega, Zagrli me ti, Pusti me da nađem srcu lek, Oprosti mi što mislim na tebe i Pala ćuprija ostaje popularna i decenijama nakon vrhunca karijere.

wikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Princess

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1164

Učlanjen : 12.05.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Pet 6 Dec - 11:02

Savremena muzika

Tokom sedamdesetih i osamdesetih nastao je u Srbiji veliki broj rok grupa među kojima su najpopularnije bile Smak, Tajm, Ju-grupa, Korni grupa, Generacija 5, Riblja čorba, Bajaga i Instruktori, i Van Gog.

Prvi znaci popularne muzike koja nije usmerena ka najširem sloju stanovništva kao svojoj publici (tj. „alternativna“ ili „indi“ muzika) pojavili su se osamdesetih godina kada je u Srbiji kratkoročno zaživeo pokret poznat kao novi talas. Njegovi začetnici bili su Idoli, Šarlo Akrobata i Električni orgazam, a sledili su ih Disciplina kičme, EKV i Partibrejkersi koji su u narednim godinama stekli brojniju publiku.
Najslušanija muzika devedesetih godina u Srbiji je bila narodna ili folk muzika. A najveće zvezde tog vremena su Ceca Ražnatović, Vesna Zmijanac i Dragana Mirković. Ta muzika je i sada kao i devedesetih jako slušana u Srbiji.

Tokom devedesetih godina u Srbiji se pojavljuju prve značajnije muzičke grupe koje se okreću žanrovima kao što su hip-hop, rege i elektro ili iz njih crpe bar neke od svojih uticaja.
Što se tiče hip-hopa i repa, značajni izvođači su: Sanšajn, Gru, Vudu Popaj, 187, Đus a nešto kasnije veliku popularnost su zadobili Beogradski sindikat, Škabo, Marčelo i andergraund rep sastavi Bed Kopi, Prti Bee Gee, 43zla, Ajs Nigrutin itd.

Tokom druge polovine devedesetih godina, na alternativnoj/indi sceni manje ili više vezanoj za otpor prema tadašnjoj srpskoj vlasti, i delom okupljenoj oko radija i izdavačke kuće B92 izdvojili su se Darkvud Dab, Kanda, Kodža i Nebojša, Rambo Amadeus, Veliki Prezir, Jarboli, Eva Braun itd. Takođe u ovo doba zaživljava i elektronska scena, te se organizuju prvi tehno, haus i elektro nastupi i žurke u većim gradovima. Nakon promene vlasti koja je usledila 2000. godine, veći broj ovih i sličnih grupa prestaje sa svojim političkim angažmanom i samim tim donekle gubi na značaju.

Među značajnijim mladim alternativnim/indi grupama delom vezanim za takozvanu „Novu srpsku scenu“ (prvobitno rubrika koju je pokrenuo veb-magazin Popboks) danas su S. A. R. S., Petrol, Repetitor, Goribor, Lira Vega, Horkestar, Činč, Elektrolasta, Inje, Sleptrep, Tusilago, Nežni Dalibor, Virvel, Ana Never, Endorfin, Piknik itd. Ovi sastavi su po muzičkom stilu međusobno veoma različiti i povezani su pre svega činjenicama da su postali aktivni u prethodnih nekoliko godina, da kao publiku imaju gotovo isključivo mladu i urbanu populaciju, da se promovišu samostalno (pre svega putem interneta), da uglavnom nemaju zvaničnih izdanja (ili samostalno izdaju albume), i da svi imaju zanemarljivu medijsku podršku u poređenju sa brojem fanova.

U 21. veku slušana je i folk, turbo-folk, pop-folk i pop muzika. Neki od izvođača ove muzike jesu Severina Vučković, Jelena Karleuša, Sandra Afrika, Mia Borisavljević, Ljupka Stević, Nataša Bekvalac, Milan Stanković, Indira Radić, Mile Kitić, Saša Kovačević, Seka Aleksić, Marina Tadić, Neda Ukraden, Ksenija Pajčin, Viki Miljković, Ana Štajdohar, Anabela Atijas, Aleksandra Radović, Goca Tržan, Aleksandra Kovač, Emina Jahović, Olja Karleuša, Ivana Selakov, Lejla Hot i ostali.

wikipedija
Nazad na vrh Ići dole
Princess

Elita
Elita

avatar

Ženski
Poruka : 1164

Učlanjen : 12.05.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Pet 6 Dec - 11:48

Srpska tradicionalna muzika

Negde duboko u vekovima na izvoru srpskog naroda potekla je i pesma. Pevalo se u svim prilikama, naročito pri radu. Pesme su nastajale tako što bi začele u nekoj duši a kasnije nastavljale svoj život putujući od grla do grla, od srca do srca... menjajući se polako i prolazeći kroz mnoge unutarnje šake dobijale su svoj besprekoran i plemenito prost oblik pun sažetog i koncentrovanog emotivnog položaja duše jednog naroda. Ovakav vid narodne pesme javlja se u svim delovima sveta, ali poseban i atmosferski jedinstven oblik narodne pesme javlja se u dušama naroda posejanim na poljima Balkana. Pre svega misli se na zemlje Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Makedonije i Bugarske. Slovenski duh oseća se u pesmama mnogih krajeva... zahvaljujući nepristupačnosti i zabačenosti sela u kojima je živeo i radio prost narod neke pesme su se do danas očuvale netaknute i nepromenjene.
Neki etnomuzikolozi smatraju da neke pesme, što sama njihova sadržina kaže, datiraju čak iz vremena mnogo pre pokrštavanja Srba i drugih južnih Slovena. Pesme često pevaju o paganskim obredima i o običajima koji su se u nekim oblicima u Srpskom narodu održali do danas. U gradskoj muzici duboke tragove ostavile su mnoge kulturne vojske koje su marširale pod ovim nebom, ipak kratka i jaka emotivna snaga u rečima pesme dala je osnovnu prepoznatljivu crtu.... onu koja potvrđuje balkansku dušu koja peva tačno iz srca. Poetika južnoslovenske duše najbolje i najjasnije vidljiva je u tradicionalnim pesmama... česte teme su ropstvo, junaštvo, zabranjena ljubav, plač majke sestre ili ljube za sinom bratom, draganom, koji je u ropstvu ili je poginuo u boju... postoje i običajne i obredne pesme... koje pevaju o žetvi, mobi, prelu... o igranju i pevanju...

Šarolikost pesama je velika, svaki kraj ima svoj karakterističan napev, čak i tematiku i ritam. Klijanjem i listanjem pravoslavnog hrišćanstva u tekstove pesama dospevaju i duhovne teme, mada se češće samo pominju imena Gospoda Isusa Hrista, Bogorodice i svetitelja... a da je tematika pesme zapravo nešto drugo. Ukorenjivanje velikih Hrišćanskih praznika rodilo je u narodu Vaskršnje, Božićne, Lazaričke i druge pesme...

Jednostavnu prostodušnu pesmu prate isti takvi instrumenti. U Srpskom i ostalim bratskim narodima svako muziciranje zove se svirka. Najčešće se sreću jedan ili dva svirača ređe nekoliko... u gradovima su se pod uticajem orijenta okupljali mali sastavi tzv. čalgije posebno u južnim krajevima... Svirači su sami izrađivali instrumente i temperovali ih otprilike po sluhu, a kada bi svirali zajedno koristili bi dva približno ista instrumenta. Neki majstori znali su da ustanove neki standard tzv. kalup i pravili po njemu instrumente stalno usavršavajući kalup.

Instrumenti koji su najviše svirani su svirale (frula, svirka), gajde, dvojanke, dvojnice koje su zajedno sa guslama karakteristične za ovo podneblje. U nekim krajevima sviraju se razni oblici tambura, pretpostavlja se da su se odomaćile nakon dolaska sa istoka. Po nekima proširile su se po Balkanu iz Vizantije, a po nekima dolaskom i ulaskom Turaka. Nekada je najomiljenija tambura u narodu bila tambura samica iz porodice dugovratih tambura. U Srba i drugih balkanskih naroda javlja se u više oblika i naziva. Šargija, dangubica, ćitelija, samica, saz, srodni su instrumenti u raznim krajevima sa različitim načinom štimovanja i brojem žica. Tambure su ipak ređe svirane od gusala i aerofonih instrumenta. Na jugu su bile veoma popularne, odekle su migracijom stanovništva odomaćene u raznim krajevima.

Na jugu zapravo na području Kosova i Metohije pastiri su svirali na kavalima, koji su veoma zastupljeni i u Makedoniji i Bugarskoj.

Od ostalih instrumenata narod je voleo da svira i pravi diple, ćemane, gusle, lejke, klanete, cevare, šupeljke, duduke(frule).... Od udaračkih instrumenata najomiljeniji su Goč(tapan), daira, tarabuka, def.........

Na jugu osetan je uticaj orijentalne kulture, kako u sviranju tako i u pevanju. Na zapadu pak specifično za Balkan pevaju se pesme u sekundama, groktalice, rozgalice.....

U Srbiji karakteristično je grleno pevanje. Postoje pesme koje se pevaju na glas(jako prodorno), i pesme na bas.

Zahvaljujući etnomuzikolozima i svima koji su snimili i zapisali pesme i svirke od autentičnih narodnih pevača i svirača, danas je najveći broj pesama sačuvan i opet se sa buđenjem nacionalne svesti koja je u određenim političkim periodima bila pomućena, ponovo prenosi sa kolena na koleno. Srećna okolnost je što uticaj Zapada i tvrde harmonizacije nije bio toliko jak, te se velik broj pesama sačuvao u svom izvornom modalnom obliku. Sigurno i srećni zaostatak u mnogim progresima faktor je kome treba zahvaliti što usmena tradicija nije izumrla i pesma kao predanje u nekim krajevima živi i danas... žudnja za modernim tekovinama dovela je do toga da mnoge evropske zemlje izgube dosta od izvorišta svoje muzike. Mnoga iskušenja i teška prošlost naroda Balkana dovela je do očuvanja duha zajednice i učinila balkanske zemlje možda najvećim čuvarima tradicionalne svirke i pesme.
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 21:45









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 21:46









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 21:56

Srpska muzika tokom Velikog rata


Srpska muzika se tokom više od jednog veka razvijala u primarno romantičarskim okvirima, počevši od tridesetih godina 19. veka, pa sve do sredine 20. veka. Sami počeci razvoja srpske muzike vezuju se prevashodno za imena Stevana Mokranjca i Josifa Marinkovića, koji su svojim stvaralaštvom utemeljili tzv. nacionalni romantizam. Umetnost ove generacije muzičara bila je izraz duhovnih potreba mladog građanstva, njegovih težnji ka demokratizaciji umetnosti i važan deo borbe za ostvarenje nacionalno-oslobodilačkih ideala. Kako u to vreme još nisu osnovane školske muzičke institucije, najveći deo muzičkog stvaralaštva i izvođaštva bio je vezan za horsko muziciranje i delatnost pevačkih društava. Na čelu ovih društava nalazili su se amateri ili obrazovani češki muzičari, koji su značajno uticali na razvoj srpske muzike. Tek kraj 19. veka označio je period formiranja muzičkih institucija. 1899. godine osniva se Srpska muzička škola u Beogradu, a nešto kasnije i škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu i Muzička škola „Stanković“ u Beogradu. Formiranje institucija za sobom je povuklo i formiranje izvođačkih ansambala, koji su na sebe preuzeli ulogu nosioca muzičkog života u Srbiji. U Narodnom pozorištu u Beogradu počinju da se izvode i značajna svetska muzičko-scenska dela, a pojedini srpski ansambli, poput Prvog beogradskog pevačkog društva, predstavljaju srpsko muzičko stvaralaštvo tog vremena i na scenama evropskih metropola. Formira se i Orkestar kraljeve garde, koji je posle Beogradskog vojnog orkestra bio glavno simfonijsko telo na početku 20. veka i koji je razvijao veoma široku i razgranatu delatnost. Zbog nedostatka civilnih orkestara on je imao i veoma značajnu ulogu u civilnom muzičkom životu. Već od 1906. godine bilo je i pokušaja osnivanja srpske opere. Najpre su to bila povremena izvođenja operskih predstava u Narodnom pozorištu, da bi pred sam početak Prvog svetkog rata Stanislav Binički u nizu izvodio nekoliko dela standardnog svetskog operskog repertoara.

Ratovi koje je Srbija vodila od 1912. do 1918. godine najpre su usporili, a potom i gotovo zaustavili razvoj muzičkog života u Srbiji. Prema rečima muzikologa Biljane Milanović, ipak se ne može reći da je došlo do potpunog prekida kontinuiteta. „Ja radije volim da kažem da je zapravo došlo do svojevrsnog restrukturiranja srpske muzike u ratnim uslovima. Recimo, u Beogradu, u uslovima okupacije, kada je većina muške populacije mobilisana, privremeno prestaje rad institucija koje su bile stacionirane u Beogradu. Na primer, Prvo beogradsko pevačko društvo ne koncertira, već, pod dirigentskim vođstvom Sofije Predić, peva samo u crkvi. Stevan Mokranjac, koji se u to vreme zbog bolesti povukao iz javnog života, na samom početku rata odlazi u izbeglištvo i ubrzo umire u Skoplju. Srpska muzička škola takođe prestaje sa radom na kraće vreme, ali kompozitor Petar Krstić pokušava da izdejstvuje kod okupacionih vlasti da ona ponovo počne sa radom, jer, videvši šta se zbiva, želeo je pre svega da spase arhivu Prvog beogradskog pevačkog društva i inventar škole, kao i da pruži mogućnost đacima koji su ostali u Beogradu da nastave da se školuju. Tako već 1916. godine, dakle dok je još rat trajao, počinje da se organizuje individualna nastava. Zanimljiv je podatak da su među predavačima tu bile isključivo profesorke, imajući u vidu da su gotovo svi muški profesori bili na frontu. U početku su radile samo četiri profesorke - Danica Krstić, Ivanka Milojević, Ruža Šafarik i Jelena Dokić, a od 1917. godine uslovi u školi postaju povoljniji, pa se dozvoljava i teorijska, dakle grupna nastava. Organizuje se čak i jedan javni čas, a škola u tom trenutku ima čak oko 180 učenika, što je za ratne uslove bio priličan broj. Školi se priključuju još neki profesori poput Nine Šopović i Jelke Stamatović. U proučavanju ovog perioda, naišla sam i na jedan zanimljiv podatak o tome kako su okupacione vlasti, kada su se povlačile, izneli pored brojnih dragocenosti iz beogradskih kuća i čak 300 klavira i otpremili ih u Austriju. Taj podatak govori o tome koliko su se zapravo ljudi jednom malom Beogradu zapravo bavili muzikom i muzicirali, a naravno da je pored tih odnetih 300 klavira ostao i značajan broj klavira u beogradskim kućama. To zapravo govori i o tome da je širenje muzičke kulture bilo prisutno u Srbiji i pre oformljavanja muzičkih institucija “.  


Šta zapravo znači prestrukturiranje muzike u ratnim uslovima? To se pre svega odnosi na vojnu muziku. Značajno je pomenuti da je još pre Prvog svetskog rata proširen broj vojnih muzika. Posle I i II balkanskog rata, osnovane su i vojne muzike Kosovske, Vardarske i Bitoljske divizije, sa sedištima u Prištini, Skoplju i Bitolju, tako da je postojao veliki broj vojnih muzika i muzičara. Međutim, u povlačenju preko Albanije, mnogi muzičari stradaju. Nisu poznati tačni podaci o broju muzičara koji su stradali, ali na osnovu pojedinih izvora može se zaključiti da je bilo zaista mnogo žrtava. I sam Stanislav Binički, koji je na Krfu učestvovao u reorganizaciji vojne muzike, je početkom 1916. godine konstatovao da je teško sastaviti 9 ili 10 ansambala, jer je broj ljudi kod pojedinih muzika bio toliko smanjen, da one nisu imale više od 7 ili 8 muzičara. Od ukupno 10 anambala koje je u reorganizaciji Binički osnovao, pored Muzike kraljeve garde i Muzike konjičke divizije, postojale su i muzike Moravske, Drinske, Dunavske, Šumadijske, Vvardarske i Timočke divizije, a postojala je i jedna slovensko-srpska muzička grupa, sastavljena od grupe čeških muzičara-zaljubljenika, koja je 1916. bila stacionirana na Krfu. Njeni članovi su 1918. godine bili implementirani u srpsku vojsku. Kada govorimo o žrtvama, malo je poznat podatak da je uoči Prvog svetskog rata bila organizovana jedna vojna muzička škola kod Niša u selu Grejač. Ona je imala čak 10 nastavnika i 97 pitomaca. Tokom povlačenja preko Albanije samo je 18 mladića preživelo, i oni su pridodati Muzici konjičke divizije, koja je prvo bila u Valoni, da potom su bila prebačena u Bizertu.

Aktivno delovanje orkestara predstavljalo je glavni deo muzičkog života u ratnim uslovima. I to preko orkestarskog zvuka na bojnom polju, preko koncerata za vojnike i ranjenike, političko nacionalnih i dobrotvornih priredbi, pa sve do kulturno propagandnih akcija sa saveznicima.  Ministarstvio vojske, prema stručnim instrukcijama Biničkog, dosnosilo je naređenja o privremenom razmeštaju muzičara radi popunjavanja pojedinih ansambala, a najvažniji povod za jedan od ovakvih poteza bilo je spremanje Orkestra kraljeve garde za turneju po Francuskoj tokom septembra 1916. godine. Orkestar je trebalo da zastupa celu srpsku vojsku tokom velike proslave u Parizu, gde su nastupale i francuska i belgijska gardijska muzika. Stoga i sam vojni ministar, svestan misije da muzika može da odigra značajnu ulogu u utvrđivanju prijateljstva sa saveznicima, u dva navrata naređuje privremeni premeštaj istaknutih muzčara iz divizijskih muzika, ističući da je neophodno da Muzika kraljeve garde, naročito za ovu priliku bude popunjenija što boljim muzičarima, i da utisak njenog nastupa u Parizu bude što bolji i veličanstveniji. Francuska publika u salama i gradskim trgovima reagovala je sa ushićenjem i oduševljenjem, tako da je to prvo predstavljanje orkestra u zapadnoj Evropi bilo veoma uspešno. To je ujedno bio dokaz i o ugledu Srbije stečenim tokom Prvog svetskog rata. Bitno je istaći da je Orkestar kraljeve garde bio jedan izuzetno spreman orkestar, koji je, pored svoje vojne funkcije obavljao i mnoge druge delatnosti. On je izvodio simfonisjku muziku, nastupao je u Narodnom pozorištu u Beogradu i bio spreman da izvede raznolike repertoare. Ukoliko se uporedi sa nekim francuskim vojnim orekestrima, koji su izvodili isključivo vojnu muziku, moguće je da je čak bio i spremniji u odnosu na njih. Zato ne treba da čudi podatak da su njihovi tamošnji nastupi, bez obzira na savezničku klimu i kontekst prijateljsta sa saveznicima, izazvali tako pozitivne reakcije, jer je i sam njihov izvođački kvalitet došao do punog izražaja.


Orkestar kraljeve garde je bio najpre stacioniran na Krfu, pa u Solunu, gde su održavani koncerti kad god bi se za to ukazala prilika. Takođe, koncerti su održavani i u Bizerti. Tamo je bila smeštena Muzika konjičke divizije, koja se starala o podoficirskoj muzičkoj sačinjenu od mladića iz škole u Grejaču. Ovu muziku je vodio Dragutin Pokorni. Njihovi prvi nastupi su se odigravali od 1916. pa sve do kraja rata. Prihodi od njihovih koncerata su uglavnom odlazili u dobrotvorne svrhe, za bolesnike i za ranjenike. Slične aktivnosti organizovao je i Orkestar kraljeve garde u Solunu. Program ovih koncerata najčešće je obuhvatao uvertire i odlomke iz opera, ali i izvođački zahtevnija dela poput simfonija klasicističke i romantičarske provinijencije. Ti koncerti su, po svojoj koncepciji, u mnogome nalikovali koncertima velikih orkestara u Beču, Berlinu ili Lajpcigu. Ovo će biti koncepcija koju će zadržati i nakon Prvog svetkog rata. U arhivi Narodne biblioteke Srbije danas se čuvaju kopije programa koncerata Pokornog, na kojima se vidi šta su oni tačno izvodili. Koncerti su održavani i povodom velikih pobeda srpske vojske, na primer povodom pobede na Kajmakčalanu. Takođe, održavani su i redovni koncerti u bolnicama i vojnim logorima. Tokom septembra i oktobra 1916. godine održana je i velika turneja Orkestra kraljeve garde po francuskim garnizonima i većim gradovima Severne Afrike. Značajno je to što je repertoar obuhvatao i pojedina dela srpskih autora, a neke od tih kompozicija nastale su upravo tokom Prvog svetskog rata.

Kada govorimo o stvaralaštvu srpskih autora tokom Prvog svetskog rata, zanimljiv je slučaj Milenka Paunovića, tada mladog kompozitora rodom iz Vojvodine, koji je takođe bio jedan od članova vojnog orkestra. Tokom povlačenja preko Albanije on se razboleo od trbušnog tifusa i lečio se u dvorcu Ahileonu na Krfu. Tamo se Binički založio kod francuskih lekara se posebno postaraju o njemu. Čim se oporavio nastavio je da komponuje i upravo na jednom od koncerata Orkestra kraljeve garde u Solunu 1917. godine, izvedena je njegova uvertira za dramu Čengić Aga. Upravo Milenko Paunović je primer da su mnogi kompozitori bili podsticani da na određene teme pišu i u toku Prvog svetskog rata.

Bitno je pomenuti da u srpskoj muzici u to vreme nije bilo anvangarde. Većina kompozicija se zapravo zasnivala na folkloru a većina dela se obraćala prošlosti. To su bile kosovske teme, teme patriotskog tipa. Pisane su velike količine horova, solo pesama, uvertira, zapravo dela koja su uticala na izgradnju nacionalnog identiteta. Sam prvi svetski rat je samo pojačao takav odnos prema muzici, koji je u srpskoj kuluri bio prisutan još iz perioda balkanskih ratova, kao i perioda neposredno pred početak Velikog rata. Bilo je tu kompozicija koje su nastajale i povodom određenih bitaka, a tu su, naravno, kao najpoznatije ostale kompozicije „Marš na Drinu“ i „Tamo daleko“. Malo je poznato da je Isidor Bajić u vreme rata komponovao marš za klavir sa potpisanim tekstom pod naslovom „Za Kosovo, Kumanovo, za Slivnicu, Bregalnicu“, kao i klavirsku kompoziciju „Suze za poginulim osvetnicima Kosova i Slivnice“. Savremenik Isidora Bajića, Petar Krstić, spremao se tokom rata da komponuje operu „Kosovska tragedija“ i na kraju napisao muziku za komad pod tim naslovom. Tu je  i Ljubomir Bošnjaković, koji je napisao mnogo kompozicija za vreme rata među kojima se izdvajaju uvertira „Cer“ iz 1914. godine, „Ohridska rapsodija“ za klavir, kao i njegove Pesme iz južne Srbije za vokalni kvartet, violinu, violončelo i klavir. Karakteristična je bila i linija jugoslovenstva koja je u određenom smislu postojala i pre Prvog svetskog rata, ne toliko u stvaralaštvu koliko u kontaktima, među umetnicima, među pevačkim društvima, i samim muzičarima i kompoziorima. Ali upravo za vreme Velikog rata počinje da se intenzivnije razmišlja o jugoslovenskom identitetu, pa u tom smislu nastaju i kompoziocije poput jugoslovenske simfonije „Na liparu“ Milenka Paunovića ili „Jadranski kapričo“ i pesme zasnovane na melodijama iz jugoslovenskih krajeva Petra Konjovića.


Strpsko muzičko stvaralaštvo se tokom Velikog rata prezentovalo i na Zapadu, pretežno među saveznicima. Mnogi članovi Obilića su otišli u izbeglištvo u Francusku i Italiju i tamo su nastavili da deluju kroz razne horove ili samostalne nastupe. U Rimu je čak bilo sedište Obilića, koje se nalazilo u okviru sedišta Udruženja srpskih studenata. U prezentaciji srpske muzike u inostranstvu, vredna pažnje je i delatnost Miloja Milojevića, koji je dve godine tokom rata boravio i strvarao u Francuskoj. On je po dužnosti bio na rspolaganju Odboru za kulturu jugoslovenske vlade u emigraciji, tom prilikom upoznaje mnoge značajne ličnosti i postaje jedna je od najagilnijih ličnosti u organizovanju muzičkih manifestacija koje su imale za cilj da se Zapad upozna sa muzičkim stvaralaštvom Srbije. Krajem 1917. Milojević organizuje veliki koncert u Nici, gde su prisustvovale mnoge značajne ličnosti. Na programu su bile većinom Milojevićeve kompozicije, a zanimljivo je da su izvođači uglavnom bili francuski umetnici. U maju iste godine održan je i festival srpske muzike u sali konzervatorijuma u Lionu, u korist srpskih zarobljenika, a 1918. godine, pred sam kraj rata i veliki koncert u okviru Kruga stranaca u Lionu sa sifonijskim, instrumenatalnim i vokalnim tačkama.

Dakle, vojni ansambli i vrsni kompozitori i dirigenti, koji su svoju delatnost nastavili tokom Velikog rata, omogućili su srpskoj muzici da nastavi razvoj koji je započela stvaranjem prvih srpskih muzičkih institucija krajem 19. veka. Po završetku Prvog svetskog rata, ta razvojna etapa nastaviće se kroz osnivanje Beogradske opere 1920, Beogradske filharmonije 1923. i prve visoke muzičke škole 1937. godine.


Piše: Tamara Maljković








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:02

Istorija muzike u Srbiji


Svetovna muzika


Muzika starih Slovena bila je vezana za radne procese i religiju. Tragovi muzičkih oblika iz vremena plemenskog života Slovena ima i danas („dodolske“, „koledne“ igre i dr.). Pouzdanih podataka o tačnom karakteru i osobinama muzike starih Slovena nema.

Najranije zabeleženi istorijski izvor necrkvenog porekla u vezi sa muzikom kod Slovena nalazimo kod vizantijskog pisca Teofilakta Simokate iz VII veka. On pominje u svojim „Hronikama“ Slovene koji su na mesto oružja nosili kitare. U starim slovenskim crkvenim kodeksima, svetovne muzičke maniofestacije se pominju kao sotonske i đavolske.. Postojalo je obilje instrumenata koje dobijamao od starnih putopisaca i iz likovne umetnosti. Muzički profesionalizam u Srbiji je vrlo rano bio razvijen na istoj osnovi kao i u feudalnim zemljama na Zapadu. Vrsta putujućih muzikanata i svirača postojala je i na srpskim dvorovima i pored crkvenih progona. Među naročito istaknutim sviračima pominju se dubrovački trubači i bosanski lautari.


Crkvena muzika


Srpska crkvena muzika, kao i svetovna, održala se uglavnom predanjem, mada se kao sastavni deo crkvenog rituala negovala više i upornije. O njoj imamo podataka iz srednjovekovnih žitija, letopisa, povelja i biografskih spisa. Prvi podaci o srpskom crkvenom pojanju nalaze se u biografiji Sv. Save o Nemanji i u biografiji Teodosijevoj o Sv. Save. Postojalo je određeno svetogorsko pojanje sa pojedinim nacionalnim varijantama. Jedan od najznačajnijih crkvenih rukopisa je psaltikija iz XVI veka Kir Stefan Srbina, a Jovan Kukuzelj je jedan od najznačajnijih kompozitora i teoretičara.

Posle potpunog zatišja u kulturnom životu Beograda koji je nastao krajem 18. veka, istorijski period u kome ima više podataka o muzici jeste vreme vladavine kneza Miloša. Pošto je dotle muzika na svim svečanostima bila u rukama Cigana i Turaka, on namerava da osnuje orkestar sa evropskim instrumentima i profesionalnim sviračima i 1829. upućuje poziv Josifu Šlezingeru, koji je tada bio gradski kapelnik u Novom Sadu, da dođe u Srbiju i organizuje muzički život. On prvo boravi u Kragujevcu (osniva orkestar, pozorište Joakima Vujića). S njim počinje rod srpske muzičke literature tzv. Komad s pevanjem, koji su potom skoro svi srpski kompozitori 19. veka negovali. Najznačajnija je „Ženidba cara Dušana“. Potom prelazi u Beograd („Teatar na Đumruku“, prvi javni koncert).








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:03

Sredinom 19. veka u Srbiji se postepeno formira građanska klasa a u gradovima počinje aktivniji muzički život.

Nikola Đurković. Rođen 1812. u Trstu. 1840. dolazi u Beograd kao učitelj pojanja i horovođa u crkvi, kao i učitelj muzike na dvoru Obrenovića. 1842. odlazi u Pančevo kao horovođa pevačkog društva koje tada izlazi iz okvira crkve i učestvuje u pozorišnim predstavama tada osnovanog pančevačkog pozorišta. On se bavi komponovanjem, režijom, glumom, prevođenjem drama, pevanjem. Izvršio je samoubistvo 1875. u Osjeku.
Alojz Kalauz, bio je nastavnik muzike u Srbiji. Među prvim sakupio i harmonizirao za klavir srpske seoske i gradske pesme.
Milan Milovuk. Nije bio profesionalan muzičar, već matematičar i ekonomista. Bio je osnivač (1853) i prvi horovođa Beogradskog pevačkog društva. Prvi na srpskom jeziku objavio je dve teorijske knjige o muzici








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:04

XIX vek

Kornelije Stanković

Rođen je 1831 u Pešti. Pripadao je staroj srpskoj porodici koja je od davnina živela u Mađarskoj. Rano je ostao bez roditelja, pa ga starija sestra uzima na vaspitanje. Uz redovene predmete učio je klavir i violinu. Dalje školovanje mu je omogućio očev prijatelj, odlazi u Beč gde uči harmoniju i kontrapunkt kod Simona Sehtera. Interesuje se za narodnu i crkvenu muziku (između ostalog pod uticajem srpske inteligencije koja je tada živela u Beču). Izvodi dve liturgije u ruskoj crkvi, ali bez većeg uspeha. Odlazi u Sremske Karlovce, pravi turneje po Vojvodini i Srbiji. Po povratku u Beč prvi duhovni koncert svojih kompozicija i postiže uspeh. Put u Rusiju onemogućen bolešću. Dolazi u Beograd kao horovođa Beogradskog pevačkog društva, uvodi na repertoar srpske narodne pesme (temeljni preokret) i osniva „priugotovni hor“. Radi lečenja odlazi u Peštu i tamo umire 1865.

Smatra se prvim srpskim kompozitorom zbog toga što je prvi temeljno obrazovan muzičar srpske narodnosti i što je negovanjem folklornog napeva osnivač tzv. nacionalnog pravca u srpskoj muzici (romantičarska ideologija).

• Zapisao je i sačuvao od zaborava mnoge srpske narodne melodije (poređenje sa Vukom Karadžić). Njegova dela su više harmonizacije nego umetničke obrade. Svoje zapise narodnih melodija štampao je u 6 svezaka pod nazivom „Srpske narodne pesme“. Narodne pesme je dao za mešoviti hor, za klavir i za glas i klavir.
• Kompozicije za klavir koncertno-virtuoznog stila na bazi narodnih melodija, - „Ustaj, ustaj Srbine“, „Što se bore misli moje“. Sam je bio odličan pijanista.
• Pesme koje je komponovao za pozorišni komad Đorđa Maletića „Srpski hajduci“.
• Crkvena muzika. Zabeležio je i harmonizovao „Karlovačko pojanje“ (zbir pesama koje su se pevale u crkvi i koje su se učvrstile u Sremskim Karlovcima u 18. veku kao vrsta narodnog pojanja, oslobođeno od stranih uticaja) koje je do tada jednoglasno pevano i predanjem prenošeno. Crkvene pesme je podelio u taktove.
• Pred smrt, Stankoviću je srpska vlada naručila da komponuje himnu na Zmajev tekst, ali se ona posle njegove smrti izgubila.

Davorin Jenko

Slovenački kompozitor čiji je stvaralaštvo u početku vezano za slovenački romantizam a potom za Srbiju.
Rođen je 1835. kod Kranja. Školovao se u Kranju, Ljubljani i Trstu. Muziku je privatno učio u Ljubljani i Trstu. Potom odlazi u Beč da studira prava. Beč je tada bio centar sloveske omladine nadahnute panslavističkim idejama koje su bitno odredile i Jenka. Postaje horovođa Slovenačkog pevačkog društva i komponuje prve horove. Na stihove Simona Jenka komponuje hor „Naprej zastava slave“ koji postaje slovenačka himna. Napušta studije i dolazi u Pančevo kao horovođa Pančevačkog pevačkog društva – dve godine. Horovođa Beogradskog pevačkog društva – dvanaest godina. Kapelnik u NP - trideste godina. Umire u Ljubljani 1914.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:05

Stlske tendencije: naklonost ka lirizmu i romantičnoj rodoljubivoj borbenosti.

• Obrada srpskih narodnih pesama
• Mnoge svoje horove prerađivao je za razne sastave, i naknadno dodavao klavirsku ili orkestarsku pratnju („Što ćutiš, Srbine tužni“, „Naš kršni dome“)
• Napisao je manji broj solo-pesama rodoljubive i ljubavne lirike – „Mlada Jelka“, „Ukor“
• Instrumentalna muzika. Pozorišne uvertire („Đido“, „Devojačka kletva“, „Potera“, „Vračara“) + Koncertne uvertire („Kosovo“, „Aleksandar“, „Milan“, „Srpkinja“).
• Dela za pozorišne komade.
1. salonski vodvilji stranih autora, „Florentinski šešir“, „Dve sirotice“, „Ženski raj“
2. domaće romantične nacionalne drame, muzika u narodnom duhu, „Seoba Srbalja“, Đ.Jakšić, „Markova sablja“, J.Đorđević („Bože pravde“), „Pribislav i Božana“ (blizu romantičarskoj operi), D. Ilić
3. domaći narodski komadi, muzika na bazi citiranih narodskih motiva ili stilizovani folklor, „Đido“ (obrada 9 mačvanskih pesama), „Potera“, „Devojačka kletva“
4. vršio aranžmane tuđih opera u skladu sa uslovima NP
5. opereta „Vračara“, izvan folklornog kruga

Josif Marinković

Rođen 1851. u Vranjevu. Školovao se u Petrovaradinu (nemačka škola), Somboru (učiteljska škola, Dragutin Blažek, gde diriguje svoje prve horove) i Pragu (orguljska škola). Potom postaje horovođa Beogradskog pevačkog društva - 5 godina, akademskog pevačkog društva „Obilić“, Radničkog pevačkog društva, Srpsko-jevrejskog pevačkog društva, nastavnik u II muškoj gimnaziji, bogosloviji i učiteljskoj školi. Potom se isključivo posvećuje komponovanju. Umire 1931.








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:06

Stevan Mokranjac

Rođen 1856. u Negotinu. Školovao se u Negotinu, Beogradu (gimnazija, prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta, uticaj S. Markovića) i Minhenu (po preporuci Beogradskog peavačkog društva čiji je bio član dobija stipendiju za Konzervatorijum, ali mu zbog svađe sa direktorom posle dve godine biva oduzeta). Vraća se u Beograd i postaje horovođa pevačkog dtruštva „Kornelije“ i Beogradskog pevačkog društva sa dosta uspeha. Dobija stipendiju za Rim i Lajpcig. Vraća se na mesto horovođe Bg pevačkog društva i beleži veliki uspeh: brojna gostovanja po Srbiji i inostranstvu – Dubrovnik, Skoplje, Solun, Pešta, Sofija, Carigrad, Rusija, Nemačka. Karakteristično je da je za te prilike Mokranjac obrađivao pesme krajeva u koje dolaze. 50- godišnjica Društva , u Beograd dolazi veliki broj horova iz zemlje i koncert istorijskog razvoja srpske muzike. Osnovao je prvi gudački kvartet, prvu muzičku školu u Beogradu, zajedno sa Biničkim i Manojlovićem, Savez srpskih pevačkih društava. Rat je proveo u Skoplju gde je iznuren bolešću umro 1914.

U njegovom radu se ogledaju osnovna stremljenja srpskog društva. U njemu se spaja izumiranje romantizma i rađanje realizma. U njegovom radu se jasno izdvajaju dve grane:

a) obrade narodnih pesama
• „Rukoveti“ – kompozicija pisana u obliku horske rapsodije koja je sačinjena od niza pesama za koje je kompozitor inspiraciju našao u folkloru. Mokranjac je umeo da uoči harmonske i psihološke osobine narodnih melodija i da ih adekvatno izrazi u umetničko delo. Izvanradan sklad forme iako su rukoveti sastavljene od raznih pesam. Obuhvatio 90 narodnih melodija i primenio razne tipove lestvica i modusa. (I Srbija; II Srbija; III Srbija; IV Srbija, samo jedna pesma sa ponovljenim refrenom; V; VI; VII Kosovo, Makedonija; VIII Kosovo; IX Crna Gora; X Makedonija, sadrži najviše umetničke kvalitete;XI Srbija
XII Srbija; Kosovo; XIII Srbija; XIV Bosna; XV Makedonija; XVI nije završena)
„Primorski napjevi“ iz Dalmacije, oblik rukoveti
• „Kozar“, na osnovu motivskih elemenata narodnih pesama načinio je celovitu narodnu humoresku
• „Mekam“ i „Neđezel s’n“, turske pesme
b) originalne kompozicije
• Crkvena muzika: „Opelo“ („Njest svjat“), „Akatist Bogorodici“, „Heruvika“, „Tebe Boga hvalim“
• Solo-pesme: „Lem Edim“, „Tri junaka“, vrsta balada
• Horovi: dečiji: „Vivak“, „Bolno čedo“, „Pazar živine“; za mešoviti hor i sopran solo: „Jadna draga“
• Scenska muzika za „Ivkovu slavu“ Stevana Sremca
• Instrumentalna muzika – 5 višeglasnih instrumentalnih fuga
• beleži pesme iz srpske crkvene muzike, zbirke „Osmoglasnik“ i „Opšte pojanje“, naučno proučava srpski muzički folklor

Isidor Bajić

Rođen 1878. u Kuli. Školovao se u Novom Sadu (gimnazija, diriguje i komponuje) i Pešti (Muzička akademija, obrazuje hor srpskih studenata). Vraća se u Novi Sad i postaje nastavnik, osniva „Srpski muzički list“, „Srpsku muzičku biblioteku“, muzičku školu. Izdvaja se svestranom aktivnošću koja je bila posvećena procvatu muzičke kulture u Novom Sadu. Umro je u Novom Sadu 1915.
Vrlo mnogo komponuje u veoma raznolikim žanrovima. Razlikuju se:
a) kompozicije u narodnom duhu
• Pesme koje je pisao za pozorišne komade: „Seoski lola“, „Čučuk Stana“, „Rakija“, „Po gradini mesečina sja“, „Zračak viri“, „Bacala se lepa Toda“, „Jesen stiže, dunjo moja“
• Igra: „Srpkinja“
• Horovi: „Iz srpske gradine“, vrsta rukoveti, „Srpski zvuci“, baladu „Guslareva smrt“, „Ej, ko te kupi“
• Klavirske kompozicije pisane kao spletovi narodnih motiva: „Srpska rapsodija“ i „Srpsko cveće“
b) kompozicije u zapadnoevropskom duhu
• Ciklus solo pesama „Pesme ljubavi“
• Sedam klavirskih minijatura - „Album kompozicija“
• Romansa za violinu i klavir
• Više scenskih kompozicija, mešavina operete i zingšpila: „Ksenije i Ksenija“, „Sedam gladnih godina“
• Opera „Knez Ivo od Semberije“, u narodnom duhu, ali ima i dosta originalnog
• Bavio se melografijom, zapisao je pesme vojvodine, Srbije, Vranja (Koštana). Objavljuje više teorijskih radova: „Teorija notnog pevanja“, „Klavir i učenje klavira“, „Naše crkveno pojanje“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:10

Stanislav Binički


Rođen je 1872. u Jasici. Završava Filozofski fakultet, postaje predavač u Leskovačkoj gimnaziji, odlazi u Minhen na Muzičku akademiju. Vraća se u Beograd gde je jedan od osnivača Muzičke škole, dirigent Beogardskog vojnog orkestra sa kojim izvodi prve redovne simfonijske koncerte, horovođa u više beogradskih pavečkih društava. Sa vojnim orkestorm i horom „Stanković“ daje prva izvođenja krupnijih oratorijumskih dela, uspešna turneja po Rusiji. Pred rat kao dirignet izvodi prve operske predstave u Bogradu – „Trubadur“, „Toska“, „Čarobni sterlac“. Za vreme rata kao vojni kapelnik dolazi u Francusku gde priređuje veliku koncertnu turneju sa vojnim orkestrom. Posle rata direktor i profesor u školi , a 1920. prvi direktor Opere NP. Umreo je u Beogradu 1942.
Binički unosi veće instrumentalne forme i operu. Zauzima značajno mesto kao kompozitor i simfonijski i operski dirigent.
• Orkestarska kompozicija „Iz mog zavičaja“, narodni motivi u sonatnom obliku
• Pozorište:
Muzika za dramske komade: „Put oko sveta“, „Nahod“, prerada Jenkove muzike za „Đida“
Uvertira i nekoliko drugih numera za Nušićevu dramsku bajku „Ljiljan i omorika“;
Uvertira i orkestarski intermeco za Vojinovićevu dramu „Ekvinocio“, izrazita sposobnost muzičkog dramatičara
Opera „Na uranku“, pisana na tekst Branislava Nušića. Smatra se prvom srpskom operom (prva komponovana ali scenski ne izvedena je „Ženidba Miloša Obilića“ Božidara Joksimovića). Veristički pravac, prožete narodnim motivima.
• Solo pesme: ciklus „Mijatovke“pesme iz Vranja, „Grivna“, na stihove A.Šantića, „Da su meni oči tvoje“, „Kad ja videh oči tvoje“, sevdalijski karakter
• Horovi: originalne tvorevine: „Seljančice“; srpski i makedonski folklor „Tetovke“
• Crkvena muzika
• Za vojni orkestar: „Marš na Drinu“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:11

XX vek

Petar Konjović (1883-1970)

Rođen je u Čurugu, u Bačkoj. Školovao se u Novom Sadu (Srpska gimnazija) i Somboru (Učiteljska škola, nastavnik muzike Dragutin Blažek, diriguje „Rukoveti“ školskim horom), a potom u Pragu (Konzervatorijum gde izučava teoretske discipline, proširujuć svoj muzički i teatarski horizont). Prvo zaposlenje dobio je u Zemunu (horovođa i nastavnik muzike) i Beogradu (nastavnik u Mokranjčevoj muzičkoj školi). Prvi svetski rat proveo je u Somboru i Zagrebu. Iako je do kraja I svetskog rata ima dovršena mnoga značajna dela tek onim delima koja je stvorio između dva rata je ocrtao svoj pravi kompozitorski lik. U Zagrebu je 1917. nastupio sa samostalnim kompozicionim koncertom i izvođenjem svog operskog prvenca „Vilin veo“. Između dva svetska rata bio je na mnogim dužnostima administrativne i umetničke prirode. Prvo je radio i stvarao u Zagrebu (direktor opere). U Beograd je došao 1939. za profesora i rektora tek osnovane Muzičke akademije. 1946 je izabran za redovnog člana SANU, a 1948. inicira osnivanje njenog Muzikološkog instituta čiji je on bio upravnik

Ne prekida vezu sa prethodnicima već muzički nacionalizam 19. veka produbljuje i proširuje pišući modernim muzičkim jezikom na osnovu svojevrsnih estetskih principa, koji kod njega ne retko prerastaju u dogmu Istinski nastavljač dela Stevana Mokranjca. Tendencije: dominantna naklonost ka voklanim ili vokalno-instrumentalnim delima; folklor kao izvor inspiracije i oploditelj umetničke muzike. Nacionalno orjentisan. Bio je umetnik širokog dijapazona interesovanja.
• U centar Konjovićevih stvaralačkih interesovanja nalazi se opera. Lična obrada i podređivanje tekstova ličnoj koncepciji.

„Ženidba Miloševa“ ili „Vilin veo“. Još u vreme njegovog školovanja u Somboru biva inspirisan poemom, romantično-idiličnim tekstom Dragutina Ilića „Ženidba Miloša Obilića“, objavljenoj u sarajevskoj „Nadi“. Na taj tekst on komponuje operu na amaterski način , ugledajući se na Veberovog „Čarobnog strelca“ i pojedine muzičko-teoretske udžbenike. U Somboru, za vreme rata prerađuje svoj operski prvenac, i 1917. ga izvodi na koncertu u Zagrebu, zbog austrijske cenzure pod izmenjenim nazivom „Vilin veo“. Nosi podnaslov „romantična opera“, kako zbog sadržaja koji počiva na ambijentu bajke i idealizovanju legendarnih junaka, tako i zbog muzike koja mestimice nagoveštava narodni duh, ali je u osnovi veberovskog, pseudoromantičnog prizvuka.
„Knez od Zete“, po drami Laze Kostića, građena je po principima muzičke drame. Po muzičkom jeziku teži za tim da diferencira ambijent i ličnosti Zapada (mletački element) i našeg juga (Crna Gora)
„Koštana“, (1931), po drami Bore Stankovića. Muzički jezik izrasta iz folklorne osnove, ali je oplođen modernim izražajnim sredstvima. Emocionalni ton drame, sevdalijski patos izdignut na viši umetnički stepen. Vrhunac u njegovom stvaralaštvu.
„Seljaci“, rađena prema komadu s pevanjem „Đido“, prvi pokušaj stvaranja domaće, po sadržaju narodske komične, po formi numeričke opere.i
„Otadžbina“
• Zanimljivi radovi iz kamerne muzike-
- dva gudačka kvarteta (Prvi gudački kvartet komponuje u Pragu inspirisan predstavom „Na dnu“ Maksima Gorkog tj. bosjačkom - pesmom pevanom u tom komadu „Sunce izlazi i zalazi“; Drugi gudački kvartet f-moll),
- sonata-fantazija za violinu i klavir,
- Jadranski capriccio za violinu i orkestar,
*instrumentalna dela protkana narodnim motivima
• Simfonijska muzika.
- Simfonija c-moll - Konjović je autor prve srpske simfonije.
- Simfonijska varijacija „Na selu“ nastaje na temu „Pušči me“ iz 10. Rukoveti iz koje Konjović razvija osam varijacija programskog karaktera.
- Simfonijske poema „Makar čuda“, u zgusnutom orkestarskom zvuku prožeta elementima plesa i pesme, evocira istoimenu priču Maksima Gorkog
• Solo-pesme. To su uglavnom umetnički stilizovane narodne pesme: „Pod pendžeri“, izuzetno popularna, peva se i citira kao narodna; sevdalinke („Sevdah“, „Nane, kaži tajku“, „Sabah“), pesme u kojima se uočava prodor impresionizma („Chanson“ „Noćni lotos“, „Noć“) komponovane u tom duhu.
Komponovao je dve značajne zbirke pesama
„Moja zemlja“ -100 narodnih melodija iz svih krajeva Jugoslavije, komponovanih za glas i klavir; melodija ostaje autentična, dok se u klaviru nalazi stilizacija i
„Liriku“ (24 pesama)
• Horovi. često veoma složenih tehničkih zahteva, najuspeliji ženski horovi s klavirom „Za gorom“, „Orošen đerdan“, „Vragolan“; „Zagorski pejzaž“

• Piše članke, eseje i kritike o pozorištu i muzici („Ličnosti“, „Knjiga o muzici“), dve monografije („Miloje Milojević“ i „Stevan Mokranjac“)








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:12

Miloje Milojević (1884-1946)

Rođen u Beogradu. Školovao se u Novom Sadu (Srpska gimnazija, Isidor Bajić), Beogradu (Srpska muzička škola, Stevan Mokranjac i Filozofski fakultet) i Minhenu (Muzička akademija). = 1. stvaralačka etapa. Tokom Prvog svetskog rata zajedno sa srpskom vojskom ostaje u Francuskoj. = 2. stvaralačka etapa. Potom se vraća u Beograd. 1924. odlazi u Prag da bi položio doktorat iz muzikologije. Poslednjih godina bio je profesor kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Umro je 1946. = 3.stvaralačka etapa
Bio je vrlo istaknut muzički pisac i kritičar (pisao je u „Srpskom književnom glasniku“ i „Politici“), organizator i pedegog, jedan od naših prvih doktora muzikologije, pijanista i kompozitor

Iako ne zapostavlja oslonac na narodni melos, najpotpunije se izražava u originalnim delima zapadno-evropske stilske orjentacije.
Gotovo je isključivo kompozitor malih oblika, minijatura tj. kamerni liričar-
• solo-pesme, zahvataju tri oblasti: (1) one u kojima je obrađivao folklor: zbirka „Narodne melodije iz Južne Srbije“ (2) intimna lirika , pisana većinom na stihove stranih pesnika: zbirka „Pred veličanstvom prirode“ (3) u kojima se inspiriše egzotikom: „Japan“
• Hor.
Mešoviti hor „Slutnja“,
horovi na stihove Miroslava Krleže „Pir iluzije“, Prag
horske kompozicije za decu.
Popularna horska kompozicija pisana na narodne stihove „Muha i komarac“, za mešovit ili ženski hor
• klavirske kompozicije,
„Minijatura“ za klavir
zbirka „Četiri komada“ koja obuhvata kompozicije „Stara priča“, „Melanholično veče“, „U sumrak je ljiljan snevao“ i „U vrtu“, elementi impresionizma pod uticajem Francuske
Sveska sa YU narodnom melodijom objavljene u Fr klavirska svita „U mojoj zemlji“, „Pesma za glas i klavir“, „Srpske narodne melodije“, „Legenda o Jefimiji“, za violončelo i klavir, inspirisana pesmom Milana Rakića
klavirska svita „Ritmičke grimase“, Prag, ekspresionizam
„Sonata“ za violinu i klavir h-mol, Prag
„Melodije i ritmovi sa Balkana“, „Povardarska svita“, „Kosovska svita“, pred kraj života kada se vraća folkloru
• Orkestarska dela
Simfonijska dela- poeme „Smrt majke Jugovića“,
svita za gudače „Intima“...
nadrealistički balet „Sobarova metla“,
Stevan Hristić
Bio je kompozitor, dirigent i pedagog.
Rođen u Beogradu 1885. Studira i diriguje u Lakpcigu. Vraća se u Beograd i radi kao nastavnik u Mokranjčevoj muzičkoj školi. Dve godine provodi na studijskom putovanju u Moskvi, Rimu i Parizu. Njegov dalji rad je vezan za NP gde je na mestu kapelnika (1912.), dirigenta mnogih operskih predstava, direktor opere (1924-1934) i kao autor scenske muzike. Pri osnivanju Muzičke akademije 1937. uz K. Manojlovića i P.Stojanovića predstavlja jezgro prvih nastavnika, profesor kompozicije i instrumentacije, rektor. Posle rata stiče priznanja i postaje član SANU. Umro je u Beogradu 1958.

• „Ohridska legenda“ – smatra se najzrelijim plodom njegovog umetničkog shvatanja koja je nastala u vreme našeg izvesnog vraćanja romantizmu, kada se umetnost iz naroda tražila i cenila. Prešla na operske pozornice Čehoslovačke, Polske i Sovjetskog saveza.. Pisana je 20 godina sa prekidima. Povezanost sa narodnim tlom i folklorom + korišćenje sredstava i rezultata evropskih kompozitorskih pravaca, naročito impresionizma, za moskovsku premijeru je dopunjuje novim plesnim numerama
• Autor scenske muzike „Čučuk Stana“ M.Petrovića Seljančice, „Sunce“ Šantić, „Lazarevo vaskrsenje“ Vojinović, „Hamlet“, „Uobraženi bolesnik“, „Večiti mladoženja“, „Zimskla bajka“. Muzička drama „Suton“ rađena prema Vojinovićevoj „Dubrovačkoj triologiji“, fina, kamerna opera natopljena duhom i atmosferom starog aristokratskog Dubrovnika, posle II svetskog rata je dopunjuje novim činom, baletskim intermecom
• Muzika za filmove „Sofka“ i „Bila sam jača“
• Solo pesme „Lastavica“, „Novembar“...
• Niz od 15 narodnih pesama iz Južne Srbije za glas i amli orkestar
• Horsko delo „Dubrovački rekvijem“, „Jesen“, „Zvezde“, najznačajnije „Opelo“
• Klavirska zbirka „Skice“ – nosi sva obeležja mladalački zanesenog početnika, koji se ugleda na Čajkovskog i Šumana
• Rapsodija za klavir i orkestar
• „Simfonijska fantazija“ za violinu i orkestar – diplomski rad
• Oratorijum „Vaskrsenja“








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:13

Josip Slavenski


Rodio se 1896. u Čakovcu (Međumurje) u porodici Štocler, otac je bio pekar i svirao je tamburu i gitaru, a majka je pevala stare međumurske pesme. Jedan mecena mu omogućuje odlazak na studije u Budimpeštu gde nalazi putokaz za umetničko uobličavanje folklora izražajnim sredstvima moderne muzike. Za vreme rat se bavi pekarskim zanatom da bi potom nastavio studije u Pragu. Izvesno vreme potom boravi u Parizu, a u Nemačkoj nastupa kao kompozitopr sa svojim „Prvim gudačkim kvartetom“, koje mu donosi najviše priznanja inostrane kritike i od tada postaje poznat u svetskoj javnosti. Od 24 boravi u Jugoslaviji (nastavnik u Zagrebu, Beogaradu, profesor u Srednjoj muzičkoj školi pa na Muzičkoj akademiji)

Interesovanje za folklor na prostoru Balkana (prvi balkanski kompozitor). Širina i neposrednost izraza dominiraju nad tehnikom (muzički primitivista). Nije se zadovolji samo kalsičnim instrumentima
• „Simfonija Orjenta“, simfonijsko-oratorijumska svita za solo, hor i orkestar, kroz sedam stavova
• Simfonijska svita „Balkanofonija“
• Horovi: „Voda zvira“, „Ptiček veli“, „Molitva dobrim očima“, ciklus za duboki glas i gudački orkestar „Pesme moje majke“
• Orkestarske kompozicije : „Jugoslovenska svita“, „Balkanske igre“, „Simfonijski epos“, inspirisan narodno-oslobodilačkom borbom
• Instrumentalni: „Koncert za violinu i orkestar“, „Sonata za violinu i orgulje“, „Jugoslovenska svita“, „Balkanske pesme i igre“ za klavir


vojislav tomic








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 22:59









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75121

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   Sub 15 Nov - 23:01









Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srpska muzika   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srpska muzika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Srpska muzika
» Srpska narodna muzika
» Muzika pred spavanje
» Klasična muzika
» Muzika iz igrica
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Putovanja ::  Turizam :: Srbija :: Tradicionalna Srbija-