Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Narodno pozorište u Beogradu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Narodno pozorište u Beogradu   Čet 6 Jun - 0:13

Narodno pozorište u Beogradu



Narodno pozorište u Beogradu je pozorište u Beogradu koje se nalazi na Trgu Republike, u samom centru grada. Osnovano je 1868. godine, a u sadašnju zgradu, na mestu tadašnje Stambol kapije, uselilo se 1869. godine. U okviru njega funkcionišu umetničke jedinice Opera, Balet i Drama, a predstave se odigravaju na Velikoj sceni i Sceni Raša Plaović. Danas predstavlja jednu od najreprezentativnijih i najznačajnijih kulturnih institucija Srbije.

Osnivanje

Sve od 1842. godine, postojala je želja i napori da se u Beogradu osnuje stalno profesionalno pozorište. Iako su prvi pokušaji u tom smeru propali, Narodno pozorište u Beogradu je ipak osnovano 1868. godine. Ono je najpre bilo smešteno na privremenoj lokaciji u tadašnjoj Kosmajskoj ulici na broju 51, u gostionici „Kod engleske kraljice“. Za adaptaciju ovog prostora bio je angažovan arhitekta Aleksandar Bugarski. Na ovoj lokaciji, 22. novembra 1868. godine (po novom kalendaru), Narodno pozorište je imalo svoju prvu predstavu - izvedena je predstava „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka. Taj se datum danas slavi kao Dan pozorišta. Narodno pozorište se na ovoj lokaciji zadržalo godinu dana. Predstave su igrane i u magacinu Carinarnice (Teatara na Đumruku), u salama hotela (Teatar „Kod jelena"), u Kneževoj pivari, u kafani „Kod krune“.

foto:nspm.rs

Zgrada

1868. godine dogodilo se drugo gostovanje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada u Beogradu. Tada knez Mihailo Obrenović, oduševljen novosadskim glumcima, donosi istorijsku odluku o gradnji novog i stalnog zdanja beogradskog teatra. U dogovoru sa Državnim savetom 12. marta 1868. knez Mihailo je odlučio da se pozorišna zgrada podigne na državnom, ranije turskom zemljištu kod Stambol kapije, gde je istog dana počelo rušenje turskih kuća na tom terenu. Ova brzina govori o odlučnosti da Beograd dobije stalnu pozorišnu ustanovu. Knez je zahtevao da zgrada bude završena do 15. oktobra iste godine.

Knez je pozvao Jovana Đorđevića da i u Srbiji osnuje stalno pozorište. Prihvatajući poziv kao čast i izazov, upravnik sa sobom odvodi i polovinu novosadskog ansambla i sedam godina posle nastanka SNP-a.

Kada je knez Mihailo ubijen 29. maja, pripreme su neko vreme zastale. Namesništvo je htelo da se započeto kao knežev amanet dovede do kraja. Obrazovan je Pozorišni odbor čija je briga bila zidanje zgrade i formiranje trupe. Aktom ustupljenja od 17. juna 1868. kneževi zakoniti naslednici sestra Petrija Bajić i sestrići Teodor i Mihailo Nikolić određuju da se Narodnom pozorištu izda suma od 6500 dukata „shodno obećanju blaženoupokojenog knjaza“. Temelj pozorišne zgrade je postavljen 18. avgusta, u prisustvu maloletnog Kneza Milana i namesnika. Mitropolit beogradski Mihailo je osvetio vodicu, pozdravnu reč je održao predsednik Pozorišnog odbora Filip Hristić potom je spuštena i uzidana povelja.

Iste godine Pozorišni odbor je zakupio privatnu kuću sveštenika Sušića da formirana trupa održava u njoj predstave, dok se zgrada ne završi. U toj kući je 10. novembra (po starom kalendaru) izvedena prva predstava, komad Karolja Obernjika Đurađ Branković. Pre predstave je izvedena Srpska uvertira kompozitora Dragutina Reša, a uvodnu reč o pozorišnoj umetnosti, dramskoj književnosti i dotadašnjim dramskim predstavama kod Srba održao književnik Milorad Šapčanin.

Prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog zgrada je završena 1869. godine, a 30. oktobra iste godine izvedena je i prva predstava - „Posmrtna slava kneza Mihaila“ koju je za tu priliku napisao Đorđe Maletić. U toj predstavi u ulozi kneza Mihaila je bio Ducman, učitelj jahanja u Vojnoj akademiji.

Prvih nekoliko decenija rada Narodnog pozorišta obeležili su: Aleksa Bačvanski (1832-1881), Adam Mandrović (1839-1912), Milka Grugorva-Aleksić (1840-1924), Toša Jovanović (1845-1893), Ilija Stanojević (1859-1930), Milorad Gavrilović (1861-1931), Sava Todorović (1862-1935) i drugi.


Pozorište u 1895. - prvobitan izgled do 1914. Fotografija M. Jovanovića./ foto wikipedija

Rekonstrukcije zgrade

Od izgradnje, zgrada je prošla kroz više rekonstrukcija: 1870., 1919. – 1922., 1965. i, konačno, 1986. – 1989. godine. Najznačajnije rekonstrukcije su one iz 1922. i 1989. godine.

1919. – 1922.

Ova rekonstrukcija je zapravo započela 1911. godine, ali je zbog Balkanskog rata, a kasnije i Prvog svetskog rata nekoliko puta prekidana, ponovo započeta 1919. te završena tek 1922. godine. Za radove je bio angažovan arhitekta Josif Bukavac. Ovom rekonstrukcijom spoljni deo zgrade, kao i enterijer, doživeli su izmene. Spoljni deo zgrade je nakon rekonstrukcije bio mešavina secesije i baroka, a pozorište je dobilo i graciozno oslikane plafonske svodove – delo ruku ruskog slikara Stepana Fedoroviča Kolesnikova te pokretnu scenu.

1941

U bombardovanju 6. aprila 1941. godine, zgrada pozorišta je oštećena. Iste godine je i obnovljena.

1986. – 1989.

1986. godine krenulo se u još jednu, temeljnu i detaljnu, rekonstrukciju zgrade. Za rekonstrukciju starog dela zgrade i izgradnju nove zgrade angažovani su arhitekte Ljubomir Zdravković i Slobodan Drinjaković. Na ovu rekonstrukciju je utrošeno 4,5 milona dolara, a zgrada je dobila izgled iz 1922. Taj izgled je zgrada zadržala do danas. Renovirana zgrada Narodnog pozorišta svečano je otvorena 15. oktobra 1989. godine.


foto:blic

wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   Čet 6 Jun - 0:15

Drama

Istoriju Drame Narodnog pozorišta u Beogradu delimo na četiri faze: od 1868. do 1914., od 1918. do 1941., od 1945. do 1991., i od 1991. do današnjih dana. Karakteristično za prve decenije postojanja Narodnog pozorišta je da su predstave imale uglavnom samo premijeru i dve/tri reprize, dok su samo retki, izuzetno popularni komadi, imali i desetak izvođenja. Režija, u današnjem smislu te reči, praktički nije ni postojala. Situacija se popravila tek pred sam Prvi svetski rat kada dolazi Aleksandar Ivanovič Andrejev, školovani reditelj, koji režiju, a i kvalitetu predstava uopšte, postavlja na jedan viši nivo.

Početke domaćeg stvaralaštva u Narodnom pozorištu obeležile su uglavnom tragedije i dramski prikazi inspirisani srednjevekovnom i novijom istorijom kao što su, na primer, „Smrt Uroša V“ Stefana Stefanovića, „Miloš Obilić (Boj na Kosovu)“ Jovana Subotića, „Hajduk Veljko“ Jovana Dragaševića. Izvodili su se i tzv. komadi s pevanjem poput dramatizacija proze Stevana Sremca „Zone Zamfirove“ i „Ivkove slave“, a najpopularniji i najgledaniji od svih, „Koštana“ Borisava Stankovića, prvi je put prikazana 1901. godine te je do današnjih dana ostala kultna predstava.

Od istaknutih domaćih autora naročito se ističu mladi Branislav Nušić i Jovan Sterija Popović, tada već prepoznati domaći klasici, ali i umetnici kao što su Simo Matavulj, Svetozar Ćorović, Vojislav Jovanović Marambo, Milivoj Predić, Laza Kostić, Milovan Đ. Glišić i drugi.

Od svetskih ostvarenja koja su obeležila prvu fazu postojanja Narodnog pozorišta ističu se dela Sofokla, Šekspira, Ostrovskog, Kalderona, Molijera, Rasina, Goldonija, Šilera i mnogih drugih.

Nakon Prvog svetskog rata i dalje se igra klasični repertoar. Od svetskih pisaca izvode se Bernard Šo, Luiđi Pirandelo, Džon Golsvordi i rugi, dok domaći repertoar čine Jovan Sterija Popović, Branislav Nušić, koji stiču izrazitu popularnost, Milutin Bojić, Borisav Stanković, Ivo Vojnović, Milan Begović, Ivan Cankar, Todor Manojlović i drugi. U to vreme među publikom je veoma popularan i takozvani bulevarski repertoar, naročito francuski „laki komadi“.

Kada je reč o režiji, dominiraju školovani domaći i ruski reditelji i glumci-reditelji.

U periodu od 1945. do početka pedesetih godina 20. veka izvode se predstave sa jasnom političkom porukom, a prevladava tzv. „socijalistički realizam“. Od početka pedesetih godina taj politički uticaj se gubi te dolazi do svojevrsne liberalizacije što dovodi do toga da glavnu reč u radu Pozorišta ponovo imaju umetnici i umetnost.

Sedamdesete i osamdesete godine obeležile su predstave po delima Borislava Mihajlovića Mihiza, Aleksandra Popovića, Miroslava Krleže, Ljubomira Simovića, Jovana Hristića, Velimira Lukića i drugih. Izvodi se i savremena svetska dramaturgija, a nosioci savremene domaće dramaturgije su Siniša Kovačević, Vida Ognjenović, Jelena Kajgo, Miloš Nikolić, Stevan Pešić i drugi.

wikipedija








Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45966

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   Pon 10 Jun - 7:44




Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 96950

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   Sub 11 Jan - 23:47

Devet premijera u Narodnom pozorištu

Nacionalni teatar planira devet premijera do kraja godine, u ostalim pozorištima znatno manje.


Foto: MONDO, Petar Stojanović

Za razliku od nacionalnog teatra, čija će se godina završiti sa čak devet premijera, u ostalim pozorištima novi naslovi ponegde su spali na samo jedno ili dva "slova"
Početak nove godine na beogradskim scenama obeležiće dve premijere: u Narodnom pozorištu je 24. januara prvo izvođenje "Naših sinova" Vojislava Jovanovića Maramboa (adaptacija i režija Tanja Mandić Rigonat), a samo dan kasnije na repertoaru BDP je predstava "Anđeli čuvari", koju po tekstu Staše Koprivice postavlja na scenu Veljko Mićunović.

Za razliku od nacionalnog teatra, čija će se pozorišna godina završiti sa čak devet dramskih premijera, u ostalim beogradskim teatrima novi naslovi u celoj sezoni ponegde su spali na samo jedno ili dva "slova"...

Narodno priprema "Naše sinove" za polovinu marta, zatim "Kod večite slavine" (režija Milan Nešković), mesec dana kasnije je "Majka Hrabrost" (Ana Tomović) i "Knjiga druga" (Anđelka Nikolić), dok će krajem juna "Put za Damask" režirati Nikita Milivojević, kazao je za "Novosti" Spasoje Ž. Milovanović, direktor Drame u Narodnom pozorištu. -

Beogradsko dramsko će, uz "Anđele čuvare", do kraja sezone svojoj publici priuštiti i čuveni naslov Dragoslava Mihailovića "Kad su cvetale tikve". BDP godinu zatvara sa četiri premijere.

U Zvezdara teatru kalendarski kraj godine protekao je u znaku kultnog Kovačevićevog naslova "Maratonci trče počasni krug" s rediteljskim potpisom Milice Kralj, a tokom februara na repertoaru kuće trebalo bi da se nađe i "Džuboks" (tekst i režija Dragan Jovanović) - predstava s malo teksta i s "živim" bendom na sceni. Skromno, kao i u Pozorištu na Terazijama u kome nije "živo", kako smo u nekim bogatijim godinama navikli: ove sezone pojavio se samo jedan mjuzikl (Sterijina "Ženidba i udadba" u postavci Vladimira Lazića), a još je neizvesno da li će se pozorišna godina zaokružiti sa dugo najavljivanim i iščekivanim mjuziklom poznatog naslova, "Viktor Viktorija":

"Uradili smo prevod, podela nije napravljena, a realizacija zavisi od toga da li ćemo dobiti novac od osnivača, Skupštine grada" objašnjava čelni čovek ovog pozorišta Aleksandar Đaja.

"Po prihodima i posećenosti publike imamo uspešnu sezonu, a broj premijera je uslovljen mogućnostima vremena u kome živimo. Bilo je takvih situacija i ranije, uostalom, jedna naša premijera košta koliko desetak drugih, skromnijih predstava. Ako bi se više ulagalo u kulturu i mi bismo imali bogatiju sezonu. Ipak, zadovoljni smo vernošću naše publike - i u ovim okolnostima popunjenost sale je oko 85 odsto", dodaje on.

mondo








Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   Pon 22 Sep - 21:22

Don Kihot – sukob ideala i stvarnosti



Pisan kao satira na prevaziđene viteške romane srednjovekovne literature, Don Kihot ne samo da je posle Biblije postao najprevođenija knjiga svih vremena, već joj je udahnut život i na filmskim, pozorišnim, operskim i baletskim scenama.

Jedno od remek-dela španske i svetske književnosti, podseća nas da bi čovek bez snova, ideala i makar zrna lucidnosti bio osuđen na ružan, prizeman i nezanimljiv život u svetu surove životne realnosti. Migel Servantes je Don Kihota, večitog luckastog borca za pravdu, davne 1605. godine, poslao u pustolovine koje i danas predstavljaju vrhunsku zabavu. Pokušaj da se prekroji svet prema sopstvenim iluzijama i snovima jeste nemoguć, ali je i izazov u kome svi neodoljivo imamo potrebu da se okušamo.

Zadržavajući komični žanr, prvi balet inspirisan ovim romanom je nastao početkom 18. veka u pariskoj Operi pod nazivom “Gamašova ženidba”. Nakon toga su se ređale premijere od kojih je svakako najznačajnija ona za koju je u Boljšoj teatru 1868. godine libreto sačinio francuski koreograf Marijus Petipa.

Na muziku izraženu jasnim igračkim ritmovima Ludviga Minkusa, Petipa je kroz libreto u kojem se Kitri i Bazil zaljubljuju i mimo volje svojih roditelja na kraju venčavaju, objedinio baletksu igru, glumu i muziku kroz Servantesove likove, što je doprinelo ogromnoj popularnosti ovog baleta. Danas, Don Kihot važi za “najmoskovskiji” balet u celokupnoj ruskoj klasičnoj tradiciji i jedini je koji se u Boljšoj teatru u kontinuitetu igra poslednjih 114 godina.

Na scenu Narodnog pozorišta u Beogradu, balet Don Kihot je postavljan četiri puta. Originalnu verziju Marijusa Petipe naša publika je mogla da vidi 1931. godine, a potom su uz izmenu dramaturgije baleta prvo Gorskog, potom Golezovskog i konačno Vladimira Vasiljeva, osvanule nove verzije.



Po čuvenom romanu Don Kihot, balet je u Narodnom pozorištu u Beogradu svoju poslednju premijeru imao 2007. godine, u koreografiji proslavljenog ruskog baletskog umetnika, Vladimira Vasiljeva, koji je i sam 1962. godine, kao mladi igrač i član Boljšoj teatra debitovao u ovom baletu.

Povodom Svetskog dana igre, Vasiljev je kao gost Narodnog pozoriša obnovio svoju postavku igre sa ciljem da u jedinstveni praznik igre objedini igru, glumu i muziku.

Na repertoaru Narodnog pozorišta je predstava u kojoj nije dovoljno samo igrati na prstima, nego je potrebno i da svaki igrač na sceni bude i vrhunski glumac i da orkestar i dirigent aktivno prate dešavanje na sceni. Dramaturški, Vasiljev je spojio prvi i drugi čin, ubacio prologe, kao i veliki antre na početku drugog čina, sjedinio uloge Ulične igračice i Mercedes i ubrzao tempo, što je dovelo do jednog velikog spektakla, usled kojeg su naši igrači tokom dramatične i izražajne igre zasluženo ispraćeni ovacijama.

Balet Don Kihot je ponovo uspeo da dočara duh i temperament Španije koji kroz aktuelnu priču u kojoj se idealista i sanjalica oštro sudaraju sa stvarnošću u kojoj vladaju norme "nekog društva".

U stilskoj prefinjenosti ali i pompeznosti odlično uvežbanog ansambla i solista, oslikava se renesansni ideal humanizma, slobode i pravde u svetu stvarnosti kojom vladaju glupost, paradoks sukoba ideala i stvarnosti, kao i renesansni ideal humanizma, slobode i pravde.



medias








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 45966

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   Sre 1 Okt - 10:56




"Karmen" sutra otvara novu sezonu u Narodnom pozorištu


Nova sezona Narodnog pozorišta zvanično će biti otvorena sutra, 1. oktobra, na
Velikoj sceni operom Žorža Bizea "Karmen", u kojoj će naslovnu ulogu prvi put
u režiji Nebojše Bradića tumačiti primadona Jadranka Jovanović.




Kako je saopšteno iz nacionalnog teratra, u ulozi Don Hozea debitovaće prvak
Opere Dejan Maksimović. Dirigent je Ana Zorana Brajović.
 


Solisti: Jadranka Jovanović (Karmen), Dejan Maksimović (Don Hoze), Suzana
Šuvaković Savić (Mikaela), Aleksandar Stamatović (Eskamiljo), Ivanka Raković
Krstonošić (Fraskita), Ljubica Vraneš (Mercedes), Danilo Stošić (Remandado),
Pavle Žarkov (Dankairo), Aleksandar Pantelić (Morales), Vuk Matić (Zuniga).
 
U predstavi učestvuju Orkestar, Hor i Balet Narodnog pozorišta i članovi Dečjeg
hora "Horislavaci". 

blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
wild filly

ADMIN
ADMIN

avatar

Ženski
Poruka : 85817

Lokacija : divljina

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : uvek extra


PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   Uto 24 Mar - 23:08

Opera "Atila" ponovo na repertoaru Narodnog pozorišta

Opera Đuzepea Verdija “Atila” posle pauze od dve i po godine ponovo je na repertoaru Narodnog pozorišta od srede, 25.marta, najavio je nacionalni teatar.


Dragoljub bajić u ulozi Atile

Naslovnu ulogu premijerno će tumačiti bas Dragoljub Bajić, bariton Vuk Zekić prvi put će nastupiti kao Ecio, lik Odabele dočaraće sopran Sanja Kerkez, ulogu Foresta pevaće tenor Dušan Plazinić, Uldino će biti tenor Stevan Karanac, a Leone bas Mihailo Šljivić.

Opera “Atila” Đuzepa Verdija u režiji Dejana Miladinovića, biće izvedena pod dirigentskom upravom Zorice Mitev Vojnović.

Scenografiju je uradio Aleksandar Zlatović, kostime Milanka Berberović, a koreografiju Vladimir Logunov.

U predstavi učestvuju Orkestar, Hor i Balet Narodnog pozorišta.


Opera “Atila”, za koju je libreto uradio Temistokle Solera prema tragediji Atila, kralj Huna (Attila, König der Hunnen) Zaharije Vernera, poslednji put je bila na repertoaru 10. oktobra 2012. godine.

blic.















Nazad na vrh Ići dole
katarina

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 75132

Učlanjen : 06.06.2011


PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   Pon 6 Apr - 11:58


Večeras premijera "Romea i Julije" u Narodnom pozorištu
Izvor: Tanjug

Gostujuća predstava "Romeo i Julija", rađena u koprodukciji Radionice integracije i Chendra Multimedije, u režiji Mikija Manojlovića, biće premijerno izvedena večeras na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.


Predstavu režira slavni glumac Predrag Miki Manojlović, koji je inicirao projekat, a koproducent je poznati pozorišni autor iz Prištine Jeton Neziraj.

Reprize predstave "Romeo i Julija" u Narodnom pozorištu zakazane su za 8. i 9. april, a planirano je da sredinom maja ova dvojezična predstava bude premijerno izvedena i u prištinskom Narodnom pozorištu.

Romea će igrati Alban Ukaj, a Juliju u alternaciji Milica Janevski i Jovana Gavrilović.

U glumačkom ansamblu su Mensur Safciu, Nikola Rakočević, Armend Ismajli, Nebojša Glogovac, Goran Jevtić, Armend Baloku, Faris Berisha, Uliks Fehmiju, Edona Reshitaj, Nataša Tapušković, Anita Mančić i Arta Selimi.

Dramaturg predstave je Olga Dimitrijević, scenograf Branko Hojnik, kostimograf Zora Mojsilović Popović, koreograf Sonja Vukićević, kompozitor Vladimir Pejković.

Poznatu Šekspirovu tragediju preveli su na srpski Živojin Simić i Sima Pandurović, a na albanski jezik Fan. S. Nolji i Alqi Kristi.

foto: flickr.com/belgraded.com








Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Narodno pozorište u Beogradu   

Nazad na vrh Ići dole
 
Narodno pozorište u Beogradu
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Narodno pozorište u Beogradu
» Srpsko narodno pozorište
» Jovan Bijelić - Sa slikarske ideje na ideju
» Prvi telefon u Beogradu
» Ada - prvo što treba videti u Beogradu
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura :: Pozorište-