Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebookGoogle+


Delite | 
 

 Pozoriste sada i nekada

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Pozoriste sada i nekada   Pet 22 Mar - 20:24




Pozoriste sada i nekada


DANI KOMEDIJE U JAGODINI


Prvorazredni kulturni događaj koji se svake godine održava u Jagodini predstavljaju ''Dani komedije''.
Od 20. do 27. marta svake godine u Jagodini se takmiče najbolje komedije u izvođenju pozorišta Srbije.
Na završnoj svečanosti uručuju se statuete ''Jovanča Micić'' za najsmešniju predstavu i ''Ćurani'' za
najbolje uloge i režiju.


Prvi ''Festival komedije'' održan je 1971. godine i imao je revijalni karakter. Već sledeće 1972. godine,
održan je Festival sa sadašnjim nazivom. Prikazano je sedam predstava u konkurenciji i jedna van
konkurencije. Takvu formu je Festival zadržao do danas.



OSNIVAČ I GENERALNI POKROVITELJ FESTIVALA

SKUPŠTINA GRADA JAGODINE







Smeh je samo coveku svojstven,
zato se smej ako si cojstven.-Fransoa Rable


Dani komedije su izrasli u jedinstven
festival u Srbiji, pa i u Evropi.- Miroslav Buca Mirkovic


I smej i suze dolaze iz srca.- Jovan Sterija Popovic



Dani komedije su negovali
energiju osporavanja.- Muharem Pervic




DANI KOMEDIJE U JAGODINI- REPERTOAR


Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 27 Mar - 14:03

Kraj 42. festivala “Dani komedije

Dobitnik “Zlatnog ćurana” za životno delo je pozorišna, filmska i televizijska glumica
Jelisaveta Seka Sablić. Pozorišni festival zatvara predstava „Zona Zamfirova“, u režiji
Kokana Mladenovića.




Scena iz predstave “Zona Zamfirova”

Uručenjem nagrada i čitanjem poruke dramskog pisca, reditelja i glumca, dobitnika Nobelove
nagrade za književnost Darija Foa iz Italije, u sredu uveče će biti spuštena zavesa na 42.
Pozorišni festival najboljih komediografskih ostvarenja Srbije, “Dane komedije” u Jagodini.

U čast nagrađenih, Favi teatar Beograd izvešće predstavu “Divan dan” Stevana Koprivice u
režiji Slavenka Saletovića.

Od 20. marta pozorišna publika u Jagodini videla je komedije po izboru reditelja Juga Radivojevića:
“Sumnjivo lice” Branislava Nušića, režija Jagoš Marković u izvođenju beogradskog JDP, “Sluga
dvaju gospodara” Karla Goldonija, režija Boris Liješević, u izvođenju SNP, “Čudo u poskokovoj dragi”
Ante Tomića, režija Snežana Trišić u izvođenju Narodnog pozorišta Subotica, “Hamleta u selu Mrduša
Donja” Ive Brešana, režija Kokan Mladenović i izvođenju Narodnog pozorišta Sombor, “Građanin plemić”
autora Žan Batiste, režija Darijan Mihajlović, u izvođenju Narodnog pozorišta Priština (u Kosovskoj
Mitrovici), “Do gole kože” po motivima priča Stivena Sinklera i Entonija Mekartena, režija Pjer Valter
Polic u izvođenju Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac i “Zonu Zamfirovu” po motivima Stevana
Sremca, u režiji Kokana Mladenovića.
Predstave je, uz publiku, ocenjivao i stručni žiri: Egon Savin (predsednik) i glumci Ljiljana Blagojević
i Slobodan Tešić.
Dobitnik “Zlatnog ćurana” za životno delo ove godine je pozorišna, filmska i televizijska glumica
Jelisaveta Seka Sablić.

novosti.rs

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 27 Mar - 14:12



Dani komedije u Jagodini: Dupla kruna "Zoni Zamfirovoj"

Stručni žiri na ovogodišnjim Danima komedije u Jagodini je najboljom predstavom proglasio
"Zonu Zamfirovu" Stevana Sremca u režiji Kokana Mladenovića i izvođenju Pozorišta na
Terazijama.


Scena iz predstave Zona Zamfirova

Nagrade će biti uručne večeras, na Svetski dan pozorišta, kada će biti pročitana poruka
Međunarodnog pozorišnog instituta koju je ove godine, po pozivu, napisao Dario Fo, italijanski
dramski pisac i reditelj, dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Posle uručenja nagrada Favi teatar Beograd izvešće predstavu "Divan dan" Stevana Koprivice
u režiji Slavenka Saletovića.

Selektor ovogodišnjih "Dana komedije" bio je reditelj Jug Radivojević.

Nagradu "Zlatni ćuran" za životno delo, dobila je ove godine srpska filmska, pozorišna i televizijska
glumica Jelisaveta Seka Sabljić. Nagrada se sastoji od statute "Zlatni ćuran", unikatne povelje
i novčanog iznosa od 100.000 dinara koje je obezbedila Komercijalna banka.

blic.rs




Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 27 Mar - 16:01

Danas je Svetski dan pozorišta

Svetski dan pozorišta - 27. mart biće obeležen tradicionalnim čitanjem poruke, koju je ove
godine stvaraocima i zaljubljenicima teatra širom sveta uputio italijanski nobelovac Dario Fo,
kao i nizom programa koji će publici približiti život teatra iza kulisa.




U Narodnom pozorištu u Beogradu u podne u akciji "Otvorena vrata" posetioci će saznati istorijske podatke o ovom zdanju kulture, obići prostorije i upoznati se sa procesom rada. U foajeu će biti izložba kostima, a ispred ulaza štand sa reklamnim materijalima i ekran na kojem će se emitovati inserti iz predstava. Posetioci će moći da vide i deo probe za predstavu "Hamletu", sa kojom će "Šaušpilhaus" iz Diseldorfa u četvrtak gostovati na Velikoj sceni.

Beogradsko dramsko pozorište takodje će otvoriti vrata i pokazati publici delić onoga što se krije iza kulisa, šta se dešava u radionicama, gde se pravi scenografija, gde se čuvaju kostimi. U diskusiji na temu "Kako nastaje pozorišna čarolija?" učestvovaće glumci, reditelji, kostimografi, scenografi, tehničari, operativci.

Atelje 212 organizovaće promotivnu akciju "Vaš izbor - vaša scena", u okviru koje će svako imati priliku da sam odredi cenu karte za pozorište.

U Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu članovi dramske sekcije osnovne škole "Vuk Karadžić" imaće priliku da se upoznaju sa životom i radom pozorišta i da se druže sa glumcima predstave za decu "Gusari", a uveče će u galeriji "Joakim" biti otvorena izložba pozorišnih plakata.

U Jagodini se na Svetski dan pozorišta tradicionalno završavaju "Dani komedije". Uručenjem nagrada večeras će biti spuštena zavesa na 42. festival najboljih komediografskih ostvarenja Srbije, a u čast nagradjenih Favi teatar iz Beograda izvešće predstavu "Divan dan".

Za Svetski dan pozorišta odabran je datum otvaranja Pozorišta nacija u Parizu - 27. marta 1962. godine. Poruku Foa koja će se večeras čitati pre izvođenja predstava u pozorištima širom sveta prosledili su Međunarodni teatarski institut i Svetska organizacija za izvođačke umetnosti. Fo je na satiričan način primetio da je "nekada davno vlast svoju netrpeljivost prema glumcima rešavala tako što bi ih proterala iz zemlje", dok "glumci i ansambli danas, nošeni krizom, imaju poteškoće da pronađu pozorišni prostor i publiku", pa "vlastodršcima nije više problem da kontrolišu one koji se izražavaju kroz ironiju i sarkazam".



b92.net

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Uto 2 Apr - 12:42


Miki Manojlović: Režiram sjajan komad Mire Furlan

Glumac Miki Manojlović, u “Radionici integracije” priprema komad “Dok nas smrt ne rastavi”
svoje koleginice Mire Furlan.



Ozbilja komad: Miki Manojlović u ulozi reditelja

- Pročitao sam ga još pre tri godine i oduševio se, ali do sada nije bilo prilike, nije bilo vreme...
nisu bile sklopljeni svi potrebni činioci - kaže za “Blic” Miki Manojlović.

Komad indikativnog naziva “Dok nas smrt ne rastavi” je dramski prvenac proslavljene glumice
Mire Furlan, koja je knjigom “Totalna rasprodaja” pre dve, tri godine pokazala i da joj pero
ide od ruke.

- Radnja u komadu se odvija sedamdesetih godina prolog veka, na ovim prostorima - napominje
Miki Manojlović, koji se u toj predstavi pojavljuje u trostrukoj ulozi, kao glumac, reditelj i
producent s obzirom da je čelnik Radionice integracije, prostora osmišljenog i po njegovoj ideji,
čijim radom se svesrdno bavi, a koji je prevashodno namenjen osobama sa invaliditetom.


Pisanje joj ide od ruke: Mira Furlan
Uz Mikija Manojlovića uloge tumače Anita Mančić, Jasna Đuričić i Jovana Gavrilović
(student FDU u klasi prof Vladimira Jevtovića. Scenski govor potpisuje Bogdan Diklić,
scenografiju Darko Nedeljković, a kostimografiju Jelisaveta Tatić.



Pisanje joj ide od ruke: Mira Furlan

Upitan za žanr buduće predstave Manojlović kaže:

- Nema potrebe za krutim definisanjima. To je sjajan komad sa četiri lica i nije za lake
note i lake produkcije. Na poseban, umetnički jak, uzbudljiv, upečatljiv način govori o
ljubavi nestajanju. Okupili smo jaku ekipu; sa ovakvom glumačkom podelom, u ovom
trenutku i činjenicom da je reč o praizvedbi pozorišnog komade Mire Furlan - predstava
“Dok nas smrt ne rastavi” će biti jedinstven kulturni događaj.

Kostimograf Jelisaveta Tatić kaže da joj uz sav trud i napor ovaj posao predstavlja uzbuđenje
i zadovoljstvo.

- Izvrstan, snažno emotivan komad. Prati priču kroz živote tri žene; majke, ćerke i bake.
Na izvestan način naturalistički. Intiman, prosto mu pripada da bude u takvom prostoru.
A o čudesa koja stvaraju vrsni glumci, ako hoćete - umetničke aždaje su posebnost
svoje vrste - kaže Tatićeva.

Premijera je 25, a reprize 26, 27. i 28. aprila.

blic.rs
01.03.2013.




Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Čet 4 Apr - 15:53


Добро познајем осећај усамљености


Луција Шербеџија у алтернацији са Слободом Мићаловић тумачи лик Лоле у мелодрами
„Плави анђео” на сцени „Мадленијанума”



Луција Шербеџија

Нимало се нисам двоумила да ли да прихватим понуду да играм у „Мадленијануму”, јер у Београду боравим радо и често. На Коњарнику нам живи деда Дане (отац Радета Шербеџије) који ове године пуни 100 година и којег често обилазим. Не да се он тако лако. Он је један врста гуруа, свеца и миљеник је целе породице – каже хрватска глумица Луција Шербеџија која је протеклих дана боравила у првој радној посети Београду.

Луција Шербеџија ће у алтернацији са Слободом Мићаловић тумачити лик варијететске певачице Лоле у мелодрами „Плави анђео” по тексту Бранислава Пиповића, у режији Ерола Кадића. Премијера је 21. и 22. априла на сцени „Мадленијанума”.

Представа је инспирисана романом „Професор Унрат” Хајнрија Мана, по којем је 1930. године снимљен први немачки звучни филм „Плави анђео”, у којем је лик Лоле тумачила Марлен Дитрих. Земунски „Мадленијанум” преузео је име култног филма Јозефа фон Шетнберга, али ће имати своју оригиналну музику. Сценографију ради Зорана Петров, а костиме Иванка Крстовић. У глумачкој подели су и Феђа Стојановић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Миодраг Крстовић, Зинаида Дедакин, Бранислав Зеремски, Милан Марић, Иван Заблаћански и Андреј Пиповић. Уметничку екипу чини и седам музичара јер се музика изводи уживо.

– Много радим у свом матичном Загребачком казалишту младих, али ми се јако допао принцип куће „Мадленијанум” да током рада на новој представи позову и неког уметника као госта. Пресудило је и то што је лик Лоле такав глумачки изазов који бих тешко могла да добијем у Загребу. Код нас постоје позоришта у којима се само раде мјузикли, драме, или комедије... Зато ми је ово била идеална прилика да се окушам у новом жанру. Нисам до сада радила ту врсту мелодрамског мјузикла. Познато је да глумци воле да певају. И то ми је био додатни мотив да се ухватим укоштац са Лолом, будући да сам завршила Школу за ритмику и плес и Нижу музичку школу у Загребу, прича Луција Шербеџија, која је протеклих дана имала много обавеза.

У преподневним сатима журила је на костимске пробе, други део дана проводила је у пробној сали „Мадленијанума”.

– Још сам у посматрачкој позицији. Гледам шта је Слобода Мићаловић урадила, али се нећу са тим оптерећивати. Харизматичној Лоли свакако ћу додати и своју оригиналност, онако како сматрам да могу најбоље да искажем своју уметност. Лола је кокетна, шармантна, а у дубини крхко и ломљиво биће. Проналазим се у тој заводљивој јунакињи. И сама сам, када се пробудим, весела и на прву лопту врло прпошна и позитивна, а у ствари исто тако имам и ломљиви део себе и јако добро познајем тај осећај усамљености, каже наша саговорница. Луција Шербеџија дипломирала је глуму на Академији драмских уметности у Загребу. Остварила је занимљивије улоге у представама „Хамлет”, „Птице”, „Полиграф”, „Пијана ноћ”, „Дон Жуан”, „Трамвај звани жеља”..., као и на телевизији и филму.




– Док сам јуче чекала почетак проба у „Мадленијануму” размишљана сам колико је диван осећај када сарађујеш са колегама са ширег подручја, упознајеш нове људе, склапаш пријатељства. У Сарајеву сам имала исти осећај када сам радила представу са редитељем Дином Мустафићем у продукцији МЕСС-а. Наравно, глумац је глумац, али поднебље, менталитет и окружење даје додатну компоненту која вас формира као човека. Позориште, ансамбл у којем радите вас додатно формира по врстама улога које радите – објашњава Луција Шербеџија и додаје:

– Имам београдске пријатеље колеге. Дружим се са Небојшом Глоговцем, тако да познајем продукцију Југословенског драмског позоришта, ту је и Бранка Катић која гради светску каријеру, Александра Јанковић и многи други.

Б. Г. Требјешанин
politika.rs
02.04.2013.


.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 29 Apr - 20:36


Prava zagrebačka priča na beogradski način




Za troje glumaca igrokaz “Dok nas smrt ne rastavi” - bilo je prvi put. Nadasve poznati i popularni likovi s kazališne, filmske i televizijske scene , kultni bardovi glume iza kojih je više stotina uloga, Zagrepčanka s američkom adresom, Mira Furlan, i Beograđanin s francuskom, Miki Manojlović, u četvrtak navečer početnički su podrhtavali i u grču stezali palce obhrvani tremom sve dok pozornica nije utonula u polumrak i komad, kojemu su oni dali najjači obol, počeo živjeti život na daskama. Mira, stoga što se prvi put predstavila kao dramska spisateljica, a Miki jer se prvi put latio redateljske palice.

I, napokon, treća iz početničkoga trolista, mlađahna Jovana Gavrilović, studentica treće godine beogradskog Fakulteta dramskih umjetnosti, kojoj je lik Nine bila prva pojava pred gledateljima. Ta krhka djevojka zaustavila je dah i teatarskim znalcima i laicima kako je velemajstorski isklesala ličnost tinejdžerice, Zagrepčanke njenih godina. Iako nikada nije bila u Zagrebu i matični jezik joj je srpska ekavica - progovorila je tako uvjerljivo hrvatski kao da se rodila i odrasla u Vlaškoj ulici i iz nje se nije micala.

Dvostruki posao

Preostale uloge, a svaka od njih je glavna, iznijele su prvakinje beogradskih i novosadskih scena, Anita Mančić, kao neizlječivo oboljela od raka Blanka, Jelena Đuričić kao njena dobroćudna mati, odmila zvana Ljubić, te Rada Đuričin. Dašto neoprostiv grijeh bio bi zaobići i jedinoga muškarca u ovoj pitkoj predstavi sumornoga sadržaja i tragičnoga konca, Blankina muža, vjetrogonju i lovca na suknje Martina, u tumačenju Mikija Manojlovića.
U predahu svekolikih filmskih igranja za pozamašne honorare, kod međunarodno glasovitih režisera u francuskim, talijanskim i američkim produkcijama, Miki se zdušno latio dvostrukoga posla u Beogradu. I besplatno, bez šupljega groša za žrtvovani izuzetni trud. Štoviše, mnogo puta, kad su krize opasno zaprijetile da će zakočiti stvaranje započetoga projekta “Dok nas smrt ne rastavi”, bespovratno je vadio novac iz svoga džepa. Rekao je kako će gledatelji, nakon što pogledaju prvijenac Mire Furlan, shvatiti da je, kako je u njemu naglasila, “kazalište čarobno”, uz Mikijev trpki dodatak: “Za razliku od života”.

I svi sudionici kao i ostalih desetak suradnika rade besplatno. Uz već spomenute, među djelatnicima valja imenovati i dvojicu vrlih imena iz naših krajeva: majstora glume Bogdana Diklića, Bjelovarca nastanjenog u Beogradu, koji se latio da bude savjetnik za hrvatski jezik i to veličajno obavio, te rokerskoga kantautora, Zagrepčanina Dragu Mlinarca, čija se antologijska skladba “Osmijeh” provlači od početka do kraja: “Dragi zahvaljujemo na svemu što nam je dao i obogatio nam živote”, zapisao je Miki Manojlović u programu.





I beogradski starosjedioci dobrano su se namučili dok, preskačući tračnice, kamenje i nagomilani otpad, nisu napokon, na jedvite jade, pronašli baraku neprofitabilne udruge “Radionica integracije”, u kojoj je prikazano i ubuduće će biti prikazivano “Dok nas smrt ne rastavi”.

U industrijskoj zoni
Šćućurena štono riječ: “Bogu iza nogu”, u negdašnjoj industrijskoj zoni, koja devastirana i nagrižena zubom vremena, podsjeća na prizore nakon kataklizme, na tromeđi između željezničkoga i autobuskoga kolodvora i obale Save, s dvoranom od 166 sjedalica, zaprijetila je da će izrasti u novo sastajalište kazališnih poklonika.

Na praizvedbi je, osim zagrebačkih gostiju Drage Mlinarca i glumca Miljenka Brlečića, bila ovdašnja elita: Anica Dobra, Branka Petrić, Vesna Čipčić, Branko Cvejić, Bogdan Diklić, Boris Isaković i mnogi drugi.

Mira Furlan je doletjela iz Los Angelesa, gdje živi od 1991. s mužem i tamo rođenim četrnaestogodišnjim sinom Markom. Ušla je u kolotečinu američke filmske i televizijske industrije pa se zato ranom zorom, netom nakon što je vidjela ono što je napisala, vratila preko Oceana:

“Kad ste napisali ovaj komad i kako je rukopis došao do Mikija Manojlovića?” najprije sam je pitao dok je uzbuđena sretno primala čestitke i poljupce znanih i neznanih.
Totalna rasprodaja
“Najprije sam izdala knjigu eseja ‘Totalna rasprodaja’ koja je lijepo prošla, a prije pet godina sam sjela i relativno brzo napisala ovu dramu u kojoj je puno toga iz mojih zagrebačkih dana. Nikome je nisam pokazala, a kad sam se 2010. zatekla s Mikijem Manojlovićem na snimanju TV serije u Bosni, stidljivo sam mu je dala i zamolila ga da je kolegijalno pročita i otvoreno mi kaže: je li čemu? Ponosna sam i počašćena da je upravo taj čovjek prepoznao ovaj tekst i odlučio mu darovati život. Zauvijek ću mu ostati zahvalna. ‘Dok nas smrt ne rastavi’ smatram nastavkom svoje glume. To je ujedno i moje ljubavno pismo kazalištu.”

Zanimalo me hoće li Miki Manojlović u dogledno vrijeme s predstavom gostovati u Zagrebu i pokazati ga njegovim stanovnicima, uto prije što je to stopostotno zagrebačka tema?

“Svakako!” uzvratio je Miki. “Čim prođe još nekoliko predstava ovdje u ‘Integracijama’ pokušat ću se dogovoriti sa Zekaemom i nadam se da ćemo se sporazumjeti!”


Pero Zlatar
jutarnji.h
27.04.213.





Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 8 Maj - 17:55



Tesla na Brodveju


U njujorškom "Teatru 80" uskoro premijera predstave o našem genijalnom naučniku.
Sanja Beštić: Hrabrost je "oživeti" čoveka koji je osvetlio svet. Tejlor: Ovo mi je najveći
izazov u karijeri.




SEDAM decenija od smrti velikog srpskog i svetskog naučnika Nikole Tesle, zaslužnog za izum obrtnog magnetnog polja i proizvodnju električne energije, pravi su povod da se "osvetli" njegov život na pozorišnoj sceni. I to u Njujorku, na "of" Brodveju, u "Teatru 80": predstava "Tesla", nastala po komadu engleske spisateljice Šeri Graubert i u režiji naše Sanje Beštić, premijerno će biti izvedena 24. maja.

Drama se bavi poznim godinama naučnikovog života, kada Tesla već suočen sa skorom smrću "prolazi" kroz najznačajnije momente života u Njujorku. Provodi vreme u samoći hotelske sobe i radi na novom patentu, sa očajničkom željom da spase svoju otadžbinu od nacista. Suočen sa uspomenama, ali i sopstvenim emocijama, pita se da li je jedina razlika između rata i napada pljačkaša iz 19. veka u tome što ljudi u ratu pate i umiru brže...

- Počastvovan sam mogućnošću da oživim Nikolu Teslu na sceni grada koji je obožavao i u kome je poslednji put udahnuo i izdahnuo - reči su britanskog glumca Džejmsa Li Tejlora koji je u SAD diplomirao na poznatom "Li Strazberg" Institutu za pozorište i film. - Nikola Tesla me inspiriše na više nivoa. Kao i on bio sam fasciniran Njujorkom i odmah osetio pripadnost ovom gradu. Bio je emigrant koji je živeo i disao za svoj cilj, za viziju i ostvarenje svega što je moglo da unapredi čovečanstvo. Tesla je najveći i najteži izazov u mojoj karijeri, zato ću dati sve od sebe da ovog genijalnog čoveka što bolje predstavim. Želeo bih da sećanje na njega večno živi među nama.

Tejlor će igrati Teslu u mlađim godinama, dok je uloga starog naučnika pripala Željku Džeku Dimiću, glumcu poreklom iz bivše Jugoslavije:

- Raditi na liku i baviti se životom i karakterom Nikole Tesle je posebna priča, obaveza koja nema radno vreme. Što više saznaješ o njegovom životu, svesniji si koliko malo znaš. Njegova otkrića, misli, način komunikacije, akcenat na engleskom ili dijalekat na maternjem, način na koji je hodao, jeo, sedeo, kako se družio s golubovima, nosio štap, šešir i bele rukavice - samo su neki posebni detalji u liku ovog velikog čoveka.

U predstavi igra i Luka Mijatović (četiri uloge, između ostalih i kralja Petra II), kao i Tom Kapadona (Edison), Entoni Gverino (Mark Tven i Markoni), Alesandro Kola, Samanta Slejter i drugi.

Reditelj i producent Sanja Beštić (studirala je pozorišnu režiju na FDU, u klasi Ivane Vujić), već godinama živi i radi u Njujorku. Sledeće godine planira da snimi i dokumentarni film o misterioznom životu našeg najvećeg naučnika. O predstavi "Tesla", uoči premijere kaže:

- Nisam znala kolika je hrabrost potrebna da bi se "oživeo" čovek koji je osvetlio svet. Ušla sam u proces fascinirana Teslinom pasijom i "glađu za višim ciljem", njegovom misijom za dobrobit čovečanstva. U mojoj predstavi suočava se sa smrću i doziva svoju prošlost. Još jednom prolazi kroz svoj život, sumira greške i odnose, žaleći za onim što nije uspeo da ostvari. Zahvaljujući Tesli, Njujork danas svetli punim sjajem, zbog njega je čuven po svojoj panorami. Zato je važno podsetiti Njujorčane koliko je za njih, ali i celo čovečanstvo, važan njihov sugrađanin...

Našu rediteljku je rad na ovoj predstavi unapred "preporučio" njujorškoj Naučnoj fondaciji "Tesla", koja ju je nominovala za "Tesla spirit" nagradu.

novosti.rs


Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Čet 9 Maj - 12:24



"Izbiračica" u Narodnom pozorištu posle dve decenije


Dve decenije posle poslednje postavke, "Izbiračica" Koste Trifkovića biće ponovo
premijerno izvedena u Narodnom pozorištu: u savremenom rediteljskom čitanju
Nikole Zavišića.





DIGLA se zavesa i ja sam na pozornici spazio ljude bez mačeva i oklopa, onakve iste kao što su ovi koji sede sa mnom u parteru. I svi ti ljudi na pozornici se kreću kao što se i ovi kreću, jedu, smeju se, razgovaraju kao i svi ostali u životu. Ama, zar je i to pozorište - zapisao je Branislav Nušić o svom ranom doživljaju teatra, a povod je bio komad Koste Trifkovića na sceni, "čiji je humoristički realizam mnogo odskakao od izveštačenog romantizma većine tadašnjih pripovedača"...
Dve decenije posle poslednje postavke, Trifkovićeva "Izbiračica" ponovo će premijerno biti izvedena u Narodnom pozorištu: u savremenom rediteljskom čitanju Nikole Zavišića, prvo izvođenje je 14. maja na Velikoj sceni.

- I za mene je ovo novo i drugačije. Prethodno sam u Narodnom radio "Važno je zvati se Ernest", nadovezao sam se na taj proces i otišao u neku još "luđu" kreaciju - objašnjava reditelj Zavišić. - Došli smo do uzbudljivog scenskog jezika koji će se na svež i drukčiji način osvrnuti na našu tradiciju i današnje goruće probleme. Uradili smo vodvilj, ali melanholičan i mračan o našim naravima i silnim "izbiranjima" koji nas na kraju nikud ne odvedu.

U ansamblu predstave su Anastasija Mandić, Dragan Nikolić, Aleksandra Nikolić, Sena Ćorović, Zoran Ćosić (igrao je i u prethodnoj postavci "Izbiračice", s rediteljskim potpisom Radoslava Zlatana Dorića) Ivana Šćepanović, Tamara Stošić (gošća iz vranjskog teatra), Ivan Bosiljčić, Darko Tomović, Milorad Mandić i Nemanja Konstantinović. Dramaturg je Molina Udovički Fotez, reditelj je s Mirašom Vuksanovićem uradio i scenografiju (kao i dizajn svetla), a kostimograf Suna Kažić.

BEZ DOBROG IZBORA

- Malcika u našem vremenu nije samo razmažena i izbirljiva već je puna sebe - kaže Anastasija Mandić o liku koji igra. - Na bezobrazan i bahat način, nepravedno se odnosi i prema sopstvenim roditeljima. Ona može da izabere bilo koga, ali je nezadovoljna svakim izborom.


novosti.rs





Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Čet 9 Maj - 12:30






Premijera predstave „Psihoza u 4.48“ Sare Kejn u režiji
Mirjane Karanović 10. maja u Bitef teatru.


Jutarnja depresija

AUTOR: A.ĆUK

Beograd - Premijera predstave „Psihoza u 4.48“ Sare Kejn u režiji Mirjane Karanović biće održana 10. maja u Bitef teatru. Reč je o poslednjem komadu Sare Kejn, koji je engleska dramska spisateljica napisala neposredno pre nego što je izvršila samoubistvo, a naslov teksta označava vreme u ranim jutarnjim časovima kada se zbog depresiji autorka uvek budila. Glavne uloge tumače: Darija Rajšić, Vanja Ejdus i Damjan Kecojević.

Rediteljka i glumci složili su se na konferenciji za novinare da ovaj tekst nosi snažan i žestok dramski naboj, te da predstavlja poseban glumački i rediteljski izazov. Mirjana Karanović objasnila je kako je zapravo došlo do toga da se ovaj komad postavi na scenu.

- Pre nekoliko godina moja studentkinja Darija Rajšić došla je kod mene i kazala mi kako bi volela da diplomira na poslednjem delu Sare Kejn. Rekla sam joj da je taj tekst jako težak i ozbiljan, i da je suviše mlada za tako nešto. Međutim, ona je kazala da bi ipak da pokuša, na šta sam joj odgovorila da ako pokuša ona, da ću onda pokušati i ja - rekla je Karanovićeva.



Ona je dodala da je od tada prošlo nekoliko godina i da su se različite okolnosti uplele u njihove živote, te da su se mnogo puta zbog toga sastajale i rastajale. Kako je istakla, tokom procesa bilo je i trenutaka odustajanja, ali kad su došle u Bitef gde im se priključila Vanja Ejdus uspelu su da dovrše projekat.

Prema njenim rečima, komad „Psihoza u 4.48“ je uzbudljivo i uznemirujuće delo koje nam daje sliku depresije kao bolesti kroz tekst koji nije pisan u dramskoj formi, ali koji u sebi sadrži snažan dramski naboj.

- Iako ne postoji klasična podela replika na likove, prepoznaju se sasvim čisti elementi dijaloga. Od 2000. godine, kada je prvi put izveden u Londonu, tekst je postavljen na pozornice širom sveta u različitim čitanjima i glumačkim podelama, od monodrame, do grupne koreografske predstave - kazala je Karanovićeva. Slavna glumica istakla je da sebe ne doživljava kao reditelja, iako će se tako potpisati.

- Jednostavno, imam privilegiju ili čast, da osmislim, budem sa strane i predstavim ovaj tekst na način koje mi moje emocije, mašta i scensko, glumačko i profesorsko iskustvo omogućavaju.



Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra, podsetila je da je Sara Kejn jedan od predstavnika ekspresionističke postdramske struje u pozorišnom stvaralaštvu, naslednica Edvarda Bonda. Ona je istakla da je Kejnova najznačajniji autor takozvane žestoke dramaturgije, koju odlikuje snažna poetska sila i rušenje ustaljene dramske forme, te da je ova autorka svojim radikalnim scenskim jezikom, u velikoj meri uticala na razvoj mnogih mladih pisaca u Evropi.

Pored pomenutih autora, u realizaciji predstave radili su i brojni drugi saradnici: koncept scene radio je Gorčin Stojanović, kostimograf je Zora Mojsilović, saradnik za pokret Sonja Vukićević, video materijal je pripremio Stevan Filipović. Predstava je nastala u koprodukciji Bitef teatra i Hartefakt fonda.

danas.rs



Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sub 11 Maj - 6:15


Ovacije za "Psihozu" u Bitefu


Predstava "Psihoza u 4.48", prema komadu Sare Kejn u režiji Mirjane Karanović,
premijerno je izvedena 10. maja na sceni Bitef teatra, izazvavši ovacije publike.




"Psihoza u 4.48" je poslednje delo Sare Kejn. Neposredno pošto ga je napisala izvršila je samoubistvo, a naslov komada označava vreme u jutarnjim časovima kada se ona u njenoj depresiji uvek budila.

Njen komad gledaocu daje sliku te bolesti kroz tekst koji nije pisan u dramskoj formi, ali u sebi nosi snažan dramski naboj.

U ovom komadu igraju Darija Rajšić, Vanja Ejdus i Damjan Kecojević, a živa reč na sceni upotpunjena je elementima koreografije i video-materijalom.

Iako ne postoji klasična podela replika na likove, prepoznaju se sasvim česti elementi dijaloga.

Gledalac uočava da su Ejdus i Rajšić zapravo dve suprotstavljene strane jednog bića, dok je Kecojević psihijatar sa kojim Kejnova razgovara.

Predstava na brutalan, a ujedno i emotivan način govori o depresiji Kejnove, o njenoj borbi sa unutrašnjim demonima. Ona brzo menja raspoloženja - u jednom trenutku je melanholična dok je u drugom hiperaktivna, gotovo histerična, željna ljubavi, besna...

Ona više puta naglašava kako će da izvrši samoubistvo, da popije lekove, da preseče vene i onda da se obesi, govori o svom boravku u bolnici, svom odnosu sa lekarima, o tome kako je nezadovoljna svetom u kome živi, a u jednom trenutku Ejdusova u zubima nosi papir na kome je napisano "ovo nije svet u kom želim da živim".

Njen lekar (Kecojević) kao da je uopšte ne razume u njenim problemima i stalno joj govori da "to nije njena krivica" i da je ona bolesna, dok mu ona odgovara da je samo depresivna. Na kraju kako je i nagoveštavala, ubila se tako što je popila lekove, presekla vene i obesila se.





Kako je na ranijoj konferenciji za novinare rekla direktorka Bitef Teatra Jelena Kajgo, Sara Kejn je malo izvođena na našim prostorima, ona je naslednica Edvarda Bonda i naslednica struje koja je dekonstruisala dramu i u čijim delima vladaju brutalnost i iskrenost.

"Ova vrsta teksta je veliki izazov za glumce, ali i za reditelje, jer su u njemu opisana teška psihička stanja koja su rezultirala njenim samoubistvom", ispričala je Kajgo.

Iako je ovo njen rediteljski prvenac, Mirjana Karnović ne vidi sebe kao reditelja i predstavu ne vidi kao svoj "rediteljski ispit", već za nju "privilegija i čast da može da osmisli i predstavi jedan tekst na način na koji joj je to njeno iskustvo omogućilo".

Predstava je radena u koprodukciji Bitef teatra i organizacije Hartefakt.

Scenografiju je radio Gorčin Stojanović, kostime Zora Mojsilović, scenski pokret Sonja Vukičević.

Sara Kejn (1971-1999) je kultna britanska dramska autorka koja je izvršila samoubistvo u 28. godini. Za dramsko stvaralaštvo Kejnove, ciji su komadi obeležili repertoare evropskih pozorišta poslednjih 10-ak godina, vezuju se - brutalizam, surovost, zastrašujuće, ekstremne emocije.

Godine 2008. njen komad "Fedrina ljubav" premijerno je izveden na sceni JDP-a.

b92.net
10.05.2013.

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pet 17 Maj - 6:13


Britanska komedija del arte na srpski način

AUTOR: S. VUKAŠINOVIĆ

Lazarevac - Drugi dan pozorišnog festivala „Joakim Vujić“ prošao je u znaku Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, koje je izvelo komediju „Jedan čovek, dvojica gazda“ Ričarda Bina u režiji Nebojše Bradića. Publiku je čekalo vrlo prijatno iznenađenje – tri sata izvrsne komedije i zdravog smeha.

Možda su neki, ne baš vrsni poznavaoci pozorišne umetnosti, bili malo zaplašeni činjenicom da će predstava „Jedan čovek, dvojica gazda“ trajati puna tri sata, računajući i kratku pauzu, ali su gledaoci shvatili, već posle prvih minuta igre, da je vreme relativan pojam i da je svima baš ovakva predstava bila potrebna.

Reditelj predstave Nebojša Bradić rekao je da se nije mnogo dvoumio kada je odlučio da radi upravo ovaj komad, znajući da će uspeti kako zahvaljujući kvalitetnom tekstu, tako i odličnom ansamblu.

„Tekst je rađen po uzoru na Goldonijevo delo iz 18. veka koje pripada pravcu komedije del art. Ako imamo u vidu da je to adaptirano britanskom humoru koji srpskoj publici, ne da nije stran, već su generacije odrastale na kultnim britanskim humorističkim serijama, nisam sumnjao da će predstava postići uspeh. Tome doprinosi i činjenica da je i tekst kvalitetan, i da se ne bazira samo na površnoj farsi. U prilog tome ide i činjenica da je Majkla Bilingtona, jedan od najeminentnijih britanskih kritičara, nagradio predstavu sa pet zvezdica“, izjavio je Bradić.



Raditi na komediji nije nimalo lako. Već je poznato da je teže ljude nasmejati nego im predstaviti dramu ili tragediju. U komedijama kao što je ova, gde se prepliću i farsičnosti komedije del arte, mora se strogo voditi računa o balansu, uskladiti teatralnost, naročito govora tela, sa zahtevima moderne scene. A za svo to vreme i održavati pažnju publike. Glumci kragujevačkog pozorišta su u tome uspeli i publika im je svoju zahvalnost ukazala na pravi način - ovacijama.

Komadu su prethodila dve izvođenja predstava za decu: „Čuvari prirode“ u interpretaciji Kraljevačkog pozorišta i „Gusari“, koje je izveo ansambl kragujevačkog teatra. U okviru pratećeg programa u modernoj galeriji Lazarevac održana je multimedijalna instalacija „Iskidani narativi: još jedan prozor u bazenu“ autora Milorada Đokića. Posle glavnog programa održan je i Okrugli sto kritike na kome je Slobodan Savić, pozorišni kritičar, razgovarao sa rediteljem, upravnikom pozorišta Vojom Lučićem i protagonistima predstave - Katarinom Mitrović, Sašom Pilipovićem i Milošem Krstovićem.


danas.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pet 24 Maj - 20:54





Za "Bubu u uhu" traži se karta više



I posle 42 godine, za jednu predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu karte se
traže mesecima unapred. Za gotovo pola veka nadživela je mnoge upravničke mandate,
vlasti i države, pa i jedan požar.




ZBOG velikog interesovanja publike, predstava “Buba u uhu” u junu će se izvoditi u četiri termina, i to na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta - glasi kratka vest iz ove kuće, ali u koju je “stalo” bezbroj kurioziteta. Jer, reč je o predstavi koja se bez prekida igra već 42 godine, a karte se i dalje prodaju mesecima unapred!

Vodvilj Žorža Fejdoa (koji je sa velikom skepsom dočekan na sceni JDP 7. juna 1971. godine), ušao je u istoriju svetskog teatra svojom dugovečnošću i neprolaznom popularnošću, postavši tako pozorišni čin dostojan Riplija. Ono što je nastalo iz inata - kao diplomska predstava Ljubiše Ristića, koji je upravo zbog iskazanog nepoverenja odlučio da ispitnu komisiju pozove tek na stoto izvođenje - i opstalo je iz inata. U međuvremenu, “Buba” je nadživela mnoge upravničke mandate, vlasti i države, pa i jedan požar: ostalo je zabeleženo da se igrala i one oktobarske večeri dok je dim kuljao iz zgrade Jugoslovenskog dramskog...

Do sada je izvedena oko hiljadu i po puta, a Nikola Simić nije izostao ni sa jednog izvođenja. Iz prve podele, u predstavi je još troje glumaca (Vlasta Velisavljević, Branka Petrić i Rada Đuričin), decenijama joj je veran i isti inspicijent, Dušan Čeklić. Podaci kažu da je za protekle godine dekor menjan tri puta, a menjani su i kostimi. Ipak, glumci su, neretko, “trošili” i sopstvene delove garderobe.


PODELE
U PREMIJERNOJ podeli beogradska publika je uz četvoro pomenutih glumaca gledala i Morisa Levija, Marka Todorovića, Milana Gutovića, Voju Brajovića, Boru Stjepanovića, Slobodana Đurića i Zoricu Šumadinac. Danas igraju Toni Laurenčić, Dubravko Jovanović, Srđan Ivanović, Slobodan Tešić, Srđan Jovanović (u alternaciji sa Ivanom Pantovićem), Petar Ćirica, Zoran Đorđević, Jelena Angelovski i Tinja Došen.

Fenomen “Bube u uhu” do sada niko nije u potpunosti uspeo da objasni. Ali zato će o njoj uskoro nastati dokumentarni film: Vladan Obradović počinje snimanje 11. juna, prvog “Bubinog” termina u narednom mesecu.

- Svojevremeno je jedan reditelj ušao u glumački salon i rekao: “Dokle će ta gerijatrijska predstava?!” Odgovorio sam mu: “Kad ti izrežiraš takvu 'gerijatrijsku’ predstavu, onda mi se javi!” - otkriva Nikola Simić. - Danas na “Bubu” dolazi i treća generacija. Pre toga njihove dede, pa očevi. Verujem da bi bila puna sala kad bismo je igrali i sedam puta mesečno... Igrali smo je 1977. godine i u Iraku, pred našim radnicima. Inače, malo je gostovala na drugim scenama. Tretirali su je kao pastorče, kao nije na umetničkoj “visini”. Našao sam prošle godine jednog sponzora, pa smo malo obnovili scenografiju. Nadam se da će se sledeće sezone naći i za dekor - optimističan je Simić.

Bez obzira na materijalne i druge okolnosti, njihova “Buba” pokazala se kao - neuništiva. Ništa nije uspelo da je “zgazi” tokom njenog dugog trajanja:

- Pre dve godine, predstava sa takvom reputacijom, nije imala proslavu dostojnu jub ileja. Zbog slave Fejdoa, malu svečanost je organizovala Ambasada Francuske - kaže Vlasta Velisavljević. - Nema više ni dekor, to su krpe! I to ona, za koju se karte ne mogu dobiti ni tri meseca unapred. Mnogo toga je polomljeno, koristimo kulise iz drugih predstava, nešto igramo u svojoj odeći. Ipak, moje cipele traju od premijere - dodaje u vedrijem tonu poznati glumac. - Krpljene i popravljane, ali razgažene. Ponekad sam ih obuvao i za druge predstave, ponekad u njima odlazio kući. Kao da su preživele Drugi svetski rat. Bogami, toliko i traju. A toliko i Nikola i ja “istrajavamo” u ulogama švalera! Treba to izdržati. Junački istrajavaju i Branka i Rada. Mada nemamo više onu kondiciju da se dugo zadržavamo posle izvođenja kao nekad. Žurimo na spavanje.

I Tamara Vučković, danas v. d. direktora kuće, imala je čast i zadovoljstvo da pre dvadesetak godina odigra u nekoliko “Buba”:

- Dok nisam došla na mesto direktora i nisam imala kontakt s publikom preko društvenih mreža, nisam znala da je toliko veliko interesovanje. Stalno nas pitaju kako bi mogli da nabave karte. Ima i onih koji se jave na početku sezone i traže ulaznice za bilo koji termin do kraja pozorišne godine! Zaista je neverovatno ovo četvoro glumaca, pre svega Nikola Simić: sa istom energijom i nadahnućem igra svih ovih godina. Uostalom, četiri izvođenja jedne predstave u istom mesecu već su kuriozitet. Naravno, gledaćemo “Bubu” i u narednoj - 43. sezoni.


novosti.rs
21.05.2013.





Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sub 25 Maj - 22:47




Počinje Sterijino pozorje


U Novom Sadu u subotu uveče počinje 58. pozoriŠni festival. "Zona Zamfirova"
(reditelj Kokan Mladenović, Pozorište na Terazijama) diže zavesu.




BESEDOM proslavljenog reditelja Emira Kusturice i mjuziklom po čuvenom delu Stevana Sremca "Zona Zamfirova" (reditelj Kokan Mladenović, Pozorište na Terazijama) u subotu uveče u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu počinje 58. Sterijino pozorje.

Najznačajniji domaći i regionalni pozorišni festival trajaće do 3. juna, a tokom tih 10 dana u konkurenciji za prestižnu Sterijinu nagradu nadmetaće se osam predstava po izboru selektora i dramskog pisca Igora Bojovića.

- Pozorje je veliki teatarski praznik, kreativna avantura - rekao je u petak novinarima Bojović naglasivši da je odgledao bezmalo osamdeset predstava u zemlji i inostranstvu pre nego što je načinio konačan odabir.


"STO JADA"
U MATICI SVOJEVRSNA uvertira za Pozorje biće današnja promocija Kusturičine knjige "Sto jada " u izdanju Kompanije "Novosti". U Svečanoj sali Matice srpske govoriće prof. dr Sava Damjanov, predsednik Matičin Dragan Stanić, direktor Pozorja Selimir Radulović i autor.


Direktor Pozorja Selimir Radulović ocenio je da će festival biti bogat, raznovrstan i dinamičan jer će uz predstave, likovne izložbe, biti predstavljeno ukupno 55 kulturnih sadržaja.

u nedelju je na programu Šekspirov komad "Otelo"reditelja Miloša Lolića (JDP), a u sredu "Virus" Siniše Kovačevića u režiji Hakoba Kazančjana (Državno pozorište mladih, Jerevan). U ponedeljak će Satirično pozorište "Kerempuh" iz Zagreba odigrati Nušićevu "Gospođu ministarku", reditelja Olivera Frljića, dok će u utorak NP iz Sombora igrati komad "Čarobnjak" reditelja Borisa Liješevića. U četvrtak, 30. maja, domaćin, SNP predstavlja se Čehovljevim "Galebom" režisera Tomija Janežiča, a Puls teatar iz Lazarevca izvešće "Sunce tuđeg neba" . U nedelju će nastupiti ansambli NP iz Niša i Beograda sa predstavom "Konstantin" reditelja Juga Radivojevića.



novosti.rs
25.05.2013.




Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 29 Maj - 20:34


Pogledajte: Ovacije na premijeri predstave "Tesla" u Njujorku

Zahvaljujući Nikoli Tesli, "Holivud riporter" je preko video-linka na vezi s Njujorkom,
gde je Tesla upalio svetlo planeti, a Sanja Beštić, reditelj i producent, digla prašinu
na daskama teatra "80" u prepunoj sali.

Priča o čoveku koji je osvetlio svet premijerno je izvedena u Njujorku. Premijera i prva
izvođenja rasprodati su u roku od dva sata.

- Imala sam sreću da na mojoj premijeri budu desetominutne ovacije, s uzvikivanjem
"Bravo!". Bilo je mnogo sveća, kao što se radi u Evropi, što je neobično za Ameriku
- kaže Sanja Beštić.


Predstava "Tesla " - Video


blic.rs
29.05.2013.


Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pon 3 Jun - 14:20





Ива Милошевић: Одличан је тренутак за „Ревизора"





БЕОГРАД – Редитељка Ива Милошевић, чија ће поставка „Ревизора” бити премијерно изведена 4. јуна у Атељеу 212, изјавила је да је одличан тренутак за тај Гогољев комад о корумпираности власти, о људима недораслим позицијама на којима су се нашли, а који кроје животе других и доводе до општег расула.

„Позориште ми је предложило овај комад, јер су желели ансамбл представу. Причали смо да то буде неки класичан наслов и дошло се до идеје 'Ревизора'. Схватила сам да је апсолутно одличан тренутак да се ради тај комад”, рекла је она Танјугу.

Редитељка је додала да је одмах у главним улогама видела Гордана Кичића као Хлестакова и Небојшу Цилета Илића као градоначелника, јер је са њима већ сарађивала управо у Атељеу, а познају се и као припадници исте генерације.

Што се тиче концепције представе, главно је било „тражење начина да се пребаци у савремени тренутак, али да се ништа не одузме ономе што је Гогољ у целој тој ствари”.

„То значи да направимо причу о корумпираности власти, о времену у којем људи који су недорасли позицијама на којима су се нашли, а који кроје животе других људи, стварају једно опште расуло, један хаос и онда у тренутку када се појави претња да дође неко да их казни због тога, ми гледамо како тај хаос заправо прераста у још већи хаос”, изјавила је Милошевићева.

У исто време, сматра она, „Гогољ поставља питање над могућностима малог човека у времену и околностима које превазилазе његове моћи, али драже његове жеље и распаљују амбиције - да ли таква једна околност можда може покренути у људима неку промену на боље или заправо на још горе”.

Редитељка је изразила уверење да су у представи „дотакли и једну мало меланхоличну димензију, а то је оно испод Гогољевог смеха”, јер „испод онога што је исмевање карактера, слабости, похлепе и тако даље крије се људска беда, која изазива и неку тугу, али је веома опасна”.

Представа ће се играти у савременим костимима, а адаптација се, како је открила редитељка, највише односи на ликове, јер је неке ликове (у комаду их има 24) стопила у један, али ништа што је суштинско није мењано у тексту руског класика.

„Реплике које изговарају ликови, то је тај текст. Има понека промена која измешта ствари из 19. века, али то су реч-две. То је баш узбудљиво како тај комад звучи као да је данас написан. Мито је мито - био тада и данас је”, истакла је она.

На питање да ли ће бити смеха у публици, одговорила је да се нада да хоће.

„Мислим да ова представа показује нешто што је рекао Набоков када је говорио о Гогољу, а то је да је он приказивао како ствари више иду унатрашке када се настоји да оне иду напред. Из тога произлази оно смешно у нашој представи”.

„То је то низање апсурда у једном свету који је у старту толико пун апсурда да сте се већ на апсурд навикли и у ком следе све баналнији ликови. На крају и сами схватате да сте постали пођеднако банални чињеницом да не знате ни сами како пристајете на све то. А то је оно што и нас окружује у овом тренутку”, изјавила је Милошевићева.




Редитељка чији опус обухвата велики број значајних, друштвено ангажованих представа ("Прослава” у Атељеу, „Из јуначког живота грађанства” у ЈДП-у, „Казимир и Каролина” у Сомбору...) изјавила је да је за њу „узбудљиво и инспиративно да кроз режије промишља и себе и свет у којем живи”.

„Некада и у ономе што критикујем, везано за стварност и дух времена у којем сам се родила и који ме окружује, проналазим себе и препознајем оно што код себе не волим, а што мислим да је можда производ времена у којем сам се затекла или се борим да то не буде тако”.

„Говорим о себи, али говорим и о свету који проматрам око себе, па, претпостављам да из тога произлази та ангажованост. Дакле, човек и време”, објаснила је она свој приступ режији.

На питање шта би могло да се уради за побољшање стања у српском позоришту, одговорила је да нема конкретан предлог, јер се у то не разуме.

„Постоје људи који би требало у то да се разумеју, па се надам да ће нешто и смислити. Ја на то гледам овако - ми са ове стране треба да се трудимо да ово чиме се бавимо радимо најбоље што можемо”.

„Треба да држимо до себе и да се не стидимо због тога што нас зову или се сматрамо да смо уметници. Ја с тим немам проблем, а други нека одлуче да ли је уметност нешто што је овој земљи потребно. Ја бих волела да се определе за уметност и за културу. Видећемо шта ће бити”, изјавила је Ива Милошевић.



politika.rs
1.06.2013.



Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Uto 4 Jun - 3:42


Trijumf “Zone Zamfirove” na 58. Pozorju


Čak sedam priznanja ovogodišnjeg Sterijinog pozorja pripalo je mjuziklu “Zona Zamfirova”
Pozorišta na Terazijama, koji je prema delu Stevana Sremca režirao Kokan Mladenović,
odlučio je kasno sinoć žiri festivala.




Većinom glasova žirija odlučeno je da je upravo “Zona Zamfirova”, kojom je otvoreno 58. Pozorje, najbolja predstava festivala.

Sterijina nagrada za tekst savremene drame dodeljena je Fedoru Šiliju za tekst predastave “Čarobnjak” Narodnog pozorišta u Somboru. Predstavu je režirao Boris Liješević kome je pripala i Sterijina nagrada za režiju te drame.

Za najbolja glumačka ostvarenja Sterijinu nagradu su dobili Nebojša Dugalić za ulogu Hadži Zamfira u predstavi “Zona Zamfirova”, Saša Torlaković za ulogu Tomasa Mana u “Čarobnjaku”, Jasna Đuričić za ulogu Irine Nikolajevne Arkadine u predstavi “Galeb” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Ivan Bosiljčić za ulogu Maneta u “Zoni Zamfirovoj”.





Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje pripala je Aleksandru Deniću za predstavu “Konstantin” Dejana Stojiljkovića u režiji Juga Radivojevića i izvođenju Narodnog pozorišta u Nišu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Za kostimografiju u istoj predstavi nagrađeni su Bojana Nikitović i Stefan Savković.

Najboljom originalnom scenskom muzikom proglašen je učinak Marka Grubića za “Zonu Zamfirovu”, a za koreografiju u toj predstavi Sterijinu nagradu dobila je Mojca Horvat.

Specijalna Sterijina nagrada za predstavu u celini dodeljena je “Galebu” SNP-a, prema tekstu Antona Čehova u režiji Tomija Janežiča.

Nagrada iz Fonda Dara Čalenić za najbolju mladu glumicu pripala je Ivani Popović za ulogu Zone u “Zoni Zamfirovoj” dok je isto priznanje za mladog glumca dobio Marko Marković za više uloga u predstavi “Čarobnjak”.

ednik), Dragana Bošković, Cisana Murisidze, Miodrag Tabački i Stevan Koprivica.

Prema odluci žirija Nacionalne sekcije Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, u kojem su Igor Burić, Vladimir Kopicl i Boban Jevtić, nagrada Okruglog stola ovogodišnjeg Pozorja za najbolju predstavu dodeljena je “Galebu” SNP-a.

Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku Miodrag Kujundžić dodeljena je Bobanu Jevtiću za tekst kritike “Prazna recitovanja” objavljen u NIN-u, odlučio je žiri u sastavu Svetislav Jovanov, Nina Popov i Slobodan Obradović.

Nagradu novosadskog Dnevnika za umetničko ostvarenje dobio je Tomi Janežič za režiju “Galeba”, a nagrada Zoran Radmilović za glumačku bravuru, koju dodeljuje Kompanija Novosti, pripala je Slobodanu Stefanoviću za ulogu Manulaća u “Zoni Zamfirovoj”.

Sterijine nagrade svečano će biti uručene 3. juna na sceni Pera Dobrinović SNP-a gde će potom, u čast nagrađenih na Sterijinom pozorju, glumci Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke izvesti predstavu “Hasanaginica” Ljubomira Simovića u režiji Olivere Đorđević.

Sponzor ovogodišnjeg Sterijinog pozorja je kompanija NIS.Podrška ovom festivalu deo je korporativnog programa “Kultura bez granica” u okviru kog NIS podržava kulturne institucije, festivale od lokalnog, nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i projekte rusko-srpske saradnje.


b92.net
3.06.2013.



Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Pet 7 Jun - 12:27



Premijera Revizora: Aplauzi za sjajan ansambl!


Gromkim aplauzom glumačkoj ekipi koja je više puta izašla da se pokloni pred
prepunom salom, sinoć je završena premijera predstave “Revizor” Nikolaja Gogolja
na sceni Ateljea 212, u režiji Ive Milošević.





Od samog početka kad gradonačelnik okuplja likove, ljude na položajima u datom
mestu, pa preko zanimljivih, slojevitih zgoda i nezgoda, do uzbudljivog raspleta, u
publici se čuo smeh, pljesak dlanova, pohvalni komentari... Trebalo bi i vremena i
prostora da ih popišemo, ali se svode na opaske o slojevito i komičnoj gorko
dočaranoj beskrupuloznosti onih kojih su na vlasti, odnosno onih koji kroje tuđe
sudbine, a čiji se moralni principi, takvi kakvi su, nakaradni, šire kao virus.




- Već od prvih replika među kojima su i one koje govori govori sudijinica, vrsna Gorica Popović,
predstava pleni, kaže Ružica Đinđić i dodaje da su “sjajni Gordan Kičić kao lažni revizor i Cile
ILić kao gradonačelnik zaista upečatiljvo i snažno gradili svoje likove, a uz njih i čitav anasambl”.


Oleg Novković kaže da “dugo nisam video ovako i u celosti i u detalju dobro urađeno delo” i da
smo videli “ozbiljnu predstavu ozbiljne i izuzento talentovane rediteljke”.




- Radost i igra pulsira iz svakog člana sjajnog ansambla u ovoj predstavi rađenoj po komadu
Nikolaja Gogolja koji je pozorišna klasika, a delovao nam je večeras kao da je juče pisan.
Aktuealan, što bi se reklo od reči do reči i u punom značenju, rekla nam je pozorišna
reditljka Ljiljana Todorović.


O aktuelnosti sinoćne predstave govorilo se mnogo. Iznova nam je skrenula pažnju na vreme
u kojem dominiraju banalni mediokriteti, da oni kroje svet u kojem je sve moguće - apsurd i
opšte rasulo, a čak i kada se pojavi pretnja kazne, da čovek pomisli da će se nešto popraviti,
sledi još veće rasulo. Rediteljka je, govoreći o čuvenom Gogoljevom komadu i teoretičarima
koji su se Gogoljem bavili, između ostalog pomnenula i da je to, slikovito govoreći - “noć ili
mrak u sred bela dana”.



Predstava će se do kraja sezone sigurno izvoditi često, a glumačku ekipu čine Nebojša Ilić,
Branka Šelić, Jelena Petrović, Sofija Juričanin, Gordan Kičić, Feđa Stojanović, Gorica Popović,
Bojan Žirović, Ivan Jevtović, Nenad Ćirić, Mladen Andrejević, Branimir Brstina, Branislav
Zeremski, Milan Mihailović, Erol Kadić, Radmila Tomović, Milica Mihajlović, Vladislav
Mihailović, Isidora Minić, Dragana Đukić.




blic.rs
5.06.2013.

Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Ned 9 Jun - 22:02




Aplauzi za "Zločin i kaznu" u JDP-u


Predstava "Zločin i kazna", po romanu Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, u režiji Ane Tomović,
premijerno je izvedena 8. juna na sceni teatra "Bojan Stupica" Jugoslovenskog dramskog pozorišta.





Publika u punoj sali pozdravila je dugim aplauzom ansambl koji predvode Nikola Rakočević kao student,
ubica Raskoljnikov i Ljubomir Bandović u liku islednika Porfirija Petroviča.

Sonju Marmeladovu igra Milena Živanović, a epizodne uloge Bogdan Diklić, Dubravko Jovanović, Slobodan
Tešić, Aleksandar Radojičić i Uroš Jakovljević.



Vrlo ozbiljna i zahtevna predstava, koja traži punu koncentraciju kako glumaca tako i publike, u scenskom
smislu urađena je minimalističkim sredstvima, gotovo bez fizičke radnje, u svedenoj scenografiji koju čini
12 jednostavnih klupa, a kostim je savremen i neupadljiv.

Fokus je na glumačkom izrazu i tekstu, na filozofskim idejama iz velikog romana ruskog klasika.




Predstava je rađena prema slavnoj dramatizaciji Andžeja Vajde (koja je gostovala na Bitefu 80-ih godina).
Počinje nakon ubistva, a završava se priznanjem tako da se na sceni ne vide ni zločin ni kazna. U centru
je psihološki sukob Porfirija i Raskoljnikova, uz ljubavnu priču Raskoljnikova i Sonje.

Tekst je preveo Petar Vujičić. Dramaturzi su Olga Dimitrijević i Filip Vujošević. Scenografiju je kreirala
Ljerka Hribar, a kostime Momirka Bailović.

Reprize će biti 24. i 30. juna.


b92.net
9.06.2013.


Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sub 22 Jun - 8:51

Поново „цветају” Михаиловићеве „Тикве”

Наредна сезона биће базирана на некој врсти бунта који неће бити
изражен текстовима и паролама, већ начином на који радимо, каже
Маша Михаиловић, директорка БДП-а



Поново на даскама, овај пут у БДП-у: Из забрањене представе
„Кад су цветале тикве”– Љубиша Јовановић, Љуба Тадић и Михаило
Јанкетић, 6.10. 1969. Фотодокументација ЈДП



Радићемо драму „Кад су цветале тикве”! Прошлог петка  смо потписали уговор са Драгославом Михаиловићем, а представу ће режирати Марко Манојловић. У комаду има 35 улога, што значи да ће играти  комплетан ансамбл Београдског драмског позоришта. Можда на тренутак одступамо од свог репертоара, у смислу праизведби или представа које су извођене у нашој кући, али мислим да ово Михаиловићево дело превазилази те оквире и да не треба да будемо лимитирани том чињеницом. БДП је у овом тренутку театар којем тај текст припада и где може да се уради на квалитетан начин – казала нам је Маша Михаиловић, директорка БДП-а, не кријући одушевљење због будуће сарадње са познатим аутором.

Роман „Кад су цветале тикве” први пут је објављен 1968. године, и у то време изазвао бурне реакције тадашњег режима. Истоимена представа у режији Боре Драшковић у Југословенском драмском позоришту својевремено је била забрањена. Сам аутор тврди да ју је лично забранио Јосип Броз Тито. Пробе представе „Кад су цветале тикве” почеће у јануару 2014. године, а премијера се очекује у марту.

У међувремену репертоар позоришне куће на Црвеном крсту биће обогаћен представом „Трпеле” ауторског двојца Милена Деполо и Боба Скерлић.

– У питању је ангажовани текст који није класична драмска форма, а чине га исповести злостављаних жена које су убиле своје мужеве и због тога робијале. Мислим да је стање у нашој стварности алармантно и да треба да се бавимо оваквим случајевима – каже директорка БДП-а.

Седам жена чије исповести ћемо пратити током представе на сцени ће оживети глумице БДП-а: Јадранка Селец, Даница Ристовски, Милена Павловић, Наташа Марковић, Милица Зарић, Ивана Николић и највероватније Паулина Манов.

– Наредна сезона у БДП-у, иначе, биће базирана на некој врсти бунта који неће бити изражен текстовима и паролама које шаљемо, већ начином на који радимо. Од постпродукције ћемо практично исплаћивати редитеље, сценографе и костимографе кроз тантијеме. То није правило и не сме да постане принцип, али је то својеврстан протест и бунт: да покажемо да позориште по сваку цену мора да опстане и да привуче публику – каже Маша Михаиловић, која нам открива и да је БДП у претходном периоду запослило три млада, тек дипломирана глумца: Владу Милића, Јелисавету Орашанин и Милоша Биковића.

У наредној години и по дана БДП ће радити и Пиранделов комад „Вечерас импровизујемо” у режији Милице Краљ, затим представу „Ми нисмо анђели” у режији Вељка Мићуновића али, како тврди Михаиловићка, не према филму Срђана Драгојевића, већ је у питању старо филмско дело Самјуела и Беле Спевек и сценаристе Роналда Мекдугала, које је два пута рађено у Америци 1955. у режији Мајкла Кертиса са Хемфријем Богартом, Питером Јустиновом и Алдом Рејем,  а 1989. у режији Нил Џордан са Робертом де Ниром и Шоном Пеном.  Следи драма „Мој син само мало спорије хода” Ивора Мартинића...

– Од Пекића смо, нажалост, у овом тренутку одустали. Није био проблем хонорар, око тога је већ све било договорено, али је сценографија за реализацију Пекићевог „Беснила” нешто што је изузетно захтевно, како год се решавало, а плашим се да ту не смемо да направимо грешку – објашњава саговорница „Политике”.

Маркетиншки тим  БДП-а са друге стране сцене непрестано истражује нова средства за представљање своје куће. У тржном центру „Ушће” пре три године су, рецимо, отворили продајни пулт.

– То није увек варијанта која доноси сигуран приход, али континуитет боравка на неком месту, конкретно тржни центар „Ушће”, јесте нешто што је референтно. Може то некоме да се допадне или не, али је чињеница да су се наши људи преселили у тржне центре и да, шта год лично мислила о томе, долазе нове генерације које живе такав живот, какав је одавно присутан на Западу – објашњава Михаиловићка.

Б. Г. Требјешанин

-----------------------------------------------------------

Важан корак

– Радостан сам што ће „Тикве” бити ускоро на репертоару БДП-а. Када је Маша Михаиловић дошла да разговарамо тим поводом, прво сам је питао да ли зна колико у делу има ликова, јер је тешко направити поделу од 35 улога. Рекла ми је да зна. Од времена када сам писао „Тикве” до данас променило се много тога, променио сам се и ја. Ипак, за мене је ово важан корак, јер значи да ми је текст жив. Радост је још већа јер је и Зајечарско позориште изразило заинтересованост за моју драму „Скупљач” – рекао је за „Политику” академик Драгослав Михаиловић.



21.06.2013
politika.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Uto 16 Jul - 9:07

Ante Tomić i rumunski „Pjero ludak“ otvorili Tvrđava teatar



Tvrđava teatar, međunarodni pozorišni festival koji se ove godine u Smederevu
održava po peti put, otvorio je Ante Tomić, hrvatski dramski pisac.



Scena iz predstave "Pjero ludak"



- Očaran sam ovim mestom, ovim prelepim, masivnim, veličanstvenim zdanjem. Sviđa mi se što će se moja predstava igrati na ovom mestu koje je zaboravilo ratnu i vojnu svrhu zbog koje je izgrađeno, jer sada ima tako miroljubivu namenu.
Postalo je mesto kulture.

Verujem da ćemo i mi podeliti sudbinu ovog mesta, da smo izašli iz rata, da smo konačno došli u neko miroljubivo i kulturno vreme. U ime te nade, proglašavam festival otvorenim – rekao je Tomić, čije će „Čudo u Poskokovoj dragi“ na ovogodišnjoj pozorišnoj smotri u Smederevu igrati Narodno pozorište iz Subotice 17. jula u 21 čas.

- Došao sam da s vama podelim tekst koji sam napisao, a koji izvodi jedan mladi, izuzetno talentovani ansambl. Predstavu ćete nesumnjivo razumeti, jer je tekst napisan na našem, jednom jeziku, kako ga god zvali – kazao je još Tomić, pobravši aplauz publike na otvaranju i pre nego što je njegova predstava igrana.

Prve festivalske večeri, na otvaranju, nekadašnji Despotov dvor ugostio je „Pjera ludaka“ u izvođenju Teatra Maska iz Bukurešta.

Osim Subotičana, u takmičarskom delu ovogodišnje smotre nadmeću se i Šabačko pozorište sa „Mladim Staljinom“ u režiji Nebojše Bradića, ansambl Akademije umetnosti iz Beograda sa Ibzenovim „Per Gintom“ u režiji Nebojše Dugalića i Hane Selimović, „Čudo u Šargnu“ Ljubomira Simovića koje igra Užičko Narodno pozorište u režiji Ive Milošević, kao i „Opera ultima“ Novosadskog narodnog koju potpisuje Kokan Mladenović.

Umetnička radionica Teatra Mimart izvešće na smederevskom centralnom Gradskom trgu „Snoviđenje grada“.

Završne večeri, 20. jula, stručni žiri, koji čine dramska umetnica Aleksandra Nikolić, dramaturg Branislav Nedić i reditelj Miloš Jagodić, proglasiće najbolju predstavu, režiju, glumicu i glumca, a nakon dodele nagrada biće igrana „Zvezdana prašina“ Duška Kovačevića u izvođenju Zvezdara teatra.

Program 5. Tvrđava teatra možete pogledati ovde


blic.rs
15.07.2013.
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Uto 16 Jul - 13:44

Indira Romero: I Kubanci vole Čehova


Umetnica Indira Romero, autor monodrame „Frida“, nedavno izvedene na festivalu
u Zemunu. I Lorka među ličnostima čija je sudbina inspirativna za predstavu.
Pozorišta na Kubi finansira država.





REDITELjKA, glumica i autor teksta, kubanska umetnica Indira Romero ovih dana je prvi put boravila u Srbiji i Beogradu: povod je bio učešće na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, na kome je izvela predstavu „Frida“ posvećenu čuvenoj meksičkoj slikarki. Njen dolazak iz Santa Klare u našu zemlju bio je i prava prilika da se nešto više sazna o kubanskom teatru.

- Pozorišta na Kubi finansira država i najvećim delom su na njenom budžetu - objašnjava Indira Romero.

- Glumci,dramaturzi i reditelji rade za platu, a visina primanja zavisi od broja izvođenja predstava. Profesionalnih teatara u našoj zemlji je mnogo i ne bih uspela sve ni da ih nabrojim. Osim institucionalnih teatara, Kuba ima i veliki broj glumačkih trupa. Samo u mom regionu ih je osam. Organizuje se i puno međunarodnih festivala na kojima gostuju predstave iz celog sveta, najviše iz Evrope.



KORAK SA SVETOM
* KAKVIM se savremenim temama trenutno bavi kubansko pozorište?

- Podjednako su zastupljeni kubanski pisci i oni iz ostatka sveta. Prednjače evropski autori, pa se, primera radi, u jednoj godini na repertoaru nađu tri domaća i dva evropska pisca. Inače, na Kubi postoje odlične umetničke škole koje prate sve moderne pozorišne tendencije. Naši mediji objavljuju recenzije i kritike iz celog sveta, zato često, iako je to moj posao, nisam u prilici ni da propratim sve informacije koje do nas stižu...



* Šta se najčešće nalazi na kubanskom pozorišnom repertoaru?

- Klasična dela, ali i savremeni komadi. Kod nas postoji dobra praksa da pojedine evropske ambasade, poput nemačke, danske ili norveške, pomažu pozorišni život na Kubi. Zato se često pojavljuju na repertoaru i dela autora iz njihovih zemalja, a ambasade velikim delom finansiraju te predstave. Veoma je prisutno i takozvano eksperimentalno pozorište, koje podrazumeva mešanje različitih scenskih izraza: baleta i pozorišta, modernog plesa i klasičnog teatra, lutke i „žive“ predstave...

* Koji su omiljeni pisci pozorišne publike u vašoj zemlji?

- Strindberg, Čehov, antičke drame. Kuba ima nekoliko značajnih savremenih autora, pa se tako njihova dela, koja se uglavnom bave aktuelnim problemima, često postavljaju na scenu.

* Za „premijerni“ dolazak u Srbiju izabrali ste monodramu. Koliko je u pozorišnom životu prisutan ovaj žanr?

- Monodrama je veoma zastupljena i postoji nekoliko festivala koji su posvećeni ovom žanru. Iako ansambl predstave zauzimaju pretežno repertoar, kao i svuda u svetu monodrame se igraju u svim teatrima i trupama. Takođe, kao i svuda u svetu, kubansko pozorište je u krizi: za zahtevnije predstave potrebna je dodatna pomoć države. Tada uskaču u pomoć i razna preduzeća, sponzori. Postoje mnoge ličnosti i priče koje me inspirišu da napravim predstavu. Poput Fride Kalo ili Federika Garsije Lorke. Tu su i večne antičke heroine.


novosti.rs
16.07.213.


Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Ned 25 Avg - 16:55




Крагујевац спасава част српског позорја


Представом „Ноћ у кафани Титаник” биће обележена два века од првог
извођења представе на српском језику и посвета оцу српског театра
Јоакиму Вујићу, аутору „Крешталице”.




Крагујевац – Нову позоришну сезону Књажевско-српски театар започеће свечано, прославом великог јубилеја, два века од првог извођења једне позоришне представе на српском језику. Вечерас од 21 сат, у част Јоакима Вујића, аутора „Крешталице”, која је 1813, приказана у Пешти, на Великој сцени КСТ, која носи име оца српског театра, биће изведена представа „Ноћ у кафани Титаник” у режији Небојше Брадића, уметничког директора Књажевско-српског театра. „Крешталица” је иначе посрба драме „Папагај”, тада сасвим сигурно најпопуларнијег европског драмског писца Аугуста Коцебуа. Вујићев превод на српски је прошао цензуру крајем јуна 1813, а месец дана касније, 30. јула, српски студенти у Мађарској затражили су дозволу да се у Пешти одиграју три представе. Прво извођење „Крешталице” било је у згради Мађарског позоришта, у „Рондели”.

Представа је најављена само плакатом Мађарског позоришног друштва: „У вторак то јест 24. августа у Мађарском позоришту, по милостивом одобрењу Високог краљевског намесничког већа, једна рацка дилетантска дружина, у корист института сентандрејске рацке препарандије извешће на рацком језику једну позоришну игру у три чина под насловом ’Крешталица’ (Папагај).”

– Та Вујићева представа је, заправо, граничник у историји српског позоришта. До тада, а почевши од 1734. када је Емануел Козачински извео своју „Траедокомедију” у Сремским Карловцима, било је повремених представа, али само у школама. Поједини учитељи припремали су их са својим ђацима. Публику су чинила остала деца, њихови родитељи и позвани угледници. Улазница није било, представе су игране у школским зградама или на отвореном, у оквиру школских свечаности. „Крешталица” је представа сасвим друге врсте. Играла се у правој позоришној згради, са улазницама, у извођењу одраслих, међу којима је било и троје професионалаца. Због те представе, и каснијег позоришног рада, Вујић је назван оцем српског позоришта – каже Брадић, који у КСТ ускоро почиње припрему на представи „Убити птицу ругалицу”, по истоименом роману Харпер Ли, која је за то дело добила Пулицерову награду.


Како је Српско позориште у Мађарској остало без планираних средстава које је све до скоро обезбеђивала влада те земље, на шта се надовезала и све редовитија заборавност надлежних у нашој држави, Крагујевцу је припала част да буде једини град који ће обележити овај велики културни јубилеј.

– Крагујевац је био важно место на маршрути Вујићевих многобројних позоришних путовања. Он не само да је у Крагујевцу приказао прву представу, 1835, већ је у раду са глумцима и аматерима расадио позоришну уметност. А место које једанпут окупа позориште, не одриче га се лако – уверен је саговорник „Политике”.

Пре почетка представе „Ноћ у кафани Титаник”, на платоу испред Књажевско-српског театра биће изведени фрагменти представе „Чудо по Јоакиму”, која говори како је настајала Јоакимова „Крешталица”. На истом месту, музички трио из Крагујевца „Арт кварт” одсвираће неколико познатих филмских сонгова, а после беседе председника Скупштине града Саше Миленића у част Јоакима Вујића и обраћања министра културе и информисања Братислава Петковића, у згради крагујевачког позоришта биће отворена изложба под називом „Јоаким Вујић на сцени Књажевског српског театра“.

– То што је Јоаким Вујић организовао прву позоришну представу на српском језику, значило је да је овај језик постао позоришни и да је српско позориште ушло у историју позоришне културе света. Представа „Крешталица” је на симболичан начин указала да свет преко позорнице може да дође у Србију, али и да Србија може да оде у свет. После двеста година од ове представе, позорнице српског позоришта омогућавају чудесан сусрет глумаца са гледаоцима. На те позорнице стигли су и оригинални ликови српског позоришта – Кир Јање, Феме и Ружучићи, Смрдићи и Шербулићи, Максими Црнојевићи, Јованче Мицићи, Илије Чворовићи, Боре Шнајдери...Тако се наставило чудо позоришта у Србији – наводи Брадић.

politika.rs
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sre 30 Okt - 18:17

Drama “Sedam” ponovo na repertoaru


Dokumentarna drama “Sedam” biće izvedena na sceni Novosadskog pozorišta 25. novembra, Kulturnog centra Novi Pazar 28. novembra i sceni Narodnog pozorišta u Nišu 2. decembra.








Dokumentarna drama “Sedam”, bazirana na životnim pričama sedam aktivistkinja za ženska prava iz svih delova sveta, biće izvedena na sceni Novosadskog pozorišta 25. novembra, Kulturnog centra Novi Pazar 28. novembra i sceni Narodnog pozorišta u Nišu 2. decembra.

Predstava “Sedam”, koja se u Srbiji izvodi u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, u saradnji sa Civil Rights Defenders, Hedda Production AB, Švedskim institutom u Stokholmu i Ambasadom Švedske u Republici Srbiji, biće takođe izvedena u zemljama Zapadnog Balkana, a tokom međunarodne kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“. Drama nosi jasnu poruku: da nasilje nad ženama nije prihvatljivo.







Svako čitanje izvodi jedinstven ansambl glumica, političarki, aktivistkinja, novinarki, odabranih zbog njihove posvećenosti ljudskim pravima, te će tako i ansambl koji priprema predstavu u Srbiji činiti sedam sjajnih žena: Gordana Čomić (potpredsednica Narodne skupštine), Ana Saćipović (aktivistkinja za prava Romkinja iz Niša), Ana Sofrenović (glumica), Ivon Jafali (novinarka), Aida Ćorović (aktivistkinja za ljudska prava iz Novog Pazara), Vesna Bujošević (glumica i aktivistkinja za prava žena), Olivera Kovačević (novinarka) i Gordana Mitrović (aktivistkinja za prava transrodnih osoba). Sve one su svojim učešćem u projektu Sedam dale podršku njegovoj osnovnoj ideji - da je nasilje nad ženama neprihvatljivo i da se ono mora smatrati prioritetnim političkim pitanjem.

Predstavu režira rediteljka Anja Suša.

“Sedam” je revolucionarna dokumentarna drama zasnovana na intervjuima sa sedam aktivistkinja za prava žena. Životne priče koje ove žene dele sa publikom od 2008. godine, govore o teškoćama sa kojima su se nosile zbog odluke da se suprotstave društvenim normama i menjaju pozicije žene u svojim sredinama: Farida Azizi (Avganistan), Inez Mekormak (Severna Irska), Marina Pisklakova-Parker (Rusija), Anabela de Leon (Gvatemala), Mukhtar Mai (Pakistan), Mu Sokua (Kambodža) i Hafsat Abiola (Nigerija).







Scensko čitanje dramskog teksta “Sedam” osmislila je i producirala nagrađivana dramska spisateljica, glumica i producentkinja Heda Krauc Šegren (Hedda Krausz Sjögren). Dramski tekst potpisuje sedam autorki: Pola Sizmer, Ketrin Filo, Gejl Krigl, Kerol K. Mek, Rut Mergraf, Ana Dever Smit i Susan Jankovic. Predstava “Sedam” do sada je izvedena u 19 zemalja, videlo ju je preko 20.000 ljudi, na scenu je izašlo 500 javnih ličnosti, među kojima i američka glumica i višestruka oskarovka Meril Strip i bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton. Publika u Srbiji je prvi put gledala ovu predstavu 2011. godine u Kragujevcu i Beogradu.

Predstava “Sedam”, koju je podržao Švedski institut u Stokholmu, biće takođe izvedena tokom novembra i decembra u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji i Srbiji.



b92.net
Nazad na vrh Ići dole
malalila

MODERATOR
MODERATOR

avatar

Ženski
Poruka : 48522

Lokacija : Haoss

Učlanjen : 04.01.2012


PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   Sub 9 Nov - 18:03



Премијера мјузикла "Женидба и удадба" у Позоришту на Теразијама





















Poslednji izmenio malalila dana Pon 26 Maj - 22:32, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Pozoriste sada i nekada   

Nazad na vrh Ići dole
 
Pozoriste sada i nekada
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pozoriste sada i nekada
» Istorija Novog Sada
» Venčanice nekad i sad
» Kosa - nekada davno
» Znamenitosti Novog Sada
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Umetnost i Kultura :: Kultura :: Pozorište-